Vrh bubice

Sennheiser je osmislio prve intuitivne, kompaktne i mobilne slušalice s binauralnim mikrofonima: oslušnimo AMBEO SMART HEADSET

Jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača slušalica Sennheiser kreirao je revolucionarne in‑ear slušalice s mikrofonima koje je nazvao AMBEO SMART HEADSET. Reč „AMBEO“ u nazivu označava da se radi o uređaju koji je sposoban da u potpunosti prenese ambijentalni zvuk, čineći tako ove slušalice odličnim izborom za upotrebu u raznim VR i AR okruženjima. Slušalice imaju binauralni sistem mikrofona, što doslovno znači „slušanje s dva uha“. Dakle, konačno smo dočekali proizvod sposoban da oponaša način na koji prirodno čujemo zvukove.

Neobično‑običan dizajn

Pre nego što se detaljnije pozabavimo Sennheiser AMBEO SMART HEADSET slušalicama, moramo da naglasimo kako nam je na test stigao pretprodukcijski primerak. Novinari su videli prvi put slušalice na CES‑u 2017, a krajem aprila podeljeni su na testiranje prvi primerci. Početak prodaje očekuje se u septembru, odmah nakon IFA sajma u Berlinu, na kojem će biti njihovo zvanično predstavljanje javnosti.

Za sada je proizveden samo model slušalica namenjen iPhone i iPad uređajima, s lightning konektorom, a najavljeno je da će se u prodaji naći dve varijante – postojeća i sa USB Type‑C konektorom (koja je još uvek u fazi internog testiranja).

Na prvi pogled Sennheiser AMBEO SMART HEADSET slušalice izgledaju prilično obično. Bele in‑ear slušalice s fleksibilnim nosačima koji se stavljaju oko ušnih školjki dizajnirane su tako da lepo naležu u ušni kanal. Na kablu desne slušalice, postavljen vrlo blizu usta, nalazi se mikrofon koji služi za klasične telefonske pozive. Nešto niže na kablu nalazi se naizgled standardni kontrolni centar s tasterima za aktiviranje snimanja, kontrolu reprodukcije i podešavanje jačine zvuka.

Sa spoljne strane samih slušalica postavljene su metalne mrežice, koje nisu tu samo zbog estetike. Ispod njih se kriju već pomenuti binauralni mikrofoni, tako da se sistem sastoji iz dve slušalice, tri mikrofona i kontrolnog centra.

Okružujući zvuk

Kako ljudi čuju i stvaraju zvučnu sliku prostora oko sebe? Naše uši su razdvojene i nalaze se u različitom položaju u odnosu na izvore zvuka. Upravo ta razlika, zbog koje levim i desnim uhom različito čujemo jedan izvor zvuka, omogućava nam da ga lociramo u 3D prostoru koji nas okružuje. Mikrofoni, čak i u stereo‑varijanti, zvuk primaju samo na jednoj poziciji, koja je pri tome različita od pozicije naših ušiju. To je glavni razlog zašto snimljeni zvuk nikad ne može da bude verno reprodukovan kao kada ga direktno slušamo.

Izrečena tvrdnja je važila do sada. Binauralni mikrofoni na Sennheiser AMBEO SMART HEADSET slušalicama postavljeni su tačno ispred ušiju, čime je obezbeđena maksimalna vernost snimljenog zvuka, jer se on „hvata“ na pozicijama kao kada ga direktno slušamo. U slušalicama su ugrađeni omnidirekcioni mikrofoni koji snimaju zvuk iz čitavog okruženja, pa neće biti prigušenih i nejasnih tonova kao kod usmerenih i standardnih mikrofona. Na taj način, zbog suptilnih razlika u tajmingu i jačini snimljenog zvuka, moguće je jasno odrediti poziciju njegovog izvora u prostoru. Upotreba ovih slušalica stavlja korisnika u sam centar zbivanja, kao da se nalazi tačno na lokaciji na kojoj je zvuk snimljen. Time se ovi mikrofoni (i slušalice) nameću kao odličan izbor za sve tipove 3D okruženja, bilo da su u pitanju igre ili VR (AR) scene.

Od velike važnosti je jednostavnost njihove upotrebe prilikom snimanja. Slušalice se jednostavno uparuju sa aplikacijama za snimanje na iPhone i iPad uređajima pošto ih one automatski prepoznaju kao eksterni mikrofon, a 3D zvuk se bezbolno ugrađuje u snimljeni video‑materijal. Najbolje je što tako snimljen zvuk može da se bez ikakvih gubitaka čuje na bilo kojim standardnim slušalicama. Okružujući zvuk tako postaje dostupan svuda i svima.

Primenjene tehnologije

Za realistično snimanje zvuka nije dovoljno samo da mikrofoni budu postavljeni na optimalnim mestima. Neophodna je i primena naprednih tehnologija, kojih kod Sennheiser AMBEO SMART HEADSET‑a ima nekoliko. Pomenuli smo ranije kontrolni centar – „kutijicu“ na kojoj se nalaze tasteri za kontrolu slušalica. To je ono što možemo da vidimo. Unutar te kutijice smeštena je napredna elektronika. Sennheiser je tu, u saradnji sa kompanijom Apogee, spakovao Premium A/D konverter, kao i mikrofonsko pretpojačalo, koji su zaslužni za procesiranje zvuka. Korišćena je i SoftLimit tehnologija iz Apogee‑ja, koja služi kao zaštita od distorzije zvuka, ali i za automatsku optimizaciju i normalizaciju jačine zvuka koji stiže u slušalice. Na taj način ne samo da se isporučuje kristalno jasan zvuk već je i on normalizovan na optimalnu jačinu za slušanje.

Ovakva jedinstvena kombinacija slušalica i mikrofona donosi još jednu prednost. Sennheiser je implementirao tehnologiju koja funkcioniše u realnom vremenu i pojačava utisak proširene stvarnosti, dozvoljavajući mešanje virtuelnih i stvarnih zvukova. Tehnologija je nazvana Transparent Hearing, a najlakše ćemo objasniti njeno funkcionisanje na nekom realnom primeru. Recimo da se nalazite u saobraćaju, vozeći bicikl i pri tome slušate muziku sa svog telefona. To je potencijalno veoma opasna situacija, jer muzika zaglušuje sve ostale zvuke i praktično ste zvučno izolovani od okruženja. Može da se desi da prilikom skretanja ne čujete da vam se brzo približava neko vozilo ili da ne čujete bilo koji drugi ambijentalni zvuk koji može da utiče na vašu i tuđu bezbednost u saobraćaju.

Zahvaljujući Transparent Hearing tehnologiji, možete da uz muziku uključite i reprodukciju zvuka iz vašeg okruženja, u jačini koja vama odgovara. Tada će mikrofoni snimati zvuk iz okruženja i procesirati ga u realnom vremenu, u smislu podešavanja njegove jačine, tako da ćete uz muziku moći da čujete i šta se dešava u saobraćaju, ali u obimu koji vama odgovara. Uživaćete u omiljenoj muzici i biti svesni svih zvukova u okruženju, što je funkcionalnost koju druge slušalice ne mogu da ponude.

Konačni utisak

Jasno je da su Sennheiser AMBEO SMART HEADSET slušalice namenjene uređajima više klase, pa će shodno tome biti definisana i cena. U ovom trenutku ne postoje čak ni indicije kolika bi ona mogla da bude, kao što još uvek nisu dostupne ni precizne tehničke specifikacije. Ono što možemo da kažemo na osnovu subjektivnog utiska jeste to da slušalice deluju veoma kvalitetno, da je reprodukcija zvuka odlična, kao i da je da je rezultat snimanja zvuka za klasu iznad onog snimljenog običnim mikrofonom.

Imajući u vidu sve veću popularnost VR uređaja, Sennheiser ovim modelom pogađa tačno u metu jer obezbeđuje audio‑ugođaj koji je u skladu s video‑prikazom. Njihova primena nije ograničena samo na to, jer ove slušalice s mikrofonima doprinose realističnosti snimanja zvuka, ma gde se nalazili i šta god da poželite da snimite.

(Objavljeno u PC#244)

TV za domaćeg kupca

Vivax Imago 32LE74SM nosi nalepnicu „Proizvedeno u Srbiji“ – televizor pravljen za domaćeg kupca i za domaći džep, dakle najjeftiniji smart TV koji ćete imati prilike da kupite.

Priču o televizoru proizvedenom u Srbiji počinjemo od dizajna, koji očito nije pogođen nižom cenom. Čak i u višim cenovnim klasama teško ćete naći postolje u kombinaciji metal‑staklo, a i plastika od koje je napravljeno kućište deluje robusno. Svi konektori za povezivanje postavljeni su po bokovima i ispod ekrana, što je odlično rešenje ukoliko odlučite da TV okačite na zid. Na taj način moguće je TV maksimalno približiti zidu, jer neće biti kablova koji će smetati, pri čemu oni ostaju i dalje lako dostupni za kasnije rukovanje.

IPS ekran dijagonale 32 inča obezbeđuje 720p rezoluciju i to je jedan od kompromisa koji je morao da bude napravljen u cilju smanjenja cene. Ipak, na toj dijagonali teško da ćete s nekoliko metara primetiti razliku između 720p i 1080p rezolucije. Kontrast i osvetljenje slike su solidni, a probijanje pozadinskog osvetljenja, koje je neminovno kod LED ekrana, jedva je primetno. Fabrička podešavanja parametara slike malo su „agresivnija“, pa je bela boja ponešto prenaglašena i u njoj se gube svetli detalji, a koloritet vuče na „hladno“, dok je oštrina postavljena na previsok nivo. Uz male ručne korekcije ovih parametara vrlo brzo dobija se slika koja je prijatnija za gledanje i na kojoj se vidi više detalja.

Najveća prednost ovog modela jeste to što ima Android platformu, čime se drastično povećava njegova funkcionalnost. Interesantno je da Android (u verziji 4.4.2 KitKat) ne čini osnovu na kojoj se bazira funkcionalnost uređaja, već predstavlja samo jednu od opcija. Drugim rečima, ovaj model poseduje ugrađenu varijantu eksternog Android medija plejera, što je rešenje koje nam se veoma svidelo, jer Android platforma može da se uključuje samo po potrebi. Televizori koji se zasnivaju na Android platformi generalno pate od (manjeg ili većeg) laga prilikom zadavanja komandi, što je ovim rešenjem elegantno izbegnuto. Za pokretanje Android aplikacija upotrebljen je četvorojezgarni procesor, sa 1 GB RAM‑a, dok je za smeštanje podataka slobodno 5,1 GB od ukupnih 8 GB (ostatak zauzima instalacija Android‑a). Na raspolaganju je i Play Store, a prilikom testiranja, sve aplikacije i igre koje inače rade na pomenutoj verziji Android‑a, instalirane su i pokrenute bez problema. Još jedna stvar koju nismo očekivali na televizoru ove cenovne klase jeste bežična Internet konekcija.

Televizor se kontroliše standardnim daljinskim upravljačem, koji poseduje i mogućnost emulacije miša. Još zgodnija je varijanta da se na njega priključe pravi miš i tastatura ili čak neki bežični kontroler za igranje. Sa USB varijantama nismo imali problema, ali kod bežičnih varijanti potrebno je proveriti koji uređaji su kompatibilni. Na primer, Logitech K400 tastatura je normalno radila, dok model TK820 istog proizvođača nije.

Vivax Imago 32LE74SM donosi interesantno viđenje pametnog televizora. Platforma je dobro osmišljena da ne opterećuje gledaoca nepotrebnim stvarima kada želi da gleda TV program, dok za neke naprednije opcije ostavlja mogućnost izbora. Na primer, prilikom gledanja snimljenih filmova, dozvoljava pokretanje multimedijalnog plejera ugrađenog u TV ili aktiviranje neke od Android aplikacija za tu namenu koje se mogu preuzeti iz Play prodavnice (VLC, BS Player, MV Player, Kodi…). A dodatni plus jeste to što, zahvaljujući pomenutoj platformi, TV postaje pravi multimedijalni kućni centar zabave i to po ceni običnog televizora.

Model Vivax Imago 32LE74SM
Ekran 32“, IPS, LED, 1366×768 piksela
Konektori USB×3 (jedan servisni), HDMI-2, CI+ slot, LAN, WiFi, 3.5 mm audio izlaz, antenski ulaz, koaksijalni video ulaz, VGA, SCART
Tjuneri Analogni, DVB-C, DVB-T, DVB-T2
CPU Quad Core
GPU Mali 450
Memorija 1 GB RAM, 8 GB storage
OS Android 4.4.2 KitKat
Cena 29.000 dinara
Kontakt ekupi.rs

(Objavljeno u PC#244)

TV za domaćeg kupca

Vivax Imago 32LE74SM nosi nalepnicu „Proizvedeno u Srbiji“ – televizor pravljen za domaćeg kupca i za domaći džep, dakle najjeftiniji smart TV koji ćete imati prilike da kupite.

Priču o televizoru proizvedenom u Srbiji počinjemo od dizajna, koji očito nije pogođen nižom cenom. Čak i u višim cenovnim klasama teško ćete naći postolje u kombinaciji metal‑staklo, a i plastika od koje je napravljeno kućište deluje robusno. Svi konektori za povezivanje postavljeni su po bokovima i ispod ekrana, što je odlično rešenje ukoliko odlučite da TV okačite na zid. Na taj način moguće je TV maksimalno približiti zidu, jer neće biti kablova koji će smetati, pri čemu oni ostaju i dalje lako dostupni za kasnije rukovanje.

IPS ekran dijagonale 32 inča obezbeđuje 720p rezoluciju i to je jedan od kompromisa koji je morao da bude napravljen u cilju smanjenja cene. Ipak, na toj dijagonali teško da ćete s nekoliko metara primetiti razliku između 720p i 1080p rezolucije. Kontrast i osvetljenje slike su solidni, a probijanje pozadinskog osvetljenja, koje je neminovno kod LED ekrana, jedva je primetno. Fabrička podešavanja parametara slike malo su „agresivnija“, pa je bela boja ponešto prenaglašena i u njoj se gube svetli detalji, a koloritet vuče na „hladno“, dok je oštrina postavljena na previsok nivo. Uz male ručne korekcije ovih parametara vrlo brzo dobija se slika koja je prijatnija za gledanje i na kojoj se vidi više detalja.

Najveća prednost ovog modela jeste to što ima Android platformu, čime se drastično povećava njegova funkcionalnost. Interesantno je da Android (u verziji 4.4.2 KitKat) ne čini osnovu na kojoj se bazira funkcionalnost uređaja, već predstavlja samo jednu od opcija. Drugim rečima, ovaj model poseduje ugrađenu varijantu eksternog Android medija plejera, što je rešenje koje nam se veoma svidelo, jer Android platforma može da se uključuje samo po potrebi. Televizori koji se zasnivaju na Android platformi generalno pate od (manjeg ili većeg) laga prilikom zadavanja komandi, što je ovim rešenjem elegantno izbegnuto. Za pokretanje Android aplikacija upotrebljen je četvorojezgarni procesor, sa 1 GB RAM‑a, dok je za smeštanje podataka slobodno 5,1 GB od ukupnih 8 GB (ostatak zauzima instalacija Android‑a). Na raspolaganju je i Play Store, a prilikom testiranja, sve aplikacije i igre koje inače rade na pomenutoj verziji Android‑a, instalirane su i pokrenute bez problema. Još jedna stvar koju nismo očekivali na televizoru ove cenovne klase jeste bežična Internet konekcija.

Televizor se kontroliše standardnim daljinskim upravljačem, koji poseduje i mogućnost emulacije miša. Još zgodnija je varijanta da se na njega priključe pravi miš i tastatura ili čak neki bežični kontroler za igranje. Sa USB varijantama nismo imali problema, ali kod bežičnih varijanti potrebno je proveriti koji uređaji su kompatibilni. Na primer, Logitech K400 tastatura je normalno radila, dok model TK820 istog proizvođača nije.

Vivax Imago 32LE74SM donosi interesantno viđenje pametnog televizora. Platforma je dobro osmišljena da ne opterećuje gledaoca nepotrebnim stvarima kada želi da gleda TV program, dok za neke naprednije opcije ostavlja mogućnost izbora. Na primer, prilikom gledanja snimljenih filmova, dozvoljava pokretanje multimedijalnog plejera ugrađenog u TV ili aktiviranje neke od Android aplikacija za tu namenu koje se mogu preuzeti iz Play prodavnice (VLC, BS Player, MV Player, Kodi…). A dodatni plus jeste to što, zahvaljujući pomenutoj platformi, TV postaje pravi multimedijalni kućni centar zabave i to po ceni običnog televizora.

Model Vivax Imago 32LE74SM
Ekran 32“, IPS, LED, 1366×768 piksela
Konektori USB×3 (jedan servisni), HDMI-2, CI+ slot, LAN, WiFi, 3.5 mm audio izlaz, antenski ulaz, koaksijalni video ulaz, VGA, SCART
Tjuneri Analogni, DVB-C, DVB-T, DVB-T2
CPU Quad Core
GPU Mali 450
Memorija 1 GB RAM, 8 GB storage
OS Android 4.4.2 KitKat
Cena 29.000 dinara
Kontakt ekupi.rs

(Objavljeno u PC#244)

OLED u Sony svetu

Nakon zvaničnog predstavljanja na ovogodišnjem CES‑u, jedva smo dočekali da Sony Bravia A1 OLED televizori stignu i na naše tržište. Upoznajmo ovaj jedinstveni spoj audio i video tehnologije, dizajna i naprednih funkcionalnosti.

U okviru serije Sony Bravia A1 OLED dostupna su dva modela televizora – KD‑55A1 i KD‑65A1 – oni se razlikuju jedino po dijagonali ekrana (55 odnosno 65 inča). Zanimalo nas je da vidimo i čujemo napredne tehnologije implementirane u ovoj seriji televizora, direktno povezane ne samo s proširenjem funkcionalnosti već i s futurističkim dizajnom.

Za A1 seriju karakterističan je neuobičajen, minimalistički dizajn koji se odlikuje gotovo nevidljivim postoljem, nevidljivim zvučnicima i skoro nevidljivim okvirom oko ekrana. Time je fokus stavljen na ono što je najbitnije – sliku. Minimalistički dizajn objedinjuje nekoliko naprednih tehnologija koje čine ovu seriju televizora jedinstvenom.

Da se vidi svaki detalj

Ekran televizora ima 4K rezoluciju i zasnovan je na OLED tehnologiji, uz podržan HDR standard koji obogaćuje prikaz uvećanim kontrastom i bogatijim rasponom boja. Za to je zaslužan unapređeni Sony 4K HDR X1 Extreme procesor, koji je oko 40 odsto brži od svog prethodnika X1. Taj procesor dodatno poboljšava preciznost prikazanih boja, kontrast i jasnoću slike, čime se omogućava potpuno uživanje u HDR video‑sadržajima, koji polako postaju dostupni.

X1 Extreme procesor je zadužen i za poboljšanje kvaliteta SDR sadržaja, dovodeći ga na nivo blizak 4K standardu upotrebom HDR tehnike remasterovanja koja se fokusira na objekte. Ta tehnika u realnom vremenu zasebno detektuje, analizira i optimizuje svaki objekat na slici kako bi celokupni prikaz kontrasta na sceni bio optimalno prikazan.

Za unapređeno HDR iskustvo brinu se i druge tehnologije implementirane u ovaj televizor. TRILUMINOS ekran mapira boje za širu paletu, dok je Super Bit Mapping 4K HDR tehnologija zaslužna za prikaz prirodne slike s glatkim prelazom nijansi boja. Motionflow tehnologija služi za smanjenje artefakata prilikom pokreta, a obezbeđena je i dvostruka obrada slike pre njenog prikaza, u cilju smanjenja kolornog šuma i povećanja jasnoće detalja.

Da se čuje svaki zvuk

Najveći tehnološki proboj napravljen je u domenu zvuka. Po prvi put se susrećemo s novim načinom reprodukcije zvuka, koji donosi pravu pravcatu revoluciju u tom domenu, a uz to otvara i nove pravce u dizajnu televizora.

Tehnologija Acoustic Surface, prvi put primenjena na seriji A1 Sony Bravia televizora omogućava emitovanje kvalitetnog i moćnog zvuka direktno iz ekrana, koji je praktično pretvoren u ogromni zvučnik. Dva akutatora postavljena iza ekrana dovode do njegove vibracije, čime se stvara jedinstven zvuk i do sada nepoznat osećaj realističnosti. Zahvaljujući originalnom dizajnu čitava površina ekrana prenosi bogatstvo zvuka, čime je postignuto jedinstvo multimedijalnog sadržaja koje drugi televizori nisu u stanju da pruže. Ugrađen je i niskotonac, ali je dobro skriven u stalku koji može da se sklopi kako bi se obezbedilo kačenje TV‑a na zid.

Umesto da zvuk do nas dolazi iz uobičajenih pravaca (ispod televizora ili s njegovih strana), Acoustic Surface obezbeđuje da ga čujemo kao da direktno dolazi iz njegovog izvora na ekranu i pritom omogućava sinhronizaciju slike i zvuka iz svih uglova gledanja. Iz bilo kog ugla da se prati sadržaj koji se emituje na ekranu, OLED i Acoustic Surface tehnologije obezbeđuju jednak kvalitet prikaza slike i zvuka.

Kombinacija ovih inovativnih rešenja s poslovično odličnim kvalitetom Sony‑jevih televizora donela je atraktivno dizajniran proizvod s neprevaziđenim multimedijalnim iskustvom. Prikaz slike i zvuk nikad nisu bili toliko realistični, pa tek sada zaista možemo reći da TV predstavlja prozor u svet.

  Sony Bravia A1 OLED (KD-55A1 i KD-65A1)
Ekran OLED, 4K (3840×2160), HDR, 55“ (KD-55A1) ili 65“ (KD-65A1)
Konekcije LAN, RF, IF×2, HDMI×4, USB×3, kompozitni video, digitalni audio, izlaz za slušalice
Bežične konekcije WLAN, Bluetooth, Miracast, Chromecast
Tjuneri Analogni, DVB-T, DVB-T2, DVB-C, DVB-S, DVB-S2
Procesor 4K HDR X1 Extreme
Memorija 16 GB
Zvuk Acoustic Surface (5×10 W), DTS, simulirani okružujući zvuk S-Force Front Surround
OS Android 6.0 Marshmallow
Cena Oko 500.000 rsd. (KD-55A1), oko 700.000 rsd. (KD-65A1)

www.sony.rs

(Objavljeno u PC#244)

Realnija a ne rijaliti televizija

HD, 3D, UHD, zakrivljeni ekrani… Sve te tehnologije čine evoluciju TV prijemnika. HDR, high dynamic range, je sledeći element u nizu. Većina televizora iz srednje i više klase proizvedenih 2017. godine može da prikaže HDR video‑sadržaje. Ostaje da vidimo da li će HDR biti novi zamajac prodaje i kako će ga pratiti autori sadržaja.

Prihvatanje HDR video‑tehnologije, koja proširuje kontrastni i kolorni opseg, može da dovede do najznačajnijih promena u video‑industriji u poslednjih nekoliko godina

Kao i kod svih novih tehnologija u TV industriji – osim zakrivljenih ekrana – ni ov0de fokus nije na hardveru. On je „sazreo“ i potpuno je spreman za reprodukciju HDR TV i video sadržaja. Problem je u dostupnosti tih sadržaja. Za razliku od HD, 3D i UHD tehnologije, čini nam se da će HDR biti mnogo brže prihvaćen. Dok se kod pomenutih tehnologija čekalo i po nekoliko godina da se stvori kritična masa odgovarajućeg video‑sadržaja, ovog puta produkcija HDR materijala mnogo bolje prati razvoj hardvera. Već sada postoji solidan izbor Blu‑ray diskova sa Ultra HD HDR video‑sadržajem, a i neki striming servisi, kao što su Netflix ili Amazon, nude određenu količinu HDR video‑striming materijala.

Šta je HDR?

HDR je skraćenica od High Dynamic Range, široki dinamički opseg. Odnosi se na veći kontrast, bolji nivo osvetljenja i širu kolornu paletu, tako da su video‑sadržaji koji se emituju realističnije prikazani. Naše oči u stanju su da prepoznaju daleko veći nivo pomenutih razlika u odnosu na televizore sa standardnim dinamičkim opsegom, pa na scenu stupa HDR koji ima za cilj da nam na televizoru obezbedi prikaz svetlije bele i tamnije crne boje, kao i veći broj kolornih nijansi između njih.

Dva veoma važna parametra kod televizora su kontrast (raspon između najsvetlije i najtamnije nijanse) i preciznost boja (koliko su boje prikaza bliske realnim). Ovu tvrdnju potkrepljuje istraživanje sprovedeno u Philips Research Laboratories, kod koga je grupa ispitanika podvrgnuta testu subjektivne ocene dva televizora – jedan je imao „samo“ HD rezoluciju, ali veći kontrast i precizniji prikaz boja, a drugi veću (4K) rezoluciju s prosečnim kontrastom i prikazom boja. Gotovo listom, ispitanici su tvrdili da je slika na prvom TV‑u lepša i realnija. To nam govori da prihvatanje HDR video‑tehnologije koja proširuje kontrastni i kolorni opseg, može da dovede do najznačajnijih promena u video‑industriji u poslednjih nekoliko godina.

Šta nam to HDR suštinski donosi da bismo mogli da potkrepimo prethodnu rečenicu? Proširenjem kontrasta dobija se svetlija slika na kojoj se vidi više detalja. Time stičemo utisak da scena koju gledamo ima veću „dubinu“. A WCG (Wide Color Gamut) donosi mogućnost prikaza većeg broja nijansi boja, koje do sada nisu mogle da se reprodukuju ni na jednom televizoru. Zahvaljujući svemu tome, video koji se reprodukuje postaje daleko realističniji. Ako tome dodamo još i 4K rezoluciju, koja je osnovni preduslov za HDR video, dobijamo opštu sliku prednosti HDR video‑prikaza.

Standardi i šta oni predstavljaju

Kao i kod svake nove tehnologije, kod HDR‑a postoji „borba“ različitih standarda. Suparnici su HDR10 i Dolby Vision. HDR10 je open source HDR format koje je prvi nastao, pa je u ovom trenutku dominantni standard. Najjednostavnije ćemo ga opisati ako kažemo da je on „MP3 u svetu HDR‑a“ i to je u neku ruku osnovni HDR video‑standard. HDR10 podržava osvetljenje do maksimalnih 4.000 nita (uz prosečnu vrednost od 1.000 nita), 10‑bitnu kolornu paletu i mogućnost prikaza većine boja iz Rec.2020 kolornog gamuta.

Dolby Vision je napredniji HDR standard i u vlasništvu je kompanije Dolby Laboratories. Ako bismo primenili istu analogiju kao za HDR10, mogli bismo da kažemo da je Dolby Vision nešto kao FLAC format u audio‑kompresiji. Drugim rečima, to je format koji daje kvalitetniji prikaz HDR slike – prosečno osvetljenje kod ovog formata je 4.000 nita (uz maksimum od 10.000 nita), koristi 12‑bitnu kolornu paletu i ima sposobnost prikaza svih boja iz Rec.2020 kolornog gamuta. Televizori koji koriste Dolby Vision standard mogu da prikazuju i HDR sadržaje po HDR10 standardu, dok u drugom smeru te mogućnosti nema.

Samsung se pobrinuo da se priča ne završi na ova dva standarda. Njihov HDR standard se zasniva na HDR10 – zove se HDR 10+ i takođe je otvoren, a njegova prednost u odnosu na HDR10 jeste u tome što koristi dinamičke metapodatke, dok HDR10 koristi statičke. To znači da HDR10+ može dinamički (u realnom vremenu) da podešava osvetljenje u svakoj individualnoj sceni, pa čak i u svakom frejmu, tokom reprodukcije video‑zapisa. Na taj način, HDR10+ je po kvalitetu između HDR10 i Dolby Vision standarda, koji takođe koristi dinamičke metapodatke. HDR10+ je već implementiran u svim Samsung‑ovim televizorima proizvedenim ove godine, dok će u modelima iz 2016. biti dostupan tokom godine, prilikom ažuriranja njihovih firmvera. Da ovaj standard ima potencijala govori i činjenica da je Amazon striming servis najavio podršku za njega.

Kako prepoznati HDR TV

Jedini siguran način da znate da li je TV sposoban da prikaže HDR video jeste da potražite na njemu odgovarajući logotip. Ali tu će vas sačekati jedno iznenađenje – nije napisana skraćenica HDR. Ranije su mnogi proizvođači, uglavnom iz marketinških razloga, stavljali na svoje proizvode oznaku HDR samo da bi bili prvi, pa HDR oznaka ne garantuje ništa, zato što ne govori o tome kakve specifikacije TV mora da zadovolji, iz prostog razloga što u to vreme HDR standard nije ni bio definisan. To je vodilo do zabune među kupcima, koji su verovali da kupuju nešto što nisu dobijali. Drugim rečima, ako TV na sebi ima HDR oznaku, to ne znači da je on zaista i u potpunosti HDR kompatibilan.

Iz tog razloga oformljena je UHD alijansa, grupa sastavljena od tehnoloških kompanija, ali i proizvođača video‑sadržaja. Njihov osnovni cilj bio je da makar smanje, ako ne i potpuno ukinu, konfuziju koju su izazvali proizvođači televizora. Oni su osmislili oznaku Ultra HD Premium, koja garantuje da je televizor na kome se nalazi u skladu s minimalnim specifikacijama neophodnim za ostvarivanje pravog HDR doživljaja.

Koje su to minimalne tehničke specifikacije? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali pokušaćemo da vam sumiramo šta sve televizor mora da zadovolji s tehničke strane da bi zaslužio da se na njemu nađe Ultra HD Premium logotip.

Minimalna rezolucija: Ovo je jedan od osnovnih parametara i označava broj piksela koji čine TV ekran. Minimalna rezolucija koja je propisana za HDR kompatibilnost iznosi 3840×2160 piksela. Iz toga se vidi da TV za HDR kompatibilnost mora da poseduje 4K / Ultra HD rezoluciju.

Desetobitna kolorna paleta: TV mora da bude sposoban da primi i procesira 10‑bitni kolorni signal, što ukazuje na minimalan broj boja koje video može da sadrži u sebi. Standardni Blu‑ray format koristi osmobitnu paletu boja, što je oko 16 miliona boja. U odnosu na to, 10‑bitna kolorna paleta sadrži više od milijardu boja. Naravno, to ne znači da TV mora da bude sposoban da reprodukuje sve te boje, već samo da je sposoban da procesira signal koji u sebi može da sadrži toliko nijansi.

Minimum 90 odsto od P3 boja: P3 je kolorni gamut, standard koji definiše informacije o bojama u video‑strimu. Uloga kolornog gamuta je da osigura da će boje na TV‑u izgledati kako treba. Što je veći broj boja koje TV može da prikaže, prikaz boja na njemu biće verniji. Dakle, da bi bio u skladu sa Ultra HD Premium standardom, TV mora da bude sposoban da prikaže najmanje 90 odsto boja koje su definisane P3 gamutom.

Minimalni dinamički opseg: Ovde stvari već postaju komplikovanije. Logično bi bilo da je definisano minimalno osvetljenje i minimalan nivo crne boje koji TV mora da postigne. To, nažalost, nije slučaj, a razlog je postojanje dve različite tehnologije ekrana. Televizori sa LED ekranima (kojih je danas najviše) imaju visok nivo osvetljenja, ali relativno inferioran nivo crne boje. S druge strane, televizori zasnovani na OLED tehnologiji imaju znatno bolji nivo crne boje, ali su lošiji od LED modela po pitanju osvetljenja. Ako bismo se striktno pridržavali standarda za HDR, nijedan televizor danas ne bi mogao da ponese Ultra HD Premium logotip. Stoga je UHD alijansa osmislila solomonsko rešenje – dvostruki standard za minimalni dinamički opseg. Tako smo dobili dve varijante koje kažu: TV mora da ima maksimalno osvetljenje od najmanje 1.000 nita i manje od 0,05 nita nivo crne boje (varijanta 1) ili maksimalno osvetljenje od najmanje 540 nita i manje od 0,0005 nita nivo crne boje (varijanta 2).

Ovo ukazuje na to da ni Ultra HD Premium logotip ne garantuje najbolje moguće HDR iskustvo. Iako ovo nije idealno rešenje, ipak predstavlja veliki pomak u razrešenju nedoumica oko toga da li je TV HDR kompabitilan ili nije.

HDR fotografija i HDR video

Prva asocijacija na HDR još uvek je HDR fotografija, a ne HDR video – HDR fotografije postoje već godinama, dok je HDR video novost i još nedovoljno poznat širokom auditorijumu. Ovde je neophodno podvući crtu i naglasiti da HDR fotografija i HDR video nisu ista stvar, niti se za njihovo kreiranje koriste iste tehnologije. Zajednički im je samo deo imena.

HDR fotografija zasniva se na tehnici slikanja iste scene više puta različitom ekspozicijom i kombinovanjem tako dobijenih fotografija u jednu, koja ima širi dinamički opseg boja. HDR fotografija nema veliki dinamički opseg u pravom smislu te reči – to je i dalje obična fotografija sa standardnim dinamičkim opsegom, kojoj su samo dodate različite informacije dobijene iz dodatnih ekspozicija.

HDR video zasniva se na proširenju kontrasta i kolorne palete u cilju dobijanja prirodnijeg prikaza video‑zapisa na TV prijemnicima. Ovaj proces, za razliku od procesa nastanka HDR fotografije, zahteva dva dela HDR sistema – HDR TV i HDR izvor materijala. Prvi deo je jednostavniji u tom sistemu jer je potrebno da televizor samo ispuni minimalne HDR uslove (koje smo predstavili u prethodnom poglavlju). Naravno, i tu postoje razlike u kvalitetu u zavisnosti od proizvođača, načina implementacije tehnologija i konačno od cene televizora.

Drugi, mnogo važniji deo HDR video‑sistema, jeste HDR materijal. Iako HDR televizori donekle daju bolju sliku i kod reprodukcije SDR video‑sadržaja, njihova prava prednost pokazuje se tek prilikom reprodukcije prirodnih HDR video‑snimaka. A da bi se napravio HDR snimak, neophodno je da digitalne kamere koje snimaju video koriste P3 kolorni gamut, što je slučaj s gotovo svim profesionalnim video‑kamerama.

Pre nego što se finalna verzija filma prosledi gledaocima, najčešće se vrši „kompresovanje“, tako da se iz snimka uklanja dinamički opseg i limitira broj boja, jer velika većina televizora nije u stanju da ih prikaže. Na taj način se „izvlači maksimum“ iz vizuelne reprezentacije videa na ne‑HDR televizorima, pri čemu on ostaje potpuno kompatibilan sa standardnim HDTV sistemima i sa Blu‑ray diskovima. Zahvaljujući tome što je u produkciji iskorišćen veći kontrast i broj boja od onog koji se prikazuje, dobija se i mogućnost da se u postprodukciji, pomeranjem iskorišćenog opsega ovih parametara, dodatno pojača vizuelni utisak filma (kao, recimo, „hladan koloritet“ koji preovlađuje u seriji „Igra prestola“).

Vivid ili dinamički mod prikaza slike, kako se kod nekih standardnih HD televizora to zove, u stvari je pokušaj da se na veštački način rekonstruišu te dodatne palete boja. Ali TV ne može da zna koji su podaci zaista bili u originalnom video‑snimku, pa koristi različite tehnike ekstrapolacije i „nagađanja“. Kao rezultat dobijamo sliku koja ima zasićenije boje, ali koja ne otkriva nijedan nov detalj na njoj, uz veliku verovatnoću da su i te ekstrapolirane boje (tj. nijanse) pogrešne.

Zahvaljujući dodatnim podacima (metapodaci) i povećanim kapacitetima prenosa striming signala sa Amazon‑a, Netflix‑a i drugih (budućih) HDR striming video‑servisa, nema potrebe da sam TV pogađa boje i nijanse. HDR televizori od njih dobijaju tačne kolorne informacije i ne moraju da nagađaju kako da prikažu boje na slici. Rezultat toga je da plamen, eksplozije, veliki kontrasti na sceni, odnosno svaki detalj, izgledaju baš onako kako je zamišljeno prilikom snimanja.

A ostala oprema?

Imamo HDR televizor i striming servise koji su sposobni za reprodukciju HDR video‑signala. Međutim, sve je više i Blu‑ray medija sa HDR filmovima, pa je pitanje hoće li oni moći da se reprodukuju na standardnim Blu‑ray plejerima. Odgovor je negativan. HDR filmovi snimaju se na najnovijem Ultra HD Blu‑ray medijima koji nisu čitljivi na standardnim Blu‑ray plejerima. Za njih je neophodan UHDBD plejer. A za prenos HDR signala od plejera do televizora neophodan je kabl kompatibilan sa HDMI 2.0a standardom.

Kad konačno sakupimo sve što nam je potrebno za reprodukciju HDR video‑snimaka, ostaje nam još samo da obezbedimo odgovarajući sadržaj. Najjednostavniji način za to je pretplata na Netflix ili Amazon (HBO Go još uvek ne omogućava striming u 4K rezoluciji, pa stoga nema ni preduslove za HDR). I kod prva dva pomenuta servisa, potrebno je uzeti u obzir da nisu svi sadržaji u njihovoj ponudi HDR kompatibilni. Trenutno je to samo jedan mali deo ponude, ali oba provajdera najavljuju nove produkcije u HDR‑u, kao i remasterizovanje starih filmova i serija.

HDR ponuda u ovom trenutku nije velika. Da bi se preko Netflix‑a gledao HDR film ili serija, neophodno je da postoji pretplata na Ultra HD servis. Ali, čak i tada neće se po automatizmu dobiti HDR video striming, iz prostog razloga što većina 4K video‑materijala nije u HDR‑u. Pa kako ga onda pronaći? Jedini pokazatelj da su film ili serija HDR kompatibilni jeste mali Dolby Vision logotip u njihovom opisu (jer se na ovom servisu koristi Dolby Vision kao HDR standard). Slična je situacija i kod Amazon‑a. Neophodan preduslov je pretplata na Amazon Prime servis, ali je bar olakšano prepoznavanje da li su film ili serija dostupni u HDR‑u (u okviru opisa jasno piše HDR).

Vaš sledeći televizor

HDR ne predstavlja samo evolutivni proces u razvoju televizije, već ima potencijal da napravi revoluciju na tom polju. A da li će zaista to biti sledeća velika stvar ne zavisi samo od hardvera i primenjenih tehnologija, već i od toga da li će tehnologiju prihvatiti proizvođači video‑materijala. Kako stvari danas stoje reklo bi se da hoće – možda po prvi put već u samom povoju neke nove tehnologije postoji određena količina odgovarajućeg video‑materijala i ona raste iz dana u dan.

(Objavljeno u PC#244)

Qljučni element

Samsung, kao jedan od vodećih proizvođača televizora, predstavio je seriju inovacija u svojoj novoj klasi vrhunskih modela. Dok su drugi proizvođači mahom odlučili da ponude OLED televizore, Samsung je rešio da svoje uređaje iz najviše klase zasnuje na jednoj drugačijoj tehnologiji – QLED. Ukupno je u ponudi 12 modela koji su podeljeni u četiri serije kojima dominira slovo Q: Q7C, Q7F, Q8C i Q9F.

Da slovo Q podnaslova ima specijalno značenje ne ukazuje samo činjenica da se ono proteže kroz imena serija, već je sastavni deo svake tehnologije koja je implementirana u ovim televizorima. Uzmimo za primer QLED (Quantum dot LED), gde Q u imenu ukazuje da su upotrebljeni ekrani zasnovani na tehnologiji nanočestica nazvanim Quantum dot. Pomenute serije televizora donosi i Q Picture, Q Style i Q Smart funkcionalnosti.

Q Picture

Quantum dot je vrsta TV filtera koji proširuje broj vidljivih boja i nudi bolje osvetljenje i širi ugao gledanja. Za razliku od nekih drugih tehnologija kod kojih se menja kvalitet prikaza boja u odnosu na ugao gledanja, Quantum dot obezbeđuje istovetan prikaz iz svakog ugla. Samsung QLED serija koristi najnoviju verziju Quantum dot tehnologije koja obezbeđuje prikaz 100% kolornog gamuta, što je potvrdila i VDE (Verband der Electrotechnik), jedna od najvećih svetskih tehnološko‑naučnih asocijacija. U odnosu na OLED tehnologiju, QLED nudi daleko bolji nivo osvetljenja slike. Sve te napredne funkcionalnosti Samsung je objedinio pod zanimljivim imenom Q Picture.

Iako nije jedini proizvođač koji koristi Quantum dot tehnologiju, Samsung je otišao najdalje u njenoj primeni. Ta kompanija je jedina uspela da u proizvodnji, upotrebom metal Quantum dot materijala, u potpunosti eliminiše kadmijum, hemijski element koji je toksičan kako za ljude, tako i za prirodu. Osim što ne zagađuje okolinu, metal Quantum dot obezbeđuje širi ugao gledanja i veću „dubinu“ crne boje. To je postignuto upotrebom tri nivoa antirefleksionih materijala unutar panela, čime je smanjen odsjaj sa eksternih izvora svetlosti. Zahvaljujući odličnoj efikasnosti osvetljenja ovog materijala QLED, za razliku od OLED‑a koji fokusira svetlost u jednom pravcu u cilju proširenja kolornog gamuta, može da projektuje svetlost u različitim pravcima, što rezultuje širim uglom gledanja bez ikakvih gubitaka, kao i boljim koloritetom i osvetljenjem slike.

Upravo zbog tog boljeg osvetljenja i šireg kolornog gamuta, QLED predstavlja odličnu osnovu za HDR prikaz slike. Kombinacija ove dve tehnologije donosi fantastičan rezultat, uporediv sa onim što vide naše oči u prirodi. Naravno, u ovim televizorima implementirana je Samsung HDR10+ tehnologija koja obezbeđuje osvetljenje od 1500 do 2000 nita. Detaljnije o ovoj tehnologiji možete da pročitate u posebnom tekstu posvećenom HDR‑u. Ova je prva serija televizora koja obezbeđuje automatsku kalibraciju HDR slike. Kalibracija je postupak prilagođavanja boja na ekranu kako bi one bile u skladu sa stvarnim bojama i omogućava optimizaciju slike kako bi se postiglo željeno iskustvo gledanja u skladu sa okruženjem u kome se gledalac nalazi. Do sada je automatska kalibracija slike bila dostupna samo u SDR kvalitetu prikaza, dok se HDR prikaz morao podešavati ručno, što je moglo da traje satima. Softver CalMAN with AutoCal kompanije Portrait Displays, zajedno sa odgovarajućim setom za kalibraciju, skraćuje taj postupak s nekoliko sati na nekoliko minuta, pri čemu obraća pažnju na nekoliko stotina parametara. Umesto da se svi parametri podešavaju ručno i zasebno, softver omogućava da se postupak završi sa samo nekoliko klikova. Proces kalibracije svodi se na instalaciju pomenutog softvera i seta za kalibraciju na računar i njihovo povezivanje s televizorom. Softver preuzima postavke televizora i, u zavisnosti od vrednosti koje očita sa ekrana, automatski bira optimalne parametre.

Q Style

Osnovna dizajnerska ideja novih QLED serija Samsung televizora bila je da se ostvari čist i jednostavan, rekli bismo minimalistički dizajn. Pri tome, korisnicima je ostavljena i delimična mogućnost prilagođavanja dizajna sopstvenim potrebama i enterijeru u kome će se TV nalaziti.

Televizori imaju metalno kućište, sa izuzetno tankim, skoro neprimetnim okvirom oko ekrana. Jednaka pažnja posvećena je i zadnjoj strani koja je toliko čista da na njoj čak nema ni konektora. To je ostvareno Invisible Connection kablom, koji je gotovo nevidljiv. Ovaj tanki optički kabl standardne dužine pet metara (mada je moguće dokupiti i kabl dužine 15 m) menja „šumu“ standardnih kablova koji tradicionalno vire sa zadnje strane televizora. Invisible Connection služi za povezivanje sa izdvojenim OneConnect uređajem, nekom vrstom Smart Hub‑a na koji se povezuju periferijski uređaji.

S obzirom na to da je OneConnect nezavisan uređaj, on može da se zajedno sa svim priključenim uređajima sakrije van vidnog polja (recimo, u ormar) i tako se ne narušava vizuelni identitet prostora oko televizora. Time je na još jedan način naglašen minimalizam u dizajnu. Kapacitet protoka podataka Invisible Connection kabla je 75 gigabita u sekundu, što je dovoljno da se bez ikakvog problema isporuče audio i video signali u najvišem kvalitetu.

Još jedna specifičnost Samsung QLED serije televizora jeste mogućnost personalizovanja njihovog izgleda biranjem jednog od tri različita postolja. Dva postolja namenjena su za postavljanje televizora na neki komad nameštaja, dok je treći napravljen u obliku tripoda (poput štafelaja) i obezbeđuje postavljanje TV‑a na pod, bilo gde u prostoru. Redizajniran je i zidni nosač, nazvan No Gap Wall‑mount. Iz samog tog imena moguće je zaključiti da on obezbeđuje potpuno prislanjanje televizora na zid, a za to je posredno zaslužan i pomenuti Invisible Connection način povezivanja.

Q Smart

Uz Samsung QLED televizore dobija se poboljšani One Remote Control daljinski upravljač koji omogućava lako i centralizovano upravljanje OneConnect Smart Hub‑om, kao centralnim delom kontrolnog mehanizma televizora. Daljinac može da zameni daljinske upravljače povezanih uređaja (Blu‑ray, DVD, zvučnici, Set‑Top‑Box…). QLED televizori koriste Auto Source Recognition tehnologiju čiji je zadatak da automatski detektuje koji uređaj je povezan na koji port i da prema tome prilagođava funkcionalnost daljinskog upravljača.

One Remote Control može da se iskoristi i za zadavanje glasovnih komandi. Na taj način moguće je promeniti aktivni povezani uređaj, menjati i pretraživati kanale na TV‑u ili obaviti svaku komandu koja se aktivira standardnim putem – pritiskom na tastere daljinca. Naravno, obezbeđena je i mogućnost kontrole televizora putem mobilnog telefona, instaliranjem odgovarajuće aplikacije.

Nakon svega ovoga, slobodno možemo reći da Samsung sa QLED serijama televizora predstavlja izuzetno jakog takmaca u borbi za prevlast u oblasti HDR‑a. Fantastičan nivo osvetljenja i preciznost prikaza boja učiniće da slika bude savršena čak i u veoma osvetljenim prostorijama. Uz to, zahvaljujući industrijski jednostavnom dizajnu, uklopiće se u svako okruženje. A jedna od dodatnih prednosti svakako je eliminisanje šume kablova koja kvari estetski doživljaj.

www.samsung.rs

(Objavljeno u PC#244)

Digitalizacija u svakom pogledu

Hanover je od 20. do 24. marta još jednom bio Meka za ljubitelje novih tehnologija i trendova koje možemo da očekujemo u narednim godinama. Jedan od najvećih tehnoloških sajmova na svetu CeBIT održan je pod sloganom „d!conomy – no limits“.

Vodeća svetska izložba posvećena digitalizaciji privrede, javne uprave i društva, ove godine stavila je fokus na mogućnosti koje pruža digitalna transformacija. Tema Sajma odabrana je da bi se dodatno istakao način na koji se menjaju granice između stvarnog i virtuelnog sveta, kao i između čoveka i mašina koje ga okružuju i opslužuju.

Uticaj digitalne transformacije već sada možemo da osetimo na svakom koraku, a posebno u privredi, gde se ruše granice između privrednih grana i struktura na kojima se zasnivaju tradicionalni procesi, a definišu se novi oblici saradnje koji uključuju interfejs između čoveka i tehnologije. Svedoci smo rađanja novih poslovnih modela i oblika poslovanja koji se zasnivaju na novim tehnologijama. Zato okosnicu CeBIT‑a 2017. čine veštačka inteligencija, poslovanje u oblaku, sajbersigurnost, Internet stvari, virtuelna realnost, 5G konektivnost i dronovi. Svakodnevno se otvaraju nova polja primene ovih tehnologija, a CeBIT je pravo mesto na kome je moglo da se pokaže kako da se one pretvore u poslovne prilike. U mnogobrojnim halama mogli su da se vide brojni konkretni primeri upotrebe novih tehnologija u najrazličitijim oblastima poslovanja: auto‑industriji, bankarstvu, trgovini, zdravstvu, javnoj upravi…

Fabrika 4.0

Možda najupečatljiviji primer digitalne transformacije (četvrte industrijske revolucije) jeste implementacija fabrike za štampanje identifikacionih dokumenata koja je omogućavala uvid u nov način rada zasnovan na pomenutim principima. Bundesdruckerei, državna štamparija, je postavila pravu malu fabriku koja je demonstrirala kako digitalna transformacija funkcioniše u praksi.

ID MiniFab je opremljena kompletnom proizvodnom trakom za štampanje dokumenata. Svi segmenti proizvodnje bili su umreženi i posetioci su u Hali 7 Sajma mogli uživo da prate izradu svakog pojedinačnog dokumenta. Ova fabrika namenjena je, inače, za izradu zvaničnih dokumenata kao što su pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole…

Mašine uskoro inteligentnije od ljudi?

Naučnici se već neko vreme bave procenama i osmišljavanjem pravog odgovora na pitanje iz međunaslova. Iz meseca u mesec vidimo napredak na tom polju – na sajtovima nas čekaju virtuelni čat‑botovi, Siri, Google Asistent i Kortana nas organizuju i izigravaju virtuelne asistente… Veštačka inteligencija koristi se i u mnogo ozbiljnije svrhe – ona pomaže lekarima prilikom postavljanja dijagnoza i odabira načina lečenja, pravnicima da uobliče pravna dokumenta, zamenjuje ljude u vožnji…

Autonomna vožnja već je realnost i to je pokazano i na CeBIT‑u. Tesla, trenutno najpopularniji električni automobil, koji ima i opciju autonomne vožnje, izazvao je veliku pažnju na Sajmu, gde je predstavljen novi Model X, kao i Powerwall, rešenje za čuvanje energije za napajanje svega i svačega. Model X je predstavljen kao najsigurniji, najbrži i najsvestraniji sportski automobil u istoriji. Ipak, čini nam se da je u kategoriji vozila najviše pažnje posetilaca Sajma privukao NAVYA Arma, autonomni minibus u kome su zainteresovani mogli i sami da se provozaju.

Veštačka inteligencija danas je daleko naprednija od obezbeđivanja autonomne vožnje, ona pomaže u odabiru pravog kandidata za određenu poziciju prilikom zapošljavanja, deci prilikom izrade domaćih zadataka, vojnicima da prežive na bojištu…

Koliko su daleko otišli roboti, pokazao je Pepper, prvi humanoidni robot koji je sposoban da prepozna osnovne ljudske emocije. Napravljen je 2014. u kompaniji SoftBank Robotics, kao dokaz koncepta da roboti mogu da imaju samostalnu interakciju s ljudima i da se ponašaju u skladu s njihovim reakcijama. Takvi roboti danas postoje u mnogim prodavnicama, gde drugde nego u Japanu, dočekuju posetioce i kupce i razgovaraju sa njima. CeBIT 2017. će ostati upamćen po činjenici da su Pepper – The Robot i Nikolas Boudot, direktor prodaje SoftBank Robotics Europe, bili govornici na poslovnoj konferenciji u okviru Sajma. Novinari su čak imali priliku i da zvaničnim putem, preko sajta CeBIT‑a, zakažu intervju s njim!

Robotika i računari ušli su na velika vrata i u medicinu. Oni obrađuju ogromne količine podataka kako bi se što tačnije procenile detektovane indikacije bolesti. Naročito velik proboj ostvaren je u otkrivanju mladih ćelija raka koje ljudsko oko nije u stanju da identifikuje, dok je veštačkoj inteligenciji za to dovoljan delić sekunde. To direktno utiče na spasavanje velikog broja ljudskih života, jer otkrivanje kancera u ranim fazama mnogostruko povećava šanse za izlečenje. Još jedan primer pokazuje koliko je danas daleko otišla veštačka inteligencija: na Sajmu je predstavljena i aplikacija koja samo slušanjem i analizom glasa neke osobe može da proceni ima li ona predispozicije da u starijem dobu oboli od Parkinsonove bolesti.

Kao u svakoj industrijskoj revoluciji do sada, postoji bojazan da će nove tehnologije uticati na to da ljudi ostanu bez posla. Budućnost pripada mašinama sposobnim da misle, ali ne da bi one pokorile ljudski rod, kao u filmu „Terminator“, već da bi ljudima podigle kvalitet života. Roboti i veštačka inteligencija možda će preuzeti na sebe najjednostavnije poslove, ali zato će se ljudima otvoriti novi, kreativni segmenti poslovanja. CeBIT je zato postao mesto na kojem možemo već danas da vidimo kako će, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, izgledati naši životi i način na koji obavljamo poslove.

Oblaci puni informacija

Danas skoro 50 odsto kompanija posluje u cloud‑u. To nije iznenađujuće, zato što primena ove tehnologije ne samo da smanjuje troškove, već omogućava korisnicima da se bezbolno usklađuju s novim zahtevima poslovanja. Oni koji su već prebacili svoje poslovanje „u oblak“, ali i oni koji to još uvek nisu uradili, mogli su na CeBIT‑u da sagledaju globalne trendove na tom polju i da se upoznaju s praktično neograničenim mogućnostima koje cloud computing nudi.

Poslovanje u cloud‑u na najjednostavniji način moglo bi da se predstavi kao proces u kom poziciju ličnog računara preuzima Internet. Umesto da podatke čuvate na lokalnom disku, to čini provajder koji može da bude bilo gde u svetu. Računar tada postaje samo sredstvo preko koga se dolazi do tih podataka. Iako to deluje kao gubitak kontrole nad podacima, u praksi je situacija sasvim suprotna. Podaci se nalaze u okruženju koje kontrolišu profesionalci, koji imaju daleko više znanja i iskustva kako da ih sačuvaju. Iako je to već prežvakana priča, deluje kao da je glavni zadatak cloud provajdera koji su se predstavili na CeBIT‑u (a pojavili su se praktično svi koji nešto znače na globalnom nivou), bio da pored predstavljanja najnovijih inovacija na tom polju, edukuju posetioce Sajma.

Bezbednost u punom sjaju

Sve češće se pojavljuju izrazi koji običnom poslovnom čoveku deluju zastrašujuće: sajberkriminal, dark Web, hakeri… Sajber napadi na korporacije rezultuju gubicima koji se mere milionima, pa čak i milijardama dolara. Zato su sistemi zaštite od takvih napada sve interesantniji poslovnim ljudima, što se potvrdilo i na CeBIT‑u. Deo Sajma posvećen sajberbezbednosti raste iz godine u godinu i sve je više kompanija koje nude kompletna ili specijalizovana security rešenja. Ona se kreću od hardverskih rešenja koja obezbeđuju poslovne mreže, preko aplikacija za mobilne telefone koje osiguravaju da telefonski razgovori neće biti prisluškivani, pa sve do softvera koji detektuje napade u realnom vremenu i novih sistema za šifrovanje podataka.

Ove godine posetioci CeBIT‑a imali su priliku i da se besplatno dodatno edukuju na tom polju. Švajcarska kompanija RUAG Cyber Security održavala je brze kurseve sajberzaštite na kojima su polaznici mogli da se upoznaju s najvažnijim kriterijumima za zaštitu komercijalnih informacija u svojim kompanijama. Kurs se održavao četiri puta dnevno tokom trajanja Sajma. Za 45 minuta, koliko je trajao, nije trošeno vreme na teoriju, već su pokazivane konkretne stvari, kao što realne simulacije i metode za uspešnu borbu protiv sajbernapada.

Kako poslovanje vinuti u nebo

Iz dana u dan pronalaze se novi načini kako da se uposle dronovi, a da to ne bude samo za zabavu. Osim što se koriste za pravljenje atraktivnih video‑kadrova, oni sada služe za prenos podataka u realnom vremenu koji mogu da se odmah analiziraju i vizuelizuju. Mogućnosti za upošljavanje ovih letelica skoro da su neograničene, a osim fizičkih ograničenja samih uređaja, jedino što ih još sputava da zaista postanu deo naše svakodnevice jesu neregulisane pravne restrikcije.

Do pre samo nekoliko godina dronovi su upotrebljavani samo u vojne svrhe. Danas predstavljaju masovni fenomen – uređaje koji su opremljeni kamerama visoke rezolucije a kontrolišu se putem mobilnog telefona. Na CeBIT‑u su predstavljena i rešenja za dronove koja se tiču logistike, kako u spoljnim uslovima tako i unutar zgrada. Jedno od interesantnijih odnosilo se na automatizaciju preuzimanja paketa koji se nalaze na visokim policama u skladištima, uz njihovo dostavljanje direktno na kućnu adresu kupca. O takvim stvarima već godinama razmišljaju Amazon, Alibaba, UPS, DHL, pa čak i Google ili Facebook.

Za sada najveću prepreku za tako nešto predstavljaju dimenzije, nosivost i domet dronova. Mini‑dronovi, kakvi su najčešće u upotrebi, sposobni su da nose pakete težine do 2,5 kg, a njihov radijus kretanja otprilike je 20 km. Kompanija Globe UAV GmbH predstavila je rešenje koje uklanja makar jedno od tih ograničenja. Kontrola njihovog drona, umesto na klasičnoj radio‑komunikaciji, zasniva se na 4G LTE mobilnom Internetu. Time je obezbeđena kontrola bilo gde u svetu, pod uslovom da postoji odgovarajuća mobilna Internet konekcija. Operater može da sedi u Beogradu, a dron da bude, recimo, u Novom Sadu. On je opremljen 4K kamerom, ali video‑striming obavlja u HD rezoluciji, sa ciljem da se prosečno kašnjenje slike smanji na minimum, koje u ovom slučaju iznosi samo 100 ms. Da bi se to ostvarilo u bilo kom trenutku, dron u zavisnosti od trenutne brzine Internet veze, automatski podešava i kvalitet video‑striminga.

Na Sajmu je predstavljeno još interesantnih načina za upošljavanje dronova. Nekoliko kompanija prikazalo je rešenja koja ove letelice upotrebljavaju za tzv. „preciznu poljoprivredu“. Ta rešenja omogućavaju generisanje preciznih topografskih mapa i stanja useva, čime se olakšava određivanje optimalnog vremena za žetvu ili neke druge poljoprivredne radove.

Još jedan zanimljiv dron, Yuneec Europe H520, osmišljen je za industrijsku upotrebu. Njegova specifičnost je što koristi Intel RealSense tehnologiju i R200 kameru zahvaljujući kojima ima sposobnost definisanja 3D slike i preciznog određivanja dubine u prostoru. Time je osposobljen da funkcioniše samostalno i izbegava prepreke u realnom vremenu. On je specijalno dizajniran za let na većim razdaljinama i predstavlja osnovu za buduće dronove koji će zajedno sa GPS sistemima za navigaciju moći da lete do odredišta samostalno određujući optimalnu putanju u odnosu na trenutne uslove u kojima se nalaze.

CeBIT je ove godine dobio i Drone Park, koji je bio postavljen ispred Hale 2. Tu su posetioci Sajma mogli da vide praktične demonstracije dronova, kao i rešenja koja su izlagači predstavljali na svojim štandovima.

Sve je povezano

Istraživanje koje je sproveo Gartner kaže da će do 2020. godine biti međusobno povezano više od 20 milijardi uređaja. Cisco predviđa čak dvostruko više povezanih uređaja u istom terminu. Koje god predviđanje da je tačno ili makar približnije stvarnom budućem stanju, jedna stvar je sigurna. To će dovesti do kreiranja ogromnog broja novih aplikacija, poslovnih ideja i mogućnosti. Mnoge od njih već su sada prezentovane na CeBIT‑u, počev od ultramodernog vinograda koji proverava zrelost grožđa, pa do biočipova koji direktno povezuju ljude na Internet. Ukratko, pred nama je zaista doba sveukupne povezanosti – Internet stvari (Internet of Things).

Rešenja koja su predstavljena na Sajmu čine kuću pametnom i energetski efikasnom. Prikazani su termostati koji „uče“ i samostalno se podešavaju prema navikama ukućana, svetla koja se gase sama kada se izađe iz sobe… Ali IoT ima nameru da promeni i život izvan naših domova. Dolazi vreme umreženih automobila koji će međusobno komunicirati i time smanjiti rizik od eventualnih udesa, obezbediti optimizovan tok vozila na saobraćajnicama…

A koliko je siguran Internet stvari? Iskustvo nas je naučilo da veća povezanost automatski znači i veći potencijal za eventualne napade hakera. Rešenje je u cloud‑u. Kompanija Soracom predstavila je platformu koja je, po njihovim rečima, tehnički sofisticirana i štedljiva po pitanju cene upotrebe. Osnovni problem IoT uređaja jeste to što koriste javne Internet mreže koje su izložene napadima hakera. Umesto toga, Soracom planira da širom sveta podigne sopstvene privatne mreže, preko kojih će se uređaji povezivati u cloud. Ideja plaćanja sigurnog i šifrovanog pristupa Internetu, recimo za frižider, nije nešto što bi privuklo kućne korisnike, ali ima potencijala da zaživi u poslovnom okruženju. Naravno, uspeh ove ideje zavisiće prvenstveno od rasprostranjenosti infrastrukture.

CeBIT 2017. je bio mesto na kome su se predstavili potencijali sveukupno povezanog sveta, ali s jasnim ciljem da se minimizuju rizici koje takvo povezivanje nosi sa sobom.

Brže, dalje, stabilnije…

Povezanost i komunikacija između uređaja zahtevaju stabilne i brze konekcije. LTE tehnologija tek što je omasovljena, a već za neke situacije predstavlja usko grlo. Njen naslednik, 5G tehnologija, trebalo bi da sve radi brže od LTE‑a, što će otvoriti potpuno nove mogućnosti za industriju. Koliko je 5G napredan u odnosu na LTE, govori i činjenica da ovaj standard dozvoljava 100 puta veće brzine i daleko veću pokrivenost, a sve to sa 1000 puta manjom potrošnjom energije po prenetom bajtu.

5G će stoga možda biti i najvažnija stvar koja će obezbediti razvoj i veću rasprostranjenost IoT uređaja. Jer, ako se sećate, procene kažu da će za samo tri godine biti između 20 i 40 milijardi povezanih uređaja koji će međusobno komunicirati. Možete li da zamislite koliki će protok podataka oni zahtevati? Nijedna današnja tehnologija razmene podataka neće biti u stanju da se nosi s tim. A rešenje se nazire u 5G tehnologiji.

Prema najavama datim na CeBIT‑u, Nemačka će biti prva država koja će sistemski instalirati 5G. Nemački ministar transporta Alexander Dobrindt objavio je da će test instalacije vrlo brzo početi da rade u jednom nemačkom gradu. Japanci su najavili da za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine spremaju pokrivenost 5G tehnologijom, dok je Koreja to najavila već za Zimske olimpijske igre 2018. godine. CeBIT je stoga bio prilika da se, za sada još uvek teoretski, predstave koncepti i scenariji primenjivosti 5G tehnologije.

Virtuelni svetovi, prave poslovne mogućnosti

Virtuelna i proširena realnost prošle godine prešle su iz faze interesantnih ali nepotrebnih „zanimacija“ u ozbiljne tehnologije koje pred sobom imaju ne samo zabavnu već i poslovnu perspektivu. Upravo taj poslovni aspekt VR‑a i AR‑a činio je okosnicu predstavljanja VR koncepta na CeBIT‑u. U Hali 17, koja je bila namenjena ljubiteljima virtuelne realnosti, prikazana su rešenja koja VR i AR pretvaraju u marketinške alate, sisteme za prikaz virtuelnih prototipa, ali i za ozbiljne medicinske primene, kao što je simulator kritičnih operacija na srcu, na primer.

Poslovni potencijal virtuelne realnosti naprosto je ogroman. Očekivanja su da će za 10 godina VR tržište vredeti koliko i PC tržište. Mnoge poznate IT kompanije, ali i start‑up firme već sada žele da se pripreme za to kako bi na vreme zauzele svoje mesto. Jedan od primera poslovne upotrebe VR tehnologije predstavila je kompanija eachTick GmbH. Njihov interaktivni virtual reality sistem za prezentacije nazvan je Virtofy. To je sistem koji pomoću kacige za virtuelnu realnost omogućava virtuelne ture. Sistem obezbeđuje kreiranje vođenih tura, ali dozvoljava korisnicima i da sami šetaju kroz virtuelne svetove. U okviru sistema implementirana je i demonstracija proizvoda na jedan potpuno drugačiji način, što je zgodno za prodavnice jer se time pospešuje prodaja. Ali glavna karakteristika ovog sistema jeste to što obezbeđuje grupno prezentovanje, pa svi koji su uključeni u prezentaciju mogu međusobno da se „vide“ u virtuelnom svetu, kao i da komuniciraju među sobom.

Država partner CeBIT‑a

Na osnovu prethodnih informacija nije teško zaključiti zašto je baš Japan odabran za ovogodišnju državu‑partnera CeBIT‑a. Kao jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, Japan investira milijarde dolara u istraživanja i razvoj i globalni je lider u digitalizaciji i inovaciji na polju humanoidnih robota, veštačke inteligencije, Interneta stvari, Big Data i mnogih drugih tehnologija koje su predstavljene na Sajmu.

Japan je učestvovao sa 118 kompanija koje su zauzele ogroman izložbeni prostor (7200 m2). Taj prostor obuhvatio je sve, od infrastrukturnih rešenja i fabrika zasnovanih na najnovijim tehnologijama, preko tehnoloških proizvoda namenjenih svakodnevnom životu, medicini, poljoprivredi i građevini, pa sve do proizvoda za zabavu, tj. sport, muziku i igre.

CeBIT je već godinama najznačajniji svetski sajam posvećen digitalizaciji društva i privrede. Više od 3000 izlagača iz preko 70 država učestvovalo je na Sajmu koji je, prema našim grubim procenama, za pet dana ugostio oko 200.000 posetilaca. Svoje inovativne proizvode i koncepte predstavilo je i oko 450 start‑up kompanija, od kojih su mnoge uspele da pronađu i zainteresuju investitore. Među izlagačima bile su i tri srpske kompanije: Geneco, FSD i start‑up kompanija ARS Embedded Systems.

Međutim, CeBIT nije samo sajam već i poslovna konferencija. CeBIT Global Conferences (CGC), koji je održan pod sloganom Explore the Digital World!, osmišljen je kao mesto na kome će se susresti poslovni ljudi i lideri u digitalnoj transformaciji. Na tradicionalnom mestu, u Hali 8 Hanoverskog sajma, ugošćeno je oko 2500 učesnika koji su na tri bine imali prilike da čuju predavanja više od 200 renomiranih govornika iz različitih oblasti digitalnog poslovanja i tehnoloških istraživanja. Teme o kojima se ovde diskutovalo bile su veštačka inteligencija, automotivne tehnologije, mobilnost, avijacija, svemirske tehnologije, kiborzi, biohakovanje, digitalne kancelarije, Internet stvari, robotika, virtuelna realnost, bezbednost u digitalnom poslovanju…

Od velikog broja eminentnih predavača izdvojili bismo jedno ime – Edward Snowden. Najpoznatiji svetski „uzbunjivač“ održao je svoje predavanje preko live stream‑a iz daleke Moskve, a govorio je o sigurnosti podataka i privatnosti u eri globalnog nadgledanja komunikacija.

CeBIT je još jednom dokazao da predstavlja sajam na kojem se uspostavljaju IT trendovi, ali istovremeno je i jedna od najvećih svetskih tehnoloških konferencija. Raznovrsnost sadržaja, predstavljanje novih trendova, kao i dobre prilike za uspostavljanje novih poslovnih kontakata, čine ga manifestacijom koja će i u godinama koje slede biti omiljena tačka susretanja poslovnog i tehnološkog sveta.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#242)