Država i informaciono društvo

Informaciono ili, savremenije rečeno, „digitalno društvo“ se razvija i u Srbiji. To se vidi po stopi rasta primena Interneta, digitalizaciji poslovanja u pojedinim kompanijama, razvoju eUprave, primeni eBankarstva, proizvodnji i izvozu aplikativnog softvera… Kako se država odnosi prema ovom očitom napretku?

Information-Technology-Network-Hand-Business-Desktop-Wallpaper

U stručnoj javnosti postoji mišljenje da je većina ostvarenih uspeha rezultat pre svega pojedinačnih zalaganja i da bi rezultata bilo mnogo više da na nivou države postoje osmišljene i koordinirane aktivnosti na razvoju informacionog društva u celoj zemlji, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji i mnogim razvijenim državama. U Srbiji su nadležnosti za oblast informacionog društva podeljene između više državnih organa i službi i ne postoje ovlašćeni organ za ukupnu koordinaciju, objedinjavanje aktivnosti i razvoj informacionog društva u celini. Na primer, za informaciono društvo je nadležno ministarststvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, a za eUpravu je nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Unapređivanje administrativnog kapaciteta

U Izveštaju Evropske unije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, već nekoliko godina se ukazuje na potrebu unapređivanja administrativnog kapaciteta za rad u oblasti razvoja informacionog društva. Istraživanja Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je u 2015. godini samo 16,2 odsto kompanija sa više od 10 zaposlenih imalo informacione sisteme sa odgovarajućim ERP‑om. Samo 22,9 odsto kompanija prima porudžbine za robu ili usluge preko Web sajta odnosno mobilne aplikacije. Takođe, samo 3% kompanija prima porudžbine za proizvode i usluge putem EDI tipa poruke. Domaće IT tržište po finansijskom obimu stagnira od 2008. godine i to se negativno odražava na opremanje privrede i javnog sektora i položaj domaćih IT kompanija.

Svi ovi podaci govore, da je u najvećem delu naše privrede nivo informatizacije poslovanja nizak, i da je za povećavanje konkurentnosti i opstanak u savremenim uslovima neophodno bitno unaprediti nivo informatizacije (digitalizacije) poslovanja. U svetu se jasno ispoljava trend masovne digitalizacije poslovanja, a kod nas je mali broj kompanija i javnih službi spreman da se u to uključi. Šta više, Srbiji preti digitalni jaz između malog broja informatički razvijenih i mnoštva informatički nerazvijenih sredina. Za izlazak iz domaće privredne krize, povećanje stope privrednog razvoja i ukupni društveni razvoj, potrebno je stimulisati informatizaciju poslovanja i ukupnu informatizciju u društvu. Evropska unija i mnoge zemlje su informatizaciju postavile kao cilj i metod razvoja i u tome postigle zapažene uspehe.

Iskustva razvijenih zemalja

Država treba da razmotri stanje i sagleda kojim merama može da stimuliše brži i organizovaniji proces informatizacije privrede, javnih službi i društva u celini. Na osnovu iskustava iz drugih zemalja mogu se pomenuti neke mere kao što su: krediti za opremu, poreske olakšice za investiranje u informatizaciju, standardizacija aplikacija za masovnu upotrebu, stimulisanje kadrova da ostanu u zemlji… Za osmišljen, organizovaniji i koordiniran rad na uspešnijoj informatizaciji potrebni su stručnjaci i kompetentno rukovođenje. U Srbiji postoje naučni i stručni radnici koji dobro poznaju trendove razvoja informacionog društva i potrebno je njihovo veće angažovanje.

Potrebno je da se integralno obuhvate i organizovano unapređuju sve sfere razvoja informacionog društva i to od uprave, preko javnih službi i privrede sve do informatizacije svakodnevnog života građana. Stručna udruženja, naučne institucije, pojedine regionalne privredne komore i druge asocijacije ukazuju godinama na potrebu da se unapredi i bolje organizuje rad u oblasti razvojazbor jedne od mnogobrojnih prilika koje vam se nude na svakom koraku. Samo odlučite gde će vam biti najbolje!

Nikola Marković

Objavljeno u časopisu PC#233