Slike u arhivi

Svi mi čuvamo gomilu foto‑albuma s papirnim fotografijama, negativ i pozitiv filmove, razbacane po kovertama i kartonskim kutijama. Vreme je da se to blago digitalizuje…

Na početku sledi mali šok – preporučujemo da kupite skener. Pozajmicu isključujemo jer je skeniranje starih filmova i fotografija dugotrajan proces. Uostalom, takav i treba da bude jer će vam se, u protivnom, toliko dugotrajan, „inspirativan“ i jednoličan rad smučiti. Autor ovog teksta je, posle celih 12 meseci „opuštenog“ skeniranja, tek priveo osnovni deo posla kraju. Postupak digitalizacije sopstvenih papirnih i celuloidnih izvora, kao i usputna zapažanja, pokušaću da što sažetije predstavim zainteresovanim vlasnicima sličnih analognih arhiva.

Pripadam grupi korisnika koji uz računar uvek imaju i podrazumevanu periferiju – štampač i skener. Budući da se odavno amaterski bavim fotografisanjem, skener je morao da ispuni neke važne zahteve: da podržava skeniranje transparentnih medija (negativa i slajdova), da ima adaptere za razne formate filmova (6×9, 6×6 i 35 mm) i da može da radi u meni potrebnoj rezoluciji. Flatbed model Epson Perfection V500 Photo spadao je u tu kategoriju. Ima ReadyScan LED lampe i ColorEpsonMatrix CCD senzor, a koštao je razumnih 150 evra. Maksimalna optička rezolucija mu je 9.600×6.400 dpi, što čak i prevazilazi potrebe amaterskog poduhvata. Dakle, kupovina Flatbed skenera isplatiće vam se sigurno, i na to ćete čak i više puta pomisliti kada shvatite šta ste sve uradili na kraju ovog dugotrajnog posla. Specijalizovani film skeneri daju mnogo bolje rezultate (uz takođe bolji softver), ali su neuporedivo skuplji, pa zato i nepristupačni većini korisnika.

Slike na gomili

Počnimo od papirnih slika. Pred vama su stari foto‑albumi i kutije pune fotografija. Veći deo njih nastao je kao posledica nekadašnje standardne procedure nakon svakog ispucanog filma – obavezna poseta fotografu kod kojeg su se filmovi razvijali i kod kojih su se „pravile“ slike. Deo fotografija formiran je i po ličnim laboratorijama naprednijih amatera. Dakle, sve su to fotografije koje uglavnom potiču sa odgovarajućih negativa koje imate, pa ih odmah sklonite jer ih ne morate skenirati. Dobar deo fotografija iz starih nasleđenih albuma nema celuloidni izvor tj. odgovarajući negativ, pa ih treba pripremiti za skeniranje. Treći izvor materijala čine fotografije dobijene od rođaka i prijatelja i potiču sa svadbi, rođendana, žurki, ali i dečjih slika iz raznih školskih izvora (mature, izleti, ekskurzije). I njih treba odvojiti za skeniranje.

Nevolje nastaju kada shvatite da su sve te fotografije delimično izmešane. Zato je prva preporuka razdvajanje i datiranje svih papirnih grupa ili pojedinačnih fotografija na koje naiđete, a koje nemaju svoju negativ‑verziju. Obavezno konsultujte roditelje, babe, dede i sve koje (još) možete da pitate za mesto i godinu, imena osoba na snimcima, pa ih tako sortirane po godinama držite spremne za konačno skeniranje.

Negativi su uglavnom lakši i zahvalniji za datiranje, ali je postupak skeniranja komplikovaniji. Bilo da su čuvani savijeni u rolnama ili seckani u pločice od po pet‑šest ekspozicija (sličica), oni predstavljaju zamrznuti kontinuitet scena, pa datiranje celog negativa uglavnom podrazumeva identično datiranje svake od sličica ponaosob.

Transparentni pozitiv filmovi mogu da naprave malu pometnju. Kadrovi, iseckani i smešteni u ramove (slajdovi), obično su grupisani za prikazivanje preko projektora i birani su često prema nekoj temi ili potrebi, što obično isključuje hronologiju. Kutijice i šaržeri sa zatečenim ramicama moraće zbog toga da se, pre skeniranja, srede hronološki.

Priprema za skeniranje

Skener i medij koji se skenira moraju biti čisti – održavanje čistoće drastično će skratiti vreme koje biste kasnije potrošili prilikom retuša u Photoshop‑u. Staklo Flatbed skenera mora se često razmašćivati vlažnom krpicom s veoma malom količinom sapunice. Koristite magične krpe koje kod sušenja stakla ne stvaraju veliki statički elektricitet, mada je uvek potrebno sve dodatno čistiti izduvavanjem vazduha iz pumpica ili specijalnog spreja.

Korišćenje adekvatnih plastičnih šablona za pozicioniranje celuloida na staklu skenera prvi je preduslov za punu saradnju sa odličnim EPSON Scan softverom.

Poruke koje slede pomoći će vam za dobijanje dobrog rezultata nakon skeniranja. Običnim Flatbed skenerima dobijamo najlošije rezultate skeniranjem 35‑mm filma. Kadrovi su mali (24×36 mm), pa je logično digitalizovati ih uz znatno uvećanje (veću optičku rezoluciju), što opet povećava i sve preostale nečistoće, oštećenja i ostale artefakte koji potiču od emulzije.

Preporučujemo da se film pre skeniranja opere u sledeća dva slučaja – prvi, ukoliko je skladišten savijen u rolnu i drugi, kada je film isečen na delove od po pet‑šest sličica, ali je konveksno iskrivljen celom dužinom šlajfne. Drugim rečima, kada tako zakrivljen ravnu površinu dodiruje samo ivicom perforacija praveći mali „tunel“ na strani emulzije.

Pri dnu forme uočićete neselektovanu opciju Thumbnail i odgovarajući Preview efekat kompletnih negativa šlajfni.

Stari recept za rastvor u kome bi se naknadno prali transparentni celuloidni materijali bio je nekad strogo definisan i jasno obrazložen – voda, metil alkohol i glicerin u preciznoj razmeri. Metil alkohol služio je da ubije bakterije koje bi se zapatile na emulziji, a glicerin da navodno ne dozvoli da se emulzija preterano isuši pod dejstvom alkohola koji brzo isparava. Praksa je pokazala da je destilovana voda sasvim dovoljna. Film treba nekoliko puta provući kroz destilovanu vodu i tako nakon sušenja po filmu neće ostati bele flekice, što se dešava posle tretmana običnom vodom.

Ovde se opcija Thumbnails koristi, pružajući neuporedivo jednostavniji sistem biranja, selektivne obrade i istovremenog snimanja odabranih frejmova u nezavisne fajlove.

Jedino dozvoljeno ubrzanje sušenja celuloida jeste ono kada se film propusti kroz specijalne gumene štipaljke, a nikako kada se tretira fenom ili kaloriferom. Film treba sušiti u prostorima bez prašine. U kućnim uslovima to se obično postizalo postavljanjem filma (ili njegovih delića) u visoku kartonsku kutiju s kanapima na vrhu i poklopcem kojim se takva „komora“ zatvarala.

Transparentni materijali

Skeniranje 35‑mm filma počinje postavljanjem (dve) šlajfne filma u odgovarajuću masku koja se dobija uz skener. Adapter se postavlja u takav položaj da filmovi budu pozicionirani na sredinu stakla. Sa unutrašnje strane poklopca skenera uklanja se bela pozadina koja je služila za skeniranje refleksnih (papirnih) materijala. Ispod nje se na poklopcu ukazuje staklena površina iza koje se nalazi dodatna lampa koja transparentni medij osvetljava sa gornje strane. Pokretanje te lampe zavisi od izbora medija koji se skenira u pripadajućem softveru.

Program EpsonScan, koji je deo paketa, dobra je prilika da se prikažu parametri neophodni za skeniranje filma. Potrebno je izabrati sledeće opcije: tip dokumenta – Film (Pozitiv/Negativ), 24‑bitnu boju, rezoluciju 1.200 dpi ili 2.400 dpi, i na kraju DIGITAL ICE tehnologiju. ColorDepth 24‑bit boje odgovara tipu posla. To znači da po pikselu beležimo 24 bita informacija (po 8 za svaki RGB kanal), sa ukupnim brojem od 16.777.216 boja. To je vrednost koju treba koristiti i kod skeniranja crno‑belih filmova i za nju ima dobrih razloga, čemu se može posvetiti poseban tekst vezan za retuširanje.

Došlo je vreme da se suočimo s potrebom da dobro odmerimo digitalne gabarite kadrova koje skeniramo. Mada su danas kapaciteti medija za skladištenje svega i svačega, pa i digitalizovanih foto‑arhiva jeftiniji i dovoljno veliki, ne treba preterivati. Veće vrednosti nisu neophodne i samo usporavaju proces skeniranja. Kako odmeriti potrebnu rezoluciju za, recimo, 35‑mm film? Ako je dimenzija kadra mog Full frame digitalnog aparata 4256×2832 piksela, izabraću nešto niže vrednosti uz optimalno vreme skeniranja. Dakle, opredeljujući parametar je rezolucija. Za većinu porodičnih snimaka na 35‑mm filmu, vrednosti između 1.200 dpi (1671×1027 piksela) i 2.400 dpi (3385×2125 piksela) predstavljaju razuman izbor i za kasnije štampanje ili prikazivanje na monitoru. Kod posebno važnih kadrova rezoluciju možete da povećate.

Ostaje izbor sistema koji uklanja preostala zrnca prašine i manja oštećenja. Autor ovog teksta imao je neprijatnih iskustava sa opcijom DustRemoval. Ta opcija je i u Medium režimu često uklanjala nozdrve na sitnijim licima u kadru, što se nekad ne može u prvi mah primetiti. Zbog toga tu opciju koristite oprezno. Preporuka je da se (samo za transparentne kolor medije, nikako za crno‑bele) koristi opcija DIGITAL ICE Technology. Ovaj postupak koristi infracrveno svetlo koje u drugom prolazu formira sloj istih dimenzija kao i kod glavnog prolaza, na kome su tamnim površinama markirana ona mesta na kojima je bilo artefakata. Ta mesta potom se softverski nadograđuju okolnom teksturom (da pojednostavimo – nešto slično opciji ContentAware u Photoshop‑u).

Treba pomenuti i veoma korisnu opciju Thumbnail. Ako se u adapter masku u svakoj turi umetnu, recimo, dve šlajfne filma, to već predstavlja 10 ili 12 snimaka. Bio bi veliki posao kada bismo svaku sličicu ručno selektovali, dorađivali preko Histogram i Curve dijaloga, pa tek onda skenirali. Aktiviranje opcije Thumbnail omogućava da nakon Preview faze, na desnoj strani osvane deset razdvojenih slika koje su štriklirane i spremne za skeniranje u nezavisne fajlove. Čak i ako je pojedinim kadrovima potrebna nekakva intervencija (rotiranje, balans bele i sl.) sve se to može jednostavno i brzo obaviti.

Nekada su negativi ili pretamni (preeksponirani) ili presvetli (podeksponirani), pa opcija Thumbnail ne prepozna precizno granice kadrova. Tada je isključite, a za delove filma u koje ipak polažete neku nadu, uradite ručnu selekciju i izdvojeno ih obradite. Drugim rečima, ako imate negative neujednačene gustine, produžiće se malo i vreme skeniranja.

Osnovno pravilo u uvođenju reda prilikom digitalizacije jeste da svaki završen koverat sa filmom obeležimo godinom, zapravo prefiks oznakom koju ima i direktorijum na računaru sa skeniranim kadrovima tog filma. Neka tu numerologiju prati kratak opis lokacije ili događaja u formi zgodnoj za sortiranje GODINA_MESEC_DAN_KRATAK OPIS.

Digitalne arhive

Kako čuvati skenirani digitalni materijal? Pošto se radi o fotografijama koje ponekad zatrebaju u najneočekivanijim okolnostima, moja praksa bila je da osnovna baza bude stalno dostupna na D disku. Osnovni set direktorijuma čine godine, a u okviru njih nalaze se pripadajući poddirektorijumi s datumom i kratkim opisom. Mada i to pravi neki red u glavi i olakšava površne pretrage, pravi sistem katalogizacije ipak podrazumeva upotrebu nekog profesionalnog programa koji, uzgred, treba da ima i minimalne mogućnosti obrade slika. Adobe Lightroom je neprevaziđena alatka za ovu svrhu. U jednom programu imate editor sličan Photoshop‑u i odličan sistem katalogizacije. Kada Lightroom pretraži sve direktorijume i poddirektorijume sa slikama, korisnik je završio najteži deo postupka – skeniranje i katalogizaciju.

Nevolje sa „saćastim “ artefaktima koji su nastali skeniranjem fotografija pravljenih na kristal-papiru mogu se rešiti odličnim plug-in-om, o čemu smo pisali u PC#170.

Sledi još jedna dugotrajna faza – unos ključnih reči (Keywords). Brzo ćete usvojiti neki svoj sistem. Na primer, selektujete sve sličice sa iste lokacije i u Keyword polje upišete sve pojmove koji su im zajednički (lokacija, događaj), a onda svakoj sličici ponaosob dodajte ostale specifične podatke (recimo, imena osoba u kadru). Ako vam je neki frejm posebno zapao za oko (umetničke ambicije, dalji planovi za obradu i slično), označite ga određenim brojem zvezdica, na koje se takođe možete pozivati kod kasnijih pretraga. Predlažem i da taj posao rastegnete kako vam se ne bi ogadio. Na kraju, dobijate moćnu bazu vizuelnih i tekstualnih podataka koju ćete moći da pretražujete po raznim kriterijumima. Tada se otvaraju nove mogućnosti lakog formiranja raznih foto‑šou i video izvoda vezanih za neku nostalgičnu temu ili ličnost iz vaše prošlosti. Dobro katalogizovane slike mogu precizno da se izdvajaju i efektno kombinuju i s video‑materijalom, omogućavajući vam da pravite sopstvene dokumentarce. Uživaćete koristeći Adobe Premiere i After Effects programe.

Pored glavne baze na D disku, dobro je isto to arhivirati na još jednom mestu. Ja sam odustao od DVD medija, tako da se moja velika baza digitalizovanog i digitalnog materijala generalno nalazi na dodatnom disku od 2 TB koji se pre upotrebe ubacuje u eksterno podnožje povezano s računarom SATA ili USB kablom. Nakon formiranja backup‑a, disk se isključuje, dakle ne vrti se stalno. Smatram da će mnogi skromniji korisnici videti u ovom postupku jeftiniji sistem za skladištenje kopija i složiti se da je bolje da backup diskovi miruju kada nisu u upotrebi, nego da se stalno okreću u nekom skupom NAS sistemu. Ko obezbedi neki besplatan i dovoljno veliki cloud prostor, može i tu da napravi dodatnu kopiju baze digitalizovanih medija koja tako postaje dostupna i mobilnim uređajima.

Retuširanje

Šta je moglo promaći u tom dugotrajnom i ponekad dosadnom postupku skeniranja? Dosta toga. Film je bio okrenut naopačke (što, recimo, prepoznajete na detaljima kadrova koji sadrže slova), u brzini je kadar ostao zarotiran ili neka preostala oštećenja koja ipak moramo ručno popravljati. Potrebno je i doterivanje balansa belog, posebno nakon skeniranja kolor negativ materijala. Ta oblast ipak zahteva poseban tekst.

Za kraj bih ponovio da skeniranje i starih crno‑belih fotografija u kolor režimu ima smisla. Tako ćete sačuvati neku originalnu varijantu sepije ili ćete raznim metodama retuša ukloniti nečistoće i mrlje koristeći upravo neki od RGB kanala. Posao je spor i pomalo dosadan, ali vredan svakog potrošenog dinara i minuta. Posebno za one koji vole red i kojima je krajnje vreme da uspomene srede… barem na disku.

(Objavljeno u PC#244)

Štampa na velikom listu

OKI MC853 je multifunkcionalni uređaj za veće kancelarije i zahtevnije firme. Pored monohromatske i kolor štampe, ovaj uređaj može da se pohvali automatskim dvostranim kopiranjem, skeniranjem i faksiranjem, a sve to uz napredne ekološke tehnologije koje ga čine ekonomičnim za eksploataciju. Međutim, tu su i neke opcije zbog kojih OKI ima pretendenta za najbolju ponudu u klasi.

U pogledu dizajna, OKI MC853 je odlično osmišljen i odmah se primećuje veliki kontrolni panel sa ekranom dijagonale sedam inča. To su dimenzije jednog prosečnog tableta, tako da je uz tastere koji se nalaze sa desne strane i ekran osetljiv na dodir, kontrola laka i intuitivna. Svaki korisnik će u veoma kratkom na licu mesta obaviti mnogo posla, posebno zato što MC853 podržava štampu sa USB uređaja ili mreže, a ume da pošalje i skenirane fajlove u određeni folder na mreži, USB flash ili na željenu e‑mail adresu.

Istakli bismo opciju slanja skeniranog dokumenta e‑mail‑om, što je ekološko i ekonomično rešenje, ukoliko vam hard print nije potpuno neophodan. MC853 ima hard‑disk kapaciteta 250 GB koji po potrebi može biti zaštićen 256‑bitnom AES enkripcijom radi dodatne bezbednosti podataka.

Posebno istaknuta funkcija jeste ugrađeni RADF, Reverse Automatic Document Feeder. On može automatski da skenira do 100 listova i to dvostrano – ekvivalent dupleks štampe. Štampač podržava velike formate, što ga čini izvanrednim centrom većih organizacionih jedinica. To može da se zaključi i iz deklaracije za maksimalnih 100.000 stranica mesečno, za koje je ovaj uređaj predviđen. Kapacitet je 400 listova u standardnoj konfiguraciji, ali on može da se poveća po potrebi skladištem za 535 listova. Kvalitet otiska je na visokom nivou, a štampa se obavlja u rezolucijama do 1200×600 dpi. Štampa je veoma brza – biće ispisane 23 A4 stranice u minutu i to kako za kolor tako i za monohromatsku štampu, dok ćete za prvi otisak sačekati oko 14 sekundi. Sve ovo je odlična vest za nestrpljive, jer ispred ovog modela neće biti cupkanja zaposlenih. Veza sa sistemom može da se obavlja putem gigabitnog LAN priključka, ali opciono može da se omogući i Wi‑Fi podrška.

Sve ove mogućnosti bi teško stale u malo i lako kućište, pa spremite dosta prostora, s obzirom na to da se radi o uređaju dimenzija 700×600×563 mm i mase oko 64 kilograma.

Osim u odličnom hardveru, OKI ima veliko uporište i u propratnom softveru. Tu je podrška za cloud print koja podrazumeva najpopularniji Google Cloud Print 2.0 i Apple AirPrint. Proizvođač isporučuje fabrički i SENDYS Explorer LITE softverski paket zanimljivih mogućnosti: administratorska kontrola štampe u cilju smanjenja troškova, OCR text capture putem Tesseract engine‑a, distribuciju dokumenata… Podržano je i skeniranje uz direktan upload u cloud okruženje.

OKI MC853 je kompletan sistem koji podržava sve što biste mogli da poželite od jednog MFuređaja. Lakoću korišćenja uz napredan interfejs, veliki obim štampe, brzinu, mogućnost štampe i skeniranja dokumenata velikog formata i softverski paket koji će olakšati život svakom zaposlenom u firmi i kao takav predstavlja pravu retkost. Zato od nas dobija najtopliju preporuku.

www.originalgrupa.com

(Objavljeno u PC#244)

Za efikasnije, kvalitetnije i sigurnije poslovanje

U eri u kojoj tehnološka dostignuća imaju sve značajniju ulogu u svakodnevnom životu, svedoci smo da se uslovi poslovanja brzo menjaju. Ako se u takvoj atmosferi pretnje ne predvide na vreme i na njih ne odgovori na pravi način, dolazi do gubitka konkurentnosti u poslovnom svetu.

Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, digitalizacija ruši barijere na raznim poslovnim poljima i ne postoji nijedan kutak biznis sveta gde nije donela promenu. Sa lakoćom pomaže poslovnim ljudima, u nekim sferama ih i zamenjuje, dok im, sa druge strane, stvara nove prilike. Digitalizacija donosi novu dnevnu rutinu i dovodi do prilika za inovacije. Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta, potrebno je da budu u toku i da na brz, kvalitetan i efikasan način odgovore na zahteve, što iziskuje transformaciju i prilagođavanje digitalnom dobu.

Povezanost sa korisnicima i olakšano planiranje

Neprestana dostupnost informacija i mogućnost brzog i lakog stupanja u kontakt povećavaju poverenje i stvaraju direktnu povezanost sa korisnicima. Dobar primer predstavlja automatizacija slanja zahteva za rešavanje nekog problema u vezi sa resursima koje kompanija pruža korisniku. Slanjem zahteva, korisnik dobija uvid u njegovo stanje, kao i mogućnost praćenja aktivnosti tima na rešavanju problema. Sa druge strane, zaposleni u kompaniji na lakši način pristupaju zahtevima, raspodela posla je efikasnija, a i rukovodstvo u svakom trenutku ima informacije o ljudskim resursima kojima raspolaže, kao i o vremenu koje su zaposleni utrošili za rešavanje konkretnog problema, što opet olakšava naplatu usluge.

Dakle, digitalizacija otvara bezbroj mogućnosti prilikom planiranja radnih aktivnosti unutar kompanije. Još jedan primer koji slikovito objašnjava prednosti ovakvog poslovanja jeste digitalizacija prodaje karata kod autoprevoznika, koja omogućava integraciju svih prodajnih mesta (šalterske službe na autobuskim stanicama, autobusi, online prodaja karata). To dovodi do objedinjavanja informacija o prodatim kartama i broju putnika na određenim relacijama, odakle dalje proističe lakše i efikasnije planiranje saobraćaja. Takođe, uvođenje online prodaje zasigurno privlači veći broj putnika, upravo zbog činjenice da je korisniku najbitnije da što brže i jednostavnije kupi kartu i obezbedi sebi željeno mesto. Ovakav vid poslovanja obezbeđuje čitav niz novih usluga.

U pojedinim segmentima poslovanja digitalizacija donosi i pojačanu usmerenost biznisa ka pojedincima, pa tako u nekim kompanijama sve učestalije komuniciraju sa svojim korisnicima koristeći Viber ili WhatsApp, stvarajući na taj način blizak, skoro prijateljski odnos. Zatim, korisnički centri polako postaju prošlost, s obzirom na to da proizvođači i pružaoci usluga sve češće uvode tzv. chatbot‑ove, kao najlakši i najbrži put da kupac dođe do željenih informacija o proizvodima i uslugama.

Digitalizacija stvara vredne informacije o korisnicima i njihovim navikama. Ona pruža uvid u ponašanje korisnika, njihova interesovanja, tehnologije i usluge koje koriste, pa samim tim stvara priliku da kompanija prilagodi svoja rešenja i potencijalno poboljša njihov rad, kako bi unapredila korisničko iskustvo.

U korak s vremenom

Elektronsko vođenje dokumentacije unapređuje i znatno olakšava posao. Papiri se zamenjuju digitalnim arhivama i time poslovna administracija postaje sređenija, a podaci su dostupni u svakom trenutku. Pored toga, digitalizacija poslovne dokumentacije smanjuje rizik od gubitka informacija i isključuje potrebu za fizičkim obezbeđivanjem prostora od potencijalnih opasnosti. Takođe, jednu od značajnih promena doneo je digitalni potpis. On dovodi do brze razmene podataka i lakog sklapanja dogovora. Garantuje sigurnost i učvršćuje poverenje među poslovnim partnerima. Vreme obrade informacija se skraćuje i dolazi do optimizacije svih poslovnih procesa.

Digitalizacija je u potpunosti promenila i svet medija, a kompanije koje drže korak sa digitalizacijom, zahvaljujući konstantnom medijskom prisustvu, ostvaruju veće profite od svojih konkurenata.

Digitalizacija poslovanja je ključna komponenta za uspešno funkcionisanje jedne kompanije, jer obezbeđuje sigurnost i unapređenje zastarelih metoda. Zalaže se za automatizaciju poslovnih procesa i nudi mogućnost kretanja u korak s vremenom.

Gde smo mi?

Imajući u vidu korenite promene koje je donela digitalna revolucija, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, iznenađuje zvanična statistika, koja kaže da samo 2‑3% srpske ekonomije funkcioniše digitalno. Kako jedinstven recept za prelazak iz industrijskog u digitalno vreme ne postoji, niti smo u situaciji da čekamo da se na rukovodećim pozicijama u firmama nađu nove generacije, rođene u digitalno doba, neophodno je početi od dobre strategije.

Firme koje se plaše digitalizacije i ne obave transformaciju na vreme vrlo lako mogu da izgube bitku na tržištu, posebno imajući u vidu da će se korisnici usluga/proizvoda, ukoliko im je uskraćena mogućnost momentalne realizacije željene akcije, lako okrenuti konkurenciji koja će im to pružiti, bez obzira na možda i lošiji kvalitet. Za razliku od tradicionalnih firmi i bankarskog sektora, koji se još uvek opiru digitalnoj transformaciji, startup biznisi čitavo svoje poslovanje obavljaju digitalno, pa čak i zapošljavaju kroz softver, bez papira, pečata i potpisa, bez dolaska na intervjue i tome slično.

Podatak da najveći otpor digitalizaciji postoji upravo među zaposlenima u bankarskom sektoru ne treba da iznenadi, s obzirom na to da razvoj tehnologije može rezultirati time da će u budućnosti poslove oko ulaganja novca, kreditiranja i finansijskog savetovanja, na pametniji, jeftiniji i brži način, umesto ljudi odrađivati aplikacije. Kao što su korisnici u početku bili skeptični povodom plaćanja računa online, a danas su prava retkost ljudi koji u tom cilju posećuju poslovnice banaka, tako će se vremenom kod korisnika razviti navika, pa čak i očekivanje, da sve finansijske i bankarske aktivnosti obavljaju sa manje dokumenata, više automatizacije i bez obaveze sastajanja sa svojim bankarom. Iz tog razloga, evidentno je da tehnologija može u budućnosti biti ključni faktor za potencijalne otkaze u ovoj industriji. Ali, sa druge strane, banke su svesne situacije na tržištu, te su prinuđene da deluju i korisnicima ponude brzo i kvalitetno digitalno iskustvo koje očekuju, pre nego što to učini konkurencija.

Očekuje se da u 2017. godini trend digitalizacije u najvećoj meri zahvati trgovinu, zdravstvo, prehrambenu i tekstilnu industriju. Iako je zdravstvo dugo zaostajalo u digitalnom svetu, očekuje se da će zdravstveni radnici uskoro imati kartone u kojima će se na jednom mestu nalaziti sve informacije o pacijentima, a u čijem popunjavanju će učestvovati i sami pacijenti. Osnovna svrha ovog procesa jeste olakšana komunikacija između lekara specijalista, farmaceuta i laboranata.

Digitalizaciju treba posmatrati kao investiciju u razvoj. Stoga treba imati na umu da je odluka o ulaganju u transformaciju, iako nije jednostavna, nužna, jer će, po svemu sudeći, u budućnosti definisati poziciju kompanija na tržištu.

Marina Đukić, Nikola Nikolić i Ivan Simonović

Uklanjanje neželjenih programa

Softverska kompanija Malwarebytes poznata je po rešenjima za zaštitu računara od raznih vrsta opasnosti, a pre svega po programu Malwarebytes Anti‑Malware koji je već dugo vremena jedno od vodećih rešenja za borbu protiv špijunskog i drugog štetnog softvera i predstavlja dobru dopunu kompletnim antivirusnim paketima. Novi član palete proizvoda je Malwarebytes AdwCleaner, specijalizovano rešenje za otkrivanje i uklanjanje reklamnih komponenti i potencijalno neželjenih programa (potentially unwanted programs, skraćeno PUP).

Ako vam naziv AdwCleaner zvuči poznatu, u pravu ste – ovaj program je već niz godina poznat kao jednostavno i efikasno rešenje za skeniranje računara i proveru da li se na njemu nalazi zaraženi ili neželjeni softver. Jedna od indirektnih potvrda popularnosti programa AdwCleaner je što se mogu pronaći i lažne verzije alata sa istim nazivom, koje pokušavaju da zavaraju korisnike i na prevaru se instaliraju na računar. Malwarebytes je krajem prošle godine otkupio AdwCleaner, a originalni autori su se priključili korporativnom timu.

AdwCleaner se koristi veoma jednostavno – dovoljno je startovati program i izabrati opciju za skeniranje, posle čega će biti učitana sveža baza podataka i početi provera računara. Program će pretražiti sistemske delove diska, Windows komponente i proveriti konfiguraciju Internet programa u potrazi za reklamnim softverom, toolbar dodacima, neželjenim programima i preuzimanju Web browser‑a. Ukoliko pronađe potencijalnu opasnost, AdwCleaner će prikazati upozorenje i zatim ponuditi da se izdvojeni program i komponente obrišu. Na kraju vas čeka neminovni restart računara.

Malwarebytes AdwCleaner je besplatan program, a više informacija o njemu potražite na adresi www.malwarebytes.com/adwcleaner/. AdwCleaner ne sadrži posebnu proceduru za instalaciju, već se distribuira u vidu kompaktnog izvršnog programa koji po potrebi treba startovati i obaviti skeniranje računara.

(Objavljeno u PC#244)

TCO analiza

Sasvim je jasno da je osnovna karakteristika računarskog oblaka ekonomičnost. Ova tehnologija javila se kao odgovor na rastuće potrebe za sve složenijim IT servisima, koji sa sobom donose i veće troškove, i to u atmosferi svetske ekonomske krize koja je zahvatila sve, od mikrokompanija do globalnih giganata, uzrokujući smanjenje kompanijskih budžeta za IT. No, sada se nećemo vraćati deceniju unazad i govoriti o nastanku cloud tehnologije, već ćemo se u nastavku fokusirati na njenu isplativost, poredeći troškove posedovanja sopstvene IT infrastrukture i iznajmljivanja iste u cloud‑u.

Automatizacija poslovnih procesa danas predstavlja imperativ za sve kompanije koje se bore za mesto na tržištu, bez obzira na to kojom delatnošću se bave. Lista servisa koji su im za to neophodni znatno je duža nego ranijih godina, što dovodi do porasta IT troškova. Samo neke od stavki na ovoj dugoj listi su: ERP (Enterprise Resource Planning), rešenje za razmenu mejlova, rešenje za upravljanje poslovnim sadržajem (Share Point), a tu su i brojni drugi servisi. No, ne povećava se samo potreba za servisima; isto se dešava i sa infrastrukturnim resursima: sa povećanjem broja i složenosti servisa raste i potreba za infrastrukturom koja u potpunosti može da podrži njihov rad. Uz to, jasno je da su i zaposleni u IT‑ju pod sve većim pritiskom, a njihov broj, nažalost, ostaje isti ili se, i to neretko, čak i smanjuje.

Svi servisi i sva neophodna infrastruktura, kao i posedovanje sopstvenog data‑centra, imaju određenu novčanu vrednost, koju nazivamo troškovi vlasništva (TCO – Total Cost of Ownership).

Kako izračunati TCO?

U prethodnim brojevima već smo govorili o tome da se troškovi vlasništva (TCO) sastoje od investicionih (CAPEX) i operativnih (OPEX) troškova.

Investicioni troškovi su troškovi kupovine opreme i opremanja data‑centra. U investicione troškove spadaju kupovina servera i storidža i ostali infrastrukturni troškovi (mreža, WAN, UPS, agregator, rek, kabliranje, opremanje serverske sobe…) i oni nesumnjivo čine najveći deo TCO‑a. U tabeli 1 prikazani su prosečni infrastrukturni troškovi.

Pored investicionih troškova, da bismo izračunali TCO neophodno je izvršiti i procenu operativnih troškova na mesečnom nivou. U operativne troškove spadaju: nadoknada za potrošnju električne energije, troškovi održavanja DC‑a, klimatizacije, održavanje sistema za nadzor i gašenje požara, održavanje DC infrastrukture i naravno nezaobilazni inženjerski resursi. Ovi troškovi prikazani su u tabeli 2.

Na osnovu podataka iz ove dve tabele možemo da zaključimo sledeće: ukoliko bismo želeli da izgradimo sopstveni DC koji je u potpunosti redundantan i bez ijedne kritične tačke, investicioni trošak iznosio bi 318.300 €, dok mesečni operativni troškovi iznose 3.390 €.

Kada smo izračunali troškove posedovanja sopstvene infrastrukture, dobili smo sumu koja nije zanemarljiva, a svakako nije ni konačna. Poredeći cene posedovanja sopstvene infrastrukture i iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u, u prvi mah bavili smo se samo brojkama, odnosno novcem. Međutim, došli smo do zaključka da ekonomičnost cloud tehnologije ne možemo na pravi način predstaviti isključivo poredeći jednokratnu kupovinu hardvera sa mesečnim plaćanjem cloud servisa. Zašto? Zato što je inicijalni trošak pri kupovini hardvera samo jedan manji deo TCO‑a. Za konkretno poređenje neophodno je da u analizu uključimo sve troškove (ne samo kupovinu) u jednom vremenskom periodu. Dakle, ključno je da investicioni troškovi zapravo nikada nisu konačni i da je nakon određenog perioda neophodno zanavljanje opreme. Grafikon ispod prikazuje TCO u petogodišnjem periodu.

Gde je tu cloud?

Primetićete da su u tabeli sa investicionim troškovima ostala nepopunjena polja koja se odnose na disaster recovery i security. Razlog je (između ostalog) to što gubitak podataka ili kompletan pad sistema za neke kompanije nema cenu, a često je nenadoknadiv. Zaštita podataka u svakom smislu trebalo bi da predstavlja imperativ za jednu kompaniju, jer njihov gubitak najčešće donosi sa sobom i kraj poslovanja.

Upravo tu na scenu stupa cloud tehnologija. Korišćenje infrastrukture u cloud‑u čini dostupnom najsavremeniju opremu visokih performansi, sa kompletnom mrežnom infrastrukturom. Infrastruktura pouzdanog cloud provajdera je u potpunosti redundantna i u njoj ne postoji nijedna kritična tačka. Pored toga, bezbednost podataka je na visokom nivou, što korisnicima omogućava da se fokusiraju na sopstveni posao, a brigu o infrastrukturi i zaštiti podataka prepuste profesionalcima.

Kada poredimo troškove posedovanja sopstvene infrastrukture i korišćenja istih servisa u cloud‑u, još jedno veliko „za“ na strani cloud‑a jeste to da ova tehnologija omogućava korišćenje, a samim tim i plaćanje samo neophodnih servisa, odnosno neophodne infrastrukture. Tu je i ključ njene ekonomičnosti. Zašto bismo plaćali nešto što ne koristimo, ako možemo, uslovno rečeno, podeliti troškove sa drugima i koristiti samo ono što nam je potrebno? U tabeli 3 prikazali smo troškove pomenute infrastrukture u cloud‑u.

Kao što se iz podataka prikazanih u tabeli može videti, mesečni troškovi iznajmljivanja resursa u cloud‑u su, otprilike, u rangu mesečnih operativnih troškova koje kompanija ima kada poseduje sopstvenu infrastrukturu. Ovo nas, dalje, dovodi do zaključka da korišćenjem cloud tehnologije izbegavamo sve one prethodno navedene investicione troškove, koji čine veliki deo samog TCO‑a. Naravno, sve izvedene kalkulacije su okvirne, da bismo što bolje prikazali koliko je cloud zapravo ekonomičan; precizne kalkulacije izvode se na osnovu potreba konkretnih kompanija. Naše iskustvo u pružanju usluga u cloud‑u i veliki broj izvedenih analiza govore nam da troškovi iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u ne prelaze vrednost mesečnih operativnih troškova kada kompanija poseduje sopstvenu infrastrukturu.

Pored ekonomičnosti, tu su i ostale prednosti korišćenja cloud tehnologije. Cloud usluge su prilagodljive i – što je izuzetno važno – ne zahtevaju kupovinu softvera, već omogućavaju korisnicima da pored infrastrukture iznajme i licence za korišćenje softvera. Ova tehnologija je skalabilna, pouzdana i efikasna, a zbog svega navedenog i sve popularnija, te se, prema nekim istraživanjima, očekuje veliki rast korišćenja javnog claud‑a do 2019. godine. Izraženo u procentima, to izgleda ovako:

  • IaaS – korišćenje infrastrukture kao usluge će porasti za 19,7%
  • PaaS – korišćenje platforme kao usluge će porasti za 15,5%
  • SaaS – korišćenje softvera kao usluge u cloud‑u će porasti za 64,8%.

Kako bismo što realnije prikazali cloud tehnologiju, moramo predstaviti i njene mane. Osnovna mana cloud tehnologije je njena zavisnost od internet konekcije. Ukoliko ste offline, nećete moći da pristupite svom parčetu računarskog oblaka. Naravno, sve što ima veze sa internetom istovremeno zavisi od njega, te se, ukoliko je konekcija loša, može javiti problem, tj. može se desiti da servis ne radi dobro i da je pristup podacima spor, pa nije moguće u potpunosti „uživati“ u visokim performansama koje cloud infrastruktura nudi.

Za kraj: sopstvena infrastruktura ili cloud?

Ako bismo ovo pitanje mogli zaista da postavimo ovako jednostavno, tj. da na njega damo jednostavan odgovor, on bi, zbog svega navedenog, zasigurno bio: cloud. U ovom „duelu“ cloud tehnologija pobeđuje, zbog toga što omogućava lakše planiranje rashoda; njenim korišćenjem investicioni troškovi prelaze u operativne (CAPEX to OPEX), što dalje omogućava da se novac koji je bio planiran za ulaganje u IT opremu sada iskoristi za strateški razvoj kompanije. Takođe, ova tehnologija obezbeđuje nezavisnost od proizvođača hardvera, štiti od zastarelih tehnologija ili onih koje su kompaniji‑korisniku nepotrebne. Uz sve to, omogućava da platite isključivo ono što ste u prethodnom periodu i koristili.

Međutim, nećemo se zavaravati i reći da je uopšte moguće postaviti pitanje na ovako jednostavan način i na njega dati ovako jednostavan odgovor. Na odlučivanje utiče mnogo faktora, potrebno je izvršiti brojne analize i procene trenutnog stanja postojeće IT opreme, pa tek onda doneti odluku o kompletnoj ili delimičnoj migraciji u cloud. Ipak, ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da će u budućnosti biti sve manje kupovine IT opreme, pa i licenci za softver, a sve više iznajmljivanja servisa u cloud‑u.

Vesna Redžić