Još dva dana do zatvaranja prijava za prvi Web Bootcamp

Prijave za učešće na prvom Web Bootcampu na Balkanu biće zatvorene 20. avgusta u ponoć. Ovaj jedinstveni format okupiće brojne IT stručnjake iz regiona u nameri da u simuliranom radnom okruženju obuči polaznike u oblasti web tehnologija.

InstagramPost

7ž,:z organizacije ističu da je za učešće u kampu potreban samo entuzijazam, te da su prva predavanja u septembru – potpuno besplatna. Predznanje nije potrebnо.

Nakon završenog dela u septembru, svi koji budu želeli moći će da se prijave za kamp koji će se održati u decembru. Svi prijavljeni će proći kroz proces selekcije, nakon čega će maksimum 60 kandidata dobiti šansu da bude deo prvog Web Bootcamp-a na Balkanu.

Kamp u decembru zamišljen je na sledeći način:

  • 4 nedelje intenzivnog treninga na “tajnoj lokaciji” van Beograda
  • 8 sati dnevno polaznici će raditi sa profesionalcima
  • 7 dana u nedelji učesnici će učiti esencijalne stvari kada su u pitanju FE tehnologije
  • 300+ radnih sati biće uloženo u svakog od polaznika

Nakon kampa polaznici će moći samostalno da kreiraju svoje responsivne veb stranice. Svi zainteresovani se mogu prijaviti putem ovog linka, a za više informacija posetite www.webbootcamp.eu.

Vidimo se na kampu!

Dodeljena priznanja za najbolje sajtove u 2015. godini

Priznanja pobednicima na izboru najboljih internet destinacija po izboru PC Press-a uručena su danas, na svečanom skupu u Skupštini grada Beograda.

IMG_5710b

U ovogodišnjem, 19. po redu izboru, pored sajtova odabrani su i najbolji nastupi na društvenim mrežama, kao i najbolje mobilne aplikacije.

Pobednici po kategorijama su:

  1. Vesti n1info.com
  2. Servisi –  helloworld.rs
  3. e-market – nonstopshop.rs
  4. Baza znanja – edukacija.rs
  5. Moderna porodica bebac.com
  6. Slobodno vreme krstarica.com
  7. Blog – amitzdulniker.com

Specijalnu nagradu RNIDS-a za izuzetan doprinos razvoju domaćih online servisa poneo je sajt euprava.gov.rs

Najbolji nastup na društvenim mrežama imao je YouTube kanal Yasserstain, a nagradu publike za celokupni online nastup u 2015. godini osvojila je kompanija P…S…Fashion.

Dodeljena su i priznanja za najbolje aplikacije za mobilne uređaje. Titulu najbolje ponela je aplikacija Telenor banke.

Prisutnima su se obratili Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik časopisa PC Press, i generalni direktor Master Carda Artur Turemka koji je dodelio nagradu u kategoriji e-market. Pokrovitelj akcije je Skupština grada Beograda, a prijatelji izbora su RNIDS i Master Card.

Po prvi put u Srbiji, svi pobednici kategorija dobili su statuu koja je odštampana na 3D štampaču kompanije Voxellab.

Kompletan spisak dobitnika objavljen je u časopisu PC #229 kao i na strani www.pcpress.rs/pcpress-top50-2015.

Jeftiniji hosting uz PC Press kod za popust

Uz februarski broj PC Press-a dolazi i lepo iznenađenje Loopia hosting provajdera za sve koji planiraju promenu svog provajdera ili otvaranje novog sajta. Naime, u duhu izbora 50 najboljih sajtova, a kao lep dodatak opsežnom tekstu o pravilnom izboru hostinga koji možete pročitati u novom broju, Loopia je obezbedila čak 30% popusta na hosting usluge za sve naše čitaoce.

discont

Potrebno je samo da na www.loopia.rs iskoristite tajni (ups!) kod „WebTop2015” i popust od 30% na sve hosting pakete je vaš! Možete odabrati jeftiniju varijantu shared hostinga, ako vaš sajt nije previše zahtevan ili, za nešto zahtevnije korisnike, VPS (Virtual private server).

Promo kod se može iskoristiti do 01.03, a popust važi u prvoj godini hostinga.

 

Apple više nije najvrednija kompanija na svetu

Google-ova matična kompanija Alphabet nadmašila je američkog tehnološkog giganta, kompaniju Apple, postavši najvrednija svetska firma posle najnovijeg izveštaja o zaradi.

google-pretraga.jpg

Kako izveštava britanski javni servis BBC, Alphabet je u četvrtom kvartalu prošle godine ostvario profit od 4,9 milijardi dolara (3,4 milijarde funti), u odnosu na dobit od 4,7 milijardi dolara u istom periodu 2014. godine.

Prihodi kompanije su istovremeno porasli za 17,8 odsto, na 21,33 milijarde dolara.

Posle objave poslovnih rezultata cena akcije Alphabeta skočila je čak 9,0 procenata u produženom trgovanju na Volstritu.

To znači, kako navodi BBC, da Alphabet sada vredi oko 568 milijardi dolara u poređenju sa Apple-om čija je vrednost 535 milijardi dolara.

Na godišnjem nivou, Alphabet je zabeležio prihod od 16,3 milijarde dolara, ali podaci pokazuju da je njegov poslovni odeljak Other bets, koji se bavi autonomnim automobilima (vozila bez vozača) i drugim eksperimentalnim projektima, uknjižio gubitak od 3,6 milijardi dolara u posmatranom periodu, dok je Google-ov prihod iz poslovanja porastao na 23,4 milijarde dolara, zahvaljujući rastu onlajn oglašavanja.

Naime, prihodi Google-a od oglašavanja su porasli skoro 17 odsto, na 19,08 milijardi dolara. Broj oglasa, ili plaćenih “klikova”, porastao je u poslednjem kvartalu prošle godine za 31 odsto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, prenosi britanski javni servis.

Izvor: Tanjug

Whatsapp ima milijardu korisnika

Aplikacija Whatsapp za slanje instant poruka dostigla je cifru od milijardu korisnika, prema rečima Marka Zukerberga.

whatsapp

„Jedna milijarda ljudi sada koristi Whatsapp”, napisao je Zukerberg u svom postu na Fejsbuku, dodajući da „postoji samo par servisa u svetu koji povezuju više od milijardu korisnika”, prenosi agencija Frans pres.

Lista ljudi koji koriste Whatsapp više se nego udvostručila, nakon što je Facebook kupio taj servis za 19 milijardi dolara krajem 2014. godine, naveo je Zukerberg.

„To znači da jedan od sedam ljudi na Zemlji koristi Whatsapp svakog meseca kako bi ostao u kontaktu sa svojim voljenima, svojim prijateljima i porodicom”, napisao je tim Whatsapp-a u svom blogu.

Nakon kupovine Whatsapp, Facebook je uslugu ponudio potpuno besplatno. Prema Zukerbergu, sledeći korak kompanije je da korišćenje tog servisa učini pristupačnijim za komunikaciju između kompanija.

Prema nedavnim napisima u medijima, Facebook u tajnosti radi na tome da pojednostavi  integrisanje Whatsapp-a u vodeće svetske društvene mreže, čime bi omogućio deljenje informacija između različitih komunikacionih servisa, navela je francuska agencija.

Izvor: Tanjug

Nova aplikacija Parking servisa – od 1. februara parking se plaća po minutu

U ponedeljak će startovati nova mobilna aplikacija “Parking servisa” START-STOP, dostupna za korisnike Android i iOS mobilne aplikacije. Za razliku od trenutno aktuelnog sistema plaćanja, pomoću START-STOP aplikacije korisnici zonskog sistema parkiranja i SMS parkirališta mogu da plate parkiranje po utrošenim minutima, kao i za više vozila istovremeno, u bilo kojoj zoni.

Foto: Denvno.rs
Foto: Dnevno.rs

Dakle, vozače će parking u zoni koštati tačno onoliko koliko su ga koristili. Parking karta se kupuje klikom na “Start” u opciji “Započni parkiranje”, tako što se upiše registracija i izabere zona ili SMS parkiralište. Vreme parkiranja može više puta da se pokrene i zaustavi dok god je u vremenskim okvirima odgovarajuće zone (Zona 1 – 60 minuta, Zona 2 – 120 minuta, Zona 3 – 180 minuta)

Aplikacija se, za Android operativni sistem, preuzima sa Google Play Store, a za iOS operativni sistem, sa Apple servisa – AppStore. Aplikaciji je moguće pristupiti i preko START-STOP WEB portala https://startstop.parking-servis.co.rs.

Pristup aplikaciji podrazumeva zaključenje ugovora o korišćenju START-STOP aplikacije sa JKP „Parking servis“ u poslovnicama Korisničkog servisa (Kraljice Marije br. 7, Starine Novaka br. 22, Mileševska br. 51).

Pravo potpisivanja ugovora imaju domaća fizička i pravna lica sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda, sa vozilom u vlasništvu, pod uslovom da nemaju dugovanja prema Preduzeću na ime izdatih naloga za plaćanje dnevnih parking karata. Fizička lica prilikom potpisivanja ugovora treba da dostave na uvid ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu.

Pravno lice treba da dostavi dokaz o registrovanom sedištu firme na teritoriji grada Beograda, kao i da isto nije u postupku stečaja, likvidacije ili restruktuiranja i da ima vozilo u vlasništvu ili da je korisnik vozila upisan u saobraćajnu dozvolu.

Prilikom potpisivanja ugovora, korisniku se dodeljuje korisničko ime i lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni odmah posle prvog pristupa.

Zahtev za korišćenje aplikacije, kao i sve potrebne informacije o uslovima i načinu korišćenja aplikacije, dostupni su na sajtu “Parking servisa”.

Cena parkiranja po započetom satu u zonama:

*zona cena (u dinarima)

crvena (prva) 56

žuta (druga) 48

zelena (treća) 41

Mitovi o ćirilici na internetu

Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da Gugl (Google) “ne voli” naše zvanično pismo, da nema dovoljno ćiriličnih fontova, da je zbog korišćenja ćirilice komplikovano širiti poslovanje na internetu i slične pretpostavke, pobijene su sinoć na tribini adekvatnog naziva “Ćiribasters”, održanoj u Startit centru u organizaciji Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS).

Gugl ne voli ćirilicu

Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, prvi mit je demantovao Ivan Rečević, trener iz Gugl Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u Guglu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi Gugl znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno. Naime, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica (slova sa kvačicama), što većina naših sajtova nema.

“Gugl je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju internet zajednici”, rekao je tom prilikom Rečević.

Nema dovoljno ćiriličkih fontova

Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi Bojan Stefanović (Logoholik), grafički dizajner specijalizovan za logotipe. Međutim, postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kruziva (italic slova), ali po Stefanovićevim rečima sve su brojniji napori da se ovaj problem reši, te se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova, od kojih on izdvaja Tipometar (www.tipometar.org).

“Primećujem sve veći broj firmi koje žele da koriste ćirilicu i to je dobro iz više razloga. Osim što se tako čuva naše zvanično pismo, kompanije se na taj način mogu i izdvojiti na tržištu iz mora internacionalnih brendova koji su sinonim za globalizaciju”, dodaje Stefanović. Pored toga, firme koje imaju logotipe na ćirilici a pretenduju na izvoz, bez problema mogu imati dva logotipa – jedan na ćirilici i jedan na latinici.

Teško je pretvaranje teksta iz latinice u ćirilicu

Kada iz Srbije u Gugl ukucate pojam “domaće kiflice” bilo kojim od pomenuta dva pisma, prvi rezultat koji će vam izaći je sajt istoimene kompanije. Miloš Mijić, vlasnik brenda “Domaće kiflice”, odlučio se da njegov logo bude napisan ćirilicom kako bi se kompanija izdvojila iz mase i na taj način privukla pažnju potrošača. Očigledno mu je to, uz kvalitet proizvoda, pomoglo da od malog porodičnog biznisa, koji je započeo sa suprugom, stvori firmu koja danas zapošljava 30 ljudi.

Logotip i komunikacija koju imaju na društvenim mrežama su na ćirilici, ali sajt je na latiničnom pismu. Iz tog razloga su trenutno u procesu preslovljavanja sadržaja sajta na ćirilični.

Učesnici tribine saglasili su se sa Mijićem da ovo nije komplikovan proces, naglašavajući da je u današnje vreme uz pomoć plaginova za najpoznatije i najčešće korišćene CMS-ove, moguće automatski presloviti sadržaj sa ćiriličnog pisma u latinično i obratno. Skidanje i aktiviranje ovih plaginova traje samo nekoliko minuta.

Društvene mreže ne rade sa ćirilicom

Već pomenuti brend, “Domaće kiflice”, na Tviteru i Fejsbuku komunicira sa svojim klijentima i potrošačima na ćiriličnom pismu. To je i dostupna i poželjna opcija, kaže Ivan Rečević, jer pojedine društvene mreže analiziraju sadržaj i dodeljuju mu jezičku komponentu pa često našem latiničnom pismu (sa kvačicama) dodeljuju hrvatsko ili bosanskohercegovačko “državljanstvo”.

Osim toga, društvene mreže su odavno “stavile do znanja” da poštuju različita pisma, pa tako danas na Fejsbuku svako može imati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične heštegove.

Ćirilica je slabo zastupljena u sadržaju internet sajtova

Ruska ćirilica je drugo najzastupljenije pismo na Internetu, posle engleskog alfabeta. Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u, objasnio je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na ovom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom već i sa svim drugim pismima koja ne potpadaju pod engleski alfabet (kineska, indijska, arapska pisma, ali i francuska, nemačka i ostale latinice koje imaju slova sa kvačicama). Ovi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu.

“Rusi su, na primer, uprkos tome, registrovali preko 860.000 svojih ćiriličnih domena, ali Rusija nema, poput nas, dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica. Osim toga, njeno tržište je veoma homogeno i zato je ovako nešto bilo moguće. Negde sam našao podatak da Rusi čak 70% “kulturnih proizvoda”, od filmova pa sve do muzike, prave sami, a onih 30% uvoze. Sa takvim tržištem, prirodno je imati veliku zastupljenost ćirilice i na Internetu”, rekao je Milićević.

Postoje procene da je na srpskom tržištu odnos latinice i ćirilice 70% na prema 30%. Ostaje pitanje da li Internet može da predvodi promenu u odnosu prema ćirilici ako to ne činimo mi sami u “oflajn” prostoru.

Osim diskusije o ovim uvreženim mitovima, na sinoćnoj tribini poveo se i razgovor o predrasudama. Naime, ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, što je prema mišljenju učesnika ovog skupa – neosnovano verovanje. Ćirilica je srpsko pismo i u masovnoj upotrebi (uz određene modifikacije) u našoj zemlji je od 11. veka, pa ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.