DIGITALNA transformacija poslovanja

Još 1900. godine A. N. Whitehead uočio je da se stepen razvijenosti nekog društva (civilizacije) može odrediti srazmerno broju operacija koje ono može da obavi bez razmišljanja (automatski!). Danas, ako zaostajete više od par godina – niste relevantni…

Nalazimo se usred treće industrijske revolucije. Suština transformacije koju ona donosi je da svetom upravlja softver; ili, što bi rekao M. Anderseen: „Softver će ‘pojesti‘ svet.“ Drugim rečima, za sve što radimo, ma koliko jednostavno ili komplikovano bilo, neophodan nam je softver, a softver sve više upravlja automatima oko nas (od kafemata do aviona) a da mi toga nismo ni svesni.

Da bi softver mogao da obavi ovu transformativnu funkciju, slika sveta u kome živimo mora biti stvorena u digitalnom domenu. Sve (od interesa za nas, da ne kažemo posao) mora dobiti svoju digitalnu sliku – ne samo dokumenti, koji su danas pretežno već digitalni, već i predmeti koji sami po sebi nisu nosioci informacija. Na primer: svaki putnički avion danas ima svoju digitalnu sliku i kompletnu istoriju od samog nastanka, skoro svi među nama imaju i svoj digitalni (virtuelni) identitet, itd.

Neminovna posledica je eksponencijalni rast volumena podataka o svim transakcijama/promenama u okruženju i odgovarajućoj digitalnoj slici (da ne kažemo senci!). Druga posledica: bilo kakva manuelna analiza ovih podataka je nemoguća – neophodno je automatizovati analitičke/statističke/prediktivne postupke. Odavde sledi: upravljanje „velikim podacima“ (big data) i mašinsko učenje (machine learning) dominiraju današnjim razvojem ICT‑a.

Da bi pojedinci ili organizacije (ustanove, preduzeća, grupe ljudi) mogli da iskoriste prednosti koje ove tehnologije donose moraju se povezati – danas ako nisi na web‑u, ne postojiš. Više od toga: gore opisane procedure dostupne su, zbog svoje složenosti i resursa koji su im potrebni za rad („obradu“), gotovo isključivo u javnom oblaku (deljive, zajedničke usluge, slično kao električna energija).

Četvrta industrijska revolucija

Opšta povezanost, obilan dotok novih relevantnih podataka, procedure za statističku analizu/obradu i dr. Izgleda da nešto ipak nedostaje? U prašumama digitalnog sveta može se snaći samo veštačka inteligencija (VI). VI opšteg tipa, uporediva sa ljudskom, još uvek je daleko od realizacije, ali VI procedure koje bolje od čoveka obavljaju specifične zadatke, npr. prepoznavanje sadržaja slika i dr., već koristimo, a da ih nismo ni svesni (Google pretraživanje slika).

Pred našim očima rađa se četvrta industrijska revolucija: svet inteligentnih autonomnih sistema (uređaji kao što je vozilo bez vozača, kućni roboti i pomoćnici koji razumeju prirodan govor/jezik i ko zna šta još).

Implikacije:

  • Morate biti neprekidno povezani (sa svima – hteli ne hteli!).
  • Morate preuzeti rizik, ali se i zaštititi (digitalni svet je nebezbedniji od realnog!).
  • Vaša zarada direktno je srazmerna vašem direktnom učešću u stvaranju proizvoda i usluga 4. IR.
  • Vaš poslovni rezultat (ako ste preduzeće – a svako od nas je „malo preduzeće“) direktno je proporcionalan meri vaše integrisanosti u novi digitalni svet.
  • Morate neprekidno vežbati vaš najvažniji alat za 4. IR – mozak. „Učiti, učiti i samo učiti!“ – ovo je jedini način da sačuvate ili steknete radno mesto na kome vas VI roboti neće zameniti.
  • Stvari se ne mogu preokrenuti u suprotnom smeru – duh tehnološkog razvoja neće se vratiti nazad u bocu!

Transformacija i automatizacija poslovnih procesa

Digitalna transformacija (zapravo nove mogućnosti koje ona stvara) dovela je do redefinisanja pojma poslovnog procesa: nekad je on počinjao i završavao se u okvirima jednog preduzeća/organizacije, a sada postaje neuporedivo duži – počinje od potrošača i završava se (protežući se kroz čitav lanac vrednosti) sa potrošačem. Navešćemo (prema modelu MIT centra za digitalni biznis) ključne promene do kojih dovodi digitalna transformacija čiji smo svedoci:

  • Potrošačko iskustvo: Tehnike tradicionalnog marketinga su dramatično proširene radi boljeg razumevanja ponašanja i potreba potrošača: segmentacija kupaca korišćenjem naprednih alata i informacija dostupnih na internetu, sticanje znanja o ponašanju, ukusima, potrebama potrošača analizom „tragova“ na društvenim mrežama, razvoj prediktivnog marketinga, pojednostavljenje procesa kroz primenu aplikacija potpuno prilagođenih potrošaču (programi lojalnosti za mobilne uređaje) – do stvaranja globalne digitalne samoposluge (nestajanje posrednika!).
  • Poslovni procesi: Integracija s‑kraja‑na‑kraj, poboljšanje performansi/agilnosti, umrežavanje zaposlenih i mobilnost radnih mesta (obavljanje operacija u bilo koje vreme sa bilo kog mesta – od kuće i dr., sa brojnim implikacijama za privatnost), donošenje odluka na osnovu napredne analitike i podataka. Sve više potrošač/zaposleni komunicira sa algoritmima, a ne sa drugim zaposlenima u preduzeću/ustanovi.
  • Poslovni model: Poslovni modeli menjaju se pod uticajem digitalnih tehnologija – od transformacije fizičkog u digitalno, sve većeg broja potpuno digitalnih proizvoda i usluga, do potpune transformacije organizacionog modela (od proste preraspodele odgovornosti do lean menadžmenta) i, konačno, redefinisanja granica biznisa.

Implikacije su značajne: kao rezultat nećemo dobiti samo nove proizvode i usluge već i sasvim drugačija preduzeća/organizacije koje ih pružaju. Preduzeća se istovremeno smanjuju (nestaju brojna radna mesta koja zamenjuju automati/algoritmi) i proširuju se jer nastoje da u svoju mrežu direktno uključe i potrošače. Potrošač, na izvestan način, postaje „zaposlen“ u preduzeću kojem on plaća, a ne obrnuto! Pri tome on se obraća mašinama i algoritmima, a ne zaposlenima (kojih i onako ima sve manje). Da se malo našalimo: možda ćemo uskoro postati svedoci ispunjenja sna prosečnog kapitaliste – preduzeće bez zaposlenih koje ubira profit samo za svog vlasnika.

Povezanost, mobilnost i bezbednost – prilike i izazovi

Pojedinac (počev od dečijeg uzrasta!) danas u rukama drži uređaj koji je moćniji od personalnih računara koji su se koristili pre samo nekoliko godina. Na stolu pojedinac danas drži uređaje koji su se pre samo desetak godina smatrali superračunarima. S druge strane, on je sa internetom povezan vezama čija je brzina veća od one kojom su do pre desetak godina bila povezana preduzeća. Sa novom generacijom mobilnih mreža (5G) dolaze i desetostruko veće brzine prenosa i neprekidna povezanost (hteli mi to ili ne!). Ova nova hipermreža stvoriće osnovu za nove primene, kao što su virtuelna i dopunjena realnost, interaktivna distribucija i konzumiranje medijskih sadržaja na zahtev, pojavu milijardi na internet povezanih uređaja – od pametnih telefona, frižidera, termostata, automobila, do praktično svega ostalog. Ono što danas nazivamo „velikim podacima“ za par godina smatraće se mikroskopskom veličinom. Iz izvora informacija takvog obima i složenosti nijedan ljudski um neće moći da izvuče korisne i pouzdane zaključke. Jedini spas nam je da u pomoć pozovemo tehnike veštačke inteligencije i mašinskog učenja…

S druge strane, kako to uvek biva, ne otvaraju se samo mogućnosti koje donose dobro, već i one sa tamne strane upotrebe tehnologije: bezbednosne pretnje dramatično se uvećavaju i prisutne su svuda, uključujući naše mobilne telefone, televizore, automobile… Zlonameran pojedinac, koji u fizičkom svetu ima veliku ali ipak ograničenu moć, u digitalnom svetu stiče moć da se suprotstavi čitavim organizacijama, čak i državama. Pri tome je njegova moć globalna – sve što želi na bilo kom kraju sveta može da uradi iz fotelje. Nije čudno što nemačka ministarka odbrane ovih dana najavljuje formiranje jedinice za kiber‑bezbednost koja će brojati oko 19.000 pripadnika! Možda ni ovo neće biti dovoljno, a možda će se budući ratovi najpre započinjati u digitalnom domenu (ako to već nije slučaj)?

Dakle, postajemo istovremeno i moćniji i ranjiviji. Ostaje nam da se nadamo da će ova novostvorena moć biti (pretežno) iskorišćena za dobrobit društva.

Infrastruktura i oblak

Usluge iz oblaka računara (cloud computing) danas se već mogu smatrati sasvim zrelim. Posle desetak godina inkubacije i razvoja, danas su ove usluge u svim svojim različitim vidovima, od infrastrukture do isporuke aplikacija/softvera, postale ekonomski neodoljiva alternativa tradicionalnim načinima izgradnje i održavanja IT podrške poslovanju preduzeća, ustanova, organizacija bilo koje veličine i složenosti. Opštepoznata osobina ovih usluga jeste da se pružaju i koriste na zahtev, da se obim korišćenih resursa može povećavati i smanjivati dinamički i da se plaćaju prema obimu korišćenja resursa. Pri tome korisnik nema nikakvih investicionih troškova, tj. pretvara ih u operativne troškove, koji su, zbog ekonomije obima, znatno niži nego da ih gradi i održava sam. Pojava oblaka u IT domenu je samo još jedna manifestacija dobro poznatog modela „komoditizacije“ proizvoda/usluga bilo koje vrste u zreloj fazi razvoja. Vrlo sličan put prošla je, na primer, isporuka električne energije – danas je niko ne proizvodi sam za sebe, već koristi usluge iz javno dostupnih izvora.

Digitalna transformacija poslovanja, koja se nameće kao imperativ, bez tehnologija oblaka bila bi danas nemoguća. Dakle, oblak i digitalizacija biznisa idu „ruku pod ruku“. Preduzećima preostaje samo da prihvate ključnu promenu (alternativa nije vredna spomena): granice preduzeća više ne postoje, nekadašnje fizičke ograde pretvorile su se u virtuelne, a i ove se sve više rastvaraju i nestaju. Nekad je bio vrlo popularan aforizam: „Budi otvoren da ne bi bio zatvoren!“ Danas se on može doslovno primeniti na model poslovanja bilo kog preduzeća.

IT outsourcing

Savremeno preduzeće (ustanova) nema vremena ni resursa da se bavi bilo kojim drugim delatnostima sem onima koje mu direktno donose profit. Dakle, mora da se fokusira na svoje primarne poslovne procese („core“ aktivnosti), a sekundarne prepusti isporučiocima koji su za njih specijalizovani. IT tu nije nikakav izuzetak, a poslednjih godina ovaj proces, nazvan outsourcing, znatno je intenzivniji. Obim i forme prenošenja IT operacija na spoljne isporučioce variraju od najjednostavnijih do najsloženijih. Pri tome funkciju strateškog razvoja i upravljanja preduzeće po pravilu zadržava za sebe.

Prema stepenu složenosti – od jednostavnih ka komplikovanim, od kratkoročnih ka dugoročnim – outsourcing srećemo u sledećim formama:

  • IT i komunikaciona infrastruktura;
  • administracija i podrška;
  • infrastruktura za bezbednost;
  • razvoj aplikacija i podrška;
  • konsalting u domenu implementacije složenih standardnih rešenja;
  • integracija aplikacija i automatizacija procesa;
  • planiranje i budžetiranje – arhitektura i evolucija IT sistema;
  • provera procesa upravljanja IT‑jem, bezbednosti i usklađenosti sa licencnim pravima;
  • edukacija/trening zaposlenih i menadžmenta za primenu IT rešenja;
  • transformacija poslovanja uz primenu savremenih IT rešenja.

Napredni isporučioci usluga koji su ovladali konceptima i tehnikama digitalne transformacije, kao što je COMING, na primer, omogućavaju preduzećima da postupno prenesu sve veći broj funkcija IT‑ja na isporučioca, a da pri tome zadrže kontrolu nad primenom, razvojem i ekonomičnošću neophodnih funkcija. S druge strane, isporučioci ne mogu zadovoljiti rastuće potrebe korisnika isporukom delimičnih, po pravilu kratkoročnih rešenja. Idealno: veza korisnika i isporučioca mora biti zasnovana na poverenju i uzajamnoj koristi na dugi rok. Drugim rečima: za uspeh digitalne transformacije preduzeća neophodan je pouzdan i sposoban partner, koji pri tom ima jasnu viziju kako se savremene informacione tehnologije mogu iskoristiti za unapređenje poslovanja uz razumne troškove.

Napredni alati – cloud native aplikacije

Infrastruktura oblaka pojavila se najpre kao jeftina zamena za sopstvenu infrastrukturu. Ono što ste ranije sami morali da izgradite i održavate (data‑centri, serveri, mreže…) odjednom ste mogli da kupite (iznajmite) i dobijete odmah. Međutim, to je bio samo prvi talas tehnologija oblaka. Ono što je došlo zatim znatno je važnije i dramatično menja okruženje u kom preduzeća i pojedinci žive i rade: oblak je omogućio stvaranje radikalno drugačijih rešenja i aplikacija. Na scenu su stupile tzv. cloud native aplikacije ‑ aplikacije rođene u oblaku. Takvih aplikacija danas ima nebrojeno mnogo, ali ćemo se ovde fokusirati samo na dva posebno važna tipa: masivne aplikacije za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, mikroservisi kao API infrastruktura (koju je IBM nazvao API ekonomijom).

Prvi tip aplikacija zbog složenosti i masivnosti (u njihovoj realizaciji učestvuju hiljade ili desetine hiljada servera) ne mogu u sopstvenom okruženju sebi da priušte čak ni najveća preduzeća i organizacije današnjice. Stoga se moraju okrenuti upotrebi javno dostupnih usluga. Drugim rečima, sve veći broj aplikativnih rešenja, a pogotovo onih najnaprednijih, moći će ekonomično da se konzumiraju samo iz oblaka. Čemu ove aplikacije služe? Pre svega za predviđanje (na osnovu masivne istorije događaja koji nisu isključivo vezani za preduzeće‑korisnika) i prepoznavanje oblika (slika, govora, obrazaca ponašanja). Integrisanje navedenih funkcija u tradicionalno aplikativno okruženje čini stare aplikacije „pametnijim“.

Drugi tip aplikacija je zapravo mreža mikroservisa koji se u oblaku isporučuju i sa drugim aplikacijama integrišu preko svojih dobro definisanih interfejsa – API‑ja. Brojni servisi ovog tipa omogućavaju da se njihovom orkestracijom/integracijom grade složenije aplikacije i sistemi za podršku poslovanju. Korisnik ih pri tom konzumira iz oblaka i nije vlasnik niti jednog elementa infrastrukture potrebne za njihov rad.

Ono što smo nekad nazivali informacionim sistemom koji ima ograničen perimetar potpuno se rastvorilo u oblaku. Gde su onda granice savremenog preduzeća? Nema ih!

Umesto zaključka…

Okruženje u kom danas živimo sve je više mešavina digitalnog i realnog sveta. Upotrebom tehnologija koje proširuju realan svet (tzv. augmented reality) čoveku se olakšava snalaženje u njemu. Primeri su brojni: od jednostavnih operacija u prodavnicama (virtuelni izlozi) i skladištima do vrlo kompleksnih, kao što su vožnja automobila, pilotiranje avionima i bespilotnim letelicama. Okruženje u kom živi i radi pojedinac sve više podseća na video‑igre. Otuda se, ne slučajno, ova transformacija u pravcu interaktivnih igara u svim domenima primene IT tehnologija naziva gejmifikacija (gamification). Vrlo je verovatno da će uskoro sredstva za tzv. virtuelnu stvarnost biti neophodna za obavljanje čak i najjednostavnijih poslova.

Procesi transformacije započinju i teku na, starim aršinima mereno, obrnut način: najpre se inovacija pojavljuje u masovnoj primeni među pojedincima (potrošačima), da bi se na kraju pojavila u sličnom obliku kao rešenje koje se koristi unutar poslovnih subjekata (preduzeća, ustanova, organizacija bilo kog tipa). Biznis, zapravo, kasni sa digitalnom transformacijom!

Drugim rečima, naša deca i unuci bolje od nas znaju šta dolazi sutra. Rekao bih i da su bolje od nas za to pripremljeni. Savremena preduzeća moraće da im se prilagode, ako žele da ih zaposle i zadrže. Dobro došli (ponovo) u vrli novi svet!

MiroslavKržić