Amazon nema problema sa zapošljavanjem u Britaniji uprkos Brexit-u

Kompanija Amazon nema problema sa zapošljavanjem u Velikoj Britaniji i planira da otvori novih 450 visokotehnoloških radnih mesta, izjavio je čelnik poslovanja britanskog ogranka najveće svetske kompanije za internet trgovinu. Nova kancelarija Amazona otvorena je početkom ove nedelje u Shoreditch-u, u središnjem Londonu.

Doug Gurr, menadžer Amazona za Veliku Britaniju, izrazio je zadovoljstvo u kompaniji zbog toga što su i britanska vlada i Evropska unija među prioritete u pregovorima o Brexit-u uvrstile brzi dogovor o statusu državljana ostalih zemalja članica EU-a u Britaniji, kao i britanskih državljana u Evropi.

Iz Amazona poručuju da će zauzeti svih 15 spratova i 600 hiljada metara kvadratnih nove zgrade u Shoreditch-u, što je više od 11 spratova i 431 hiljada metara kvadratnih prostora koliko su planirali da uzmu 2014, a što će im omogućiti da udvostruče kapacitete londonskog istraživačkog i razvojnog centra sa 450 na 900 zaposlenih.

Novih 450 radnih mesta za visokotehnološke poslove uz pet hiljada na puno radno vreme, Amazon je obećao da će otvoriti ove godine čime bi ukupan broj Amazonovih stalno zaposlenih u Velikih Britaniji dostigao 24 hiljade, nasuprot nešto više od 22 hiljade u ovome trenutku.

Izvor: SEEbiz

Povratak u Nordeus, zemlju igara

Tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke novosti iz Nordeus kreativne radionice. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta. Možda je vreme da im se pridružite…

Nordeus je nezavisna gejming kompanija sa sedištem u Beogradu koja okuplja ambiciozne ljude sa svih strana sveta. Bez obzira na razlike u jeziku, ljude u Nordeus‑u povezuje isti cilj: uspešna budućnost igara na kojima rade, kao i budućnost mnogobrojne (i sve veće) kreativne družine.

Top Eleven je igra zbog koje je Nordeus postao svima zvučno i prepoznatljivo ime. Za sada ima preko 150 miliona registrovanih korisnika međutim, Top Eleven ne prestaje da svakodnevno osvaja srca igrača širom sveta.

U međuvremenu, u zemlji igara

U poslednjih 14 meseci u Nordeus‑u je bilo prilično uzbudljivo! Timovi su svu snagu uložili u razvijanje novih ideja za igre, a to nije ni lak ni brz posao. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta.

Spellsouls će oduševiti ljubitelje akcije, strategije i PvP igara. Pored konstantnog rada na usavršavanju Top Eleven igre i rada na još uvek svežem Spellsouls‑u, tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke zanimljive novosti iz Nordeus kreativne radionice.

Naravno, sve je još uvek obavijeno velom tajne.

Kako se pravi igra?

Kako kažu u Nordeus‑u, prvi korak je uvek u kristalisanju ideje za samu igru odnosno, u pravljenju koncepta. Rezultat nije baš uvek izvestan, jer se nekada ceo proces baš ovde i zaustavi, a dešava se i da stari koncepti posluže kao temelj za neku novu i inovativnu igru.

U drugom koraku se razvija prototip kako bi se navedeni koncepti testirali. Pravljenje igara je delom nauka, a delom umetnost. Potrebno je veliko umeće da bi se napravio pravi balans između toga. Kako je cilj tima za razvoj igre da stvore zabavnu igru za milione korisnika širom sveta, uvek se trude da mišljenje igrača uvaže što ranije u samom procesu razvoja, te se prvi prototipi nove igre testiraju interno među zaposlenima u Nordeus‑u, ali i eksterno, među gejmerima u našoj zemlji i širom sveta.

U narednim koracima u razvoj nove igre se uključuje veći broj ljudi. Programeri, dizajneri, artisti i mnogi drugi. Broj ovih ljudi zavisi od kompleksnosti same igre. U ovoj produkcionoj fazi, svaki član tima ima specifičnu ulogu, a dobar timski rad i saradnja nephodan su uslov da se igra uspešno razvije i u okviru planiranih rokova.

Ništa bez testiranja

Testiranje je veoma važna aktivnost u razvoju svakog softvera, pa i video igara. Greške u igrama mogu dovesti do nezadovoljstva igrača i njihovog napuštanja igre. Upravo zbog toga je veoma važno otkriti sve greške što ranije i ukloniti ih. Testiranje je danas u Nordeus‑u aktivnost koja je važna kao i sam rad na programiranju igre, te razvojni tim čine, rame uz rame, inženjeri za razvoj i inženjeri za testiranje igara. Proces testiranja je prilično složen i prate ga ozbiljni planovi, struktura test tima i metodologija rada. Pored manuelnog testiranja igara, koje neizostavno uključuje i uživanje u samom igranju igre, uloga testera je i u osmišljavanja načina za što opsežnije automatsko testiranja softvera.

Planiranje predstavlja prvi korak u svakom procesu rada, pa i kada je u pitanju testiranje softvera. Planiranje je priprema za ceo proces testiranja i služi da test tim sagleda šta je sve potrebno uraditi i na koji način. Tokom planiranja se definiše koje vrste testova će biti sprovedene (testovi funkcionalnosti, opterećenja, sigurnosti), koje metode testiranja će biti primenjene (ručno, automatsko, regresivno), kakve strategije (crne kutije, bele kutije), kao i kriterijum završetka testiranja.

Svi znamo da se softverski proizvod beskonačno dugo može razvijati i popravljati, ali mora se definisati trenutak kad je on dovoljno dobar da izađe na tržište. Kada se definiše šta je potrebno uraditi, kreira se skup test slučajeva i procedure koje će biti korišćene tokom testiranja sistema. Poslednju fazu predstavlja samo izvršavanje testova (testiranje) kao proces konkretne primene specificiranih test slučajeva i test procedura u skladu s usvojenim planom i dizajnom.

Razvoj igara kroz razvoj ljudi

U Nordeus‑u, vole da kažu da su njihovi zaposleni ujedno i njihova najvažnija igra, što dovoljno govori o tome da su zaposleni na prvom mestu. Odatle i trud se da radni prostor sadrži sve što bi jedan game developer mogao da poželi: najmoderniju opremu, hardver i softver, ergonomski nameštaj, kantinu sa zdravim obrocima i svežim voćem, prostor za igru i brainstorming, te obezbeđeno privatno zdravstveno osiguranje. Takođe, Nordeus posluje po modelu kliznog i otvorenog radnog vremena za koje nije bitna sama satnica provedena na radnom mestu već rezultati i zacrtani ciljevi.

Pored navedenih materijalnih beneficija, ono čime se Nordeus posebno ponosi i što im je naročito u fokusu, jeste saradnja sa zaposlenima, rad na njihovoj kontinuiranoj edukaciji, napredovanju i postizanju određenih individualnih i timskih ciljeva. Od prvog radnog dana u Nordeus‑u svaki novi član dobija svog mentora s kojim određuje sopstvene ciljeve i zadatke u kompaniji. Njihovo uspešno rešavanje omogućava zaposlenom dalje napredovanje, bolje uklapanje u specifični tim ili, u zavisnosti od želja i afiniteta, prelazak u neki od ostalih timova. Odlasci na sve relevantne konferencije u gaming industriji, velika godišnja team building putovanja, stalne zajedničke sportske i zabavne aktivnosti – sve to je deo beneficija koje imaju za cilj da zaposleni budu zadovoljni dok rade na novim izazovnim projektima i zajedno ostvaruju nove uspehe.

U Nordeus‑u se analiziraju i individualne i timske potrebe zaposlenih pa se na osnovu toga pravi individualni razvojni plan za svakog zaposlenog. Pored odlazaka na sve relevantne konferencije i sjajnih treninga koji se organizuju u samom Nordeus‑u, postoji i mala ali bogata biblioteku. Svako može da poruči knjigu koja bi na bilo koji način doprinela profesionalnom ili ličnom razvoju. Ipak najviše učimo jedni od drugih. Zaposleni imaju priliku i podršku da biraju projekte na kojima rade kao i da stalno isprobavaju nove stvari i uče, kako na svojim uspesima, tako i na svojim greškama, ali i jedni od drugih. Jednom nedeljno se organizuju Open Door prezentacije na kojima zaposleni dele nove ideje, aktuelna dešavanja na projektima, ali i probleme i prepreke na koje su naišli. Svake druge nedelje art tim Nordeus‑a organizuje speed painting radionice na različite teme. Interni hakatoni u timovima ili celom Nordeus‑u takođe su česta aktivnost u kojoj svi zaposleni učestvuju. Neke od najboljih ideja izrodile su se upravo tokom ovakvih dešavanja.

Saradnja sa zajednicom i deljenje znanja

Pored razvoja svojih zaposlenih, Nordeus veliku pažnju poklanja i razvoju zajednice. Najveći deo zaposlenih, posebno inženjera za razvoj i testiranje igara, dolazi upravo iz domaćih škola i fakulteta. Nordeus s ponosom ističe da naša zemlja svake godine proizvede veoma veliki broj stručnjaka u oblasti razvoja softvera, a naši mladi talenti priznati su ne samo u zemlji već i širom sveta.

Nordeus se trudi da kroz deljenje znanja, stalna predavanja, praktičnu nastavu, opremanje IT laboratorija i kabineta, kao i organizaciju takmičenja u pravljenju igara podrži mlade ljude da se još tokom studija oprobaju u različitim oblastima game development‑a i da, pored teorijskog znanja, steknu i praktično znanje u ovoj oblasti.

Plan je da se i u budućnosti nastavi s ovim naporima, pri čemu će Nordeus snažno podržati fakultete da nastave da školuju što veći broj mladih stručnjaka, kao i da im se omogući da u svojoj zemlji imaju priliku da rade u što boljim uslovima, s najmodernijom opremom i da učestvuju u kreiranju budućnosti radeći na rešavanju nekih od najaktuelnijih izazova u oblasti softvera, veštačke inteligencije i virtualne realnosti.

Da parafraziramo poznatog pisca: sve prosečne kompanije su slične, a sve izuzetne su izuzetne na svoj način. Drago nam je da je Nordeus naš – i izuzetan na više načina.

Nordeus tim je tre­nu­tno u po­tra­zi za ta­len­to­va­nim ljudima, pa uko­li­ko že­li­te da se pri­klju­či­te ti­mu po­ša­lji­te svo­ju pri­ja­vu na:
http://www.nordeus.com/careers.htm

Školski Viki kutak

Međuškolski projekat „Naša škola – Viki‑škola“ osmišljen je i realizovan tokom školske 2015/16. godine u okviru Društva učitelja Jagodina pod pokroviteljstvom Vikimedije Srbije. Osnovni cilj projekta bilo je unapređivanje digitalnih kompetencija nastavnika i učenika kroz osposobljavanje za korišćenje i kreiranje resursa u okviru Vikimedijinih projekata.

Školski Viki‑kutak Osnovne škole „Joca Milosavljević“ u Bagrdanu oformljen je tokom zajedničkog rada učenika i nastavnika na aktivnostima u okviru projekta „Naša škola – Viki‑škola“. Grupa učenika sedmog i osmog razreda, zajedno sa svojim mentorima nastavila je rad na analizi i stvaranju slobodnog znanja u okviru Vikimedijinih projekata i nakon završetka projekta. Nastava informatike tako je dobila jednu novu dimenziju, a učenici priliku da unaprede svoje digitalne kompetencije.

U projektu je učestvovalo 11 škola Pomoravlja, Resave i Levča, u kojima su formirani školski timovi. Nastavnici uključeni u projekat pohađali su program stručnog usavršavanja „Primena onlajn veb‑enciklopedije na srpskom jeziku u nastavi i učenju“, a potom su putem mentorskog rada sa učenicima ostvarili doprinos slobodnom znanju kroz kreiranje ili dopunu članaka o školi na Vikipediji i objavljivanje fotografija školskih objekata na Vikimedijinoj ostavi.

Naša škola – Viki‑škola

Školski Viki‑tim u OŠ „Joca Milosavljević“ u Bagrdanu činila je grupa učenika sedmog i osmog razreda i njihovi mentori, nastavnica informatike i učitelj. Osnovna aktivnost bila je fotografisanje školskih objekata i objavljivanje fotografija na Vikimedijinoj ostavi. Uporedo s tim, učenici su se detaljnije upoznali sa slobodnom licencom, autorskim pravima i kršenjem autorskih prava, temama koje na prvi pogled nisu zanimljive učenicima ovog uzrasta, ali su svakako značajne. Nekako prirodno, na to se nadovezala i priča o navođenju referenci i izvora u člancima na Vikipediji. Tu su se pojavili i prvi problemi. Do relevantnih izvora o prošlosti škole bilo je teško doći. Ipak, uz veliki trud i uporno traganje, danas se možemo pohvaliti zbirkom izvora za proučavanje nastanka i razvoja škole. Rad na projektnim aktivnostima pratili su i određeni tehnički problemi, poput nepostojanja Internet veze u kabinetu za informatiku. Umesto da odustanemo, malo bolje smo se organizovali i nastavili rad kod svojih kuća. Takav rad zahtevao je bolju saradnju i komunikaciju putem društvenih mreža, tj. Facebook‑a. Izborili smo se sa svim izazovima i uspeli smo da istrajemo tokom, ali i po okončanju projekta.

Vikipedija – alat za učenje

Pronalaženje i upotreba dostupnih informacija sa Interneta, prvenstveno sa Vikipedije, za učenike osnovnoškolskog uzrasta nije novina. Sve veći broj njih vešt je i u kreiranju određenih digitalnih sadržaja. Ipak, savremena, široko dostupna sredstva IK tehnologije ređe se koriste kao okruženje za učenje, za stvaranje novih i produbljivanje postojećih znanja. Upravo je ukazivanje na mogućnosti korišćenja Vikipedije za učenje i osnaživanje učenika koji su bili učesnici u projektu za takve aktivnosti bio važan zadatak nastavnika‑mentora u projektu. Korišćenje Vikimedijinih projekata ne samo kao izvora informacija već kao alata koji učenici koriste za učenje, ali i za praktičnu primenu stečenog znanja i kritičko procenjivanje dostupnih informacija. deluje veoma motivišuće na njih.

Radom u digitalnom okruženju izlazi se iz okvira koje nameće tradicionalna organizacija nastave i kod učenika razvija kreativnost, refleksivnost, stvaralačko i divergentno mišljenje. Veoma važan aspekt ovakvog pristupa upotrebi IK tehnologije jeste kritičko promišljanje i procenjivanje validnosti dostupnih informacija. Uporedo s tim, kod učenika se formira svest o lakoći kreiranja potencijalno opasnih sadržaja na mreži. Rad na Vikipedijinim člancima omogućava učenicima „insajdersku“ poziciju i pomaže im da shvate način plasiranja digitalnih sadržaja na Internetu. To bi za tinejdžere  moglo biti dragoceno iskustvo u prepoznavanju potencijalno opasnih sadržaja, što bi zapravo bila i najznačajnija korist za učenike iz Viki‑kutka naše škole.

Tekst je realizovan u saradnji s British Council-om

Ivan Milovanović je učitelj i pedagoški savetnik u OŠ „Joca Milosavljević“ u Bagrdanu, maloj školi u okolini Jagodine. Učestvovao je u različitim domaćim i međunarodnim projektima za unapređivanje kvaliteta obrazovno‑vaspitnog procesa. Autor je programa stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih radova, izlaganja na naučnim i stručnim skupovima, kao i međuškolskog projekta „Naša škola – Viki‑škola“ koji je realizovan pod pokroviteljstvom Vikimedije Srbije. Predsednik je Društva učitelja Jagodina i član Upravnog odbora Saveza učitelja Republike Srbije. Urednik je stručnog časopisa „Učitelj“.

Ivan Milovanović

(Objavljeno u PC#244)

Preko Namics konkursa do uspešnog biznisa

Švajcarska softverska agencija Namics 14. jula 2017. godine otvorila je konkurs za podršku razvoja tehnoloških startap projekata u Srbiji. Konkurs je namenjen startapima da im pomogne da napreduju u biznisu i uspešnom lansiranju proizvoda na tržište.

Konkurs će trajati do 30. avgusta u ponoć i time Namics želi da podstakne tehnološko preduzetništvo i da time pojača srpsku softversku zajednicu. Najbolje kandidate odabraće panel eksperata, koje čine švajcarski i nemački stručnjaci. Najperspektivniji startapi dobiće šansu da se konsultuju sa stručnjacima panela.

Kako kaže Ketrin Simon iz Namicsa Panel je sastavljen od eksperata koji su radili za najveće svetske kompanije kao što su ABB, Medela, BASF itd. i koje već deset godina osvajaju najprestižnije nagrade u evropskoj digitalnoj industriji. Vođeni svojim iskustvom panelisti će pomoći srpskim panelistima da unaprede svoje ideje. Konkurs će nositi naziv „Startap. Expertise. Upgrade. Namics“. Konkurs je besplatan i namenjen je svim tehnološkim startapima iz Republike Srbije.

Svi zainteresovani startapi mogu da pošalju svoj predlog projekta do 30. avgusta, a javna prezentacija predloženih rešenja zakazana je za septembar.

Dalje informacije dostupne su putem linka: https://www.namics.com/en/news/2017/startup-competition/.

Upozorenje poslodavcima: Pažljivo sa proverom kandidata preko društvenih mreža

Evropski zvaničnici su izdali nove propise prema kojima upozoravaju poslodavce o proveravanju profila budućih zaposlenih. Pravila zahtevaju da poslodavac obavesti budućeg kandidata pre nego što proveri njegove društvene mreže.

Ukoliko kandidat nije video ili dobio izjavu, obaveštenje, kompanija bi mogla da prekrši regulative o zaštiti podataka Evropske Unije. Poslodavcima je takođe zabranjeno da sakupljaju podatke preko društvenih mreža kao deo procesa zaposlenja osim ako je baš relevantno za taj  posao. Pravila će sigurno dovesti do toga da kompanije promene način zapošljavanja. Ankete nam govore da poslodavci uveliko koriste socijalne mereže kako bi izvršili proveru kandidata. Samo u SAD-u, 70% poslodavaca koristi društvene mreže kao deo provere budućeg kandidata. EU zvaničnici su postavili još pravila kojih kompanije moraju da se pridržavaju:

Poslodavac može svom zaposlenom dati pametnu narukvicu kao što je na primer Fitbit, koji broji korake radnika ali im je zabranjeno da skupe bilo kakve druge podatke sa ovog tipa uređaja. Kompanijama je takođe zabranjeno da daju informacije o zaposlenima bilo kome. Nove regulative u EU počeće da važe od 2018. godine.

Izvor: CNNTech

METRO ima novog člana uprave

Tomislav Smolčec je imenovan za novog izvršnog direktora prodaje i članom uprave zaduženim za prodaju METRO Cash & Carry Hrvatska. Biće odgovoran za nove funkcije među kojima je dalji razvoj kompanije i sprovođenje strategije METRO-a.

Nakon stečene diplome  na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, započeo je kao asistent prodaje u Jamnici d.d gde je dogurao do pozicije izvršnog direktora. Tu je bio zadužen za strategiju prodaje definiciju cena i prodajnog dela asortimana za Hrvatski region.

METRO kompanija ima preko 160.000 kupaca raznih asortimana proizvoda što pospešuje njeno poslovanje.

Izvor: Poslovnidnevnik

Novi direktor finansija i COO Twitter-a

Twitter je objavio da će se bivši izvršni direktor Goldman Sachs-a, Ned Segal, priključiti Twitter-u krajem avgusta i preuzeće mesto od Anthony Noto-a  koji je trenutno direktor finansija i COO.

Izvršni direktor Twitter-a, Jack Dorsey, smatra da je iskustvo sa finansijama gospodina Segal-a idealno za Twitter. Gospodin Segal najskorije je radio kao viši potpredsednik za finansije u Inuit grupi, pre nego što je radio u Goldman Sachs šesnaest godina.

Njegovo imenovanje stiže za manje od tri meseca posle Twitter-ove objave o njihovom prvom padu prihoda u prvom kvartalu ove godine. Gubici su se smanjili i mesečni broj korisnika je rastao za šest odsto, što su neki videli kao tačku preokreta za Twitter-ove pokušaje da imitiraju rast viđen kod rivalskih kuća.

Twitter je imao 328 miliona korisnika mesečno u Aprilu, što je ispod Facebook-ovih 2 milijarde mesečnih korisnika i oko polovine mesečnih korisnika koje beleži Instagram.

Izvor: Telegraph