Jasmina Lorin, Marko Živković, Milica Damnjanović (Viva Vox) o muzici i računarima

Hor Viva voks (lat. Viva Vox – živeo glas)  je osnovan 2003. godine od strane profesorke Jasmine Lorin, koja je četrnaest godina bila dirigent hora Zemunske gimnazije, i mladih članova hora Kulturno–umetničkog društva „Branko Radičević. Od 2005. godine nastupaju kao samostalni hor pod nazivom Viva Vox. U početku, hor se bavio klasičnom muzikom, i izvodio dela kompozitora poput Stavana Stojanovića Mokranjca, Volfganga Amadeusa Mocarta i Georga Fridriha Hendla. Od 2008. sami pišu svoje aranžmane za pesme popularne muzike izvođača kao što su Kvin, ABBA i Vampiri. Pesme su najpre izvodili bez pratnje instrumenata, a 2009. su u svoj nastup uključili i bitboks.

_MG_8177fViva voks 2010. godine počinje da privlači i pažnju medija, najviše zahvaljujući nastupu na festivalu Supernatural, te hor 31. maja 2011. održava rasprodat koncert u beogradskom Domu omladine. Snimak obrade pesme „Du hast“ nemačkog metal benda Ramštajn je na sajtu YouTube videlo više od milion gledalaca iz raznih zemalja – Srbijei okoline, Austrije, Francuske,  Meksika, Južnoafričke republike i drugih. Zahvaljujući ovom koncertu i pesmi „Du hast“, hor stiče veliku popularnost. Nešto kasnije te godine, Viva Vox snimaju obradu pesme „Utisci“ grupe Kozmetika koja od 2011. godine služi kao uvodna špica za emisiju utisak nedelje na televiziji B92.. Dana 1. decembra 2011. hor je održao rasprodat koncert u Sava centru. Među najpoznatijim obradama hora su numere „Bihemian Rapsody“  grupe Kvin, „Mamma Mia“ grupe ABA, „Billie Jean“ Majkla Džeksona, „Africa“ grupe Toto, „Tears in Heaven“ Erika Kleptona, „The Circle of Life“ Eltona Džona, „Ameno“ grupe Era i mnoge druge.

_MG_1230

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Milica: Za početak, šta je to “loš muzičar”? Skorija istorija je prepuna muzičara koji nisu bili preterano virtuozni na svojim instrumentima ili su falširali, ali su umeli da prenesu neku emociju koja je bila posebna i jedinstvena. Takođe, znam mnogo ljudi – obrazovanih muzičara – koji umeju da prepoznaju lepotu u muzičkom minimalizmu. Loše i prizemne muzike je uvek bilo. Sada je svakako ima više jer je tehnološki razvoj to omogućio, ali isti taj tehnološki razvoj je omogućio nadarenim muzičarima da dopru do šire publike, pa mu moramo oprostiti.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Milica: Ako neko poseduje muzički izraz i originalnost, nema te sile koja će to u njemu ubiti. Naprotiv, originalan i kreativan muzičar će upotrebiti kompjuter u svoju korist, kao sredstvo za nadogradnju svog izraza. Netalentovani nabeđeni muzičari će takođe upotrebiti nove tehnologije da ubede same sebe i svoju okolinu da “vrede”. Na slušaocu je da razluči šta je šta. Jednostavno, ponuda je danas veća nego pre 50 godina. To podrazumeva i dobru i lošu ponudu.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Milica: Mnogo vremena je prošlo od kada sam poslednji put slušala kasetu. Digitalno je preovladalo i mislim da tu nema mnogo prostora za poređenje. Analogni zvuk je postao deo prošlosti, antikvitet i zanimljivost za kolekcionare. Ako govorimo o mlađoj publici, mislim da bi čuli razliku i da bi okterisali analogni snimak kao “loš snimak”.

Marko: Mogu, jer je digitalni zvuk dosta bogatiji, boja je punija, kvalitet svakog zvuka je istančaniji, definitivno se oseti razlika….

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Marko: Digitalni zapis je lakši za manipulaciju, a i moderna muzika se danas zasniva na drugim faktorima, pa je kvalitet zvuka nekog određenog instrumenta manje bitan nego ranije, jer se moderna muzika oslanja na drugačije stvari. Probajte da odslušate analogni signal orkestra i digitalni, i razlika je ogromna.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Milica: Nekada je bilo neophodno da dovedete svoju muziku do maksimuma da biste uopšte razmišljali o ulasku u studio. Što zbog složenosti procesa, što zbog njegove cene, ne bi vam se isplatilo da se upuštate u tu avanturu nespremni. Danas se sve lako zakrpi u postprdukciji. To nas dovodi do dva fenomena. Jedan su suštinski dobri muzičari koji su se ulenjili jer znaju da u studio ne moraju da unesu svoj maksimum. Drugi fenomen su “muzičari” koji su, u manjoj ili većoj meri, svesni da nemaju talenta. Takvi entuzijaste nekada ne bi ni pokušavali da se bave muzikom, ali danas će to često učiniti, jer znaju da im tehnologija “drži leđa”.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Milica: Moguće je, ako uz taj računar kod kuće imate i kvalitetnu opremu i softver. U suprotnom će se čuti razlika, baš kao što se čuje razlika u kvalitetu tih starih snimaka u odnosu na današnje.

DSC_1553IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Jasmina: Ne mora da znači. I elektronska i živa muzika su u 20. veku doneli novinu, koja, kao i svaka druga novina, prvo nije naišla na dobravanje ni širu ekspanziju. U današnje vreme, tehnologija je toliko napredovala dajući multiplicirane mogućnosti za igru tonovima, i uopšte zvukovima. Mašine postadoše instumenti, savršeniji od konvencionalnih, ali nimalo jednostavniji. Možda je učenje za današnju generaciju, koja prvo nauči da igra igrice na računaru pa tek onda progovori, brže, ali je i dalje kompleksno.

Marko: Svaki tip muzike ima svoje odlike i svoje ciljeve. Orkestarska muzika ima za preduslov besprekornu tehniku da bi se izvela maestralno i time probudila maestralan i specijalan osećaj kod slušalaca. Elektronska muzika nije nista manje značajna iz tog aspekta. Iako nije potrebna gomila svirača sa decenijskim iskustvom, iako zvuk nije autentičan i “prirodan” potrebno je da zvuk bude dovoljno rafinisan da bi se slušaocu svideo, a i sama ideja elektronske pesme mora biti dobro osmišljena i u muzičkom smislu predstavljena slušaocu, a za to je ipak potrebna ogromna količina talenta i kompozitorsko/aranžerskog umeća.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Milica: Svakome ko se bavi muzikom ta razlika je očigledna, ali mislim da se običan slušalac ne udubljuje u ovu problematiku. Zavisi kome se obraćate i sa kojom svrhom. Ako pravite muziku za široku publiku i cilj vam je zabava, onda je sve jedno. Za sve ostalo, kompjuter definitivno ne može da zameni živi instrument jer kompjuterski generisan zvuk teži savršenstvu, a najveća lepota živo odsviranog tona je upravo u njegovoj nesavršenosti.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Jasmina: Vreme bismo sada mogli klasifikovati kao ”pre i posle…Interneta”. Brzina informacija koju je doneo Internet je doprinela popularnosti širokog dijapazona brojnih primera muziciranja – od najlepših do najgroteksnijih. Samim tim, kao i uopšte u današnje vreme, narušen je odnos između pravih vrednosti i svega drugog što se takođe može videti i čuti, a za šta se reč ”kvalitet” maltene ne može ni upotrebiti. Ipak, šteta bi bila veća kada bi i danas primeri lepote muziciranja, uz sav kvalitet i neosporno mnogo izuzetnog truda, bili dostupni samo uz izvođenja sa CD-a i sličnih nosača zvuka, kao što je to bio slučaj pre Interneta.

Milica: Ja, zapravo, na neki način cenim to što je Internet uradio autorima. Pošto prodavanje albuma više nije osnovni niti dovoljan način zarade, muzičari su prinuđeni da se okrenu živim nastupima, što je veliki dobitak za publiku.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Milica: Viva Vox je stekao širu popularnost upravo zahvaljujući YouTube-u, ali i dan danas na tom istom sajtu, u komentarima na naše snimke, često možete pročitati nešto u stilu “Fino je ovo, ali ljudi, morate da ih čujete uživo!”. YouTube je alat koji služi da zainteresujete publiku da dođe na vaš koncert. Kao takav i te kako je koristan, ali svakako nije sam sebi dovoljan.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Milica: U poslednje vreme sve češće se govori o moći društvenih medija u promovisanju. Promocija na Facebook-u je besplatna i dostupna svima, i možete je uputiti precizno onoj ciljnoj grupi koju vaša muzika zanima ili pretpostavljate da bi mogla da je zanima. Dodajmo tome internet portale poznatih i manje poznatih medija koji se utrkuju da pronađu materijal za svoje članke koje štancuju po principu mas-produkcije, i imate kompletnu promotivnu kampanju. Ono što nedostaje je kredibilitet, i tu uskaču klasični mediji. Upravo zbog toga što na internetu može da se reklamira svako, kampanja putem klasičnih medija, sa bilbordima i televizijskim reklamama, daje izvođaču kredibilitet i ozbiljnost u očima publike. Trend je takav da će se i ovo u skorijoj budućnosti sigurno promeniti, ali za sada još uvek nije moguće, ili barem nije preporučljivo, u potpunosti zaobići klasične medijske kanale.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Milica: Naravno da ne. “Going” u većini slučajeva vredi isto koliko i “Like”: drago mi je što imate koncert, jako bih voleo da dođem i potrudiću se da budem tu, osim ako me društvo ne pozove negde drugde, ili budem imao obaveze, ili budem suviše umoran da izađem iz kuće. Sa druge strane, sigurno će doći jedan broj ljudi koji nisu obeležili ništa.

Jasmina LorinVII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Jasmina: Hor Viva Vox vredno radi na pripremanju novog repertoara. Paralelno tome, privodimo kraju snimanje svog prvog studijskog CD-a i nastupamo po gradovima širom Srbije. U poslednje vreme smo se malo povukli iz medija, ali uskoro ćemo se ponovo oglasiti sa novitetima koje pripremamo.  Deseti rodjendan hor Viva Vox proslaviće velikim koncertom 09.05.2015 u Beogradskoj areni.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

 

Evo kako je bilo za deseti rodjendan hora Viva Vox u Beogradskoj areni

“Naučno je dokazano da kada ljudi pevaju zajedno, njihova srca kucaju u istom ritmu. Večeras su sva srca u Areni kucala kao jedno. Zaista smo ponosni i srećni što smo obeležili ovaj datum s publikom koja je bila tako spremna na pesmu i koja je tako lepo prihvatila kako naše stare obrade, tako i nove pesme koje su prvi put čuli u našem izvođenju. Bila je čast i zadovoljstvo nastupiti u Areni”, izjavila je dirigent hora Jasmina Lorin, posle nekoliko pesama. Hor Viva Vox proslavio je svoj deseti  rođendan na veličanstven način, koncertom pred oko 10 000 ljudi u Beogradskoj Areni.

Kombank 1Ovaj rođendanski nastup Viva Vox-a se nije se mnogo razlikovao od dosadašnjih njihovih koncerata i publika je zaista uživala u hitovima Nirvane, Queen, Coldplay, Depeche Mode, System of Down, Gibonnija, Metallice itd. Svaku numeru je pratila odredjena koreografija, kao i poseban video zapis na video bimu u pozadini, inserti iz poznatih filmova, a sam početak koncerta bio je u znaku njihovog nastupa u Ujedinjenim nacijama i govora  generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna.

Kombank 2U trenutku kada su zapevali pesmu koju su muzičari na Titaniku poslednju izveli dok je brod  tonuo, “Nearer, My God, to Thee”,  Beogradskom arenom zasijali su mobilni telefoni i upaljači. Prizor je zaista bio fascinantan. Kada su počeli da pevaju  “Bohemian Rhapsody” od grupe Queen, jedan od solista  Marko Živković je  otišao na tribine  u publiku, dok ga je hor pratio sa bine. Namerno ili slučajno, izgledalo je kao da peva grupi devojčica koje su tu sedele.  Bile su oduševljene, naravno. Cela arena je bila u znaku hitova,”Africa”, “Ameno”, “Wavin Flag”, “Enjoy the Silence”, “Du Hast”,  “The Prodigy Mix”,  “Killing in the Name”. grupe Depeche Mode, “Chandelier” od Sije, “Unsustainable” grupe Muse itd. Završnica u znaku Metallice, prvo javno izvodjenje njihovog najvećeg hita “Enter Sadman”.

Kombank 4A onda cela Arena na nogama. Prvi bis i pesma “Ajde Jano”, I na kraju “Show Must Go On” kruna sjajnog koncerta. Pošto je zahtevala još biseva, ponovljen hit Beyonce “End of Time”, kao i legendarna tema Monti Pajtonovaca “Allways Look on the Bright ide of life”.Sve u svemu, Viva Vox je koncertom u Beogradskoj Areni pokazao, da stoji rame uz rame sa mnogim velikim svetskim imenima.

Kombank 5Foto iz Arene: Biljana Miladinović

Nebojša Miletić

DG Star Produkcija

Author: Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"