Laser, smola i 3D štampa

3D štampači se brzo razvijaju – preciznost napreduje, ali se javljaju i nove tehnologije štampe. Upoznajmo ih na primeru SLA modela Formlabs Form 2

Form-2-printer-three-quarters-Hart

Postoji širok dijapazon 3D štampača, od igrački do onih koji se koriste na Međunarodnoj svemirskoj stanici za štampanje alatki i delova. Pominje se i štampanje hrane pa čak i živih tkiva. Širok dijapazon podrazumeva jednako širok opseg cena, ali i različitih tehnologija za 3D štampanje. Mnogi 3D štampači koje bismo mogli da nazovemo amaterskim (a i njihova cena je odgovarajuća) koriste tehnologiju spajanja vlakana (Fused Filament Fabrication, FFF) koja uzimaju sa „kalemova“ – raznim kombinacijama vlakana dobijaju se različite karakteristike odštampanog materijala. Formlabs Form 2 koristi drugačiji postupak: stereolitografiju (SLA): fotoosetljiva smola se nanosi sloj po sloj, a zatim se na svakom sloju pomoću ultraljubičastog lasera „ucrtavaju“ šare, onako kako je 3D objekt definisan. Smola očvršćava proporcionalno izloženosti laseru i njegovoj snazi. Zatim se nanosi sledeći sloj, pa opet laser obavlja svoj deo posla i tako dok se objekat ne odštampa.

Budući da se koristi laser, jasno je da je štampanje preciznije, a smole mogu da imaju širok raspon fizičkih karakteristika pa je metoda primerena ozbiljnijim primenama, često i profesionalnim. A kada je nešto profesionalno, obično je i skupo što ovde baš i nije drastičan slučaj – Formlabs Form 2 koristi SLA tehnologiju a košta 3500 dolara, dakle ne mnogo više od daleko jednostavnijih i manje moćnih FFF modela.

Sprava je dimenzija 52×34×33 cm i teži 12,7 kg. Jasno je da pomoću nje ne može da se odštampa automobil, ali male objekte štampa besprekorno detaljno, s preciznošću koja se može podesiti na 25, 50 ili 100 mikrometara uz standardnu smolu. Za upravljanje se koristi 4,3‑inčni ekran osetljiv na dodir, a smole se nalaze u izmenjivim kasetama, što znači da se nećete mnogo umazati pri rukovanju; ipak, dobro je imati izopropil alkohol pri ruci. Kasete su relativno velike, u svakoj ima po litar smole, tako da nećete morati svaki čas da ih menjate, a i „inteligentne“ su: mikročip na njima obaveštava štampač o tipu i boji smole, pa ni o tome ne morate da brinete. Postoji i sistem za automatsko čišćenje viška smole koja iscuri, tako da ste mirni, ali ipak povremeno proverite, može da se desi da se neočišćeni viškovi nagomilaju. Uz štampač se dobija i finishing kit za dodatnu finu obradu odštampanih objekata. U njemu se nalazi i gomila jednokratnih plastičnih rukavica: fina obrada nije baš čist posao.

U čemu se ovaj 3D štampač razlikuje od višestruko skupljih modela? Već smo rekli da su dimenzije odštampanog objekta ograničene, a ni izbor smola nije preveliki: raspoložive su kombinacije četiri boje i tri nivoa čvrstine/elastičnosti. Imajte na umu i to da smole nisu jeftine, koštaju od 150 do 300 dolara, ali budući da su kasete velike, to ipak nije mnogo skuplje od repromaterijala za FFF 3D štampače.

Štampaču se može pristupiti preko USB‑a, Ethernet porta ili Wi‑Fi veze, a za jednostavno korišćenje možete preuzeti softver PreForm sa sajta proizvođača, u verzijama za Windows i Mac OS. Kada program učita objekat, na njemu mogu da se obave osnovne operacije poput pomeranja, rotiranja i skaliranja, a kada štampanje krene, moguće je pratiti njegov tok – samo proverite da li je štampač opremljen odgovarajućom smolom. Sve u svemu, ako nemate potrebe za štampanjem velikih predmeta ili za vrlo specifičnim mehaničkim karakteristikama, Form 2 je potpuno dorastao profesionalnim zadacima.

www.formlabs.com

Bojan Stanojević

 

Objavljeno u časopisu PC#233