Marko Lukić i Dragica Maletić (Demist) o muzici i računarima

Demist je gothic/progressive/melodeath metal bend iz Beograda (Srbija). Sem symphonic zvuka, odlikuju ih primese progressive, gothic i death metal elemenata. Bend je oformljen 2008. godine od strane dva člana koji su tu od osnivanja: klavijaturiste Marka Lukića i pevačice Dragice Maletić. Vremenom, bend je imao mnoge promene u postavi, da bi se konačno oformio u sadašnjem sastavu, zajedno sa: Ilijom Markovićem (basistom), Stefanom Gajićem (gitaristom) i Mladenom Jovanovim (bubnjarem).

IMG_3652 - CopyOd prvih nastupa tokom 2009. godine, kada je još bio tribute bend Nightwish-u, Demist je zadobio simpatije beogradske metal publike, koja je odlično prihvatila novi pravac u kom je bend krenuo sa svojim autorskim radom. Ubrzo nakon objavljivanja prvog singla Faith Remains, popularnost benda je počela da raste i van granica Srbije. Među muzičkim uticajima nalaze se mnogi svetski bendovi; svi članovi Demista donose novu notu u skladu sa svojim ukusom. Neki od bendova koji su do sada imali glavni muzički uticaj su Nightwish, Tristania, In Flames, Moonspell, Kamelot, Evanescence i Disturbed. Demist se odlikuje karakterističnom mešavinom zvuka baziranom na formuli ženski vokal+muške growl deonice, uz novu snagu i tvrđi, mračniji prizvuk jake distorzije i dinamičnih linija ritam sekcije. Iako bi se na prvi pogled mogao okarakterisati kao “još jedan symphonic bend sa ženskim vokalom”, energija i sirova snaga, kao i nesvakidašnji spektar emocija i tematike brišu ove predrasude. Od nežnijih melodija, komercijalnijeg prizvuka, do tvrđih pesama, Demist ostavlja svoj pečat u prepoznatljivom maniru.

Trenutno se bend bavi promocijom novog singla “Generation Gray”, kao i pripremom za izlazak prvog albuma Guilt and Pleasures. U planu su mnogi domaci i inostrani festivalski nastupi, kao i promotivni koncert 25. juna u KST-u u Beogradu.

IMG_3594web

 

Marko Lukić

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Naravno da jeste, samim tim što je tako nešto postalo pristupačno široj populaciji samo je oslikalo šta šira populacija želi kod nas, ponuda se uvek razvija zbog potražnje. Ovde je više pitanje ko koristi alat, tako da iako je to omogućilo raznim lošim muzičarima da plasiraju svoju muziku, takođe je omogućilo i običnim ljudima (koji nisu rođeni pod srecnom zvezdom novca, veza i položaja) koji imaju talenta da uspeju zahvaljujući talentu, a ne tome koga poznaju. I naravno muzičari mogu da se oslobode stega koje diktira društvo i da daju ono sto oni lično žele, ono šta njih čini zadovoljnim, ispunjenim.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund nije nista novo, klasne razlike su ga držale podalje od istorije. U Srbiji da, zato što je alat pao u ruke mase, i to je samo odraz naše generalne populacije. Tako da je opet u pitanju ko koristi alat, a ne da li he alat kriv. U državama Evrope kompijuter je uticao na ekspanziju umetničke muzike koja je odskočila od stega društva.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno, nažalost živimo u takvoj državi da su takve stvari postale luksuz, i mislim da bi mogli da osete razliku tek kad bi im se pustio analogni zvuk, ali do tada bi bili ubeđeni da nema razlike.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mislim da digitalni zvuk nije rekao svoje. Doveo je doba pristupačnosti, a sada nastavlja da gradi kvalitet, uporedite samo digitalni zvuk pre 20 godina i sada. Prednosti su definitivno manipulativne prirode, kao i eksperimatalne koja ne zna za granice. Tako da mislim da je u pitanju evolucija zvuka, koja izbaci i po neki kiks. Kao sto već rekoh sama pristupačnost umetnicima donosi boljitak, jer i najnekomercijalniji umetnik može da stvori delo i da nađe publiku za njega i da nastavi egzistenciju, a vreme će pokazati da li je on bio ispred svog vremena i neshvaćen kao Nikola Tesla ili Mocart.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Mislim da se smanjila potražnja izvođača (ljudi koji imaju savršenu tehniku i godine rada iza sebe, ali nemaju stvaralački um, mogu samo da reprodukuju do savršenstva nešto već stvoreno), ali nikako muzičara, njihov broj je povećan samim tim sto je sada pristupačno snimiti zvuk. Prema meni kvalitet dolazi iz stvaralačkog dela, a ne reporduktivnog. Naravno da muzičar koji je izmislio nešto to mora odsvirati uživo, a to je već stvar i žanra zbog pojave elektrronske muzike Sada nisu svi u mogućnosti da imaju pun orkestar iza sebe. Može svako da peva i svira, ali duša muzike i suza u oku se dobija samo kvalitetom smisljenog i to ne može nikad da se stvori mašinom. Emocije stvara niz sitnih grešaka na pravom mestu, to je ono što nas odvaja od kompijutera i zbog toga mislim da muzičari nemaju potrebu za strahom da će nekvalitet ostati zapamćen.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Uz dovoljno para sve je moguće, mi živimo u potrosačkom društvu. Digitalne istrumente na dobroj mašini je lako snimiti, naravno ako poznajete samu prirodu zvuka. Nisu ni ti programi i mašine tako prosti i ne zahtevaju osnovu (odnos kvaliteta zavisi od toga). Sada vam je dovoljna gluva soba za sve ostalo pored kompijutera, na kraju krajeva moderni studiji za snimanje nisu ni veći on nečije sobe. Tehnologija napreduje, i gazi zastarelo, za 80 godina ce ovo što je oko nas izgledati toplo i staro, ono pravo, ono kvalitetnije, ono sa dušom. Treba gledati dalje od prsta.

IMG_3774IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika jeste muzika, ali je lisena emocija zbog oblika u kom nastaje (niz sitnih nesavršenosti), ona ima svoj drugi smisao, da izazove druge reakcije u nama. Ne možete raditi posao koji je fizički naporan, zahteva psihičku koncentraciju, i uz to opuštenost dovoljnu da dođe do kreativnosti, ako slušate za vreme toga nesto što vas podize u duhu, ali vam odvlači previše pažnje. Ovo je naravno primer gde elektronska muzika ima prednost. Takođe elektronska muzika je bazirana na ritmici i zato nalazi šire mase ljudi koji nemaju razvijen sluh. Stvaralački um prevazilazi učenje i vežbanje. Kompozitori su sedeli za papirom i pisali iz glave melodije, arije i cele kompozicije. Mozak nema granice. Mogućnost da se smisli nešto što je nemoguće fizički izvesti i onda to zapravo stvoriti nas uvodi u novo doba evolucije koje naše telo ne može da isprati. Treba malo gledati i van trenutka u kojem živimo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običan slušalac neće primetiti ni uživo da neko ispada iz ritma. Ko je iole upoznat u muziku će osetiti neprirodnost dinamike i dužine trajanja tonova i skontati da je stvar digitalno nastala. Doduše dovoljno uporan i muzički potkovan producent može ove stvari oponašati prilicno dobro.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Umetnik sada može da bude nezavistan. Njemu ne trebaju izdavačke kuće i ljudi koji će ulagati brdo para da bi on izašao na neku scenu i probio se. Takođe digitalna prodaja olakšava umetniku da globalno plasira proizvod, tako da ne mislim da fali para ako se nađe ciljano tržiste. Nažalost muzika je postala biznis, ali ko je stvara iz duše, zbog duše taj od nje dobit i ne traži.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

You Ttube preslušavanje pesama je više pecanje u mraku za kvalitet. Ogromno tržište i velika ekspanzija muzike su doveli do toga da se čovek izgubi i ne zna šta da slusa. You Tube je alat kojim brzo možemo da se nađemo ono sto želimo, bez trošenja para na albume koji vam se neće svideti posle slušanja. Nikada neće moći da se poredi energija nastupa čak i bendova za koje nikada niste čuli ili ih žanrovski ne slusate, a kvalitetni su i sa najkvalitetnijm audio/video zapisom. Kao što se sviranje pred 10 i 10000 ljudi, za izvođače ne može porediti.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Zavisi od ciljnog tržišta, ali naravno da može, novine se sve manje čitaju, plakati su postali isto što i grafiti. Digitalna era je na jedan uređaj stavila sve što vas zanima.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Društvene mreže su udaljile ljude od realnosti. Nema istu tećinu reći da dolazite, a da ne dođete. Nikada se ne možemo očekivati isti odziv. Mislim da je i više nego upola manji.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je sada uhvatio jedan divan zalet, koji nekada zna i da bude naporan pogotovo ako imate još koju profesiju u životu. Ali sve ide na bolje, primećeni smo, ponude se pojavljuju sa svih strana, naravno nama je ciljno tžište inostranstvo, pa moramo duplo više da se trudimo oko svake sitnice i da pariramo benovima koji imaju drastično veće standarde života i pristupačnost kvalitetnijim uslovima za razvijanje benda i muzike. Uskoro počinje rad na novom albumu. Ponude za festivale u inostranstvu pristižu polako ali sigurno.

IMG_3594web

 

Dragica Maletic

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Pitanje je kao i sledeće, veoma sugestivno, i gotovo da nalaze potvrdan odgovor. Ja bih se složila da je pojava kompjutera, kao i besplatnih, lako dostupnih programa omogućila razvoj mediokriteta u muzici, ali bih rekla da postoji i dobra strana kompjuterizacije muzike jer talenat takođe može da nađe nove načine da dođe do izražaja i istraži neke mogućnosti koje ranije nisu bile dostupne.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund je oduvek bio ovde i oduvek će ga biti. Naravno, sada ga ima više nego ikad ranije, delom i zahvajuljući kompjuteru. Ipak, ne treba zaboraviti da kompjuter ne diktira ukus mase, koja iz određenog razloga uvek hrli nekvalitetu i šundu, naročito na ovim prostorima, što je već predmet neke druge analize.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Verujem da mogu da primetim razliku u zvuku, verovatno zahvaljujući tome sto sam imala prilike da slušam ploče sa roditeljima. Mislim da bi mlađe generacije svakako primetile razliku, ali verovatno ne bi umele da objasne otkud ona potiče, sem što bi možda analognu muziku okarakterisale kao ‘mator, zastareo zvuk’.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Ovde se moje mišljenje umnogome razilazi od mišljenja mojih kolega iz žanra kojim se bavim; naime, u metal muzici se i dalje smatra da je ‘staro – dobro i kvalitetno’ a ‘novo – plasticno, veštački i prolazno’. To svakako može biti slučaj, verovatno često i jeste, ali ja verujem da trud, rad i talenat koji zahteva dobro izrađeni digitalni zapis čine novu podvrstu umetnosti u muzici.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ne bih se složila da svako može da bude studijski muzičar ili vokalista; svako može nešto da snimi i to može da zvuči solidno nakon stotina sati miksanja, ponavljanja, itd, ali energija, osećaj i ono neuhvatljivo u talentu što prevazilazi puku tehniku i uvežbanost se ne mogu fabrikovati.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Uz dobru opremu, u kućnim uslovima je moguće napraviti sasvim solidan demo snimak; tu se, ipak, mora uzeti u obzir kompleksnost muzke koja se snima, uvežbanost, i umešnost u baratanju zvukom i programima za snimanje.

IMG_3648webIV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Muzika je kroz godine znatno evoluirala i ono što danas neki zovu ‘pravom muzikom’ bi nekada bilo otpisano kao ‘buka’. Nijedan muzički žanr više ne zahteva onoliko truda i požrtvovanja kao nekada, godine vežbanja se smenjuju mesecima zahvaljujući tabulaturnim programima, tutorial videima na Youtube-u, itd; elektronska muzika je te olakšice iskoristila u potpunosti. Kao neko ko nije ljubitelj ovog žanra, ne smatram se merodavnom da ocenjujem da li to ‘jeste’ ili ‘nije’ muzika, pošto ne znam dovoljno o njoj da potkrepim svoje tvrdnje.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Verujem da ovu razliku najlakše primećuju muzičari koji znaju suptilne razlike u tonovima, dinamici, itd. Mislim da će laičkom uhu biti sve teže da to oceni, sa obzirom na sve naprednije i savršenije kompjuterske programe i opremu.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Ne verujem da hoće, pošto su ljudi već odavno navikli da je muzika komoditet za koji plaćaju samo ukoliko žele; uz pojavu novih crowd funding sajtova, muzičari sve više uzimaju novac pre nego što daju krajnji proizvod; ovo vrlo lako može postati nov način da muzičari zarađuju od svojih albuma, dok trenutno najveći dobitak ostvaruju preko ‘merch’-a i karata za koncerte.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da se ‘virtuelna’ publika ne može porediti sa publikom ‘uživo’, kao što ni snimanje u studiju ne nosi istu energiju kao nastup na koncertu. Međutim, youtube je novi medij, novi način da muzičari dopru do ljudi koji će kasnije, zaintrigirani onim što čuju na internetu, doći i osetiti energiju uživo.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ukoliko neko ima dovoljno novca za internet promociju, verujem da može.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Apsolutno ne; realno je očekivati do 40% odziva od ‘najavljenog’.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je aktivniji nego ikad, slede promotivni koncert, izlazak albuma, a upravo smo objavili novi singl “Generation Gray”. Takođe planiramo nastupe na mnogobrojnim domaćim i stranim festivalima. Ubrzo počinjemo i rad na novim autorskim stvarima, tako da nikako nema stajanja.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Author: Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"

1 thought on “Marko Lukić i Dragica Maletić (Demist) o muzici i računarima”

  1. Ljudi, ko vam je lektorisao ovaj tekst? Ne samo da je pun gresaka, vec kao da je preveden sa nekog stranog jezika.

Comments are closed.