Apple završio drugi kvartal 2017. sa profitom od 8,7 milijardi dolara

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u utorak 1. avgust 2017, čista dobit Apple-a iznosila je u proteklom tromesečju 8,7 milijardi dolara, što je 11,8% više nego u istom periodu prošle godine. Apple je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 45,4 milijarde dolara, 7,2% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je snažno porasla i dobit, cena deonice tog tehnološkog diva dostigla je istorijsku visinu.

Zahvaljujući rastu prodaje najvažnijeg Apple-ovog proizvoda iPhone-a, rast prihoda porastao je za 1,6% na godišnjem nivou, na 41,03 miliona uređaja. Pri čemu su prihodi od prodaje tog pametnog telefona porasli za 3%, na 24,8 milijardi dolara. Svetlu tačku u Apple-ovom izveštaju predstavlja i rast prihoda od usluga kompanije, koje među ostalim uključuju aplikacije Apple Music, Apple Pay, App Store i iCloud, za 22% na godišnjem nivou, na 7,3 milijarde dolara.

Apple je, takođe, izvestio kako je prodaja iPada porasla za 28% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su prihodi od prodaje tableta porasli za 2%, 4,9 milijardi dolara. S druge strane, pali su prihodi kompanije od prodaje na kineskom tržištu, što je drugo najveće Apple-ovo tržište nakon američkog. Poseban pad ze zabeležen u Hong Kongu i Tajvanu. Prihodi s tog tržišta pali su u proteklom tromesečju za 9,5%, na osam milijardi dolara. To je, ipak, manji pad u odnosu na drugi kvartal kada su prihodi pali za 14% na godišnjem nivou.

Slabljenje potražnje za iPhone-ima u Kini posledica je velike konkurencije jeftinijih pametnih telefona proizvođača iz tog regiona. Zahvaljujući boljim, nego što se očekivalo, poslovnim rezultatima, cena deonice Apple-a u utorak 1. avgusta 2017. je porasla oko 6%, na rekordnih 159 dolara. Stoga je tržišna kapitalizacija najvrednije svetske kompanije premašila 830 milijardi dolara.

Izvor: SEEbiz

Naučnici osmislili odelo koje može biti spas od ajkula

Grupa naučnika sa univerziteta u Zapadnoj Australiji osmislila je odelo za surfere koje bi moglo da ih zaštiti od napada ajkule. U saradnji sa dizajnerima, oni su osmislili dve vrste odela – jedno koje kamuflira i drugo koje svojom bojom i rasporedom šara govori ajkulama da onaj ko ga nosi nije za jelo.

Oba modela su zasnovana na zakonima koje postoje u prirodi. Prvo odelo, nazvano, “Elude”, sa više nijansi plave boje, igra na kartu ajkulinog slepila za boje, pa se onaj ko ga nosi stapa sa vodom i ajkula neće moći da ga primeti baš lako, a možda i uopšte ne.

Drugi model odela, nazvano “Diverter”, sa poprečnim belim i tamno plavim prugama, šalje signale upozorenja ajkulama i govori im da plen nije bezbedan za jelo. Oba modela u prodaji su po ceni od 495 dolara, ali, kako kažu proizvođači, može značiti razliku između života i smrti.

Izvor: N1

Apple i Google izbacuju aplikacije za trgovanje binarnim opcijama nakon Australijske intervencije

Apple i Google uklonili su preko trista takozvanih aplikacija za trgovanje binarnim opcijama iz svojih online prodavnica nakon intervencije od strane ASIC-a (Australijske komisije za hartije od vrednosti i investicije).

Regulator hartija od vrednosti je izjavio da je podneo zahtev Apple-u i Google-u nakon brojnih slučajeva prevare sa operaterima aplikacija koji nisu bili licencirani što je podsticalo potrošače da prave opklade o tome da li će instrumenti poput akcija ili valuta porasti ili pasti.

Portparolka kompanije Apple u Australiji ukazala je na svoje nedavno ažurirane smernice za developer-e, u kojima se decidirano zabranjuju sve nove aplikacije koje olakšavaju trgovanje binarnim opcijama, ali odbija da dalje komentariše svoje razgovore sa australijskim vlastima.

„Uklonili smo aplikacije koje krše našu politiku. Ne komentarišemo pojedinačne aplikacije,“ izjavila je potparolka za Google.

ASIC je navela slučajeve kada potrošači nisu mogli da povuku novac sa svojih računa ili da naprave dobitnu trgovinu devet puta od deset u demonstracionoj aplikaciji, pre nego što izgube sve kada pređu na živi proizvod.

Apple je uklonio aplikacije iz svojih online prodavnica na globalnom nivou, iako nije precizirano da li će Google ukloniti samo za Australiju ili i za sve svoje prodavnice aplikacija širom sveta.

Od 330 aplikacija koje su do sada uklonjene, 80% nije imalo upozorenja o rizicima koji su prisutni u trgovini, saopšteno je iz ASIC-a.

Izvor: Bloomberg

Poskupele takse za uvoz srpske robe u Hrvatsku – sa 12 na 270 evra

Hrvatska je odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih, umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuje 2.000 (270 evra), navodeći da taj potez neće ostati bez odgovora Beograda. Hrvatska je proširila i spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje koje će biti u obostranom interesu.

Najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika. Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično svo voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije.

Iz Hrvatske su tu odluku obrazložili da im je “dosta da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka”. Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, rekao je predsednik hrvatske Privredne komore Luka Burilović, komentarišući ovih dana novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede te zemlje.

Manevarski prostor Srbije je sužen, jer nijedna odluka koju bi Srbija donela ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom. Međutim, kako se nezvanično saznaje, odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude “detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske”, što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U izvozu Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, akcizna roba, piće i duvan. Generalni sekretar MSP-a je rekao da Srbija, nakon što je Hrvatska blokirala uvoz srpskih proizvoda povećavanjem taksi, mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje u obostranom interesu. “Nažalost, s vremena na vreme nama se raznim administrativnim i nekim drugim merama šalju poruke koje sigurno ne idu u susret i u prilog našim željama da kvalitet naših odnosa sa Hrvatskom podižemo na viši nivo”, dodao je Odalović.

Za hrvatsku meru koja uvodi takse i čini nekonkurentnom robu ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije i BiH, Odalović je rekao da je “samo naizgled administrativne prirode”. “Verujem da će kontramere, koje moramo da uvedemo, biti povod za dijalog, kako bi našli rešenje gde će biti interes za protok i naše robe u Hrvatskoj i hrvatske i robe svih drugih zemalja na našem prostoru”, rekao je Odalović.

Izvor: N1

Saveti za sigurnu kupovinu preko interneta

Evropol je na svojoj veb stranici objavio savete za sigurnu kupovinu preko interneta koji bi trebalo da pomognu da se smanji broj online prevara. Korišćenje kreditne kartice je siguran metod plaćanja prilikom online kupovine sve dok vodite računa prilikom plaćanja kao i u bilo kojoj drugoj kupovini.

  1. Kupujte od proverenih izvora, koristite marke i prodavnice koje su vam poznate ili koje ste već koristili i proveravajte kako su ocenjeni prodavci od kojih kupujete na stranicama kao što su Amazon i eBay.

 

  1. Proveravajte trajna plaćanja. Pre nego što pošaljete podatke o svojoj kreditnoj kartici za plaćanje trajnih usluga preko interneta, saznajte kako možete prekinuti tu uslugu.

 

  1. Mnogi internet trgovci će od vas tražiti da čuvaju vaše podatke o plaćanju: Dobro razmislite pre nego što pristanete i upoznajte se sa svim rizicima koje takva odluka donosi.

 

  1. Koristite kreditne kartice pri online kupovini. Većina kreditnih kartica ima dobru politiku zaštite kupca. Ukoliko niste dobili ono što ste naručili, izdavač kreditne kartice će vam vratiti novac.

 

  1. Proverite da li je prenos podataka prikladno zaštićen. Potražite ikonicu katanca pored URL adrese i koristite HTTPS i SSL protokole kada ste na internetu.

 

  1. Uvek spremite sva dokumenta vezana za vašu online kupovinu. Možda vam budu potrebni da utvrdite uslove prodaje ili dokažete da ste platili robu. Ukoliko ne kupujete određeni proizvod ili uslugu, nemojte davati podatke o svojoj kreditnoj kartici.

 

  1. Kada kupujete online od druge osobe, nemojte slati novac unapred. Ako je moguće, dogovorite se da prvo dobijete robu.

 

  1. Nemojte slati novac nikome koga ne poznajete: Ukoliko vam se neko obrati online i traži novac, razmislite da li bi dali isti iznos novca nepoznatoj osobi koju sretnete na ulici.

 

  1. Nikada nikome nemojte slati broj kartice, PIN ili druge podatke o kartici putem elektronske pošte.

 

  1. Izbegavajte online kupovinu na stranicama koje ne koriste potpunu verifikaciju (Verified by Visa/MasterCard Cesure Code).

 

  1. Nikada ne šaljite podatke o kartici u nezaštićenoj elektronskoj pošti: Neke online trgovine izvan Evrope traže da im dostavite kopiju svoje kartice ili pasoša putem faksa kao garanciju.

Izvor: N1

Huawei će se fokusirati na premium segment mobilnih telefona

Kompanija Huawei je dosada bila poznata po pametnim telefonima iz high end segmenta, ali i onima iz entry level i srednjeg segmenta tržišta koji nude dobar balans performansi i cene. Richard Yu, glavni izvršni direktor kompanije Huawei, je izjavio da kompanija planira da odustane od predstavljanja pametnih telefona za niži segment tržišta i planira da se u potpunosti usredsredi na predstavljanje uređaja iz high end segmenta tržišta (kao što su, na primer, uređaji iz P i Mate serije).

Takođe, pri predstavljanju takvih premium uređaja kompanija će se koncentrirati na specifična tržišta na kojima postoji potražnja za takvim uređajima, pri čemu se misli na matičnu Kinu, Japan i evropsko tržište. Američko tržište čini se ostaje od sekundarne važnosti za kinesku kompaniju.

Izvor: SEEbiz

Google investira u edukativne projekte u Africi

Google-ova vrhovna kompanija Alphabet nastavlja sa svojim edukativnim programima na afričkom kontinentu. Namera je tokom idućih pet godina edukovati preko deset miliona ljudi u Africi u online veštinama radi lakšeg pronalaska posla.

Reč je o proširenju pređašnjeg programa edukacije koji je uključivao milion polaznika. Pri sprovođenju novog proširenog programa namera je koncentrisati se na nekoliko afričkih zemalja, konkretno na Južnoafričku Republiku, Keniju i Nigeriju.

Zasebni program edukacije za razvoj mobilnih aplikacija u Africi će imati 100 hiljada polaznika. Dobrotvorna Alphabet-ova filijala Google.org uloži će 20 miliona dolara u poboljšanje životnih uslova u Africi, a između ostalog spominje se i podsticaj za afričke startup-ove i tamošnje neprofitne organizacije. U iduće tri godine oko 60 afričkih startup-ova primi će ukupno tri miliona dolara.

Posebna pažnja će biti posvećena Nigeriji, gde će Google dovršiti proces uvođenja YouTube Go usluge, Street Viewa za ulice Lagosa, kao i uslugu bržeg učitavanja internet stranica uz manji utrošak prometa podataka.

Izvor: SEEbiz