Kako je nastao Android

Kompaniju Android osnovala su četvorica entuzijasta iz Kalifornije, mnogo pre nego što se ovo ime pojavilo u javnosti. Bilo je to još u oktobru 2003. godine, a cilj im je bio da razviju „pametnije mobilne telefone koji će više voditi računa o korisničkim zahtevima“.

androidRazvoj je tekao u tišini, bez mnogo obraćanja javnosti. Kako to obično biva kada entuzijasti razvijaju nešto krupno bez pomoći sponzora, finansiranje projekta nije išlo glatko. Srećom, u igru je ušao Google koji je kupio ovu kompaniju 17. avgusta 2005. godine, a u firmi su ostala trojica osnivača koji su nastavili s razvojem operativnog sistema. Uskoro su počela nagađanja da se Google sprema da uđe na tržište mobilnih telefona, naročito kada su se 2007. pojavili Google-ovi patenti iz ove oblasti.

Ime Android počinje češće da se pominje u javnosti od novembra 2007, kada Open Hendset Alliance, konzorcijum nekoliko velikih proizvođača, objavljuje početak razvoja otvorenih standarda za mobilne uređaje – tada je predstavljen Android beta, platforma zasnovana na jezgru Linux-a. Krajem 2008 konzorcijumu pristupa još četrnaest kompanija, među kojima su i neki proizvođači telefona, ali i proizvođač procesora ARM. Naravno, razvojem rukovodi Google.

Prva komercijalna verzija 1.0 predstavljena je septembra 2008, a led je probio HTC i njegov telefon Dream. Verzija 1.1 je došla nekoliko meseci kasnije, ali početak masovne upotrebe Android-a vezuje se za verziju 1.5 (Cupcake). Šta je bilo dalje videćete u tabeli, a krajem 2010. godine Android je postao vodeća platforma za mobilne telefone. U prvom tromesečju 2012. godine udeo Android-a na svetskom tržištu je 59 odsto, sa više od 330 miliona uređaja. (Bojan Stanojević)

30. april 2009.

1.5 Cupcake

Automatsko prebacivanje sa uspravnog na poprečan format; snimanje i reprodukcija videa; novi profili i automatsko povezivanje preko Bluetooth-a; poboljšana virtuelna tastatura

15. septembar 2009.

1.6 Donut

Podrška za VPN (Virtual Private Networks); poboljšano upravljanje energijom; pretraga unutar sistema; Text-To-Speech i prepoznavanje gestova

26. oktobar 2009.

2.0 Eclair

Poboljšane funkcije kamere; digitalni zum i blic / LED osvetljenje; podrška za Microsoft Exchange; Bluetoth 2.1; animirane pozadinske slike; IPV6 funkcije; poboljšan Web browser

20. maj 2010.

2.2 Froyo
(Frozen Yoghurt)

Podrška za više od 256 MB RAM-a; Flash 10.1; memorisanje aplikacija na SD kartici; push tehnologija; izbor jezika preko Bluetooth-a; tethering; novo Linux jezgro (2.6.32)

6. decembar 2010.

2.3 Gingerbread

Google-ov Nexus S je prvi imao Android verziju 2.3, Gingerbread
Google-ov Nexus S je prvi imao Android verziju 2.3, Gingerbread

Podrška za dvojezgarne procesore; 4G; NFC; žiroskop; barometar i drugi senzori; poboljšan rad sa društvenim mrežama; VoIP; download manager; Google TV, Google Talk, Linux jezgro 2.6.35

22. februar 2011.

3.0 Honeycomb

Platforma prilagođena tabletima; video-telefonija; poboljšan Web browser i vidžeti; poboljšano prilagođavanje različitim
rezolucijama ekrana

19. oktobar 2011.

4.0 Ice Cream Sandwich

Objedinjuje 2.x i 3.x (primenjiv i za telefone i za tablete); poboljšan multitasking, NFC, VPN, 3G/4G, email, navigacija, mail browser, kamera; funkcija screenshot; program za prepoznavanje lica otključava ekran

Šta pruža Android?

Android je projekat otvorenog koda – a to pre svega znači da nije podložan restrikcijama, što umnogome olakšava život i proizvođačima i programerima i korisnicima. Proizvođači ga mogu implementirati na hardverskim platformama različitih nivoa kvaliteta i kapaciteta, pa je ponuda telefona raznolika, i svaki kupac može da nađe model koji odgovara njegovim željama i mogućnostima. Programeri mogu da razvijaju softver bez stroge kontrole iz „centrale“, a korisnici mogu bez ikakvih posrednika na Web-u direktno da razmenjuju podatke između sebe ili sa svojim računarom, da proširuju skladišnu memoriju karticama i da koriste datoteke uobičajenih formata, onakve na kakve su navikli na računaru.

icecreamsandwichAndroid je razvijan prevashodno za procesorsku arhitekturu ARM, ali otvoreni kod dozvoljava implementacije i na druge platforme (npr. Android i86). Strogih hardverskih zahteva nema, kao ni ograničenja: primenjiv je i na uređajima sa ekranima čija je rezolucija viša nego na telefonima, pa se lepo uklopio i u tablete, a dozvoljava i prenošenje slike na HD televizore. Sa softverske strane, ima podrazumevani korisnički interfejs, ali je proizvođačima ostavljena mogućnost da implementiraju svoj i tako doprinesu vizuelnom identitetu telefona, a pritom mehanizam korišćenja ostaje (uglavnom) isti, pa je za korisnika prelazak s jednog na drugi telefon bezbolan.

Koncept otvorenog koda ostavlja odrešene ruke programerima, pa je broj raspoloživih aplikacija za Android brzo rastao i danas je impozantan. Da bi uveo red, Google je oformio Android Market, (kasnije Google Play), sajt na kom se softver „koncentriše“ i na kom ćete naći većinu raspoloživih aplikacija, razvrstanih u kategorije radi lakšeg snalaženja. Naravno, svaka medalja ima i drugu stranu: u mnoštvu aplikacija ima dobrih, ali i onih manje kvalitetnih, pa se pre preuzimanja raspitajte koje su najbolje za određenu svrhu.

Treba znati i to da koncept otvorenog koda omogućava zlonamernim programerima da lakše plasiraju viruse i ostale štetne programe. Zato su programi za zaštitu na Android ure­đa­jima važna tema, kojoj smo posvetili posebno poglavlje.