UniCredit poziva programere i dizajnere na takmičenje

Dvodnevni UniCredit Hakaton, na kojem će se raditi na kreiranju rešenja u skladu sa PSD2 regulativom, održaće se početkom 2. i 3. septembra u Ljubljani. UniCredit poziva programere i dizajnere da se pridruže novom izazovu, a pobednički timovi će, pored novčane nagrade, dobiti i mogućnost da predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kao i mogućnost da učestvuju u implementaciji svojih rešenja.

Hakaton je intenzivno dvodnevno takmičenje inovativnih i kreativnih pojedinaca. Podeljeni u grupe, oni će dobiti zadatak da reše različite izazove koje je uzrokovala regulativa PSD2 (The Revised Payment Services Directive). Programeri, predstavnici Fintech Start-up-ova i softverskih kompanija, će udružiti snage sa zaposlenima UniCredit-a kako bi razvili ideje koje mogu da kreiraju vrednost za klijente i banku, u kontekstu nove PSD2 regulative.

UniCredit je posvećen tome da zadrži banku na jednoj od vodećih pozicija kada su u pitanju inovacije i da osmisli rešenja koja bi doprinela unapređenju iskustva klijenata.

“Verujemo da je inovacija ključna za dugoročnu održivost bankarskog poslovanja, ali i za bolju interakciju između banke i njenih klijenata. Inovacije se nalaze i u fokusu Strateškog plana UniCredit-a, Transform 2019, čije aktivnosti treba da transformišu operativni model banke kako bi se prilagodio navikama klijenata koje se brzo menjaju i novim regulatornim zahtevima. U skladu sa tim, UniCredit Hakaton CIE omogućava nam da se oslonimo na vodeću poziciju u ovom regionu, kao i da dodatno osnažimo naše poslovanje. Sigurni smo da će ova inicijativa okupiti mlade talente iz i van banke za izradu i dizajn novih primenjivih rešenja”, rekao je Karlo Vivaldi, direktor Divizije za poslovanje u CIE u UniCredit-u.

Urška Jež, suosnivač i generalna direktorka ABC Slovenija, dodala je da “Kompanije širom sveta pokušavaju da pronađu efikasne načine da se transformišu. Zajedno sa start-up-ovima traže rešenja kako da svoj biznis učine inovativnijim, transparentnijim i agilnijim. Uspešni projekti ovih dana kombinuju oba sveta. I to je jedan od razloga naše saradnje sa UniCredit-om i zbog čega smo kreirali ovaj program, počevši od hakatona. UniCredit je pokazao veliko angažovanje kada je u pitanju praćenje svetskih trendova, dok je istovremeno aktivno slušao svoje klijente kako bi identifikovao njihove potrebe i obezbedio im odgovarajuće proizvode i usluge. Uključivanjem internih resursa u ovu inicijativu, Grupa pokazuje veliku posvećenost inovacijama. Verujem da će ovim pristupom i posvećenošću UniCredit Hakaton CIE imati širi, pozitivan uticaj na Grupu i učiniti da se UniCredit pozicionira kao pionir digitalizacije u regionu CIE, a i šire.”

Oslanjajući se na novu regulativu, zadatak Hakatona će glasiti: “Kako kreirati vrednost upotrebom informacija o računima klijenata?” To praktično znači da će timovi morati da razviju, na primer, platformu za analizu podataka klijenata sa ciljem da obezbede bolje iskustvo za klijenta.

Mogućnost da učestvuju u takmičenju imaju svi oni koji se prijave do 24. avgusta na www.abc-accelerator.com/UniCreditHackathonCEE.

Pobednički timovi će pored novčane nagrade dobiti i mogućnost da 7. septembra predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi. Postoji mogućnost da će članovi pobedničkih timova biti pozvani da učestvuju i u implementaciji svojih rešenja.

 

Izvor: beta.rs

Plaćanje karte u GSP-u i Mastercard-om

Kompanija Bus Plus je saopštila da će građani do kraja godine javni gradski prevoz moći da plaćaju i putem platnih kartica, zahvaljujući Mastercard beskontaktnoj platnoj tehnologiji, prislanjanjem same kartice na validator.

U saopštenju se navodi da, mogućnost beskontaktne kupovine karata za prevoz predstavlja postojeći sistem za kupovinu karata i uvođenjem ove usluge Beograd će biti među nekoliko gradova u svetu u kome će ona biti omogućena.

Kako bi ova opcija bila dostupna u svim vozilima vrši se nadogradnja validatora sa novim funkcijama. Taj proces sprovode partneri na projektu – BusPlus i AIK Banka, a obavlja se tempom koji ne ometa plan vožnje.

Posle nadogradnje validatora, građani će moći da koriste svoje BusPlus kartice, tako i Mastercard beskontaktne kartice na isti način kao što i sad validiraju karte za prevoz. Karticu treba prisloniti direktno na ekran validatora i da sačekaju par sekundi da svetlosni i zvučni signal označi validaciju.

Tehnologija beskontaktnog plaćanja obavlja se brzo i jednostavno, a zahvaljujući višeslojnoj zaštiti, naplaćuje se samo cena jedne karte, čak i kad kartu prislonimo više puta na validator.

Izvor: N1

Profit kompanije Sony premašio sve analitičke procene

Profit kompanije Sony za drugi kvartal 2017. godine premašio je sve analitičke procene zahvaljujući uvećanoj potražnji za procesorskim čipovima za kamere na pametnim telefonima, zdravom muzičkom delu posla, te dobroj prodaji PlayStation 4 konzola i video-igara.

Operativni profit (rezultat koji je firma ostvarila u skladu sa svojim ciljevima, pre odbitka kamata i poreza na dobit) iznosio je 156,7 milijardi jena (1,4 milijarde dolara) za fiskalni kvartal koji se završio u junu, premašujući prosečne procene od 133,3 milijarde jena. Neto prihod je iznosio 80,9 milijardi jena, premašujući očekivanje od 66,5 milijardi.

Posle burne godine, koja uključuje i zemljotres u Kumamoto-u koji je ugrozio proizvodnju procesorskih čipova za kamere, poslednji kvartal je povratio stabilnost kompanije, te utvrdio poziciju izvršnog direktora Kazuo Hirai-a.

„Rast prodaje PlayStation 4 konzola utiče i na uvećanu prodaju video-igara, a PlayStation Network beleži najbolje rezultate u istoriji”, rekao je analitičar Kiyoto Utsumi pre nego što su rezultati postali dostupni javnosti.

Akcije kompanije Sony pale su za 1,8% pre ovih rezultata, pa će biti zanimljivo pratiti šta će se u narednom periodu događati.

Tokom kvartala koji se završio u junu, Sony je završio i prodaju kineske fabrike koja proizvodi module za kamere, što je kompaniji donelo profit od 27,5 milijardi jena, a to je uticalo na smanjenje troškova koje je kompanija imala zbog zemljotresa u aprilu 2016. godine u Kumamoto-u.

Što se PlayStation 4 konzole tiče, sad već ulazi u zrelu etapu ‘životnog veka’, a to je upravo period kad je profit od prodaje konzola najveći, budući da se nove video-igre prodaju velikoj bazi korisnika proizvoda. Ovaj period je za Sony PlayStation 4 još unosniji, a sve zbog online servisa za igranje – PlayStation Network, koji korisnicima naplaćuje mogućnost da preko njihove platforme igraju određene sadržaje sa drugim korisnicima, što donosi veću dobit nego prodaja fizičkih kopija video-igre.

Izvor: bloomberg.com

Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

Potpisan Sporazum o digitalizaciji kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva Srbije

U Vladi republike Srbije potpisan je Sporazum o saradnji između Ministarstva kulture i informisanja, kompanije Telekom Srbija i Matematičkog instituta SANU. Cilj sporazuma je digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva kroz razvoj infrastrukture ustanova kulture i jačanje njihovog kapaciteta u sprovođenju ovog procesa. Digitalizacija kulturne građe doprineće većoj dostupnosti kulturnih sadržaja i kvalitetnijem predstavljanju naše baštine domaćoj i svetskoj javnosti.

Sporazum su potpisali ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, generalni direktor kompanije Telekom Srbija Predrag Ćulibrk i direktor Matematičkog instituta SANU Zoran Ognjanović. Imajući u vidu izuzetan značaj digitalizacije za razvoj kulture, kao i za predstavljanje kulture Srbije, potpisnici sporazuma će, svako u svom domenu, obezbediti resurse kako bi se proces uspešno realizovao.

Govoreći o značaju projekta digitalizacije, ministar Vukosavljević je rekao da se potpisivanjem ovog sporazuma stiču uslovi za sistematičniji i produktivniji pristup procesu digitalizacije kulturnog nasleđa u Srbiji.

„Ustanove kulture su već dosta toga uradile samostalno ili u saradnji sa privatnim sektorom. Cilj sporazuma je da se angažovanjem Telekoma Srbija i Matematičkog instituta SANU nadomesti nedostatak IT stručnjaka i ključnih infrastrukturnih, hardverskih resursa koji nisu dostupni ustanovama. Zajedno ćemo raditi i na razvijanju raznih servisa koji će kulturu približiti građanima, a posredstvom informacione i komunikacione tehnologije predstavićemo bogatstvo naše kulture najširoj publici“, istakao je Vukosavljević.

Telekom Srbija, u okviru svojih društveno odgovornih aktivnosti, veliku pažnju posvećuje promovisanju kulture, tako da učešće u ovom projektu predstavlja logičan sled, a ujedno i izuzetnu čast za našu kompaniju. Pored vrhunskih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, kompanija će staviti na raspolaganje i neophodnu infrastrukturu i opremu, a sve u cilju očuvanja i dodatnog promovisanja bogate kulturne zaostavštine naše zemlje. Svakako će nam iskustvo koje smo stekli radeći na projektu digitalizacije Manastira Hilandar biti od velike koristi prilikom sprovođenja i ovog, mogu slobodno reći, poduhvata od nacionalnog značaja“, izjavio je Predrag Ćulibrk, generalni direktor kompanije Telekom Srbija.

Potpisivanje sporazuma o saradnji shvatamo kao suštinski korak ka sistematskom pristupu digitalizaciji u Srbiji, gde će multidisciplinarna saradnja ustanova kulture, naučno-istraživačkih institucija i IKT kompanija omogućiti kvalitetno predstavljanje naše baštine, te stvaranja velike baze podataka koja će biti otvorena za naučna istraživanja“, rekao je Zoran Ognjanović, direktor Matematičkog instituta SANU.

Sporazum predviđa i čuvanje informacija koje su već unete u baze podataka institucija kulture, formiranje centralnog registra digitalne građe, kao i izradu aplikacija za pametne telefone koje će omogućiti dostupnost sadržaja najširoj publici.

Izvor: Marijana Pečić i Milan Živanović /Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije

Foto: PC Press

Internet plaćanje dozvoljeno i u tuđe ime

Narodna banka Srbije pojasnila je da se plaćanje preko interneta može nesmetano koristiti za plaćanja računa za domaćinstvo u kome žive, svojih članova porodice i slično, ali da se ne može koristiti za plaćanje računa radi naplate provizije za tu uslugu, odnosno kao poslovna delatnost, ukoliko za to nisu ovlašćeni.

Narodna banka Srbije je potvrdila da će građani nesmetano moći da nastave da plaćaju račune elektronskim putem. Međutim, pojavile su se nedoumice kada je NSB bankama poslat dopis da upozori građane koji sa svojih tekućih računa plaćaju račune za druge i za to naplaćuju – proviziju, što je nezakonito.

Narodna banka Srbije, je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima utvrdila da se značajan broj fizičkih lica, koja sa bankama imaju zaključene Ugovore o otvaranju, vođenju i gašenju tekućih računa i Ugovore o pružanju usluga elektronskog bankarstva, korišćenjem WEB E-bank i mBank servisa, bavi neovlašćenim pružanjem platnih usluga. Ta lica su vršila plaćanja za račun različitih i veći broj fizičkih lica, najčešće za registraciju motornih vozila i za mesečne obaveze po računima za struju. Neka lica su preko svog tekućeg računa izvršila preko 1.000 transakcija u iznosu preko osam miliona dinara“, navodi se u saopštenju NBS.

Dodaju da su, nakon što je takav način plaćanja postajao sve masovniji, uputili dopis bankama da bi se blagovremeno sprečilo kršenje Zakona o platnim uslugama.

Pogrešno je protumačeno da je dopis imao za cilj da onemogući klijente da vrše online plaćanja, pod kojima se podrazumeva plaćanje računa za potrebe, primera radi, svog domaćinstva, članova porodice, rodbine i slično, već je cilj da se takvo plaćanje ne vrši u komercijalne svrhe, odnosno kao poslovna delatnost“, ističu u NBS.

Prema njihovim rečima, namera tog dopisa bankama je da one blagovremeno opomenu osobe za koja primete da se bave neovlašćenim pružanjem platnih usluga jer su za to predviđene značajne novčane kazne.

Takođe, želimo da istaknemo da su neke banke razumele namenu i svrhu dopisa i u skladu sa njim postupile, dok je drugim bankama očigledno bilo jednostavnije da sa klijentima sa kojim imaju zaključene pomenute ugovore raskinu saradnju, što je dovelo i do ovih neželjenih reakcija“, naglašavaju u NBS.

Izvor: N1

Alphabet razvija sistem za čuvanje energije iz prirode

Iz X ‘moonshot factory’, koji pripada Alphabet-u, su 2015. godine došli na ideju koja bi mogla da sačuva planetu. Pod kodnim imenom Malta, ovaj projekat će se razvijati uz pomoć soli i tečnosti sličnoj antifrizu.

Istraživačka laboratorija, koja je prethodno izrodila i Google-ovo samoupravljajuće vozilo, razvija sistem za čuvanje obnovljive energije, koja bi se inače uzalud potrošila. Obnovljive energije, poput solarne i one koju daje vetar, mogu da se pronađu bilo gde na planeti, a spadaju u ‘čiste’ izvore energije. Budući da Sunce emituje energiju samo jedan deo dana, te vetar traje samo neko vreme, nije moguće osloniti se na to da će proizvoditi električnu energiju svaki put kad je to potrebno, pa projekat Malta ima za cilj da razvije način za skladištenje obnovljive energije u trenutku kad je proizvedena.

Solarna, te energija vetra, su obilni, čisti, i jeftini izvori energije, a kako se proizvede više energije nego što je električnoj mreži potrebno, kapaciteti ovih izvora nisu u potpunosti iskorišćeni. Još gore, kad obnovljiva energija izostane, te potrošači zahtevaju drugi izvor energije, aktiviraju se takozvane ‘peaker plants’, elektrane koje su aktivne samo kad postoji velika potražnja za energijom usled nedostatka drugih izvora, a koje emituju veće količine ugljen-dioksida (CO2) od običnih elektrana.

Određene tehnologije za čuvanje obnovljive energije već postoje, ali su trenutna rešenja skupa i ne mogu da sačuvaju svu energiju koja je proizvedena. Malta nudi jeftin sistem za čuvanje ovakve energije, a može se pronaći skoro svuda, te može da sačuva energiju od nekoliko sati do nekoliko nedelja.

Dobitnik Nobelove nagrade, profesor Robert Laughlin, dizajnirao je teorijski sistem koji električnu energiju čuva u toplom obliku, u soli rastopljenoj na visokoj temperaturi, te hladnom, u tečnosti sličnoj antifrizu. Energija sačuvana u soli može tako da stoji danima, ili čak nedeljama, sve dok ne bude potrebna.

Naučnici su već potvrdili verodostojnost ovakvog načina čuvanja obnovljivih energija, a način čuvanja energije u soli ima potencijal da bude nekoliko puta jeftiniji od litijum-jonskih baterija.

Iz X ‘moonshot factory’ se ne oglašavaju u vezi sa pitanjem koliko je u ovaj projekat do sada uloženo, ali tvrde da su nadomak rešenja problema koje će spasiti planetu.

Izvor: x.company