Povratak u Nordeus, zemlju igara

Tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke novosti iz Nordeus kreativne radionice. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta. Možda je vreme da im se pridružite…

Nordeus je nezavisna gejming kompanija sa sedištem u Beogradu koja okuplja ambiciozne ljude sa svih strana sveta. Bez obzira na razlike u jeziku, ljude u Nordeus‑u povezuje isti cilj: uspešna budućnost igara na kojima rade, kao i budućnost mnogobrojne (i sve veće) kreativne družine.

Top Eleven je igra zbog koje je Nordeus postao svima zvučno i prepoznatljivo ime. Za sada ima preko 150 miliona registrovanih korisnika međutim, Top Eleven ne prestaje da svakodnevno osvaja srca igrača širom sveta.

U međuvremenu, u zemlji igara

U poslednjih 14 meseci u Nordeus‑u je bilo prilično uzbudljivo! Timovi su svu snagu uložili u razvijanje novih ideja za igre, a to nije ni lak ni brz posao. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta.

Spellsouls će oduševiti ljubitelje akcije, strategije i PvP igara. Pored konstantnog rada na usavršavanju Top Eleven igre i rada na još uvek svežem Spellsouls‑u, tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke zanimljive novosti iz Nordeus kreativne radionice.

Naravno, sve je još uvek obavijeno velom tajne.

Kako se pravi igra?

Kako kažu u Nordeus‑u, prvi korak je uvek u kristalisanju ideje za samu igru odnosno, u pravljenju koncepta. Rezultat nije baš uvek izvestan, jer se nekada ceo proces baš ovde i zaustavi, a dešava se i da stari koncepti posluže kao temelj za neku novu i inovativnu igru.

U drugom koraku se razvija prototip kako bi se navedeni koncepti testirali. Pravljenje igara je delom nauka, a delom umetnost. Potrebno je veliko umeće da bi se napravio pravi balans između toga. Kako je cilj tima za razvoj igre da stvore zabavnu igru za milione korisnika širom sveta, uvek se trude da mišljenje igrača uvaže što ranije u samom procesu razvoja, te se prvi prototipi nove igre testiraju interno među zaposlenima u Nordeus‑u, ali i eksterno, među gejmerima u našoj zemlji i širom sveta.

U narednim koracima u razvoj nove igre se uključuje veći broj ljudi. Programeri, dizajneri, artisti i mnogi drugi. Broj ovih ljudi zavisi od kompleksnosti same igre. U ovoj produkcionoj fazi, svaki član tima ima specifičnu ulogu, a dobar timski rad i saradnja nephodan su uslov da se igra uspešno razvije i u okviru planiranih rokova.

Ništa bez testiranja

Testiranje je veoma važna aktivnost u razvoju svakog softvera, pa i video igara. Greške u igrama mogu dovesti do nezadovoljstva igrača i njihovog napuštanja igre. Upravo zbog toga je veoma važno otkriti sve greške što ranije i ukloniti ih. Testiranje je danas u Nordeus‑u aktivnost koja je važna kao i sam rad na programiranju igre, te razvojni tim čine, rame uz rame, inženjeri za razvoj i inženjeri za testiranje igara. Proces testiranja je prilično složen i prate ga ozbiljni planovi, struktura test tima i metodologija rada. Pored manuelnog testiranja igara, koje neizostavno uključuje i uživanje u samom igranju igre, uloga testera je i u osmišljavanja načina za što opsežnije automatsko testiranja softvera.

Planiranje predstavlja prvi korak u svakom procesu rada, pa i kada je u pitanju testiranje softvera. Planiranje je priprema za ceo proces testiranja i služi da test tim sagleda šta je sve potrebno uraditi i na koji način. Tokom planiranja se definiše koje vrste testova će biti sprovedene (testovi funkcionalnosti, opterećenja, sigurnosti), koje metode testiranja će biti primenjene (ručno, automatsko, regresivno), kakve strategije (crne kutije, bele kutije), kao i kriterijum završetka testiranja.

Svi znamo da se softverski proizvod beskonačno dugo može razvijati i popravljati, ali mora se definisati trenutak kad je on dovoljno dobar da izađe na tržište. Kada se definiše šta je potrebno uraditi, kreira se skup test slučajeva i procedure koje će biti korišćene tokom testiranja sistema. Poslednju fazu predstavlja samo izvršavanje testova (testiranje) kao proces konkretne primene specificiranih test slučajeva i test procedura u skladu s usvojenim planom i dizajnom.

Razvoj igara kroz razvoj ljudi

U Nordeus‑u, vole da kažu da su njihovi zaposleni ujedno i njihova najvažnija igra, što dovoljno govori o tome da su zaposleni na prvom mestu. Odatle i trud se da radni prostor sadrži sve što bi jedan game developer mogao da poželi: najmoderniju opremu, hardver i softver, ergonomski nameštaj, kantinu sa zdravim obrocima i svežim voćem, prostor za igru i brainstorming, te obezbeđeno privatno zdravstveno osiguranje. Takođe, Nordeus posluje po modelu kliznog i otvorenog radnog vremena za koje nije bitna sama satnica provedena na radnom mestu već rezultati i zacrtani ciljevi.

Pored navedenih materijalnih beneficija, ono čime se Nordeus posebno ponosi i što im je naročito u fokusu, jeste saradnja sa zaposlenima, rad na njihovoj kontinuiranoj edukaciji, napredovanju i postizanju određenih individualnih i timskih ciljeva. Od prvog radnog dana u Nordeus‑u svaki novi član dobija svog mentora s kojim određuje sopstvene ciljeve i zadatke u kompaniji. Njihovo uspešno rešavanje omogućava zaposlenom dalje napredovanje, bolje uklapanje u specifični tim ili, u zavisnosti od želja i afiniteta, prelazak u neki od ostalih timova. Odlasci na sve relevantne konferencije u gaming industriji, velika godišnja team building putovanja, stalne zajedničke sportske i zabavne aktivnosti – sve to je deo beneficija koje imaju za cilj da zaposleni budu zadovoljni dok rade na novim izazovnim projektima i zajedno ostvaruju nove uspehe.

U Nordeus‑u se analiziraju i individualne i timske potrebe zaposlenih pa se na osnovu toga pravi individualni razvojni plan za svakog zaposlenog. Pored odlazaka na sve relevantne konferencije i sjajnih treninga koji se organizuju u samom Nordeus‑u, postoji i mala ali bogata biblioteku. Svako može da poruči knjigu koja bi na bilo koji način doprinela profesionalnom ili ličnom razvoju. Ipak najviše učimo jedni od drugih. Zaposleni imaju priliku i podršku da biraju projekte na kojima rade kao i da stalno isprobavaju nove stvari i uče, kako na svojim uspesima, tako i na svojim greškama, ali i jedni od drugih. Jednom nedeljno se organizuju Open Door prezentacije na kojima zaposleni dele nove ideje, aktuelna dešavanja na projektima, ali i probleme i prepreke na koje su naišli. Svake druge nedelje art tim Nordeus‑a organizuje speed painting radionice na različite teme. Interni hakatoni u timovima ili celom Nordeus‑u takođe su česta aktivnost u kojoj svi zaposleni učestvuju. Neke od najboljih ideja izrodile su se upravo tokom ovakvih dešavanja.

Saradnja sa zajednicom i deljenje znanja

Pored razvoja svojih zaposlenih, Nordeus veliku pažnju poklanja i razvoju zajednice. Najveći deo zaposlenih, posebno inženjera za razvoj i testiranje igara, dolazi upravo iz domaćih škola i fakulteta. Nordeus s ponosom ističe da naša zemlja svake godine proizvede veoma veliki broj stručnjaka u oblasti razvoja softvera, a naši mladi talenti priznati su ne samo u zemlji već i širom sveta.

Nordeus se trudi da kroz deljenje znanja, stalna predavanja, praktičnu nastavu, opremanje IT laboratorija i kabineta, kao i organizaciju takmičenja u pravljenju igara podrži mlade ljude da se još tokom studija oprobaju u različitim oblastima game development‑a i da, pored teorijskog znanja, steknu i praktično znanje u ovoj oblasti.

Plan je da se i u budućnosti nastavi s ovim naporima, pri čemu će Nordeus snažno podržati fakultete da nastave da školuju što veći broj mladih stručnjaka, kao i da im se omogući da u svojoj zemlji imaju priliku da rade u što boljim uslovima, s najmodernijom opremom i da učestvuju u kreiranju budućnosti radeći na rešavanju nekih od najaktuelnijih izazova u oblasti softvera, veštačke inteligencije i virtualne realnosti.

Da parafraziramo poznatog pisca: sve prosečne kompanije su slične, a sve izuzetne su izuzetne na svoj način. Drago nam je da je Nordeus naš – i izuzetan na više načina.

Nordeus tim je tre­nu­tno u po­tra­zi za ta­len­to­va­nim ljudima, pa uko­li­ko že­li­te da se pri­klju­či­te ti­mu po­ša­lji­te svo­ju pri­ja­vu na:
http://www.nordeus.com/careers.htm

Mladi i nasmejani

eFront odlikuje vrhunska ekspertiza u oblasti finansijske industrije, što predstavlja izazov i motivaciju za dalji razvoj zaposlenih. Posetili smo ih da bismo saznali kako izgleda jedan radni dan u ovakvoj savremenoj kompaniji.

Kompanija eFront, locirana u samom središtu Beograda, lider je na polju rešenja namenjenih finansijskoj industriji u oblastima alternativnih investicija i upravljanja rizicima. Sa oko 800 klijenta na svim kontinentima, proizvodi eFronta postavljaju standarde u industriji.

Rešenja koja eFront razvija usmerena su pre svega ka investicionim fondovima u sektoru privatnih investicija (Private Equity), investiranja u nekretnine, bankama i osiguravajućim društvima. A da je to oblast koja ima ozbiljnu perspektivu pokazuje i više od 270 zaposlenih u beogradskoj kancelariji kompanije, kao i plan da se tokom godine taj broj poveća za još oko 70 ljudi.

Ravnopravnost polova

U beogradskom ogranku kompanije eFront rade pretežno mladi, nasmejani ljudi, a nekima od njih je ovo prvi posao nakon završenog fakulteta. Većina programera dolazi sa beogradskog ETF‑a, PMF‑a i FON‑a, a firma zapošljava i stručnjake iz drugih oblasti, s fokusom na ekonomiste. Pored mladih snaga tu su i seniori, prekaljeni profesionalci, bez kojih nijedan developerski tim nije kompletan.

Osobenost kompanije eFront, a i primer za druge, jeste to što u ovoj firmi radi veliki broj žena. Kako kažu, nekada je to bilo gotovo 90 odsto, dok je danas taj odnos nešto drugačiji. Uprkos tome što je većina navikla da pojam programer vezuje za „jači pol“, u eFront‑u je svoje developersko uhlebljenje našlo mnogo žena, a neke su postale i lideri svojih timova.

Uprkos trendovima

Iako smo iz priča o svetskim gigantima IT industrije navikli da očekujemo da progameri rade u ogromnim open space prostorijama, u eFront‑u nije tako. Odluka da u ovoj firmi svaki tim radi u zasebnoj kancelariji pokazala se kao dobar potez.

To znači da članovi svakog tima mogu bolje da se fokusiraju na svoje poslove, međusobno savetuju i dele iskustva, bez ometanja koleginica i kolega koji rade na drugim projektima. Iako na prvi pogled kancelarije liče jedna na drugu, zaposlenima je omogućeno da svoj radni prostor ukrase onako kako se njima najviše sviđa, što pozitivno utiče na radnu atmosferu.

Jedini open space u eFront‑u jeste trpezarija, u kojoj se skoro svakodnevno slavi nečiji rođendan, organizuju veća okupljanja zaposlenih i druge slične aktivnosti. Tu su i dve zone za opuštanje u kojima je moguće izolovati se, telefonirati, napraviti kratku pauzu, samostalno ili u društvu. U toku je rad na kreiranju biblioteke i drugih sadržaja koji će boravak na poslu učiniti zanimljivijim.

Beneficije za zaposlene

Svi zaposleni dobijaju privatno zdravstveno osiguranje, imaju organizovana putovanja, sportske i druge zajedničke aktivnosti. Neretko to obuhvata i okupljanje u firmi uz karaoke ili razgovor sa zaposlenim koji se vratio s putovanja, kao i predavanje nekog stručnjaka na temu koja zanima zaposlene u eFront‑u.

Sistem nagrađivanja i bonusa su dodatni vid motivacije zaposlenih. Kriterijumi su vezani za godišnje rezultate svakog pojedinca, na osnovu definisanih ciljeva.

Usavršavanje i napredovanje

Kompanija eFront redovno održava interne treninge, a svi novozaposleni prolaze Bussines Knowledge trening na kojem se upoznaju sa poslom koji rade klijenti firme. Organizuju se i interni i eksterni treninzi za soft i hard veštine.

Kompanija eFront na globalnom nivou ima i Career Path sa jasno definisanim uslovima napredovanja i menjanja pozicija. Moguće je promeniti više različitih timova i tako npr. početi u timu za podršku, nastaviti u Business Intelligence timu, i doći sve do development tima, odnosno razvijati se od juniorske do seniorske pozicije.

Na početku godine, zaposleni sa svojim menadžerima definišu radne ciljeve i planove, a njihovo ostvarivanje vodi ka daljem napredovanju. Svakome je otvorena mogućnost da se kreće i napreduje u okviru svog tima, kao i da menja timove, pri čemu to može biti na poziciji sličnog ili višeg nivoa.

Budući da kompanija ima kancelarije po čitavom svetu, zaposleni često putuju, a dosta kolega odlazi i na privremeni rad u inostranstvo. U kompaniji ističu i da je nekoliko kolega trajno nastavilo karijeru u eFront‑ovim kancelarijama van Beograda – oni sad, sa svojim porodicama, žive u San Francisku, Minhenu i Luksemburgu.

Za kraj…

S obzirom na to da današnjicu odlikuje težak dolazak do dobrog poslodavca, kao i muka, posebno informatičkih firmi, da dođu do kvalitetnih kadrova, eFront se izdvaja težnjom da svojim zaposlenima kreira okruženje u kojem će želeti da se zadrže… i napreduju.

Stranac u Beogradu

U eFront‑u rade i naši ljudi koji su se vratili u Srbiju, ali i stranci koji su svoj novi dom našli u Beogradu. Tako je Tavia s Jamajke nakon nepunih pet godina sada srećno udata u Beogradu, dok je Cedric pre dve godine došao ovde na šest meseci kako bi odabrao tim programera za beogradsku eFront kancelariju, a već nakon pola „mandata“ rešio je da svoj boravak u našem glavnom gradu produži na neodređeno vreme. Do sada je, pored Beograda, obišao Novi Sad, Niš, Suboticu, Šabac, Zlatibor… a o životu u Srbiji kaže: „Imate odlična vina, ali ih malo pijete. Volim sva kuvana jela: prebranac, neizostavne sarme, teletinu ispod sača, ribić na kajmaku i, naravno, ajvar“.

Radni dan

Radno vreme u eFront‑u je fleksibilno, a developeri uglavnom počinju u 9 ili 10 časova. Firma ima i sektore koji zbog prirode posla rade i u drugim vremenskim okvirima. Daleko je bitnije da svaki zaposleni svoj posao obavi savesno i efikasno.

Marko Herman

(Objavljeno u PC#241)

Doob Innovation Studio

Digitalizacija kao nova tehnološka revolucija sigurnim koracima osvaja naše domove i sve je više upletena u naše živote. Bilo da se radi o proizvodnim procesima, svakodnevnim poslovima ili virtuelnom svetu, samo je pitanje kada će se granice fizičkog stopiti sa digitalnim postojanjem. Doob Innovation Studio je u prvim redovima ovog napretka…

Kompanija Doob Innovation Studio iz Novog Sada deo je velike DOOB Group AG grupacije koja se bavi 3D tehnologijom i 3D štampom u kombinaciji sa skeniranjem i procesiranjem podataka. Zahvaljujući potencijalima koje nudi IT sektor, Novi Sad je postao finalno odredište globalnog R&D centra ove kompanije. DOOB Group AG je kompanija sa sedištem u Diseldorfu, osnovana 2013. godine, i ima svoje centre širom sveta: u Aziji Tokio, Kuala Lumpur i Osaka, u Australiji Sidnej, na Bliskom istoku Teheran, u SAD Njujork, San Francisko i Los Anđeles, u Evropi Berlin i Barselona (uskoro London), a odnedavno i Novi Sad.

Kao R&D centar, Doob Innovation Studio se bavi razvojem inovativnih softverskih rešenja oslanjajući se na najnovije tehnologije i uređaje, a u njihovom fokusu je i naučnoistraživačka delatnost, za potrebe DOOB Group AG. Domaća kompanija počela je u novosadskom Poslovnom inkubatoru, u kojem su pronašli sve potrebne uslove da od samog starta budu produktivni. Od nekolicine entuzijasta na samom početku Doob Innovation Studio sada zapošljava 13 ljudi, a u planu je da se taj broj tokom 2017. godine popne na 20‑25 stručnjaka.

Šta Doob Innovation Studio u stvari radi?

Oblasti naučnih istraživanja i razvoja, između ostalih, uključuju razvoj novih cloud‑baziranih algoritama i tehnika konverzije 2D slika u 3D modele, a zatim i rigovanja dobijenih 3D modela. Spisak obuhvata i nove načine primene 3D avatara u AR/VR aplikacijama, razvoj inovativnih korisničkih interfejsa i iskustva (UI/UX) u 3D manipulaciji avatarima, rad sa senzorima dubine, te najnovijim tehnologijama u oblasti VR/AR (Oculus Rift, Intel RealSense, Kinect itd), Big Data istraživanja u oblasti skladištenja i manipulacije 3D podacima.

Naučnoistraživačka delatnost sprovodi se u saradnji sa stručnjacima Univerziteta u Novom Sadu. Pored razvoja inovativnih rešenja, Doob Innovation Studio razvija sopstveni ERP sistem za praćenje poslovanja kompanije DOOB Group AG.

Posebno nas je impresioniralo to što su istraživanja i razvoj potpomognuti od velikih kompanija kao što su HPE, Intel i jedna globalna tehnološka kompanija iz Japana. Veoma je interesantan i perspektivan zajednički projekat na razvoju prve Big Data baze podataka sa 3D ljudskim avatarima kao primarnim sadržajem.

U okviru projekta razvija se i platforma za distribuciju digitalnog sadržaja koja bi uključivala 3D ljudske modele i 3D ljudske avatare. Planirana je nadogradnja platforme i njena integracija s poznatim VR/AR društvenim mrežama. Rad na projektima često stvara priliku da se radi s novim uređajima i tehnologijama koje tek treba da se pojave na tržištu.

3D model čoveka

Tokom druženja sa zaposlenima ove kompanije imali smo prilike da uživo vidimo 3D modele koji su nastali nakon skeniranja u mobilnom sistemu za 3D skeniranje koji se zove Dooblicator. Pre samog predstavljanja ovog sistema zanimljivo je da se Doob grupa originalno bavila skeniranjem delova tela u medicinske svrhe – na osnovu detaljnog 3D modela skeniranja, kasnije su se mogle napraviti realistične proteze. Krenulo se od malih delova tela, da bi se preko skeniranja čitavih ekstremiteta došlo do ideje da kompanija razvije 3D skener koji pravi digitalni 3D model čoveka.

Tako je nastao Dooblicator – mobilni 3D skener opremljen sa 66 foto‑aparata, koji u trenutku može da napravi sliku 3D modela, čija upotreba daleko prevazilazi medicinske svrhe. Korišćenje velikog broja aparata koji simultano prave fotografije, koje se kasnije spajaju u 3D objekat, omogućava slikanje objekata u pokretu, jer skeniranje/slikanje traje ekstremno kratko, što dalje otvara vrata raznim primenama. Nakon fotografisanja, od mnoštva slika pravi se realni 3D model – avatar. Naravno, proces je automatizovan do određene mere, ali ipak zahteva ljudsku intervenciju kako bi se napravila što realnija 3D reprezentacija subjekta. U zavisnosti od zahteva i specifikacija željenog 3D objekta, Dooblicatori poseduju veći ili manji broj kamera, pa možemo imati i one sa 20, ali i sa 120 foto‑aparata, sve u skladu sa onim što se želi postići 3D objektom i nivoom detalja.

Logika čitavog procesa je ujedno i najveći izazov – spojiti sve te slike, napraviti 3D model, omogućiti njegovo kretanje i osnovne radnje verovatno je i najteži deo celog procesa. Na osnovu kreiranog 3D modela primena je praktično bezgranična – od pravljenja 3D baze ljudskih avatara, koji se mogu koristiti u svrhu istraživanja i statistike, preko igara i medicinske primene, do marketinga i štampanja 3D figurica. Ovo poslednje je posebno interesantno jer je moguće dobiti ličnu 3D figuricu, kako sebe, tako i na primer, dece, cele porodice, kućnih ljubimaca i svih objekata koje je praktično nemoguće držati mirno duže od nekoliko sekundi. Zbog različitih uglova slikanja i velikog broja aparata, ova metoda omogućava i najverniju teksturu slikanih objekata, što je bitno kada su potrebni detaljni 3D objekti.

Štampanje 3D figurica je logičan sledeći korak, jer je kompanija zbog svojih korena morala da štampa 3D modele u medicinske svrhe, pa je, zbog prirode posla koja je zahtevala detaljne modele, kompanija jednostavno mogla da se prebaci i na 3D štampu figurica. One se prave u dimenzijama od 10 cm, 15 cm, 25 cm i 35 cm, a po potrebi i veće. Primera radi, maloprodajna cena figurice od 25 cm, sa sve procesom skeniranja i pravljenja 3D modela u Nemačkoj, sada iznosi 295 evra, a najveće interesovanje zasad postoji u Severnoj Americi, jer su oni „opušteniji“ prema celom procesu skeniranja, dok su Evropljani malo rezervisaniji. Kompanija poseduje svoje specijalizovane 3D štampače, strateški pozicionirane na svim kontinentima, tako da se procesi 3D štampe obavljaju centralizovano.

Misija

Uživo smo imali prilike da vidimo nekolicinu figurica različitih dimenzija i moramo priznati da smo prijatno iznenađeni detaljnom prezentacijom modela. Ideja je da se na globalnom nivou postave neke vrste Dooblicator‑a na kojima bi ljudi mogli da se skeniraju, kako bi kompanija formirala najveću bazu (biblioteku) 3D avatara na svetu, a već sada postoji oko 100.000 skeniranih osoba. Ovi skeneri postavili bi se na različitim mestima, na primer u prodavnicama garderobe (već postoji saradnja sa kompanijom Uniqlo), pa bi kupci osim svog avatara mogli virtuelno da probaju odeću i obuću, bez odlaska u radnju. Nakon skeniranja korisnik može da se uloguje na portalu i vidi svoj 3D model. Ideja je da neke stvari mogu da se dobiju besplatno, a neke da se plate – na primer, izrada figurica.

U čitavom procesu se pazi da privatnost modela nikako ne bude ugrožena i svako ko se skenira može da odabere nivo i obim dozvola onoga što se radi s njegovim avatarom. Pride je moguće poručiti svoju ili porodične 3D figurice kako bi uspomene mogle da dobiju novu dimenziju.

I upravo ovo je deo u kojem Doob Innovation Studio može da odigra najveću ulogu – u kreiranju aplikacije koja će omogućavati automatsku konverziju fotografija prvo u statičke modele, pa „oživljavanje“ statičkog modela (formiranje skeleta i mapiranje pokretnih delova). R&D radi i na pravljenju aplikacija za cloud platformu, ali i korišćenje avatara na Android i iOS telefonima pravljenjem engine‑a koji bi omogućavao korišćenje avatara u raznim scenarijima.

Pored pomenute primene u savremenim trgovinskim lancima, avatari se mogu koristiti kao lični asistenti. Primera radi, možete imati aplikaciju koja će starije osobe podsećati da uzimaju lekove, a avatar može biti neko od dece ili avatar trenera koji vas podseća šta od vežbi treba da radite, jer je mnogo veći efekat kada vas nečiji lik opomene na neku obavezu.

Virtuelna realnost samo je jedna od primena u kojoj 3D avatari mogu da se koriste, a sa ekspanzijom pametnih telefona koji omogućavaju VR, budućnost je mnogo bliža nego što mislimo. Upravo ovaj prisniji uvid u budućnost i buduće tehnologije jeste ono što rad u mladoj kompaniji kakva je Doob Innovation Studio čini dinamičnim i uzbudljivim. U razgovoru sa zaposlenima uspeli smo da shvatimo koje su prednosti rada u jednom ovakvom okruženju. Osim novih i tehnologija koje će tek doći, tu je i naučnoistraživački rad, jer se radi o pionirskom poduhvatu iz kojeg se formiraju globalni tokovi u oblasti 3D digitalizacije ljudi.

Doob Innovation Studio već ima otvorene pozicije za pet oblasti: automatsku obradu fotografija, pripremu i stvaranje avatara – animacija, pravljenje globalne cloud platforme avatara, programiranje za Android i iOS platforme i pravljenje ERP poslovnog sistema. Ako vam se sviđa ovo što Doob Innovation Studio radi, toplo preporučujemo da im se javite, jer ćete imati priliku da budete deo jedinstvenog projekta i ambiciozne ekipe mladih stručnjaka.

Doob
Doob Innovation Studio je R&D deo DOOB Group AG grupacije, lociran u Novom Sadu. Trenutno zapošljavaju 13 ljudi, a u planu je da se taj broj tokom 2017. godine popne na 20-25 stručnjaka

www.doobinnovation.com

Marko Nešović

(Objavljeno u PC#239)

Uživanje u inženjeringu

Kompanija enjoy.ing uživa visoku reputaciju u oblasti razvoja rešenja za veoma zahtevne klijente u finansijskom sektoru, telekomunikacijama i avijaciji, a takvi poslovi traže i odgovarajuće stručnjake. Proverite da li se uklapate u ovaj profil.

enjoying01

Kompanija enjoy.ing je deo švajcarske grupacije NSM Engineering AG sa sedištem u Cirihu. Mir i sigurnost švajcarskih Alpa doneli su u Beograd i Niš, zaposlivši oko 150 inženjera i drugih stručnjaka

 

Sve srećne kompanije liče jedna na drugu, rekao bi veliki ruski pisac, i verovatno ne bi pogrešio. Uz poneki izuzetak, dostojan život svi zamišljamo nekako slično. Kad pobedimo egzistencijalne probleme i na tom polju dostignemo stepen sigurnosti koji želimo, trudimo se da napredujemo, usavršavamo se ali i otkrivamo nove stvari, a da pritom ne izgubimo sigurnost koju smo stekli. Barem je tako s onima koje mi poznajemo.

Kompanija enjoy.ing je deo švajcarske grupacije NSM Engineering AG sa sedištem u Cirihu, koji je deo mira i sigurnosti švajcarskih Alpa doneo u Beograd i Niš. Iako su poznati pod imenom enjoy.ing tek od prošle godine, kompanija je pre toga radila 12 godina pod drugim imenom, pa neki zaposleni već imaju staž od pet do deset godina.

Rešenja i nakon rešenja

Kompanija enjoy.ing nudi usluge iz oblasti softverskog inženjeringa, tako što potrebama klijenata prilagođava proces implementacije i razvoja softverskih rešenja, počevši od tehničkih konsultacija, preko projektnog menadžmenta, dizajna sistema, do razvoja i testiranja. Čitava NSM grupacija je zapravo poznata po sopstvenom modelu A360 koji obuhvata dizajn i arhitekturu rešenja (Solution Design & Architecture), razvoj, testiranje i garanciju kvaliteta (Software Development & QA), ali i specifični vid podrške nakon implementacije (2nd Wave) koji vodi do optimalnog iskorišćenja projekta tokom čitavog njegovog životnog ciklusa, što je stavka na koju se često zaboravlja tokom planiranja i implementacije projekta.

U bogatom portfelju korisnika su velika telekomunikaciona kompanija Swisscom i avioprevoznik Swiss, ali okosnicu čine kompanije kojima je potrebno pouzdano i sigurno e‑commerce rešenje, pa su tu mnoge finansijske organizacije, banke i osiguranja raznih modela poslovanja kojima enjoy.ing nudi vrhunska rešenja zasnovana na Java, .NET, ColdFusion, PHP i mnogim drugim tehnologijama.

enjoying02

U kompaniji enjoy.ing ističu da se nikada ne radi o klasičnom outsourcing odnosu, već da zaposleni na projektima uvek usko sarađuju s klijentima, svakodnevno se čuju, upoznaju s njihovom metodologijom rada. Novi klijenti obično počinju saradnju s timom od dva do tri eksperta iz enojoy.ing‑a, ali se ta saradnja brzo razvija, pa tako raste i tim zadužen za neki projekat. Otud i potreba da se zapošljavaju novi ljudi, a informacije o raspoloživim pozicijama možete da saznate na adresi www.enjoying.rs/open‑positions.

Sigurnost je prioritet

Kad otvorimo uobičajena pitanja, saznaćemo opet da enjoy.ing nudi, gotovo švajcarski dosadnu i predvidivu, sigurnost i uslove za rad. Proizvodi i usluge koje kompanija nudi su takođe švajcarskog kvaliteta, pouzdanosti, podrške, transparentnosti, ali i balansa između ambicija i hrabrosti s jedne strane, a sigurnosti i održivosti rešenja s druge strane. Zato je veoma važno da kompanija i zaposleni nađu zajednički motive. To se, pre svega, ogleda u kooperativnosti, spremnosti da se znanja proširuju, ali i dele. Zajedničko razmatranje i rešavanje problema i ovde ima visoki prioritet, kao i razmena znanja i iskustava među timovima u internoj laboratoriji deljenja znanja.

Starosni prosek zaposlenih je oko 34 godine, a približno 80 odsto ih je sa završenom visokom stručnom spremom. Zaposlenima se pruža mogućnost konstantnog usavršavanja učestvovanjem na najprestižnijim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Tu je i veliki broj licenci za e‑learning platforme.

Radni dan počinje između osam i devet sati, uz korišćenje pauze u intervalu od 12‑14 sati. Zanimalo nas je da li postoji rad od kuće, jer neke kompanije to čak i podstiču, ali Mirjana Parpura Đorđević, direktorka ljudskih resursa, nam je objasnila razloge za pomalo drugačiji pristup:

„Svi naši ugovori, i sa klijentima i sa zaposlenima, potpisani su po švajcarskom modelima i zakonima. Za klijente to znači sigurnost saradnje i garanciju da će uvek dobiti ugovoreni proizvod ili uslugu, a za zaposlene, opet nosi određeni nivo sigurnosti i zaštite njihovih interesa.

Najpre, mi se trudimo da se sav predviđeni posao završi ovde i tokom radnog vremena. To znači da smo pravilno predvideli resurse za projekat, a za zaposlene to znači da mogu da planiraju svoje privatno vreme kako oni žele. Naravno da postoje neke situacije, kao što su kritični momenti u implementaciji projekta, kada mora da se radi prekovremeno – dok se zadatak ne ispuni. Onda se taj rad kompenzuje u slobodnim satima, danima ili novcu, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Trudimo se da se posao završi ovde i da ljudi kada izađu, mogu da idu kući i bave se svojom porodicom, hobijem i koriste svoje vreme kako oni žele. Veoma nam je važno respektovanje profesionalnih, porodičnih i ličnih ciljeva.

enjoying03

Uopšte, veoma nam je važna briga o porodici i često pravimo okupljanja na koja dolaze porodica i partneri zaposlenih. Za sve zaposlene i njihovu decu imamo i privatno zdravstveno osiguranje. Koliko god su naši zaposleni mladi, imamo i onih starijih kojima ta pažnja zaista nešto znači. Privatno zdravstveno osiguranje, pod povoljnijim uslovima, moguće je obezbediti i za supružnike, a tu je i dobrovoljni penzioni fond“, dodaje Mirjana Parpura Đorđević.

Već poslovično za IT firme u Srbiji, enjoy.ing ima veoma prijatan radni prostor, svetle i dobro opremljenje prostorije, posebne prostorije za druženje (stoni tenis, stoni fudbal, pikado…), ali i specijalnu sobu za relaksaciju u kojoj je i fotelja za masažu koja verovatno najviše prija nakon napornog višesatnog sedenja u stolici ispred ekrana.

Kako do posla

Ako ste se pronašli u sistemu vrednosti koje neguje kompanija enjoy.ing, prvi korak je, kao i uvek, apliciranje za određenu poziciju. Nakon toga sledi prvi intervju koji je praktično upoznavanje kandidata s kompanijom i projektom na kome će raditi, kao i upoznavanje samog kandidata, te njegove stručnosti i kompetencija za projekat za koji je aplicirao. U toj etapi prisutan je i HR tim koji procenjuje i ostale kvalitete kandidata i njegovo uklapanje u vrednosti i duh kompanije. Na drugom razgovoru su prisutni i članovi tima klijenta, ali se selekcija kandidata sve češće poverava kompaniji enjoy.ing, što je dovoljan dokaz poverenja partnera. Treći susret obično znači i zasnivanje radnog odnosa.

„Kao i svi, kadrove najčešće nalazimo na slobodnom tržištu, a veliki broj zaposlenih dolazi i po preporuci naših kolega. Imamo veliku bazu potencijalnih kandidata, usko sarađujemo i s obrazovnim institucijama, ali i održavamo kontakt s mnogim kandidatima koji, iz nekih razloga, nisu prošli na nekim prethodnim selekcijama.

Bitno je napomenuti da se kandidati ne zapošljavaju samo na projektu, već postaju deo ejoy.ing‑a. To znači da zaposleni ostaju s nama i nakon završetka projekta, a ako ne možemo odmah da ih rasporedimo na novi projekat, uvek koristimo priliku da im pružimo neko dodatno usavršavanje. Uopšte, edukaciju i stalnu priliku za napredovanje smatramo svojom obavezom, a zaposleni umeju da to prepoznaju.

Za ovu godinu planirano je da zaposlimo još dvadesetak programera, a sva radna mesta za koje je raspisan konkurs su novootvorena na postojećim ili novim projektima, tako da se ne radi o zamenama za one koji su otišli. Trudimo se da zadržimo fluktuaciju zaposlenih na razumnom nivou. Već dugo je to 10 odsto na godišnjem nivou, a to je dosta dobar rezultat za domaću IT scenu.

Odlazak iz naše kompanije, na žalost, obično znači i odlazak iz zemlje, jer mnogo mladih IT ljudi odlazi iz Srbije i obično se ne vraćaju. Povratnika iz inostranstva za sada nemamo, ali imamo povratnike iz drugih srpskih kompanija koji su odlučili da se vrate kod nas“, kaže Mirjana Parpura Đorđević.

enjoying04

Još malo

Već smo videli da je za enjoy.ing od ogromne važnosti work‑life balans. Međutim, u savremenom svetu, sve ih teže je razdvojiti, a njihovo mešanje nekada može da bude i vrlo korisno i zabavno. Tako tim entuzijasta enjoy.ing‑a razvija mobilnu aplikaciju za Beogradski Maraton.

Neki drugi, koji više vole muziku, redovno se okupljaju u kompanijskoj sobi za relaksaciju gde vežbaju, pa je prethodno kompanijsko okupljanje proteklo uz muziku benda Null Pointer And The Exceptions.

Nismo bili u Nišu, ali tvrde da se trude da i tamo obezbede iste uslove kao i u Beogradu. Nadamo se da smo uspeli da vam dočaramo kako se radi i živi u jednoj, pomalo „švajcarski dosadnoj“, kompaniji. Nama se dopalo, a ako delite naše utiske i imate odgovarajuće kvalifikacije, verujemo da ste „na klik“ od aplikacije ka jednom lepom periodu vašeg života.

Na Olimpu programiranja

Još dok je programiranje u našoj zemlji smatrano za zabavu, tek nešto ozbiljniju od video igrica, Microsoft nas je obradovao beogradskom kancelarijom, prvi prepoznavši domaći razvojni potencijal. Sada je njihov razvojni centar jedna od najpoželjnijih destinacija mladih softverskih inženjera

_dsc0062

Microsoft – U MDCS‑u se radi na razvoju delova najvažnijih proizvoda za kompaniju Microsoft: SQL Server, Azure, Office, Windows i Bing. To je upravo ono što žele oni koji sanjaju o vrhunskoj IT karijeri.

Microsoft Development Center Serbia (MDCS) je prvi razvojni centar Microsoft‑a u Jugoistočnoj Evropi, mesto gde se razvijaju programi koje kasnije koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren je davne 2005. godine, samo tri godine nakon osnivanja beogradske kancelarije Microsoft‑a. Koliko je bio značajan značajan napor Bodina Dreševića, inicijatora osnivanja i prvog direktora, govori i činjenica da je to četvrti razvojni centar kompanije Microsoft u svetu. MDCS tim danas vodi gospodin Dragan Tomić, a čini ga gotovo 200 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.

Šta se radi?

Sumnjamo da postoji iko na svetu ko ne zna čime se bavi Microsoft i ko ne ume da nabroji barem tri proizvoda. Oprostićete nam stoga, što mi koji ne umemo bez emocija da pričamo o ovoj velikoj korporaciji, moramo da pomenemo nešto od toga u vidu propagandnih poruka.

MDCS je razvojni centar svetskog kalibra koji zapošljava vrhunske inženjere i u kome se radi na vrhunskim tehnologijama današnjice. Talentovanim ljudima iz Srbije i inostranstva pruža se mogućnost da u Beogradu ostvare karijeru na nivou one u Silikonskoj dolini, da rade u pozitivnoj atmosferi, okruženi vrhunskim stručnjacima i neprekidno unapređuju svoja znanja i sposobnosti. U MDCS‑u se radi na razvoju delova najvažnijih proizvoda za kompaniju: SQL Server, Azure, Office, Windows i Bing. Oblasti u kojima je MDCS specijalizovan su Data processing, Machine learning i distributed systems,  i sve to spada u najmodernije tehnologije današnjice. Nekoliko aktuelnih projekata ipak je još pod velom tajne i tamo nam nisu nisu dozvolili pristup, ali smo sigurni da ćemo biti pravovremeno obavešteni. Tajni, zato što rad na takvim projektima iziskuje najveći stepen poverljivosti koju morate da prihvatite ako vas u životu zadesi sreća da budete deo takvog projekta.

Upravo mogućnost rada na projektima čiji će se rezultati tek za par godina pojaviti na svetskom tržištu i koje će koristiti desetine miliona ljudi, su vrednosti koje su svakodnevno prisutne u životu MDCS‑a, i najprimamljivija stavlja svakoga ko razmišlja o vrhunskoj IT karijeri._dsc0007

Ko se očekuje?

Osnovne pozicije zaposlenih u MDCS su Software Engineer (razvoj proizvoda i testiranje), Program Manager (praćenje trendova u industriji, aktivnosti korisnika i definisanje funkcionalnosti koje treba razviti), Data Scientist (prikupljanje, analiziranje, modelovanje i tumačenje podataka korišćenjem različitih matematičkih metoda i mašinskog učenja ). Većina zaposlenih je završila neki od domaćih fakulteta. Visoko formalno obrazovanje nije neophodno, ali ohrabruju sve zaposlene da svoj trud i godine uložene u fakultetsko obrazovanje u nekom momentu krunišu završetkom studija.

Veliki broj zaposlenih u Microsoft razvojnom centru u Srbiji čine diplomirani inženjeri elektrotehnike i diplomirani matematičari. Međutim, ne postoji pravilo koje sprečava zainteresovane koji vole programiranje da se prijave. Nedostatak fakultetske diplome nije uvek verodostojna slika stvarnog znanja koje neko ima u oblastima kojima se bavi, i zato se ozbiljno pristupa evaluaciji svakoga ko se prijavi za posao u Razvojnom centru Microsoft‑a u Srbiji.

Zanimljivo je da ne postoji ni ograničenje kada su godine studija u pitanju: Microsoft razvojni centar u Srbiji stalno promoviše praksu za studente, a već nakon završenog prvog semestra može se  aplicirati za praksu u MDCS‑u. Naravno, potrebno je da kandidati uspešno prođu selekcioni proces, koji ćete razumeti ako pogledate FAQ (Frequently Asked Questions) stranicu na Web sajtu MDCS‑a.

Iskustvo i ideje

Microsoft razvojni centar u Srbiji je u stalnoj potrazi za kandidatima sa solidinim iskustvom u IT industriji, kao i za mladim talentima. Svako ko ima inicijativu, strast i neophodna znanja može svoje mesto da pronađe u MDCS timu. Zbog svih ovih mogućnosti se mnogo naših ljudi iz inostranstva vratilo i radi u MDCS. Takođe, postoji i nekolicina zaposlenih koji nisu iz Srbije, ali su prepoznali kvalitet i odlučili se da rade baš u Srbiji iako još uvek ne vladaju srpskim jezikom.

Jedan od ciljeva MDCS‑a je da motiviše mlade da se usmere ka znanju i inovacijama, nastojeći da kontinuirano radi na približavanju informacionih tehnologija mladima kroz brojne inicijative i programe. Razvojni centar nudi praksu za studente tokom čitave godine. Leti ima najviše praktikanata, zbog manjih obaveza na fakultetu. Trajanje prakse s punim radnim vremenom je tri meseca, dok praksa sa 20 radnih sati nedeljno traje četiri meseca. Na godišnjem nivou, oko 30 praktikanata prođe praksu u razvojnom centru, a veliki broj se kasnije i zaposli.

Zanimljivo je i takmičenje Bubble Cup, koje se tradicionalno održava u septembru. Možda da se prijavite za sledeću rundu, pošto kvalifikacije obično počinju u aprilu. Takmičenje je timsko, a svaki tim treba da broji tri člana. Nakon dve runde u kojima se zadaci rešavaju online, na jesen sledi finale. Detalje o propozicijama možete da nađete na sajtu www.bubblecup.org, a u međuvremenu možete da vežbate i proširujete vaša programerska znanja na sajtu www.bubblebee.rs. Ništa od ovoga ne bismo pominjali da ovo ujedno nije i dobra šansa da vas zapaze i regrutuju za Microsoft razvojni centar u Srbiji.

img_8769

Kako se radi?

Svaki novozaposleni u Microsoft razvojnom centru u Srbiji prolazi kroz period obuke (takozvani onboarding program). Od trenutka kada prvi dan dođe na posao, upoznaje se sa kolegom iz tima koji ima više radnog iskustva (onboarding buddy) i koji je zadužen da prati njegov period obuke i bude mu na raspolaganju za sva pitanja ili nedoumice. U nastavku karijere zaposleni imaju mogućnost da odaberu mentora, u bilo kojoj fazi u karijeri. Smatra se da je mentorstvo veoma važan element za napredovanje, širenje profesionalnih vidika, kao i da pozitivno doprinosi i mentoru i mentiju.

MDCS prati korporativne standarde za napredovanje. Postoje standardni nivoi u karijeri koji važe za ceo svet. Svaki nivo opisuje skup osposobljenosti koje tako rangirana osoba treba da iskaže i u koje spadaju sposobnost samostalnog obavljanja zadataka, složenost samih zadataka koje osoba obavlja, uticaj na druge, komunikacija, predviđanje potreba tržišta… Zaposleni dobija unapređenje kada pokazuje sposobnosti potrebne za viši nivo, a za napredovanje nije neophodno da ta osoba bude i vođa tima ili projekta.

Svaki zaposleni sa svojim menadžerom dogovara ciljeve koji se definišu na tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem nivou. Učinak se procenjuje kontinuirano tokom cele godine u odnosu na postavljene ciljeve i na kraju godine kvantifikuje kroz bonus, povećanje plate ili napredovanje.

Svaki menadžer sa svojim timom prati timski učinak na dnevnom i nedeljnom nivou. Svaki zaposleni sa svojim menadžerom ima redovne sastanke „1‑na‑1“ (najčešće svake dve nedelje) na kojima se razgovara o učinku, problemima, ciljevima, načinu na koji se obavlja posao i ostalim temama koje mogu da unaprede posao. Svaki zaposleni je u svakom trenutku svestan šta menadžer misli on njegovom učinku, a menadžeri daju smernice zaposlenima o tome šta je potrebno da unaprede da bi došli do sledećeg nivoa.

img_8763

Kakva je atmosfera?

Pozitivna atmosfera je na svakom koraku: mlada nasmejana lica za računarima, smeh tokom pauze za ručak i u sobama za odmor. Na zaposlenima je kako će organizovati svoj radni dan, sami odlučuju da li će pauzu za ručak provesti u kuhinji na spratu na kojem rade ili u nekom od obližnjih restorana i da li će se relaksirati nakon obavljenog posla za taj dan. U dogovoru s timom planiraju svoje vreme, a rezultati su ono što se računa. Timski rad je najvažniji. Nekada mnogo znači savet kolege, ali i pomoć pri rešavanju problema na koje naiđete.

Imati sa kim da podelite znanja, ali i sa kim da provedete slobodno vreme na pauzama je uobičajena vrednost rada u ovoj kompaniji. Osim prostorija za rad i sastanke, tu su i sobe za relaksaciju, te sobe opremljene društvenim igrama. Ukoliko žele da naprave pauzu, zaposleni u njima mogu da odigraju partiju stonog tenisa ili bilijara, nakon čega se vraćaju projektu na kojem rade, sa novom energijom i entuzijazmom.

Činjenica da u Srbiji imamo kompaniju koja radi prema svetskim standardima, koja neprestano zapošljava mlade i pruža im priliku da kroz program prakse unaprede svoja znanja, dovoljan je dokaz da ne treba da brinete za budućnost. Ukoliko imate želju i strastveni ste da radite na projektima koji oblikuju način na koji svet funkcioniše i učite svakodnevno od najboljih inženjera, u MDCS‑u su vam otvorena vrata da se prijavite za posao i iskoristite priliku da iz Beograda stvarate inovativne proizvode koje olakšavaju život milionima ljudi širom planete.

Proverite pozicije koje se nude

Ili nam pišite na mejl

 

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#236

 

Za­po­sle­ni kao per­ja­ni­ca por­tfo­lija

Sa­ga je decenijski li­der u o­blas­ti sis­tem in­te­gra­ci­ja, a či­ni je tim ko­ji vi­di is­ti cilj pred so­bom, re­ša­va iza­zo­ve na brz i efi­ka­san na­čin i no­si se sa od­go­vor­no­šću i za­slu­ga­ma. Bo­ga­tim is­kus­tvom, zna­njem i tra­di­ci­jom o­bli­ku­je bu­du­ćnost, jer je Sa­ga već vi­še od če­tvrt ve­ka deo na­še sva­ko­dne­vice

01

Sa­ga
Oko 400 zaposlenih. Pre­ko 70 ven­dor­skih par­tner­sta­va. Od 2005. je sis­tem in­te­gra­tor broj 1 u Srbi­ji. Od 2009. je čla­ni­ca New Frontier Group, ko­ja pre­ma Gartner‑u, spa­da u 10 naj­ve­ćih sis­tem in­te­gra­tor­skih kom­pa­ni­ja na tlu Cen­tral­ne i Ju­go­is­to­čne Ev­ro­pe.

 

Ka­ko di­rek­tor kom­pa­ni­je Sa­ga Ne­boj­ša Bje­lo­to­mić vo­li da ka­že: „Po pi­ta­nju pro­i­zvo­dnje so­ftve­ra, Saga je do­bro ču­va­na taj­na. Uko­li­ko ste ko­ris­ti­li u­slu­ge Cen­tral­nog re­gis­tra, Ca­ri­ne ili Tre­zo­ra, sve su šan­se da ste se su­sre­li sa Sa­gi­nim so­ftver­skim pro­i­zvo­di­ma. Od prve li­ni­je kôda do go­to­vog pro­i­zvo­da, Sa­gi­ni pro­gra­me­ri su ra­zvi­li po­me­nu­ta i mno­ga dru­ga re­še­nja ko­ja su do­mi­nan­tno u pri­me­ni u ban­kar­skom i jav­nom sek­to­ru. Ako ste me­đu sre­ćni­ci­ma ko­ji ne mo­ra­ju u ban­ku, jer vam va­ša ban­ka omo­gu­ća­va da naj­ve­ći deo ban­kar­skih po­slo­va zav­rši­te pu­tem svog ra­ču­na­ra, opet ko­ris­ti­te so­ftver ra­zvi­jen u Sa­gi. Od Ko­bo­la do An­gu­la­ra, Sa­gi­ni pro­gra­me­ri mo­gu sve.“

Mre­ža u cen­tru svega

Svo­ju li­der­sku po­zi­ci­ju Sa­ga je i­zgra­di­la u o­blas­ti i­zra­de i o­drža­va­nja in­fras­truk­tu­re, pre sve­ga mre­ža i data cen­ta­ra. Na sto­ti­ne ven­dor­skih ser­ti­fi­ka­ta, kao i go­di­ne is­kus­tva, do­ve­li su Sa­gu u po­zi­ci­ju da u re­al­nom vre­me­nu pra­ti mre­žu ko­ri­sni­ka kroz svoj NOC (Network Operation Center), kao i da nu­di u­slu­ge vir­tu­el­ne in­fras­truk­tu­re pre­ma po­sle­dnjim svet­skim stan­dar­di­ma. Da­na­šnje in­for­ma­tiv­ne te­hno­lo­gi­je ne­mo­gu­će je za­mi­sli­ti bez po­me­na be­zbe­dnos­ti i me­ra ko­je su po­tre­bne ka­ko bi kom­pa­ni­je si­gur­no o­bra­đi­va­le po­dat­ke o svo­jim ko­ri­sni­ci­ma i o svo­jim fi­nan­si­ja­ma. Ti­me je Sa­ga je­dan od pi­oni­ra i li­de­ra u ovoj o­blas­ti. Od pre ko­ju ne­de­lju, u o­kvi­ru Sa­ge fun­kci­oni­še SOC (Security Operation Center) ko­ji pra­ti i in­ter­ve­ni­še na cyber na­pa­de u­sme­re­ne ka ko­ri­sni­ci­ma. Do­ma­će fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je i us­pe­šne kom­pa­ni­je ni­su sve­sne ko­ju pre­tnju sa so­bom no­si bu­ja­nje cyber kri­mi­na­la. U svo­jim re­do­vi­ma Sa­ga ima ka­dro­ve ko­ji su do­ra­sli re­ša­va­nju ta­kvih ne­po­go­da, a u ti­mu su i ser­ti­fi­ko­va­ni etič­ki ha­ke­ri.

U o­kvi­ru kom­pa­ni­je Sa­ga fun­kci­oni­še i sek­tor za in­dus­trij­ska re­še­nja ko­ji se mo­že po­hva­li­ti pro­jek­ti­ma kao što je Identity Management, im­ple­men­ti­ran kod re­no­mi­ra­nih ak­te­ra na srpskom trži­štu. U nas­to­ja­nju da is­pra­ti to­ko­ve, Sa­ga sve vi­še re­sur­sa po­sve­ću­je Business Intelligence i Big Data re­še­nji­ma. Za­po­šlja­va­njem naj­bo­ljih ka­dro­va u ovoj o­blas­ti i sa­ra­dnjom sa aka­dem­skom sre­di­nom, spre­ma­ju se da u ovoj, ka­da je reč o ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji, uno­snoj o­blas­ti, na­pra­ve so­ftver­ske pro­iz­vo­de ko­je će trži­šte pre­po­zna­ti, a ko­ri­sni­ci ce­ni­ti. Po­red ovih o­blas­ti ko­je su u pro­do­ru, u Sa­gi se mo­že ra­di­ti i na ra­zvo­ju tra­di­ci­onal­nih so­ftver­skih pro­i­zvo­da kao što su ERP i CRM.

O­blast u ko­joj Sa­ga ima naj­ve­ću glo­bal­nu i­zlo­že­nost je­su kon­takt‑cen­tri. Uko­li­ko ste za­in­te­re­so­va­ni za o­blast ko­ja se stal­no ši­ri i usav­rša­va, a pri­de že­li­te da učes­tvu­je­te u pro­jek­ti­ma ko­ji vas vo­de na des­ti­na­ci­je ši­rom sve­ta, Sa­gin sek­tor za kon­takt‑cen­tre pra­vo je mes­to za vas. I u dru­gim o­blas­ti­ma, nji­ho­va re­še­nja se na­la­ze na svim me­ri­di­ja­ni­ma, a pri­pa­dnost New Frontier gru­pi iz Aus­tri­je o­tvo­rio je kom­pa­ni­ji Sa­ga vra­ta da do­ba­ce još da­lje.

02

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­cija

Sa­ga je pre­uze­la od­go­vor­nost za ši­re­nje sves­ti o di­gi­tal­noj re­vo­lu­ci­ji, kroz kon­sal­ting u o­blas­ti di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je, što zna­či da po­ma­žu fir­ma­ma da pri­la­go­de svoj po­slov­ni mo­del za­hte­vi­ma no­vog do­ba. Ti­me se ne me­nja sa­mo sta­ri in­dus­trij­ski mo­del po­slo­va­nja (u di­gi­tal­ni), već se pre­la­zi na no­vi na­čin ra­zmi­šlja­nja. I­zre­ka ka­že da sva­ka re­vo­lu­ci­ja je­de svo­ju de­cu, a Sa­ga ne že­li da do­zvo­li­mo da za­po­sle­ni stra­da­ju, pa se res­truk­tu­ri­ra plan­ski, sis­te­ma­ti­čno i na vre­me.

Is­kus­tvo glo­bal­nog do­meta

Iza kom­pa­ni­je Sa­ga os­ta­ju ka­pi­tal­ni pro­jek­ti, ali fir­mu pre sve­ga či­ne nje­ni za­po­sle­ni. Ula­ga­nje u ra­zvoj za­po­sle­nih, kon­stan­tnim stru­čnim usav­rša­va­njem i ser­ti­fi­ko­va­njem u mno­gim o­blas­ti­ma, naj­zna­čaj­ni­ja su in­ves­ti­ci­ja ko­ju mo­že­te ima­ti. Rad na ve­li­kim pro­jek­ti­ma svet­skog ka­li­bra pru­ža je­din­stve­nu pri­li­ku da za­po­sle­ni ste­knu is­kus­tvo, kao ni na je­dnom dru­gom mes­tu.

Da Sa­ga bri­ne o naj­va­žni­jem re­sur­su u kom­pa­ni­ji – za­po­sle­ni­ma – go­vo­ri i to što dva pu­ta me­se­čno or­ga­ni­zu­ju oku­plja­nja o­tvo­re­nog ti­pa, pa ra­zme­nom in­for­ma­ci­ja i­zme­đu za­po­sle­nih i me­na­džmen­ta o­drža­va­ju vi­sok ni­vo in­for­mi­sa­nos­ti, ko­ji je ne­op­ho­dan za do­bro fun­kci­oni­sa­nje sva­ke or­ga­ni­za­ci­je. Ta­ko­đe, za­po­sle­ni ima­ju pri­li­ku da pla­si­ra­ju svo­je ide­je, kroz stra­te­ške workshop‑ove, i ta­ko gra­de us­pe­šne ka­ri­je­re.

Osim stru­čnog usav­rša­va­nja, or­ga­ni­zu­ju se i soft skills obu­ke, kao i ne­za­obi­la­zni tim bil­ding sku­po­vi ko­ji čes­to ima­ju i in­ter­na­ci­onal­ni ka­rak­ter, jer se or­ga­ni­zu­ju na ni­vou New Frontier gru­pa­ci­je. Spor­tski duh se ne­gu­je kroz re­kre­aci­ju na ne­delj­nom ni­vou, ali i uče­šćem u bi­znis li­ga­ma i na hu­ma­ni­tar­nim tur­ni­ri­ma.

Vre­dno­va­nje ti­ma Sa­ga je i­zra­zi­la i sko­ra­šnjim lo­ka­cij­skim i­zme­šta­njem u du­hom obo­ga­ćen pros­tor, mo­der­ni­je in­fras­truk­tu­re, gde su za­po­sle­ni i fi­zič­ki o­slo­nje­ni je­dni na dru­ge. Te­mat­ski, Rock’N’Roll Hall of Fame na­zi­vi kan­ce­la­ri­ja/sek­to­ra go­vo­re o po­re­đe­nju s ne­kim us­pe­šnim ben­dom, a i o no­vom po­glav­lju ko­je je Sa­ga o­tvo­ri­la.

Bu­du­ći da je ru­ko­vod­stvo sve­sno či­nje­ni­ce da naš o­bra­zov­ni sis­tem ne po­kri­va u do­volj­noj me­ri no­ve te­hno­lo­gi­je i ne­ma u­slo­va da se brzo pri­la­go­di mno­štvu no­vih ide­ja, pro­na­la­že­nje pro­fi­li­sa­nih ka­dro­va re­še­no je o­sni­va­njem Aka­de­mi­je za po­dršku i im­ple­men­ta­ci­ju Interactive Intelligence kon­takt‑cen­ta­ra. Ti­me je Sa­ga na mi­kro­ni­vou po­mo­gla mla­di­ma da pro­na­đu svoj put u ovoj per­spek­tiv­noj o­blas­ti. Po­što je ek­spe­ri­ment dao i­zvan­re­dne re­zul­ta­te, ra­zmi­šlja se i o usav­rša­va­nju u dru­gim spe­ci­fi­čnim o­blas­ti­ma ko­ji­ma se Sa­ga ba­vi. Aka­de­mi­ja je bes­pla­tna i naj­vre­dni­ji­ma nu­di prak­su i za­po­sle­nje u Sa­gi. U­pra­vo su za­po­sle­na dva po­la­zni­ka, pa smo ih pi­ta­li za utis­ke.

Mla­di lju­di pre­po­zna­ju kom­pa­ni­ju Sa­gu i o­pre­de­lju­ju se za vre­dnos­ti ko­je im nu­de du­go­ro­čnu per­spek­ti­vu, ose­ćaj sta­bil­nos­ti i ure­đe­nos­ti. Sa­ga se kre­će, me­nja se i ži­vi!

 

Vre­dno­va­nje zna­nja, Ni­ko­la Do­dić

Nikola_DodicLe­po je vi­de­ti da ne­ko po­šte­no za­po­šlja­va u Srbi­ji, jer je mno­go lju­di ima­lo lo­ša is­kus­tva. Do­bar je ose­ćaj ka­da te po­zo­vu prvo na in­ter­vju, pa na obu­ku, pa pro­ce­ne da si do­bar i naj­zad to vre­dnu­ju na pra­vi na­čin. Aka­de­mi­ja je o­dli­čno o­smi­šlje­na i svi lju­di ko­ji su nas in­ter­vju­isa­li bi­li su pri­ja­tni, stru­čni i vrlo ko­rek­tni u sva­kom smi­slu, ta­ko da je sve pro­šlo i­zne­na­đu­ju­će do­bro. Ka­da sam se pri­ja­vio, ni­sam znao ta­čno šta Sa­ga ra­di, ali mi je bio za­nim­ljiv kon­kurs i re­šio sam da po­ku­šam. Zav­ršio sam fa­kul­tet ko­ji ni­je ve­zan za IT, a po­što me ta o­blast in­te­re­su­je, pre­kva­li­fi­ko­vao sam se po­ha­đa­ju­ći Microsoft kur­se­ve. Aka­de­mi­ja mi je po­mo­gla da pro­ši­rim svo­je zna­nje i, s ob­zi­rom na to da sam na kra­ju do­bio i po­sao, is­pa­lo je baš fi­no.

 

 

 

 

Od Aka­de­mi­je do po­sla, O­gnjen Pre­dić

Ognjen_PredicPri­ja­vio sam se slu­čaj­no, s ob­zi­rom na to da mi je bi­la po­tre­bna prak­sa da bih zav­ršio fa­kul­tet, ne oče­ku­ju­ći da ću bi­ti prim­ljen. Bio sam pri­ja­tno i­zne­na­đen ka­da sam pro­šao eli­mi­na­ci­one kru­go­ve. Na­kon što sam prim­ljen na Aka­de­mi­ju, imao sam ide­ju ka­ko bi to mo­glo da i­zgle­da, ali u prak­si ona je pre­va­zi­šla mo­ja oče­ki­va­nja. I na­rav­no, mi­slim da sam os­tva­rio sja­jan re­zul­tat jer sam do­bio prvo prak­su, a od 1. av­gus­ta pot­pi­su­jem i ugo­vor za po­sao. Na Aka­de­mi­ji sam na­učio dos­ta stva­ri i mi­slim da je ovo pra­vi na­čin da se do­đe do po­sla. Prak­ti­čno ću o­dmah po zav­ršet­ku fa­kul­te­ta po­če­ti da ra­dim u stru­ci, što je u Srbi­ji ret­ka si­tu­aci­ja.

 

Objavljeno u časopisu PC#234

 

Razvoj na panonski način

Razvoj, usluge, servisi i sve ostalo što se nalazi na meniju jedne posvećene i savremene IT kompanije dostupni su, između ostalog, i iz Novog Sada. A pošto im dobro ide, otvorili su i kancelarije u Zrenjaninu i Beogradu

IMG_6174

Levi9
Osnovana: 2005.
Sedište: Holandija
Kancelarije: Novi Sad, Zrenjanin, Beograd
informacije o poslu: serbia.levi9.jobs
Delatnost: Razvoj i servisi

Ne možemo a da na samom početku ne pomenemo zanimljivu priču o nastanku imena ove kompanije. Jula 1994. godine kometa udara u Jupiter i omogućava da se po prvi put posmatra direktan sudar dva objekta Sunčevog sistema. Udarivši u Jupiter, kometa Shoemaker‑Levy 9 izazvala je eksploziju jaču od ukupnog nuklearnog arsenala na Zemlji, ostavivši za sobom kratere prečnika naše planete. Sa vizijom uticaja sličnih razmera na IT tržište, aprila 2005. godine osnovana je kompanija Levi9 IT Services.

Levi9 je holandska firma za IT usluge sa preko 700 visokoobrazovanih i stručnih IT profesionalaca koji rade u Istočnoj i Centralnoj Evropi. Pored sedišta u Amsterdamu, Levi9 ima razvojne centre u Srbiji, Rumuniji i Ukrajini. Timovi kompanije Levi9 rade na daljinu za holandske i međunarodne klijente.

Levi9 je tehnološki partner za klijente koji su u potrazi za nadogradnjom i razvojem sopstvenog IT sektora, ili za one koji traže nekoga da ga angažuju za razvoj i održavanje. Levi9 je uspešna u oblasti zajedničkog istraživanja i razvoja, razvoja proizvoda i projekata implementacije klijenata. Radi za vodeće kompanije kao što su Adidas, Heineken, TomTom, Bol.com, Exact Software, Tele2, Improve Digital, Xerox i Swarco.

IMG_0476

U Novom Sadu

Od 2005. godine kancelarija Levi9 u samom centru Novog Sada konstantno raste, razvija se i radi na zanimljivim projektima, primeni novih tehnologija i metodologija. U novembru 2014. godine otvorena je kancelarija u centru Zrenjanina. Oformljena je i kancelarija u Beogradu, a njene prostorije se upravo sređuju i obećali su nam da će nas pozvati na otvaranje tokom avgusta. Dok se to ne desi, kroz impozantne prostorije četvorospratnog novosadskog zdanja vodi nas Dunja Milanković Poznić, HR Specialist kompanije Levi9.

Centar u Novom Sadu je otvoren na početku, pri samom osnivanju kompanije i počeo je sa 14 zaposlenih. Peter Sminia, operativni direktor i direktor za inovacije, rado se seća kako je bio iznenađen energijom naših ljudi koji su pre osnovne obuke pročitali literaturu, tako da se obuka praktično svela na konstruktivnu diskusiju.

Ako se još malo zadržimo na brojkama, kancelarija u Novom Sadu sada ima preko 380 zaposlenih, od kojih gospođa Milanković Poznić s ponosom ističe preko 100 žena, što zvuči impozantno za kompaniju koja se bavi poslovima koji se obično karakterišu kao „muški“. Ako tome dodamo 40 zaposlenih u Zrenjaninu i tim u Beogradu koji trenutno broji 14 ljudi, shvatićete da se radi o ogromnom potencijalu za zapošljavanje.

O tome svedoči i činjenica da na adresi serbia.levi9.jobs možete da nađete 10‑15 otvorenih konkursa svakog meseca. Levi9 radi ekspertize, insourcing i outsourcing u raznim oblastima, pa su neophodni stručnjaci i specijalisti raznih profila – pogledajte konkurse čak i ako niste IT stručnjak, možda je vaše znanje neophodno u nekom novom projektu. Samo ove godine je već zaposleno više od 80 ljudi.

Za sebe vole da kažu da su igrači na duge staze i da s klijentima uvek razvijaju long term relationship u kome, na bazi dugoročne saradnje, započinju, razvijaju i pružaju stalnu podršku projektima u kojima su u stanju da pruže najviši nivo IT usluge i najsavremenije alate i servise.

IMG_6097

Kako uzjahati kometu…

O novim kadrovima, ali i o njihovom ostanku u kompaniji brine tim od šest HR stručnjaka, pa smo pitali kako se najčešće stiže u Levi9. „U svim našim centrima blisko sarađuju sa lokalnim univerzitetima za obuku i stažiranje, održavajuc´i jaku vezu između nastavnog programa i prakse u realnosti, u pravom svetu. S obzirom na pozicije kancelarija, najviše sarađujemo s Fakultetom tehničkih nauka i Prirodno‑matematičkim fakultetom u Novom Sadu, tu je zatim Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, imamo izvestan broj ljudi sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, a kako otvaramo i kancelariju u Beogradu, svakako ćemo i više računati na te kadrove. Tokom čitave godine, uz mentorstvo naših iskusnih kolega, studenti mogu da se prijave za program stručne prakse uz mogućnost kasnijeg zaposlenja. Organizujemo i Code9 radionice gde naši stručnjaci četiri subote u nizu drže četvorosatna predavanja studentima da bi im približili problematiku iz realnog IT sveta.“

Zanimljiva je i opcija učešća na takmičenju „Pet dana na Javi“. Kandidati najpre dobijaju projektni zadatak koji moraju da reše od kuće u roku od 48 sati. Žiri zatim bira 16 najboljih rešenja čiji se autori pozivaju na Hakaton koji se održava u prostorijama kompanije Levi9.

Sve u Levi9 se zasniva na ljudima. Težimo da okupimo najtalentovanije profesionalce u inspirišuće okruženje visoke tehnologije i stalnog usavršavanja. Ljudi su najveća snaga i vrednost naše kompanije. Kvalitet poslovanja i usluga koje pružamo upravo su odraz kvaliteta rada svakog pojedinačnog člana naših timova, a svi zajedno činimo najveći i najvažniji, Levi9 tim.

„Moram ipak da naglasim da diploma fakulteta nije nešto što mora da se ima, pa pružamo šanse i onima koji nemaju formalno obrazovanje. Bez obzira na to kako su kandidati došli do nas – videli nas na Facebook‑u, preko oglasa na sajtu ili po preporuci kolega – svi moraju da prođu istu proceduru. Najpre moraju da pošalju svoju biografiju iz koje vidimo da li kandidat ispunjava osnovne preduslove za rad kod nas, a već sam pominjala da je prepoznavanje kompanijskih vrednosti ključna stavka. Sledi intervju s nekim iz HR odeljenja, a potom i tehnicki intervju.“

IMG_0489

…i kako ostati

U prirodi čoveka je želja za otkrivanjem novog. IT industrija je na sreću takva da se nove stvari dešavaju na dnevnom nivou, što je velik motivišući faktor za sve zaposlene. Mi kao kompanija pomažemo svakom zaposlenom da identifikuje svoje lične ciljeve i da ih realizuje kroz lični razvojni plan. Trudimo se da napravimo pravi spoj između potreba klijenta i dinamike projekata sa jedne, i energije i ličnih interesa zaposlenih sa druge strane. Talentovani, mladi i proaktivni stručnjaci pokreću atmosferu saradnje i uzajamnog pomaganja u timovima koji stalno rastu.

Često organizujemo stručna usavršavanja i knowledge share unutar firme, a naše kolege ne samo da posećuju, već su neretko i predavači na konferencijama u zemlji ili inostranstvu. Kao rezultat kvalitetnog i sistematskog usavršavanja dolazi i povećana produktivnost i kvalitet usluga koje pružamo našim klijentima.

„Kad zapošljavamo nove ljude, veoma nam je važno da oni prepoznaju i uklapaju se u kompanijske vrednosti. Samo tako možemo zajednički da rešavamo zadatke i ostvarujemo ciljeve. Istupamo uvek transparetno i proaktivno, jer mi nismo tu da bilo šta krijemo. Sve ove brojke govore da smo mi već velika kompanija, a kancelarija u Novom Sadu je najveći razvojni centar koji ima Levi9. Shodno delatnosti klijenta, zaposleni su raspoređeni u pet sektora, pa se i tu otvara mogućnost da pređete s jedne problematike na drugu, ako mislite da ćete tako pružiti bolje rezultate i zadovoljiti svoja interesovanja i ambicije. Naši projekti su dugoročni, ali dozvoljavamo zaposlenima da prelaze sa jednog projekta na drugi, jer smo shvatili da su ljudi koji rade u IT‑ju, pre svega radoznali i da stalno traže nešto novo. I za njih to predstavlja snažan motiv da ostanu u kompaniji, jer raznovrsnost izazovnih projekata u najnovijim tehnologijama projekata koji se paralelno odvijaju, ne dozvoljava da njihova radoznala, istraživačka priroda miruje“.

O uzajamnom poverenju kompanije i zaposlenih govori upravo i činjenica da preko 80 naših kolega radi u kompaniji preko 5 godina, a neki od njih su sa nama od samog osnivanja. Levi9 kroz program jubileja prepoznaje i nagradjuje lojalnost svojih kolega.

A da bi se zaposleni bolje osećali, tu su potpuno opremljena kuhinja, chill‑out soba, dnevni boravak i soba za igranje. Svakog petka, nakon radnog vremena, družimo se na Happy Houru i tako upoznajemo neformalnije jedni druge. Naše koleginice i kolege umeju da prave koktele, peku roštilj, voze karting, igraju fudbal. Primetili smo i muzičke instrumente, a Dunja tvrdi da tu zasviraju veoma talentovani ljudi i da im na proslavama, okupljanjima ili teambuilding izletima uopšte nije potrebna dodatna zabava. Uostalom, ako ne veruje našim rečima, pogledajte slike, a u digitalnom izdanju i video‑zapise koji će vas uveriti da je Levi9 mesto za koje se vredi detaljnije raspitati.

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#234