Saga o Karićima – Džulija Roberts u ulozi Milanke Karić

Jasno je da je običnom građaninu Srbije neophodna fabula koja bi mu pomogla da razume uspon ‘dinastije’ Karić, te složene porodične relacije koje je čine, pa se najava za igrano-dokumentarni film o jednoj od najbogatijih ovdašnjih porodica dogodila u pravom trenutku.

Igrano-dokumentarni film kombinuje žanr igranog i dokumentarnog filma na način da su dokumentarni snimci dopunjeni glumačkom rekonstrukcijom. Porodice poput ove ne zaslužuju ništa manje od ove hibridne forme, jer čista igrana forma svakako ne bi bila dovoljna da se dokumentuje linija bogaćenja, te misterioznih poslovnih uspeha.

Budući da se već dugo čeka na seriju o Nemanjićima, možda će gledaocima biti omogućeno da uživaju u sagi o ovom, istina, nešto manje istorijski važnom porodičnom stablu, te priči o porodičnoj kompaniji koja u Srbiji posluje već pola veka.

Spekuliše se da bi scenaristi mogli da budu Gordan Mihić i Milovan Vitezović, a trenutno se traga i za režiserom filma, a kao najozbiljniji kandidat navodi se Dragan Bjelogrlić. Tvorac projekta, Bogoljub Karić, je za ovaj projekat izdojio pet miliona evra, što bi trebalo da pokrije troškove pravljenja priče o mukotrpnom usponu uz biznis lestvicu.

Bogoljuba Karića bi trebalo da igra Lazar Ristovski, što glumac nije potvrdio, a Večernje novosti prenose da je i Džulija Roberts zainteresovana za ulogu u filmu, te bi trebalo da igra Milanku Karić, iako Milanka preferira Katrin Danev ili Šeron Stoun. Pošto je pozajmila svoj glas Štrumpfovima u animiranom filmu Smurfs: The Lost Village, Džulija Roberts je, navodno, došla u Beograd da se posveti ulozi Milanke. Da ne budemo maliciozni, možda će ova uloga i moći da se meri sa onom maestralnom u filmu o Erin Brockovich, budući da u ovakvom svetu ništa više ne može da nas iznenadi.

Izvor: pcpress.rs

Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com

Ana Brnabić postala premijerka i na Twitter-u

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, preuzela je zvanični nalog premijera na Twitteru @SerbianPM, na kojem se do utorka, 2. jula, kao premijer vodio Aleksandar Vučić.

Interesovanje za zvanične profile srpskih političara počelo je, čini se, 15. februara 2015. godine, kad je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer, napravio svoj Twitter profil, pa su tabloidi pisali i o tome da je profil svečano otvoren u 7:47 časova ujutru, te ko su prvi koji su bili ‘zapraćeni’ – Novak Đoković i Tomislav Nikolić.

Zvanični Twitter nalog premijera Srbije prati skoro 19.000 ljudi, a kad se u pretraživač unese ‘zvanični Facebook nalog premijera srbije‘, prvi na listi ponuđenih rezultata je još uvek profil sa fotografijom Aleksandra Vučića, a prati ga 147.581 osoba. Kad je Instagram u pitanju, prva na listi rezultata je vest iz 27. jula 2015. godine, o tome da je Vučić napravio profil i na ovoj mreži.

Aleksandar Vučić,  kao predsednik Srbije, koristi svoj prvi Twitter nalog @avucic (onaj koji je otvoren u februaru 2015. godine), a koji je prethodno vodila Srpska napredna stranka u njegovo ime.

Zanimljivo je da se Tomislav Nikolić na Twitter-u i dalje vodi kao predsednik Srbije, jer je njegovo ime i dalje sadržano u nalogu @predsednikrs.

Izvor: N1

Iznenađenje od Windows-a 10 i druge vesti iz Microsoft-a

Microsoft Monday” je nedeljna kolumna magazine Forbes koja se fokusira na sve stvari koje dolaze od Microsoft-a. Ove nedelje su to teme poput ukidanja aplikacije Word Flow za iOS, besplatne alatke LinkedIn Website Demographics, roka do kojeg će Microsoft prestati da podržava Flash, neprijatnog iznenađenja koje nam stiže od Windows-a 10, novog ‘bug bounty programa’ (prilika koju nude mnogi web-sajtovi, te softver developeri, a koja individualnim korisnicima omogućava da dobiju novčanu nagradu ako primete i prijave nove viruse), update-a za Teams App (aplikacija iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365), te nove Fitbit opcije (koja prati aktivnost korisnika) za Cortana-u.

Ukidanje aplikacije Word Flow za iOS

U aprilu 2016. godine Microsoft je lansirao intuitivnu aplikaciju za tastaturu, pod imenom Word Flow. Danas aplikacija više nije dostupna za skidanje, a iz kompanije su izjavili da je Word Flow eksperiment završen. Korisnicima predlažu da umesto ove od sada koriste aplikaciju SwiftKey.

Besplatna alatka LinkedIn Website Demographics

Taylor Greason, menadžer proizvoda u LinkedIn-u, nedavno je objavio post u kojem je najavio novu besplatnu alatku – LinkedIn Website Demographics . Funkcija korisničke demografije nekog sajta je da pruži informaciju o tome da li se kreira pravi sadržaj za određene grupe.

LinkedIn Website Demographics je besplatna alatka koja će web-portalima omogućiti da znaju profesije korisnika koji najčešće posećuju sajt, što će im omogućiti da prave bolje ciljane sadržaje. Website Demographics će ove podatke obezbeđivati tako što će imati pristup bazi podataka mreže LinkedIn, koja broji više od 500 miliona korisnika.

Microsoft i Flash

Adobe je nedavno objavio da će prestati sa podržavanjem Flash softvera do 2020. godine, a Microsoft ima svoje planove o tome kako da postepeno ukine Flash.

Iz Microsoft-a planiraju da Flash prvo ukinu za svoje pretraživače – Microsoft Edge i Internet Explorer – da bi ga potpuno povukli iz Windows-a do kraja 2020. godine. Ovaj proces je već počeo za Microsoft Edge sa Click-to-Run opcijom za korisnike Windows-a 10.

Iznenađenje od Windows-a 10

Iz Microsoft-a su potvrdili da milioni Windows 10 korisnika neće dobiti novi update. Iako su obećali da će update-ova biti do 30. oktobra 2020. godine, sada će to zavisiti od toga da li korisnici imaju najnoviji hardver. Ako hardverski partner prestane da podržava određeni uređaj, ili neku od njegovih ključnih komponenti, te prestane da obezbeđuje update za drajvere i firmver, vrlo je verovatno da taj uređaj u budućnosti neće moći da update-uje svoj Windows 10.

Ono što će stvarati dodatno komplikacije je i to da će korisnik koji bude update-ovao svoj Windows 10, a nema adekvatan uređaj, samo dobiti poruku da ‘Windows 10 više nije podržan na njegovom uređaju’, a neće dobiti informaciju o tome koji deo hardvera onemogućava update.

Windows ‘bug bounty program’

Iz Microsofta su najavili Windows Bounty Program, a nagrade za ukazivanje na viruse će se kretati od 500 do 250.000 dolara.

Update za Teams App

Microsoft je lansirao novi update za Teams app (aplikacije iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365) za iOS sa HD audio i video podrškom, te mogućnošću da se vide sadržaji koje korisnici dele.

Nova Fitbit opcija za Cortana-u

Cortana, kako su izjavili iz Microsoft-a, od sada ima i Fitbit opciju. Fitbit je već dostupan na Windows-u 10, Android-u i iOS-u, a ova opcija za Cortan-u će uskoro biti dodata i u Harman Kardon Invoke zvučnik.

Sada ćete moći da izgovarate stvari poput “Hej, Cortana, pitaj Fitbit kako sam danas”, a moći ćete i da joj saopštavate šta ste doručkovali sa “Hej, Cortana, reci Fitbit-u da ubeleži da sam doručkovao omlet”.

Izvor: Forbes

Hakeri ukrali scenario neemitovane epizode serije Igra prestola

U nedelju, 30. jula, isti mejl je stigao na adrese nepoznatog broja novinara. „1,5 terabajta podataka televizijske kuće HBO upravo je procurelo!“, pisalo je u naslovu mejla, dok je telo mejla, „upućeno čitavom čovečanstvu“, obećavalo priču o najvećoj krađi podataka u istoriji, te link ka sajtu koji čuva ukradeni scenario za neemitovanu epizodu serije Igra prestola, te epizode serija Ballers, Insecure, Room 104 i Barry. Hakeri obećavaju da će biti još puno sadržaja, a iz HBO-a su potvrdili da je do hakerskog napada došlo, ali nisu želeli da komentarišu tvrdnje hakera o krađi 1,5 terabajta podataka.

Eksperti za bezbednost na internetu navode da ova krađa predstavlja “samo vrh ledenog brega“.

“Mislim da je ovo što se dešava samo rana faza i da je sasvim moguće da ćemo videti još mnogo informacija koje će procureti“, kaže Alan Silberberg iz kompanije Digijaks i dodaje da je teško poverovati da je reč o samo nekoliko TV serija.

Zaštita podataka je naš prioritet i ozbiljno shvatamo odgovornost za zaštitu sadržaja koje imamo“, navode iz HBO-a.

Krađa neemitovanih sadržaja se ranije pokazala kao ne mnogo opasna, budući da popularnost piratskih sadržaja opada – promet na BitTorrent-u, na primer, iznosi petinu onog iz 2011. godine.

U kompaniju HBO dobro znaju da se 2015. godine skoro polovina sezone serije Igra prestola našla online pre nego što je emitovana. Uprkos tome emitovanje sezone je oborilo sve rekorde gledanosti, a gledalo ju je osam miliona ljudi.

Izvor: wired.com, n1info.com

UniCredit poziva programere i dizajnere na takmičenje

Dvodnevni UniCredit Hakaton, na kojem će se raditi na kreiranju rešenja u skladu sa PSD2 regulativom, održaće se početkom 2. i 3. septembra u Ljubljani. UniCredit poziva programere i dizajnere da se pridruže novom izazovu, a pobednički timovi će, pored novčane nagrade, dobiti i mogućnost da predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kao i mogućnost da učestvuju u implementaciji svojih rešenja.

Hakaton je intenzivno dvodnevno takmičenje inovativnih i kreativnih pojedinaca. Podeljeni u grupe, oni će dobiti zadatak da reše različite izazove koje je uzrokovala regulativa PSD2 (The Revised Payment Services Directive). Programeri, predstavnici Fintech Start-up-ova i softverskih kompanija, će udružiti snage sa zaposlenima UniCredit-a kako bi razvili ideje koje mogu da kreiraju vrednost za klijente i banku, u kontekstu nove PSD2 regulative.

UniCredit je posvećen tome da zadrži banku na jednoj od vodećih pozicija kada su u pitanju inovacije i da osmisli rešenja koja bi doprinela unapređenju iskustva klijenata.

“Verujemo da je inovacija ključna za dugoročnu održivost bankarskog poslovanja, ali i za bolju interakciju između banke i njenih klijenata. Inovacije se nalaze i u fokusu Strateškog plana UniCredit-a, Transform 2019, čije aktivnosti treba da transformišu operativni model banke kako bi se prilagodio navikama klijenata koje se brzo menjaju i novim regulatornim zahtevima. U skladu sa tim, UniCredit Hakaton CIE omogućava nam da se oslonimo na vodeću poziciju u ovom regionu, kao i da dodatno osnažimo naše poslovanje. Sigurni smo da će ova inicijativa okupiti mlade talente iz i van banke za izradu i dizajn novih primenjivih rešenja”, rekao je Karlo Vivaldi, direktor Divizije za poslovanje u CIE u UniCredit-u.

Urška Jež, suosnivač i generalna direktorka ABC Slovenija, dodala je da “Kompanije širom sveta pokušavaju da pronađu efikasne načine da se transformišu. Zajedno sa start-up-ovima traže rešenja kako da svoj biznis učine inovativnijim, transparentnijim i agilnijim. Uspešni projekti ovih dana kombinuju oba sveta. I to je jedan od razloga naše saradnje sa UniCredit-om i zbog čega smo kreirali ovaj program, počevši od hakatona. UniCredit je pokazao veliko angažovanje kada je u pitanju praćenje svetskih trendova, dok je istovremeno aktivno slušao svoje klijente kako bi identifikovao njihove potrebe i obezbedio im odgovarajuće proizvode i usluge. Uključivanjem internih resursa u ovu inicijativu, Grupa pokazuje veliku posvećenost inovacijama. Verujem da će ovim pristupom i posvećenošću UniCredit Hakaton CIE imati širi, pozitivan uticaj na Grupu i učiniti da se UniCredit pozicionira kao pionir digitalizacije u regionu CIE, a i šire.”

Oslanjajući se na novu regulativu, zadatak Hakatona će glasiti: “Kako kreirati vrednost upotrebom informacija o računima klijenata?” To praktično znači da će timovi morati da razviju, na primer, platformu za analizu podataka klijenata sa ciljem da obezbede bolje iskustvo za klijenta.

Mogućnost da učestvuju u takmičenju imaju svi oni koji se prijave do 24. avgusta na www.abc-accelerator.com/UniCreditHackathonCEE.

Pobednički timovi će pored novčane nagrade dobiti i mogućnost da 7. septembra predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi. Postoji mogućnost da će članovi pobedničkih timova biti pozvani da učestvuju i u implementaciji svojih rešenja.

 

Izvor: beta.rs

Profit kompanije Sony premašio sve analitičke procene

Profit kompanije Sony za drugi kvartal 2017. godine premašio je sve analitičke procene zahvaljujući uvećanoj potražnji za procesorskim čipovima za kamere na pametnim telefonima, zdravom muzičkom delu posla, te dobroj prodaji PlayStation 4 konzola i video-igara.

Operativni profit (rezultat koji je firma ostvarila u skladu sa svojim ciljevima, pre odbitka kamata i poreza na dobit) iznosio je 156,7 milijardi jena (1,4 milijarde dolara) za fiskalni kvartal koji se završio u junu, premašujući prosečne procene od 133,3 milijarde jena. Neto prihod je iznosio 80,9 milijardi jena, premašujući očekivanje od 66,5 milijardi.

Posle burne godine, koja uključuje i zemljotres u Kumamoto-u koji je ugrozio proizvodnju procesorskih čipova za kamere, poslednji kvartal je povratio stabilnost kompanije, te utvrdio poziciju izvršnog direktora Kazuo Hirai-a.

„Rast prodaje PlayStation 4 konzola utiče i na uvećanu prodaju video-igara, a PlayStation Network beleži najbolje rezultate u istoriji”, rekao je analitičar Kiyoto Utsumi pre nego što su rezultati postali dostupni javnosti.

Akcije kompanije Sony pale su za 1,8% pre ovih rezultata, pa će biti zanimljivo pratiti šta će se u narednom periodu događati.

Tokom kvartala koji se završio u junu, Sony je završio i prodaju kineske fabrike koja proizvodi module za kamere, što je kompaniji donelo profit od 27,5 milijardi jena, a to je uticalo na smanjenje troškova koje je kompanija imala zbog zemljotresa u aprilu 2016. godine u Kumamoto-u.

Što se PlayStation 4 konzole tiče, sad već ulazi u zrelu etapu ‘životnog veka’, a to je upravo period kad je profit od prodaje konzola najveći, budući da se nove video-igre prodaju velikoj bazi korisnika proizvoda. Ovaj period je za Sony PlayStation 4 još unosniji, a sve zbog online servisa za igranje – PlayStation Network, koji korisnicima naplaćuje mogućnost da preko njihove platforme igraju određene sadržaje sa drugim korisnicima, što donosi veću dobit nego prodaja fizičkih kopija video-igre.

Izvor: bloomberg.com