Jelena Banjac o muzici i računarima

Jelena Banjac je rođena 30.09.1994. godine u Pančevu, gde je odrasla i završila Gimnaziju Trenutno studira na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Muzikom je počela da se bavi kroz horski rad, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi, gde je ubrzo postala vokalni solista. Rad sa bendovima započela u drugoj godini srednje škole, gde sa prvim ozbiljnim bendom, Astoria, nastupa na II Rock maratonu u Pančevu, kao i na takmičenju Hit 202. Danas se bavi akustičnim obradama sa kolegom Jovanom Mićkovićem. U potrazi je za ozbiljnim autorskim bendom.

936277_471220199622846_68262144_n

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako da je pojava računara i lakšeg pristupa kvalitetnim softverima za snimanje i obradu snimaka doprinela širenju “trash” muzike, pogotovo kod nas. Međutim ne bih to vezala isključivo za pojavu računara, jer je njihova pojava olakšala posao i kvalitetnim muzičarima. Nijedan tehnološki napredak nema negativan cilj. Rekla bih da su se promenile moralne vrednosti, a samim tim i čitavo društvo. Računari i globalne mreže su samo pomogle bržem širenju zaraze.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne bih se složila da je ubijen muzički izraz, ali je činjenica da danas svako može da se bavi muzikom iz udobnosti sopstvenog doma. Muzički izraz nisu ubili računari, muzički izraz smo ubili mi. Činjenica je da se na TV ekranima prikazuje nekvalitetna muzika, sa gomilom efekata i igračica u toplesu s ciljem da se zamaskira nedostatak kvaliteta o kojem govorimo. Ukoliko bi više ljudi slušalo kvalitetnu muziku i cenilo sirov kvalitet instrumenata i vokala, bez prevelikih softverskih nadgradnji i vizuelnih efekata, danas se ne bismo borili sa šundom. Možda je samo potrebno boriti se protiv takve muzike nekom kvalitetnijom.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Morala bih da odbranim mlađu populaciju ovde, sa obzirom da sam pripadnik iste. Mnogi mladi su imali i imaju priliku da slušaju ploče i trake. 90-tih i početkom 2000-tih ipak nije došlo do tako nagle ekspanzije računara. Ja sam odrastala na trakama, a imala sam prilike da slušam i ploče. Razlika je primetna i meni je lično draži zvuk ploče. Opet imate i taj osećaj držanja vinila u rukama i ritual postavljanja ploče na gramofon koji je meni, kao detetu uvek predstavljao poseban užitak. Softveri za obradu zvuka vam danas mogu pružiti razne efekte i “ispeglati” i najgore greške, ali zvuk koji je dolazio sa onih gramofona je imao dušu, ploča je bila nešto opipljivo, a to se ne može generisati softverom.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Po meni je jedina prednost digitalnog zapisa njegova dugotrajnost. Ploče su bile sklone oštećivanju, trake kidanju a digitalan zapis je na neki način trajan i moguće ga je očuvati u izvornom kvalitetu dugi niz godina. Što se boljitka tiče uvek imamo za i protiv. Kao što rekoh digitalan zapis može napraviti svako, svako može uživati u njemu preko globalne mreže, ali se, čini mi se, manje uživa u kvalitetu. Dakle dobili smo neočekivan kvantitet, ali smo u velikoj meri žrtvovali kvalitet.

1553238_10202511072592383_1265727217_o III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Svakako se smanjila potražnja dobrih muzičara i svaka druga osoba snima albume. Dovoljno je imati malo novca, naći neki jeftin studio i za 8 sati se može snimiti materijal zadovoljavajućeg kvaliteta. Dovoljna su samo dva čoveka i softver za generisanje nedostajućih instrumenata i korekciju vokala i čovek koji ne zna da otpeva dva tona sutra postaje zvezda. Ukoliko je tekst na zadovoljavajućem nivou ljigavog kroz nedelju dana će ga pevati 90 posto srpskih tinejdžera.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Danas je sve moguće. Tehnologija je toliko napredovala, da je, kao što prethodno rekoh, dovoljan jedan čovek i osrednja oprema da se napravi “hit”. Današnji pojam “dobrog” snimka nije na nivou nekadašnjeg koje su snimali veliki Zeppelin-i, Beatles-i , Stones-i…

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Nesumnjivo je da elektronska muzika koju slušamo danas ni u kom slučaju ne može da parira muzici koja se snimala nekada ili koja se svira uživo. Nikada elektronski zapis neće moći da nadmaši sirov zvuk nekog instrumenta. Zbog toga će se kvalitetni muzičari i održati u životu, jer će uvek postojati i kvalitetna publika koliko god ona bila desetkovana.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Računar može da zameni čoveka u potpunosti i većina slušalaca ne može da primeti razliku između nasnimljenog i elektronski generisanog zvuka instrumenta. Ta razlika će i vrhunskim sluhistima, u godinama koje dolaze, biti sve manje primetna. To je loša vest za muzičare, pogotovo instumentaliste. Vokali će imati malo više posla dok ne bude u potpunosti razvijena i njihova zamena.

575540_10200729928504894_1351034786_nV – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet nije obezvredio cenu muzike. Internet je približio muziku svima, učinio je dostupnom. Mi biramo kakvu muziku ćemo slušati i podržavati i kome ćemo time donositi slavu i novac. Moguće je zarađivati preko interneta i ostvariti autorska prava. Većina ljudi ne štiti svoja autorska prava, ali je njihova zaštita moguća. Mislim da će se, svakako, zaštita autorskih prava usavršavati i biti, ako ne bolja, onda barem na istom nivou kao i pre pojave računara.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da “youtube” publika nije isto kao i publika na koncertu. Ljudi koji komentarišu youtube snimke u najvećoj meri nisu muzičari niti su kvalifikovani u bilo kom smislu da daju kritiku, ali im je to dozvoljeno. Autor snimka u svakom trenutku ima pravo da na svoj snimak stavi zabranu komentarisanja. Ukoliko rešite već da svoj snimak iznesete pred youtube publiku morate biti spremni i na lavinu negativnih i neosnovanih komentara, jer kao i u državnom vrhu, uvek imate nekoga ko je neobrazovan, a stoji za mikrofonom. Zbog toga će uvek postojati koncerti na kojima će ljudi moći da slušaju i podrže svoje miljenike.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Danas se većina uspešnih kampanji i vodi putem interneta. Štampani mediji, kao i kompakt diskovi, polako odlaze u zaborav i sve se digitalizuje, a društvene mreže potpomažu globalniju kampanju.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Nazalost ne. Klik na going dugme ne garantuje da će se osoba odazvati pozivu i zaista prisustvovati događaju. Neki ljudi to dugme klikću da bi na taj način pružili podršku. Neretko se angažuje određen broj ljudi koji se prijave za određeni događaj kako bi mu podigli rejting i time privukli određen broj zainteresovanih.

280392_2130446255035_7944821_oVII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Kolega Mićković i ja spremamo nastupe u lokalnim beogradskim klubovima, svirajući obrade poznatih starih i novih hitova hard  i pop-rock-a.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Author: Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"