Nebojša Marić – Maroni o muzici i računarima

Marić Nebojša – Maroni rođen je 21.05.1960. godine. Od 1977. godine  aktivan je muzičar, gitarista i vokalni solista. Kao lider sastava Kakadu 1984. godine snimio je album za Sarajevo Disk i singl za PGP RTS. Od 1987. godine je vlasnik studija Kakadu, tonski snimatelj, programer i producent koji je potpisan na više desetina muzičkih izdanja.

Slika 03

Odličan je poznavalac muzičke opreme, RA sistema, studijske opereme i muzičkog softvera. Aktivno radi u programima Cubase, Nuendo, Sony Sound forge, Adobe audition. Veliki je zaljubljenik u muziku i sve što je vezano za nju. Nekoliko godina života proveo je u Austriji (Beču) gde je završio SAE Institute Wien Austria – Audio Engineering Degree. Radio je sve šposlove koji su vezani za muziku i kao spoljni saradnik u najvećem lageru muzičke opreme u Aistriji – Klangfarbe Österreichs größtes Musikhaus,Wien i Thomann GmbH Das größte Musiklager in Europa. Radi seminarske edukacije tonskih snimatelja sa posebnim osvrtom na veliko iskustvo u poznavanju analogne tehnologije. Trenutno radi u sopstvenom tonskom studiju i svira gitaru i peva u grupi Gama.

Slika 09

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Naravno, toga je bilo i previše, ali ne kao minimalizam i prizemnost več kao pogrešna upotreba kompjutera u olakšavanju muzičkog izražaja.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund u popularnoj muzici je postojao i pre komjutera i vezan je za loše kompozitore i interepretatore, a pojava kompjutera je stvorila mas-produkciju šunda, nešto kao pokretna traka u fabrici.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Analogija je neprevaziđena u smislu zvučne širine, spektra boja, harmonija i mase frekvencija tj. samog zvuka. Nešto kao prirodno prirodno i vestacki izazvana prirodnost.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapis je neosporno doneo boljitak, a najveća prednost je u visokom konforu u radu i nezamislivim granicama mogućnosti editovanja zvuka. Kod analogije se ceo proces rada na zvuku odvija mnogo sporije uz često i mukotrpan rad, ali ono što je čini neprevaziđenom je faktor iznenađenja, jer nikada ne znaš gde ćeš završiti.

Slika 01III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ne, nema razloga za tim, već se kroz olakšan rad dolazi do boljih rezultata i pomeraju se granice. A dobri muzičari kod mene imaju uvek respect i vrhunsko poštovanje.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve se to može i u home recording varijanti, ali pravi studiji su neophodni da bi se ispunili zahtevni tehnički uslovi, na primer spoljna buka, izolacija, a pre svega i vrhunska i skupa oprema koja nije dostupna baš svakom.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ja sam iz generacije živih svirača i smatram da je dar za muziku i emocija koju neko proizvodi na svom instrumentu (prstima, rukama, nogama, glasom) nezamenljiva. To je jednostavno umetnička crta ili gen koju žive samo ljudi koji ih poseduju, svako na svoj način.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Može apsolutno. Prosečno uvo ne pravi razliku između sviranja i kucanja, jer se to od njega i ne očekuje. Prosečan slušalac je samo konzument muzike.

Slika 07

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Autorska prava se brane dobrim zakonima i regulativom, a internet je sredstvo komunikacije i prezentacije.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Energija live svirke je nešto neprevaziđeno. Koncert je sat-dva energetskog šoka nabijenog emocijama i u tom smislu je neprevaziđen.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Danas je to realnost i više je nego normalno, a i mnogo je jeftinije.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Otprilike da, to se već davno definisalo i iskristalizovalo. Svi već znaju gde idu, šta slušaju i gledaju, kao i šta mogu da očekuju.

Slika 08VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Aktivan je povremeno, svirajući uživo, a materijal se već dugo kuva u studiju i samo je pitanje naše inspiracije i želje kada će biti završen. Borba za RnR je ujedno borba za neku dobru i lepu muziku, a muzika kao grana umetnosti budi u ljudima one lepe i uveliko zaboravljene vrline. Muzika nas čini lepšim, pametnijim, zdravijim i pre svega duhovno bogatijim ljudima.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Author: Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"