Outsourcing budućnost za sve

 

Outsourcing IT operacija, po svojoj definiciji, predstavlja poslovni proces tokom kojeg kompanija prepušta jedan deo poslovnih aktivnosti specijalizovanim partnerima, kako bi unapredila svoje poslovanje. Partnerska kompanija preuzima odgovornost za funkcionisanje tog servisa, obavezujući se nizom ugovora, počevši od NDA do SLA ugovora, čime se garantuju poverljivost i nivo servisa koji je partnerska kompanija u obavezi da ispuni.

Razlozi zbog kojih se kompanije odlučuju za outsourcing pojedinih operacija su višestruki. Najčešće su finansijske i organizacione prirode, ali mogu biti i posledica povremenih konsolidacija poslovnih procesa sa ciljem unapređenja poslovne politike.

„Nekada nas je u IT‑ju bilo petnaestoro, a sada nas ima sedmoro. Mi se brinemo za 500 računara, više od 500 korisnika, 50 servera koji imaju različite role i ceo taj sistem potrebno je održavati. Ovo je bio osnov za pronalaženje nekakvog sistema koji će nam omogućiti da budemo sigurni“, kaže Nataša Cvetković, IT menadžerka u kompaniji Imlek.

Šire posmatrano, outsourcing IT operacija nosi sa sobom niz prednosti, koje se mogu kategorizovati kroz razloge za outsourcing i benefite koji se tim potezom ostvaruju.

Smanjenje rizika i troškova poslovanja

Jedan od najčešćih razloga da se kompanije odluče za outsourcing IT operacija ogleda se kroz smanjenje i kontrolu operativnih troškova. Uz outsourcing troškovi se po pravilu smanjuju i svode na fiksni mesečni iznos. Primenom tradicionalnog modela kompanije se potencijalno mogu suočiti sa velikim troškovima, npr. prilikom odlaska zaposlenih ili implementacije novih tehnologija, koje zahtevaju dodatna ulaganja u proces selekcije novih kandidata i usavršavanje postojećih.

Savremeni trendovi u poslovanju povlače za sobom potrebu za postojanjem sve većeg broja složenih pratećih rešenja, koja su po pravilu pod nadležnošću lokalnih IT odeljenja. Potreba za rasterećenjem lokalnih resursa, takođe, jedan je od bitnijih razloga za IT outsourcing. IT outsourcing često dolazi i kao posledica procesa restrukturiranja kompanija, čiji su vodeći ciljevi smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta, unapređenje efikasnosti celokupnog poslovanja i fokusiranje na primarne proizvodne delatnosti. S obzirom na to da su IT servisi važni za poslovanje, kao podrška osnovnom biznisu, ali istovremeno ne predstavljaju primarnu delatnost kompanije, oni praktično postaju jedan od prvih kandidata za outsourcing.

„Mi nemamo interes da držimo vrhunskog programera kako bi radio na četiri nekakva sitna zahteva u toku godine, a opet posao mora da se završi sa visokim nivoom kvaliteta. Najbolje bi bilo kada bismo mogli da šerujemo stručni kadar sa nekom drugom velikom kompanijom“, kaže Nataša Cvetković.

Smanjenje rizika, takođe, jedan je od vodećih razloga za outsourcing, jer se na ovaj način IT operacije u većini slučajeva prepuštaju obučenim profesionalcima, koji bi trebalo da poseduju veće iskustvo, zasnovano na velikom broju klijenata, naprednijem usavršavanju, treninzima, zbog čega bi trebalo da budu u stanju da efikasnije odgovore na probleme koje pojedini servisi nose sa sobom. Pretpostavka je da uz outsourcing dolazi i do poboljšanja nivoa podrške, jer se često uvodi 24×7 model, sa većim timom koji pruža podršku, različitim nivoima podrške i kontinualnim monitoringom, čime se, kad je održavanje u pitanju, uvodi proaktivni pristup.

Benefiti koje kompanije beleže nakon uvođenje outsourcing‑a javljaju se kao posledica i trebalo bi da prestavljaju potvrdu razloga za outsourcing.

Rasterećenje resursa i povećanje efikasnosti

Jedan od najvećih benefita koje kompanije dobijaju outsourcing‑om je praćenje i redovno održavanje servisa koji je predmet outsourcing‑a. Servis koji je predmet održavanja se redovno nadograđuje (upgrade) na aktuelnu verziju, a proaktivnim monitoringom se veliki procenat problema uočava u početnim fazama, što znatno umanjuju posledice.

„Ako se bavite outsourcing‑om, jako je bitno da imate dobro organizovane i transparentno objašnjene načine kako mi tu vašu uslugu možemo da koristimo, na koji način ćemo mi komunicirati, na koji način ćete gledati na kritične tačke, da li i kako ćete raditi monitoring, da je jasno šta sve u uslugu potpada. Važno je i da postoji mogućnost proširenja usluga“ – kaže Nataša Cvetković.

Dodatne uštede javljaju se kao jedan od benefita, jer se kompanije kod kojih se outsourcing pokazao kao ispravan model odlučuju da i druge servise održavaju na isti način, pa se ugovorom o održavanju obuhvata veći broj servisa.

Kadrovske promene su jedan od velikih problema sa kojima se kompanije suočavaju, a njihov uticaj na održavanje servisa se u velikoj meri smanjuje uz outsourcing. Takođe, kompanije se često suočavaju sa problemom selekcije kandidata, naročito ako su u pitanju usko specijalizovane tehnologije.

„Ne vidim nijednog IT stručnjaka, za bilo koju oblast, da radi u ovakvim kompanijama kakav je Imlek. Takav stručnjak ovde ne može da da svoj maksimum, ne može dalje da se razvija, prosto zato što se u ovakvim kompanijama najviše bavimo održavanjem sistema. Imam nerešiv problem pri zapošljavanju u IT sektoru“, reči su Nataše Cvetković. IT menadžerka kompanije Imlek kaže još i: „Razmišljam o tome kako bi bilo dobro da postoje kompanije koje će servisne usluge davati na drugačiji način. Pored konsultantskih usluga usmerenih na rešavanje problema, outsourcing bi trebalo da vodi ka kreiranju novih usluga, kao što je angažovanje administratora na jednokratnom poslu. Npr. kada radimo update korisničkih aplikacija ovde u Imleku, mi moramo u kratkom roku da završimo posao, što prevazilazi naše mogućnosti, s obzirom na to da se radi o velikom sistemu. Bilo bi dobro da na takvom projektu možemo da angažujemo dodatne administratore.“

Miloš Trajković i Aleksandar Pavlović

Saga o Karićima – Džulija Roberts u ulozi Milanke Karić

Jasno je da je običnom građaninu Srbije neophodna fabula koja bi mu pomogla da razume uspon ‘dinastije’ Karić, te složene porodične relacije koje je čine, pa se najava za igrano-dokumentarni film o jednoj od najbogatijih ovdašnjih porodica dogodila u pravom trenutku.

Igrano-dokumentarni film kombinuje žanr igranog i dokumentarnog filma na način da su dokumentarni snimci dopunjeni glumačkom rekonstrukcijom. Porodice poput ove ne zaslužuju ništa manje od ove hibridne forme, jer čista igrana forma svakako ne bi bila dovoljna da se dokumentuje linija bogaćenja, te misterioznih poslovnih uspeha.

Budući da se već dugo čeka na seriju o Nemanjićima, možda će gledaocima biti omogućeno da uživaju u sagi o ovom, istina, nešto manje istorijski važnom porodičnom stablu, te priči o porodičnoj kompaniji koja u Srbiji posluje već pola veka.

Spekuliše se da bi scenaristi mogli da budu Gordan Mihić i Milovan Vitezović, a trenutno se traga i za režiserom filma, a kao najozbiljniji kandidat navodi se Dragan Bjelogrlić. Tvorac projekta, Bogoljub Karić, je za ovaj projekat izdojio pet miliona evra, što bi trebalo da pokrije troškove pravljenja priče o mukotrpnom usponu uz biznis lestvicu.

Bogoljuba Karića bi trebalo da igra Lazar Ristovski, što glumac nije potvrdio, a Večernje novosti prenose da je i Džulija Roberts zainteresovana za ulogu u filmu, te bi trebalo da igra Milanku Karić, iako Milanka preferira Katrin Danev ili Šeron Stoun. Pošto je pozajmila svoj glas Štrumpfovima u animiranom filmu Smurfs: The Lost Village, Džulija Roberts je, navodno, došla u Beograd da se posveti ulozi Milanke. Da ne budemo maliciozni, možda će ova uloga i moći da se meri sa onom maestralnom u filmu o Erin Brockovich, budući da u ovakvom svetu ništa više ne može da nas iznenadi.

Izvor: pcpress.rs

Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com

Apple završio drugi kvartal 2017. sa profitom od 8,7 milijardi dolara

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u utorak 1. avgust 2017, čista dobit Apple-a iznosila je u proteklom tromesečju 8,7 milijardi dolara, što je 11,8% više nego u istom periodu prošle godine. Apple je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 45,4 milijarde dolara, 7,2% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je snažno porasla i dobit, cena deonice tog tehnološkog diva dostigla je istorijsku visinu.

Zahvaljujući rastu prodaje najvažnijeg Apple-ovog proizvoda iPhone-a, rast prihoda porastao je za 1,6% na godišnjem nivou, na 41,03 miliona uređaja. Pri čemu su prihodi od prodaje tog pametnog telefona porasli za 3%, na 24,8 milijardi dolara. Svetlu tačku u Apple-ovom izveštaju predstavlja i rast prihoda od usluga kompanije, koje među ostalim uključuju aplikacije Apple Music, Apple Pay, App Store i iCloud, za 22% na godišnjem nivou, na 7,3 milijarde dolara.

Apple je, takođe, izvestio kako je prodaja iPada porasla za 28% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su prihodi od prodaje tableta porasli za 2%, 4,9 milijardi dolara. S druge strane, pali su prihodi kompanije od prodaje na kineskom tržištu, što je drugo najveće Apple-ovo tržište nakon američkog. Poseban pad ze zabeležen u Hong Kongu i Tajvanu. Prihodi s tog tržišta pali su u proteklom tromesečju za 9,5%, na osam milijardi dolara. To je, ipak, manji pad u odnosu na drugi kvartal kada su prihodi pali za 14% na godišnjem nivou.

Slabljenje potražnje za iPhone-ima u Kini posledica je velike konkurencije jeftinijih pametnih telefona proizvođača iz tog regiona. Zahvaljujući boljim, nego što se očekivalo, poslovnim rezultatima, cena deonice Apple-a u utorak 1. avgusta 2017. je porasla oko 6%, na rekordnih 159 dolara. Stoga je tržišna kapitalizacija najvrednije svetske kompanije premašila 830 milijardi dolara.

Izvor: SEEbiz

Nova verzija bankarskog Troyan virusa krade uneti tekst

Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab otkrili su novu verziju Svpeng mobilnog bankarskog Trojan virusa, koji poseduje „keylogging“ funkciju-tehniku koju koriste kriminalci koji sprovode ciljane napade.

Modifikovani trojan krade uneti tekst, kao što su podaci o bankovnim računima, tako što zloupotrebljava opcije na android operativnom sistemu. Nakon toga dobija dodatne dozvole i prava, i time spreči pokušaje brisanja. Istraživači upozoravaju da ažuriranje ne štiti od ove vrste trojan virusa. Aplikacije za pristupačnost su najčešće u vidu korisničkog interfejsa (UI), koji pomaže korisnicima sa invaliditetom ili oni koji nisu trenutno u mogućnosti da rukuju uređajem, kao što su vozači.

U julu 2017. godine, istraživači iz kompanije Kaspersky Lab otkrili su da je Svpeng evoluirao. U stanju je da zloupotrebljava ove sistematske karakteristike kako bi ukrao uneti tekst iz drugih aplikacija na uređaju i obezbedio sebi druga ovlašćenja. Trojan virus se distribuira putem malicioznih web stranica, u vidu flash player aplikacije. Potom traži aplikacije za pristupačnost. Koristeći ovu opciju, trojan virus može postići sledeće: pristupiti korisničkom interfejsu drugih aplikacija i napraviti snimak ekrana (screenshot) svaki put kad je neki taster pritisnut, prikupljajući na taj način podatke, kao što su podaci o bankovnom računu. Može sam sebi dati administratorska prava na uređaju i mogućnost prikrivanja drugih aplikacija. Sposobnost prekrivanja je neophodna, jer neke aplikacije, uglavnom bankarske, ne dozvoljavaju screenshot-ove. U takvim slučajevima, Trojan svoj fišing prozor koristi umesto aplikacije. Istraživači su otkrili URL fishing listu, koja targetira bankarske aplikacije vodećih evropskih banaka.

Pored toga, trojan virus može da bude instaliran kao SMS aplikacija koja šalje i prima SMS poruke, pravi pozive i otvara kontakte, ali otklanja svaki pokušaj otklanjanja administratorskih prava, na taj način sprečavajući brisanje. Maliciozne tehnike trojan virusa funkcionišu čak i kada se uređaji kompletno ažurirani najnovijim verzijama Android operativnih i bezbednosnih sistema.

Trojan još nije široko rasprostranjen i broj napada je i dalje neznatan. Većina napada je zabeležena u Rusiji 29%, Nemačkoj 27%, Turskoj 15 %, Poljskoj 6% i Francuskoj 3%.

„Zloupotreba keylogging i aplikacija za pristupačnost je novo otkriće na polju mobilnih malvera i nismo iznenađeni što Svpeng prednjači u broju napada. Ta malver porodica je dobro poznata po svojim inovacijama, što je čini najopasnijom porodicom malvera koja je trenutno prisutna. Ova porodica je bila među prvima iskorišćena za napade na SMS bankarstvo, koristeći fishing stranice da presretne podatke i blokira uređaje, zahtevajući novac od korisnika. Zbog toga je veoma važno pratiti i analizirati svaku novu verziju“, izjavio je Roman Unuček, viši malver analitičar u kompaniji Kaspersky Lab.

Kompanija Kaspersky Lab savetuje korisnije da na svoje uređaje instaliraju pouzdana bezbednosna rešenja, kao što je Kaspersky Internet Security for Android, da uvek provere da li su kreatori aplikacija pouzdani, kao i da ne preuzimaju ništa što se čini sumnjivim ili čiji se izvor ne može pouzdano utvrditi. Međutim, ne treba da zaborave da budu obazrivi kada aplikacijama daju dodatna objašnjenja.

 

Izvor: N1

Ana Brnabić postala premijerka i na Twitter-u

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, preuzela je zvanični nalog premijera na Twitteru @SerbianPM, na kojem se do utorka, 2. jula, kao premijer vodio Aleksandar Vučić.

Interesovanje za zvanične profile srpskih političara počelo je, čini se, 15. februara 2015. godine, kad je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer, napravio svoj Twitter profil, pa su tabloidi pisali i o tome da je profil svečano otvoren u 7:47 časova ujutru, te ko su prvi koji su bili ‘zapraćeni’ – Novak Đoković i Tomislav Nikolić.

Zvanični Twitter nalog premijera Srbije prati skoro 19.000 ljudi, a kad se u pretraživač unese ‘zvanični Facebook nalog premijera srbije‘, prvi na listi ponuđenih rezultata je još uvek profil sa fotografijom Aleksandra Vučića, a prati ga 147.581 osoba. Kad je Instagram u pitanju, prva na listi rezultata je vest iz 27. jula 2015. godine, o tome da je Vučić napravio profil i na ovoj mreži.

Aleksandar Vučić,  kao predsednik Srbije, koristi svoj prvi Twitter nalog @avucic (onaj koji je otvoren u februaru 2015. godine), a koji je prethodno vodila Srpska napredna stranka u njegovo ime.

Zanimljivo je da se Tomislav Nikolić na Twitter-u i dalje vodi kao predsednik Srbije, jer je njegovo ime i dalje sadržano u nalogu @predsednikrs.

Izvor: N1

Workspace ONE platforma za mobilne aplikacije i uređaje

VMware Workspace ONE predstavlja jednostavnu i sigurnu platformu za distribuciju i upravljanje aplikacijama i mobilnim uređajima. Workspace ONE integriše MDM (Mobile Device Management) i MAM (Mobile Application Management) funkcionalnosti iz VMware AirWatch‑a, publikovanje aplikacija i virtuelnih desktopova korišćenjem VMware Horizon‑a i upravljanje kredencijalima za različite aplikacije korišćenjem VMware Identity Manager‑a. Radno okruženje dobijeno na ovaj način omogućava krajnjim korisnicima da jednostavno i lako koriste različite vrste aplikacija na različitim uređajima i operativnim sistemima, čime se postiže uniformno radno okruženje.

Integracija VMware Workspace ONE i AirWatch‑a obezbeđuje visok stepen sigurnosti mobilnih uređaja tako što su korporativne informacije zaštićene sa kraja na kraj (end‑to‑end). AirWatch osigurava bezbednost uređaja, aplikacija, dokumenata, mejlova i upotrebu korporativnih mreža (VPN i WiFi). Takođe, pruža mogućnost stalnog nadgledanja uređaja, provere primenjenih polisa i zaštitu korporativnih podataka, bilo da su uređaji korporativni ili u vlasništvu zaposlenih.

VMware Workspace ONE i Horizon na bezbedan način isporučuju virtuelne desktopove, Windows ili Linux, aplikacije i online servise kroz digitalni radni prostor virtuelnih mašina i fizičkih uređaja. VMware Horizon kompanijama pruža mogućnost upravljanja i automatizacije, uz tesnu integraciju sa softverski definisanim data-centrom. U okviru VMware portfolija, Horizon je proizvod koji stalnim inoviranjem podstiče razvoj ostalih proizvoda.

S obzirom na poteškoće u radu na mobilnim uređajima, VMware je u okviru Horizon‑a razvio Unity Touch dodatak, koji svojim kontrolama omogućava znatno lakši rad sa Windows aplikacijama kada su one pokrenute na iOS i Android pametnim telefonima i tabletima.

Poboljšana bezbednost

Zbog sve većeg broja web aplikacija, neretko se dešava da korisnici za pristup njima koriste iste šifre, što znatno smanjuje bezbednost podataka. VMware Workspace ONE i Identity Manager, sa jedne strane, mogu olakšati pristup web portalima „memorisanjem“ kredencijala, a sa druge strane poboljšati bezbednost primenom password polisa.

Dodatni stepen bezbednosti i proveru identiteta korisnika VMware Workspace ONE obezbeđuje korišćenjem Verify aplikacije za dvofaktorsku autentifikaciju na iOS, Android ili Chrome operativnim sistemima, kao i višefaktorsku proveru identiteta kroz VMware Identity Manager. Višefaktorska autentifikacija može se ostvariti korišćenjem „push“ notifikacije na mobilnom uređaju, korišćenjem vremenski ograničene jednokratne lozinke (OTP kod) u okviru Verify aplikacije ili slanjem SMS poruke registrovanom uređaju, kako bi se obezbedio pristup korporativnim resursima. Moguće je koristiti samo jedan od navedenih tipova autentifikacije ili se može koristiti više različitih metoda kako bi se obezbedila višefaktorska autentifikacija, npr. OTP kod i SMS poruka.

VMware Workspace ONE kombinuje identitet korisnika i upravljanje mobilnim uređajima da bi osigurao bezbedan pristup aplikacijama i podacima korisnika, tako da oni mogu raditi bilo gde, bilo kada i sa bilo kog uređaja.

Bojan Andrejić