Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com

Iznenađenje od Windows-a 10 i druge vesti iz Microsoft-a

Microsoft Monday” je nedeljna kolumna magazine Forbes koja se fokusira na sve stvari koje dolaze od Microsoft-a. Ove nedelje su to teme poput ukidanja aplikacije Word Flow za iOS, besplatne alatke LinkedIn Website Demographics, roka do kojeg će Microsoft prestati da podržava Flash, neprijatnog iznenađenja koje nam stiže od Windows-a 10, novog ‘bug bounty programa’ (prilika koju nude mnogi web-sajtovi, te softver developeri, a koja individualnim korisnicima omogućava da dobiju novčanu nagradu ako primete i prijave nove viruse), update-a za Teams App (aplikacija iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365), te nove Fitbit opcije (koja prati aktivnost korisnika) za Cortana-u.

Ukidanje aplikacije Word Flow za iOS

U aprilu 2016. godine Microsoft je lansirao intuitivnu aplikaciju za tastaturu, pod imenom Word Flow. Danas aplikacija više nije dostupna za skidanje, a iz kompanije su izjavili da je Word Flow eksperiment završen. Korisnicima predlažu da umesto ove od sada koriste aplikaciju SwiftKey.

Besplatna alatka LinkedIn Website Demographics

Taylor Greason, menadžer proizvoda u LinkedIn-u, nedavno je objavio post u kojem je najavio novu besplatnu alatku – LinkedIn Website Demographics . Funkcija korisničke demografije nekog sajta je da pruži informaciju o tome da li se kreira pravi sadržaj za određene grupe.

LinkedIn Website Demographics je besplatna alatka koja će web-portalima omogućiti da znaju profesije korisnika koji najčešće posećuju sajt, što će im omogućiti da prave bolje ciljane sadržaje. Website Demographics će ove podatke obezbeđivati tako što će imati pristup bazi podataka mreže LinkedIn, koja broji više od 500 miliona korisnika.

Microsoft i Flash

Adobe je nedavno objavio da će prestati sa podržavanjem Flash softvera do 2020. godine, a Microsoft ima svoje planove o tome kako da postepeno ukine Flash.

Iz Microsoft-a planiraju da Flash prvo ukinu za svoje pretraživače – Microsoft Edge i Internet Explorer – da bi ga potpuno povukli iz Windows-a do kraja 2020. godine. Ovaj proces je već počeo za Microsoft Edge sa Click-to-Run opcijom za korisnike Windows-a 10.

Iznenađenje od Windows-a 10

Iz Microsoft-a su potvrdili da milioni Windows 10 korisnika neće dobiti novi update. Iako su obećali da će update-ova biti do 30. oktobra 2020. godine, sada će to zavisiti od toga da li korisnici imaju najnoviji hardver. Ako hardverski partner prestane da podržava određeni uređaj, ili neku od njegovih ključnih komponenti, te prestane da obezbeđuje update za drajvere i firmver, vrlo je verovatno da taj uređaj u budućnosti neće moći da update-uje svoj Windows 10.

Ono što će stvarati dodatno komplikacije je i to da će korisnik koji bude update-ovao svoj Windows 10, a nema adekvatan uređaj, samo dobiti poruku da ‘Windows 10 više nije podržan na njegovom uređaju’, a neće dobiti informaciju o tome koji deo hardvera onemogućava update.

Windows ‘bug bounty program’

Iz Microsofta su najavili Windows Bounty Program, a nagrade za ukazivanje na viruse će se kretati od 500 do 250.000 dolara.

Update za Teams App

Microsoft je lansirao novi update za Teams app (aplikacije iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365) za iOS sa HD audio i video podrškom, te mogućnošću da se vide sadržaji koje korisnici dele.

Nova Fitbit opcija za Cortana-u

Cortana, kako su izjavili iz Microsoft-a, od sada ima i Fitbit opciju. Fitbit je već dostupan na Windows-u 10, Android-u i iOS-u, a ova opcija za Cortan-u će uskoro biti dodata i u Harman Kardon Invoke zvučnik.

Sada ćete moći da izgovarate stvari poput “Hej, Cortana, pitaj Fitbit kako sam danas”, a moći ćete i da joj saopštavate šta ste doručkovali sa “Hej, Cortana, reci Fitbit-u da ubeleži da sam doručkovao omlet”.

Izvor: Forbes

Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

WhatsApp i na vašem računaru

Mobilna aplikacija za razmenu poruka i medija WhatsApp, koju dnevno koristi milijardu ljudi, ima i opciju za korišćenje preko računara.

WhatsApp Web mogu da koriste vlasnici Android, iPhone, Windows, Nokia S60, Nokia S40 EVO, BlackBerry-a i BlackBerry 10 telefona, prenosi Mashable.

Ukoliko posedujete neki od nabrojanih telefona, pratite sledeće korake kako biste mogli da se dopisujete putem WhatsApp-a preko računara.

U internet pretraživaču idite na adresu web.whatsapp.com.

Na ekranu se tada pojavljuje QR kod za skeniranje. Zatim na telefonu uđite u podešavanja aplikacije. Naravno, posedovanje internet konekcije u tom trenutku na telefonu se podrazumeva.

Na Android i Nokia telefonima uđite u opciju Menu, a zatim WhatsApp Web. Kod iPhone-a, u pitanju je opcija Settings.

Telefon nakon toga automatski otvara kameru koja skenira kod i tada bi na ekranu računara trebalo da vam se prikaže celokupan istorijat dopisivanja putem ove popularne aplikacije.

Izvor: n1info.com

Oglašavanje na internetu u Hrvatskoj skočilo za 27%

Prema HURA Media AdEx (Advertising Expenditure) procenjuje se da je 2016. godine u zakup oglasnog prostora u vodećim hrvatskim medijima ukupno uloženo 1,49 milijardi kuna, što je 2,8% više u poređenju sa rezultatima iz 2015. godine, što znači da ulaganje u oglašavanje raste treću godinu zaredom, a najviše na internetu – s rastom od 27%.

AdEx istraživanja za tržište Srbije, je takođe potvrdilo da je digitalno oglašavanje u 2016. godini ostvarilo primetan rast od čak 17,6% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu vrednost tržišta iznosi 23,7 miliona evra.

Polovinom maja 2017, IAB Evrope sumirao je rezultate AdEx istraživanja na nivou Evrope i izašao sa ocenom da je vrednost tržišta online oglašavanja za 2016. godinu iznosilo 41,8 milijardi evra uz prosečan rast od 12,1% na nivou 27 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a među kojima se nalaze Srbija, Hrvatska i Slovenija (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija nisu obuhvaćeni istraživanjem).

Inače, Hrvatsko udruženje društava za tržišno komuniciranje (HURA) je procenu ulaganja u oglašavanje, u vodećim hrvatskim medijima za 2016. godinu, objavilo uponedeljak, 24. jula, s tim da su primarni izvori za procenu bili MediaPuls, AGB Nielsen, FINA, te medijske agencije HURA-e.

Prema istraživanju, u oglašavanje na TV kanalima 2016. godine je investirano 758 miliona kuna, u štampi 252 miliona kuna, na internetu 214 miliona kuna, te na radiju 128 miliona kuna.

Ističe se kako je uz nastavak rasta u internet oglašavanju, zabeležen i rast ulaganja u televizijsko oglašavanje (2%) i ulaganja u outdoor oglašavanje (2%).

Negativan trend pada ulaganja u oglašavanje u štampi i na radiju prisutan je od 2015. godine, a ove godine zabeležen je pad od 8% za štampu, te 2% za radio.

Prema vrsti komunikacionih kanala u sveukupnoj investiciji, još uvek dominira televizija s udelom od 51%, a slede štampa sa 17% i internet oglašavanje s 14%.

“Nastavak rasta ulaganja u zakup medijskog prostora već treću godinu zaredom potvrđuje da oglašivači prepoznaju nezaobilaznu vrednost tog segmenta industrije tržišnih komunikacija za svoje poslovanje, koji beleži oporavak nakon krize iz 2008. i 2009. godine. Verujemo da će se takav trend nastaviti u budućnosti i tako doprineti razvoju industrije kroz inovacije samih kanala oglašavanja i ponudu novih proizvoda i usluga. Pad ulaganja u zakup medijskog prostora u štampanim medijima i radiju delimično objašnjavamo razvojem digitalnih kanala i promenom navika čitalaca koji sada u većem delu sadržaj konzumiraju na online kanalima”, istakao je član Uprave HURA-e, Božidar Abramović.

HURA Media AdEX je procena zakupa medijskog prostora u primarnim komunikacionim kanalima: glavnim televizijskim kompanijama, većim izdavačima štampanih medija, radijskim izdavačima, većim dobavljačima vanjskog oglašavanja i internet kanalima. Dobijeni iznos odnosi se na procenu neto investicije u konvencionalno oglašavanje, što ne uključuje razradu kreativne ideje, produkciju i specijalne formate.

Izvor: seebiz.eu

‘Marsovskim’ jezikom protiv cenzure na internetu

Cyber građanima u Kini nisu promakle sve ozbiljnije internet restrikcije od početka 2017. godine, te novi zakoni o online sigurnosti koji su doneti u junu. Povod za dodatne strahove bili su i online incidenti u vezi sa smrću disidenta Liu Xiaobo-a, koji je preminuo u zatvoru 13. jula – fotografije sa komemoracije nestajale su iz privatnih razgovora na WeChat-u, a slične stvari su se događale i na WhatsApp-u.

Da bi se izborili sa restrikcijama, korisnici interneta u ovoj zemlji neretko su pribegavali lingvističkim akrobacijama koristeći kodirane reči, sleng, mimove, te delove drugih jezika. Tako su se nedavno vratili i ‘marsovskom jeziku’ (huo xing wen), tvorevini s početka internet ere, na koju se bilo zaboravilo.

Smatra se da se ovaj šifrovani jezik prvi put pojavio 2004. godine, ali je njegovo poreklo nepoznato. Čini se da su prve počele da ga koriste mlađe generacije na Tajvanu za online razgovore, a odatle se proširio na ceo kontinent. Simboli su nasumično kombinovani, a osnova im je u tradicionalnom kineskom pismu, japanskom pismu, pinyin-u (pomoćnom kineskom latiničnom pismu), te engleskom jeziku i kaomoyi-u (popularnom japanskom stilu u pisanju emotikona).

Marsovski’ jezik je postao kulturni simbol generacija rođenih posle 1990. godine. Nije lak za učenje, budući da jedan karakter iz kineskog pisma može da ima više paralela u ovom šifrovanom jeziku. Mlađe generacije su ga prigrlile ne samo zato što je predstavljao nešto novo, već i zbog toga što su uz pomoć njega mogli da sakriju svoju komunikaciju od nepoželjnih pogleda.

Kasnije su oni koji su se plašili cenzure počeli da koriste ovaj jezik kako bi sakrili svoje internet napise od nadležnih organa. Cenzura na internetu funkcioniše tako što algoritmi prepoznaju ‘problematične’ postove po ključnim rečima, pa kad te reči izostanu – cenzura nije moguća. Oni koji govore ‘marsovski’ mogu da produže online vek svojim postovima, budući da pojmovi iz te govorne palete još uvek nisu dospeli na crnu listu. Koliko će istrajati u internet podzemlju nije sasvim izvesno.

Izvor: qz.com

Iskoristite svoj talenat na Instagramu

Za sve instagramovce cilj ovog vikenda, od 28.-29.7.2017, je bio da putem fotografija pokažu svoj talenat. Ime takmičenja je: “Weekend Hashtag Project:#WHPtalentsh”.

 

Da li ste talentovani slikar, fotograf ili koristite neko drugo sredstvo da pokažete svoju umetnost.

Ovako su počeli:

Prvo su istakli svoj talenat, ono što su naučili podili su ga na viši nivo. Dodavajući umetninu koju su sami napravili ili muzički instrument, možda novu plesnu rutinu. Nije bilo važno ako si išao na časove godinama ili si tek počeo sa časovima, uvek proslavi i zabeležite svoj napredak. Na sportskom terenu ili u studiju,  mogao si da koristiš okruženje kako si želeo, samo da doprineseš svom videu.

Pravila projekta su bila da video bude originalan i tvoj, muzika takođe i trebalo je hashtag-ovati klipove i slike koje su urađene za vikend. Svaka fotografija koja je uslikana ili video koji je snimljena tada učestvuje na takmičenju sledeće nedelje, 6.-7.8.2017.

Izvor:Instagram