Povratak u budućnost

Kao rukovodilac IT odeljenja, sigurno ste se zapitali kako će izgledati data centar u budućnosti. Danas se tehnologija toliko brzo menja da nije nimalo lako baviti se prognozama i ostati „na zemlji“. U svakom slučaju, dva osnovna trenda koja diktiraju dalji razvoj i sudbinu data centara su Internet stvari i digitalizacija.

Korisnici Interneta imaju tendenciju ka intenzivnim sadržajima koji potpuno zauzimaju propusni opseg, a uz to ide i sve veći broj stvari „prikačenih“ na globalnu mrežu. Istovremeno, mreže mobilne telefonije i mreže s podacima konvergiraju ka cloud arhitekturi. Da bi podržali današnje i sutrašnje potrebe, snaga računara i skladištenje podataka umeće se na ivicu mreže u cilju smanjenja vremena prenosa podataka i povećanja dostupnosti. Edge rešenja donose aplikacije i sadržaj osetljiv na kašnjenje bliže korisniku ili izvoru podataka.

Protiv zagušenja mreže

Edge rešenja trenutno, pa i u skorijoj budućnosti, vidimo kroz tri primene. Prva je u distribuciji sadržaja koji zahteva veliki protok. Uticaj kašnjenja na mrežni protok može biti privremen (u trajanju od nekoliko sekundi) ili konstantan. Zagušenja mreže najčešće potiču od video‑sadržaja visokopropusne moći, a televizija i njeni servisi (pre svega 4K, VOD) aplikacije su visokog propusnog opsega koje se najbrže razvijaju.

Da bi se mreža rasteretila i poboljšalo strimovanje sadržaja s visokim propusnim opsegom, sada i u budućnosti, provajderi međusobno povezuju sisteme računara na Internetu kako bi keširali sadržaj bliže korisniku. Takvo računarsko keširanje sadržaja predstavlja primer Edge rešenja. Drugi primer je primena Edge rešenja kao tačke prikupljanja i kontrole Interneta stvari. Tehnologije koje će omogućiti sve „pametno“ – gradove, poljoprivredu, automobile, zdravlje – zahtevaju masovnu primenu IoT senzora.

Senzor se definiše kao neračunarski čvor ili objekat sa IP adresom koja ga povezuje na Internet. Kako cena senzora bude nastavila da pada i broj povezanih Internet stvari povećaće se enormno. Cisco procenjuje da će Internet stvari brojati 50 milijardi uređaja povezanih na Internet već 2020. godine.

Lokalne aplikacije predstavljaju treću primenu Edge rešenja. Potreba da se održi ili poveća dostupnost IT i njegovih mreža uvek je na vrhu razloga za zabrinutost. Cloud computing je centralizovana arhitektura, a Edge rešenje pretvara ga u više distribuiranih cloud arhitektura. Ako dođe do bilo kakvog poremećaja, glavna prednost je to što je poremećaj ograničen samo na jednu tačku u mreži umesto cele mreže. DDoS napad ili dugotrajni nestanak struje, na primer, biće ograničeni na uređaju Edge rešenja.

Edge rešenja

Generalno, postoje tri tipa Edge rešenja. Prvo ćemo naići na lokalne uređaje koji su predviđeni za određenu namenu. Raspoređivanje je „neposredno“ i oni su pogodni za kuću ili male kancelarijske aplikacije. Skladištenje lokalnog video‑sadržaja na DVR pravi je primer. Malo dalje stižemo do lokalizovanih data centara sa 1 do 10 rekova. Ti data centri sposobni su za obradu i skladištenje velikih količina podataka i brzo ih možemo rasporediti u već postojećim okruženjima. Često su dostupni kao superfabrikovani mikro data centri koji se sklapaju u fabrici i isporučuju direktno na objekat.

Sistemi s jednim rekom mogu biti opremljeni za teške atmosferske uslove kad su vodonepropusni, zaštićeni od korozije, vatre itd, ili normalne uslove kad su IT kućišta za kancelarijsko okruženje. Ovakvi 1‑10 rek sistemi pogodni su za širok spektar aplikacija koje zahtevaju malo kašnjenje, i/ili visok propusni opseg, i/ili dodatnu bezbednost ili dostupnost.

Regionalni data centri su treći tip Edge rešenja i imaju više od 10 rekova. Nalaze se bliže korisniku i izvoru podataka. Zbog njihove veličine, imaju više mogućnosti za obradu i skladištenje nego lokalizovani data centri sa 1‑10 rekova.

Daljinski nadzor

Digitalizacija je najviše uticala na količine podataka koje se razmenjuju među korisnicima. Infrastruktura današnjeg data centra za napajanje i hlađenje ima oko tri puta više tačaka praćenja i obaveštavanja nego što je to bilo pre 10 godina. Tradicionalne usluge daljinskog nadzora data centra dostupne su više od 10 godina, ali nisu dizajnirane da podrže ovu količinu podataka i pratećih alarma. Savremene usluge daljinskog nadzora uključuju tehnologije kao što su cloud computing, analitiku i mobilne aplikacije. Unutar data centra danas, rukovodilac nema saznanje kada bi trebalo da zameni komponente u svojim UPS‑ovima ili jedinice za hlađenje koje će uskoro postati problematične.

Usluge daljinskog nadzora dostupne pre 10 godina bile su zasnovane na desktop mašinama, ograničene u izlaznim podacima i uglavnom reakcionarne, tj. zavisile su od ljudskog tumačenja onoga što je pogrešno. Digitalni daljinski nadzor rešio je ova ograničenja tehnologijom i tokom narednih nekoliko godina ona će nametati ograničenja. Trenutno vidimo sedam tehnoloških trendova koji utiču na praćenje data centara: poboljšanje performansi i troškova ugrađenih sistema, računarska bezbednost, cloud computing, big data analitika, mobilno računarstvo, mašinsko učenje i automatizacija za efikasnost rada.

Dakle, nameće se zaključak da Edge rešenja mogu da odgovore na izazove kašnjenja i omoguće kompanijama da bolje iskoriste mogućnosti oslanjajući se na cloud computing arhitekture. Zato su data centri na putu da postanu još pouzdaniji i efikasniji korišćenjem digitalnog daljinskog nadzora i održavanja zasnovanog na stanju opreme koje je moguće zahvaljujući tehnologijama kao što su big data i mašinsko učenje. Međutim, to se može desiti samo s platformama koje koriste podatke koje konstantno generiše fizička infrastruktura data centra.

www.schneider-electric.rs

Vasilije Kodžopeljić

(Objavljeno u PC#244)