Alphabet razvija sistem za čuvanje energije iz prirode

Iz X ‘moonshot factory’, koji pripada Alphabet-u, su 2015. godine došli na ideju koja bi mogla da sačuva planetu. Pod kodnim imenom Malta, ovaj projekat će se razvijati uz pomoć soli i tečnosti sličnoj antifrizu.

Istraživačka laboratorija, koja je prethodno izrodila i Google-ovo samoupravljajuće vozilo, razvija sistem za čuvanje obnovljive energije, koja bi se inače uzalud potrošila. Obnovljive energije, poput solarne i one koju daje vetar, mogu da se pronađu bilo gde na planeti, a spadaju u ‘čiste’ izvore energije. Budući da Sunce emituje energiju samo jedan deo dana, te vetar traje samo neko vreme, nije moguće osloniti se na to da će proizvoditi električnu energiju svaki put kad je to potrebno, pa projekat Malta ima za cilj da razvije način za skladištenje obnovljive energije u trenutku kad je proizvedena.

Solarna, te energija vetra, su obilni, čisti, i jeftini izvori energije, a kako se proizvede više energije nego što je električnoj mreži potrebno, kapaciteti ovih izvora nisu u potpunosti iskorišćeni. Još gore, kad obnovljiva energija izostane, te potrošači zahtevaju drugi izvor energije, aktiviraju se takozvane ‘peaker plants’, elektrane koje su aktivne samo kad postoji velika potražnja za energijom usled nedostatka drugih izvora, a koje emituju veće količine ugljen-dioksida (CO2) od običnih elektrana.

Određene tehnologije za čuvanje obnovljive energije već postoje, ali su trenutna rešenja skupa i ne mogu da sačuvaju svu energiju koja je proizvedena. Malta nudi jeftin sistem za čuvanje ovakve energije, a može se pronaći skoro svuda, te može da sačuva energiju od nekoliko sati do nekoliko nedelja.

Dobitnik Nobelove nagrade, profesor Robert Laughlin, dizajnirao je teorijski sistem koji električnu energiju čuva u toplom obliku, u soli rastopljenoj na visokoj temperaturi, te hladnom, u tečnosti sličnoj antifrizu. Energija sačuvana u soli može tako da stoji danima, ili čak nedeljama, sve dok ne bude potrebna.

Naučnici su već potvrdili verodostojnost ovakvog načina čuvanja obnovljivih energija, a način čuvanja energije u soli ima potencijal da bude nekoliko puta jeftiniji od litijum-jonskih baterija.

Iz X ‘moonshot factory’ se ne oglašavaju u vezi sa pitanjem koliko je u ovaj projekat do sada uloženo, ali tvrde da su nadomak rešenja problema koje će spasiti planetu.

Izvor: x.company

WhatsApp i na vašem računaru

Mobilna aplikacija za razmenu poruka i medija WhatsApp, koju dnevno koristi milijardu ljudi, ima i opciju za korišćenje preko računara.

WhatsApp Web mogu da koriste vlasnici Android, iPhone, Windows, Nokia S60, Nokia S40 EVO, BlackBerry-a i BlackBerry 10 telefona, prenosi Mashable.

Ukoliko posedujete neki od nabrojanih telefona, pratite sledeće korake kako biste mogli da se dopisujete putem WhatsApp-a preko računara.

U internet pretraživaču idite na adresu web.whatsapp.com.

Na ekranu se tada pojavljuje QR kod za skeniranje. Zatim na telefonu uđite u podešavanja aplikacije. Naravno, posedovanje internet konekcije u tom trenutku na telefonu se podrazumeva.

Na Android i Nokia telefonima uđite u opciju Menu, a zatim WhatsApp Web. Kod iPhone-a, u pitanju je opcija Settings.

Telefon nakon toga automatski otvara kameru koja skenira kod i tada bi na ekranu računara trebalo da vam se prikaže celokupan istorijat dopisivanja putem ove popularne aplikacije.

Izvor: n1info.com

Oglašavanje na internetu u Hrvatskoj skočilo za 27%

Prema HURA Media AdEx (Advertising Expenditure) procenjuje se da je 2016. godine u zakup oglasnog prostora u vodećim hrvatskim medijima ukupno uloženo 1,49 milijardi kuna, što je 2,8% više u poređenju sa rezultatima iz 2015. godine, što znači da ulaganje u oglašavanje raste treću godinu zaredom, a najviše na internetu – s rastom od 27%.

AdEx istraživanja za tržište Srbije, je takođe potvrdilo da je digitalno oglašavanje u 2016. godini ostvarilo primetan rast od čak 17,6% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu vrednost tržišta iznosi 23,7 miliona evra.

Polovinom maja 2017, IAB Evrope sumirao je rezultate AdEx istraživanja na nivou Evrope i izašao sa ocenom da je vrednost tržišta online oglašavanja za 2016. godinu iznosilo 41,8 milijardi evra uz prosečan rast od 12,1% na nivou 27 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a među kojima se nalaze Srbija, Hrvatska i Slovenija (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija nisu obuhvaćeni istraživanjem).

Inače, Hrvatsko udruženje društava za tržišno komuniciranje (HURA) je procenu ulaganja u oglašavanje, u vodećim hrvatskim medijima za 2016. godinu, objavilo uponedeljak, 24. jula, s tim da su primarni izvori za procenu bili MediaPuls, AGB Nielsen, FINA, te medijske agencije HURA-e.

Prema istraživanju, u oglašavanje na TV kanalima 2016. godine je investirano 758 miliona kuna, u štampi 252 miliona kuna, na internetu 214 miliona kuna, te na radiju 128 miliona kuna.

Ističe se kako je uz nastavak rasta u internet oglašavanju, zabeležen i rast ulaganja u televizijsko oglašavanje (2%) i ulaganja u outdoor oglašavanje (2%).

Negativan trend pada ulaganja u oglašavanje u štampi i na radiju prisutan je od 2015. godine, a ove godine zabeležen je pad od 8% za štampu, te 2% za radio.

Prema vrsti komunikacionih kanala u sveukupnoj investiciji, još uvek dominira televizija s udelom od 51%, a slede štampa sa 17% i internet oglašavanje s 14%.

“Nastavak rasta ulaganja u zakup medijskog prostora već treću godinu zaredom potvrđuje da oglašivači prepoznaju nezaobilaznu vrednost tog segmenta industrije tržišnih komunikacija za svoje poslovanje, koji beleži oporavak nakon krize iz 2008. i 2009. godine. Verujemo da će se takav trend nastaviti u budućnosti i tako doprineti razvoju industrije kroz inovacije samih kanala oglašavanja i ponudu novih proizvoda i usluga. Pad ulaganja u zakup medijskog prostora u štampanim medijima i radiju delimično objašnjavamo razvojem digitalnih kanala i promenom navika čitalaca koji sada u većem delu sadržaj konzumiraju na online kanalima”, istakao je član Uprave HURA-e, Božidar Abramović.

HURA Media AdEX je procena zakupa medijskog prostora u primarnim komunikacionim kanalima: glavnim televizijskim kompanijama, većim izdavačima štampanih medija, radijskim izdavačima, većim dobavljačima vanjskog oglašavanja i internet kanalima. Dobijeni iznos odnosi se na procenu neto investicije u konvencionalno oglašavanje, što ne uključuje razradu kreativne ideje, produkciju i specijalne formate.

Izvor: seebiz.eu

‘Marsovskim’ jezikom protiv cenzure na internetu

Cyber građanima u Kini nisu promakle sve ozbiljnije internet restrikcije od početka 2017. godine, te novi zakoni o online sigurnosti koji su doneti u junu. Povod za dodatne strahove bili su i online incidenti u vezi sa smrću disidenta Liu Xiaobo-a, koji je preminuo u zatvoru 13. jula – fotografije sa komemoracije nestajale su iz privatnih razgovora na WeChat-u, a slične stvari su se događale i na WhatsApp-u.

Da bi se izborili sa restrikcijama, korisnici interneta u ovoj zemlji neretko su pribegavali lingvističkim akrobacijama koristeći kodirane reči, sleng, mimove, te delove drugih jezika. Tako su se nedavno vratili i ‘marsovskom jeziku’ (huo xing wen), tvorevini s početka internet ere, na koju se bilo zaboravilo.

Smatra se da se ovaj šifrovani jezik prvi put pojavio 2004. godine, ali je njegovo poreklo nepoznato. Čini se da su prve počele da ga koriste mlađe generacije na Tajvanu za online razgovore, a odatle se proširio na ceo kontinent. Simboli su nasumično kombinovani, a osnova im je u tradicionalnom kineskom pismu, japanskom pismu, pinyin-u (pomoćnom kineskom latiničnom pismu), te engleskom jeziku i kaomoyi-u (popularnom japanskom stilu u pisanju emotikona).

Marsovski’ jezik je postao kulturni simbol generacija rođenih posle 1990. godine. Nije lak za učenje, budući da jedan karakter iz kineskog pisma može da ima više paralela u ovom šifrovanom jeziku. Mlađe generacije su ga prigrlile ne samo zato što je predstavljao nešto novo, već i zbog toga što su uz pomoć njega mogli da sakriju svoju komunikaciju od nepoželjnih pogleda.

Kasnije su oni koji su se plašili cenzure počeli da koriste ovaj jezik kako bi sakrili svoje internet napise od nadležnih organa. Cenzura na internetu funkcioniše tako što algoritmi prepoznaju ‘problematične’ postove po ključnim rečima, pa kad te reči izostanu – cenzura nije moguća. Oni koji govore ‘marsovski’ mogu da produže online vek svojim postovima, budući da pojmovi iz te govorne palete još uvek nisu dospeli na crnu listu. Koliko će istrajati u internet podzemlju nije sasvim izvesno.

Izvor: qz.com

Akcije Iris Computers-a najprodavanije na Sarajevskoj berzi

Poslednjeg trgovinskog dana prethodne radne nedelje, 28. jula, zabeležen je promet od ukupno 1.317.917 konvertibilnih maraka (KM) na Sarajevskoj berziNajveći promet je ostvaren trgovinom akcija Iris Computers d.d. Sarajevo, i to putem vanredne aukcije za prodaju akcija. Trgovalo se sa 75.298 akcija, a cena je iznosila 15,82 KM po akciji, tako da je ukupna vrednost ove transakcije iznosila 1.191.214 KM.

Iris Computers d.d. posluje u kontinuitetu od osnivanja 1977. godine. Delatnosti preduzeća su raznovrsne i obuhvataju proizvodnju, prodaju, projektovanje, konsalting, inžinjering i servisiranje računarskih i informacionih sistema, računarskih mreža i komunikacija, te izradu, implementaciju i održavanje softvera, kao i edukaciju i obuku iz oblasti računarske i informacione tehnologije. Iris Computers d.d. je autorizovani distributer i serviser opreme Dell Computer za Bosnu i Hercegovinu od 1996. godine.

Ekrem Dupanović, vlasnik Media Marketing portala i autor novog Art & Business portala iz Sarajeva, te inicijator i izvođač mnogih uspešnih projekata, se u kolumni iz 2013. godine priseća događaja koji je organizovao 1988. godine, za svog tadašnjeg klijenta Iris Computers, koji je u to vreme bio u sastavu Energoinvesta.

Energoinvest je osnovan 1951. godine kao mali projektni biro na čelu sa Emerik Blum-om, te se razvio u  modernu evropsku  kompaniju čija je  poslovna doktrina bazirana na inženjering modelu realizacije kompletnih projekata po sistemu ‘ključ u ruke’, da bi 1987. godine, kad je i Iris Computers bio u sklopu kompanije, postao najveći izvoznik u bivšoj Jugoslaviji, sa prometom od jedne milijarde dolara i 42.000 zaposlenih.

Dupanović piše da je Iris prvi u BiH počeo da proizvodi računare. Kako kaže, sklapali su ih od komponeneti koje su uvozili sa Dalekog istoka. Događaj koji je organizovao Dupanović  služio je za promociju prvih računara, a organizovan je za 400 direktora Energoinvestovih preduzeća iz cele Jugoslavije. Trebalo je da im se tom prilikom predstave prve naprave nastale u Iris-ovim pogonima. Marko Zirojević, tadašnji direktor Iris-a, je tokom priprema za događaj, naredio da svaki direktor mora na ulazu da dobije po jednu mandarinu. Nije objasnio zašto, ali je rekao da je to obavezan uslov da bi se uopšte radio projekat. Kasnije su saznali da su sredstva za uvoz komponenata za Iris došla od izvoznika mandarina iz Opuzena, pa je promocija prvih računara zbog toga i dobila ime ‘mandarin operacija’.

Zanimljivo je i da je Iris Computers u SFRJ proizvodio uređaje koji su bili bazirani na Apple II računaru.  Službeno ime im je bilo IRIS 8, a u to vreme je bilo zabranjeno uvoziti računare u Jugosaviju, pa su se iz kompanije dovijali – bio je cilj da deca imaju na čemu da uče, jer su do tada učili programske jezike bez računara.

Zbog visoke cene IRIS 8 računari su uglavnom korišćeni za digitalne telefonske sisteme i obrazovanje. Bilo ih je i u državnim firmama, istraživačkim laboratorijama i u JNA. IRIS 8 je izgledao slično kao rani IBM PC, sa posebnom centralnom jedinicom sa ugrađene dve disketne jedinice od 5,25 inča, i odvojenom tastaturom i monitorom. Elitne srednje škole su imale skupine od 8, 16 ili 32 računara povezanih u lokalnu mrežu sa IRIS 16 PC serverom. Broj proizvedenih računara nije poznat.

Izvor: pcpress.rs

Adria Airways preuzima Montenegro Airlines

Prema mišljenju hrvatskog analitičara Alena Šćurića, Adria Airways će pre kraja 2017. godine kupiti Montenegro Airlines, prenosi portal Tango Six. On tvrdi da investicioni fond 4K, koji je u martu 2016. godine kupio Adria Airways, a ova pre nekoliko dana švajcarsku avio-kompaniju Darwin od Etihad Airways-a, vrši ove nabavke za nemačku Lufthansa-u.

Nemačka avio-kompanija, kako navodi, se ovim kupovinama polako oslobađa od konkurencije arapskog Etihad-a. “Croatia Airways je daleko zanimljivija za 4K nego MA, ali Montenegro mogu dobiti jeftino i ekspresno brzo. Kompanija je u ekstremno teškom stanju i hitno joj je potreban kupac da bi preživela ovu zimu. Stoga, neće biti neobično ako Adria vrlo brzo kupi Montenegro“, tvrdi Šćurić. Tome u prilog, objašnjava, ide iznenadno i ogromno povećanje frekvencija kompanije Adria iz Ljubljane za Podgoricu.

“Govorimo o 134 posto povećanja, sa tri na sedam letova nedeljno linije koja količinu frekvencija nije povećala od 2003, dakle 14 godina. Na ovaj način ubrzava se propast Montenegra, ali to je stara i oprobana metoda koju je do savršenstva Lufthansa već izvela sa svojim pulenima pre preuzimanja Brussels Airlines-a”, ističe Šćuric.

Analitačar Tango Six-a se nada da će hrvatsko resorno ministarstvo konačno aktivno krenuti u nalaženje potencijalnog kupca Croatia Airlines-a, jer su zainteresovani Qatar Airways, Singapur, Turkish Airlines, Hainan Airways i Aegean.

Izvor: seebiz.eu/Beta

Apple isplatio Nokia-i 1,7 milijardi dolara

Nokia je tužila Apple zbog navodne povrede 32 patenta iz različitih područja tehnologije, što je druga velika rasprava oko patenata između ove dve kompanije u poslednjoj deceniji. Tužba je pokrenuta 2016. godine, a do dogovora o poravnanju došlo je u maju 2017. U julu su iz Nokia-e potvrdili da su od kompanije Apple dobili 1,7 milijardi dolara, deo dogovorene sume od dve milijarde.

Ova uplata pomogla je finansijskim rezultatima Nokia-e za drugi kvartal 2017. godine, a operativni profit se povećao za 90% na godišnjem nivou.

U maju 2017. godine ove dve kompanije su donekle izgladile sve nesporazume i postigle dogovor o višegodišnjem licenciranju, a finansijski uslovi dogovora nisu javno objavljeni. U dogovor spada i klauzula prema kojoj će Nokia kompaniji iz Cupertino-a dati neke proizvode i usluge iz područja mrežne infrastrukture, dok će Apple Nokia-i isporučiti neke proizvode namenjene poboljšanju zdravlja korisnika.

Možda je upravo zbog ove tužbe Apple morao da odloži početak prodaje iPhonea 8, budući da nisu uspeli da razviju sve opcije koje su prethodno najavljene. Problematično je bežično punjenje, te 3D-senzori za prepoznavanje lica, putem kojih bi korisnici otključavali telefone.

Dobra vest je da ovi problemi nisu hardverski već softverski, pa će moći da se reše u dogledno vreme, a pretpostavlja se da će cena uređaja iznositi oko 1.000 dolara.

Izvor: seebiz.eu/Beta