“Računari koji će sami učiti”

Kerrie Holley, saradnik kompanije IBM, poznat je po inovativnom radu u oblasti arhitekturalnog i softverskog inženjeringa, a trenutno je deo odeljenja IBM Research. Holley je bio jedan od govornika na konferenciji „Sledeća era računarstva“, što je bila prilika za razgovor.

Kerrie-Holley-157Vaše zvanje je IBM Master Inventor. Šta to zapravo znači?

IBM Master Inventor je osoba odabrana iz redova kompanije IBM. Kvalifikacije i dobijanje ovog zvanja su zasnovani na doprinosu pronalazača portfoliju patenata kompanije IBM i kroz odabrane publikacije objavljene na www.ip.com. IBM meri mnoge aspekte pronalazačevog doprinosa, uključujući i uticaj izuma na licenciranje, uključivanje u proizvodnju i koliko je uticaj patenta merljiv. IBM takođe uzima u obzir doprinos pronalazača zajednici u okviru kompanije IBM.

Zvanje IBM Master Inventor‑a se dobija na dve do tri godine i moguće ga je ponekad obnoviti. Od nas se očekuje pre svega da prepoznamo nove izume, budemo mentori ostalim zaposlenima tokom procesa patentiranja, podstičemo inovativno razmišljanje i da pomognemo u proceni ideja za patentiranje.

Na čemu trenutno radite u okviru IBM istraživačkog tima?

Trenutno aktivno radimo na nizu projekata. Ujedinjenje socijalnog, mobilnog, analitičkog i cloud aspekta u oblasti arhitekture, primene interfejsa za programiranje aplikacija (API), skalabilnih usluga, razvoja aplikacija i modela razvoja sistema.

Zašto je važno ulagati u informatička rešenja?

Stalno ulaganje u budućnost najvažnija je stvar koju neka kompanija može da učini ako želi da privuče nove korisnike, održi vrednost svog tržišnog brenda ili jednostavno – postigne rast poslovanja. Danas je to možda važnije nego ikada, jer moć sve više prelazi u ruke korisnika, a kompanije svoje poslovanje mogu obavljati stalno, bilo gde, putem mobilnih tehnologija. Pored toga, društvene mreže i sve više povezani uređaji generišu sve više podataka koje putem analitičkih tehnologija možemo pretvoriti u novo znanje i uvide. Tu su i cloud tehnologije koje su zauvek promenile način na koji pristupamo IT‑ju. Cloud tehnologije omogućavaju kompanijama da obezbede sadržaje za korisnike i da brže reaguju u savremenom poslovnom okruženju.

Ukratko, vodeće kompanije koriste se svim tim tehnologijama – mobilnim, cloud i Big Data – za sticanje novih korisnika, smanjenje troškova i nalaženje novih izvora prihoda.

Kakve trendove u računarstvu vidimo danas u korisničkom, ali i poslovnom sektoru?

U budućnosti, ljudi će nositi lakše, manje, inteligentnije i bolje povezane uređaje. Ekosistem mobilnih tehnologija ograničen je samo našom maštom. Već danas se dobro vidi da su mobilne tehnologije promenile način komunikacije i načine kojima ljudi dolaze do informacija. Sve postaje digitalno – kuće, automobili… I svime time možemo upravljati putem mobilnih uređaja. Mobilne tehnologije menjaju sve aspekte života, ali i poslovanje u svim industrijama.

Vlade unapređuju kvalitet usluga namenjenih građanima, kompanije za pružanje finansijskih usluga obezbeđuju digitalne servise za plaćanje, podizanje gotovine i kredite. Transportna delatnost, bilo da se radi o iznajmljivanju automobila, letenju avionom ili hotelskim rezervacijama, biva unapređena mobilnošću. Podaci o zdravstvenom stanju pacijenata biće spajani s njihovim medicinskim kartonima kako upotreba računarskih uređaja koji se nose na telu bude rasla.

U kom pravcu će IT ići u narednih 10 godina – koje nove tehnologije možemo očekivati? Hoćemo li se suočiti s nekom novom važnom promenom ili revolucijom?

Dolazi doba računara koji će sami učiti i koji će s ljudima komunicirati na prirodan način. Sistemi budućnosti pomoći će ljudima da donose bolje odluke na osnovu analize sve veće količine podataka. Mi ih zovemo kognitivnim računarskim sistemima, jer nisu zasnovani na programima koji određuju svaki njihov odgovor ili akciju u izvršavanju nekog zadatka, nego uče putem veštačke inteligencije i mašinskih algoritama za učenje koji im pomažu da predviđaju i zaključuju, i – na određeni način – da misle.

U IBM‑u smo već praktično demonstrirali kako to može izgledati s našim, danas u svetu već opštepoznatim, kognitivnim računarom koji se zove Watson i koji je pobedio na  Jeopardy kvizu. Danas se Watson koristi u raznim industrijama, posebno u medicini gde služi za bolju dijagnostiku, ali i u maloprodaji kao pomoćnik u odnosima s korisnicima. Kognitivno računarstvo će se koristiti softverski definisanim okruženjima, nanotehnologijom, vizuelnom analitikom i procesiranjem velikih količina podataka. Uskoro ćemo doživeti rast industrijskog Interneta, koji će se zasnivati na interakcijama među uređajima. Dolazi doba pametnih uređaja!

 Jovana Milićević

(Objavljeno u časopisu PC204)