Savremeno skladište

Naoko prozaično mesto kao što je magacin polako postaje složeni sistem kojim vladaju računari i robotski alati. Sve to treba staviti pod kontrolu nemanskog softvera, uspostavljajući efikasnu vezu sa informacionim sistemom kompanije.

sav-skladisteSkladišta i sitemi namenjeni njihovom upravljanju deo su zapadne civilizavije još od početka industrijske revolucije, a njihova uloga koja se uz izvesne izmene zadržala i danas formirana je tokom devetnaestog veka. Skladišta moderne ere odlikuje niz skladišnih sistema koji definišu procese preuzimanja, upravljanja i skladištenja robe, bilo da je ista grupisana na palete ili se radi o pojedinačnim jedinicama. Najzastupljeniji sistemi su skladištenje na paletama (Pallet racking), zasnovano na višestrukim horiznotalnim redovima paleta kojima se upravlja putem viljuškara. U upotrebi su i drugi sistemi zasnovani na mezaninima, vertikalnim modulima, horizontalnim i vertikalnim kružnim kontejnerima.

Tokom poslednjih dekada XX veka tradicionalni sistemi skladištenja pretrpeli su izvesne promene koje je uslovilo više činilaca. Postepeno uvođenje Just In Time koncepta prenosa dobara, koji podrazumeva direktnu dopremu od proizvođača do kupca, učinio je skladišta u izvesnom smislu izlišnim, dok je sa druge strane outsourcing, izmeštanje proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, udaljilo krajnji proizvod od kupca kao i poluproizvod od fabrika, što je uslovilo stvaranje regonalnih skladišta. Sistemi upravljanja skladištima su poslednjih godina znatno modifikovani, uz fuziju maloprodajnih objekata i skladišta kod kojih je krajnji proizvod namenjen prodaji izložen na donjim policama, a paletizovani invertar na gornjim. Veliki prozvođači i izvoznici počeli su da koriste regionalna skladišta kao distributivne tačke razvoja maloprodajnih objekata sa povoljnijim cenama, takozvanih outlet‑a, što se povoljno odrazilo na odnos proizvedene i prodate robe, a kupcima je omogućilo pristup dobrima istog kvaliteta po nižim cenama. „Poslednja reč“ kada su sistemi upravljanja i tipovi skladišta u pitanju su cross‑docking i reverse‑logistics skladišta koja podrazumevaju distributivne centre kroz koje roba samo prolazi bez dužeg (a ponekad i bez ikakvog) zadržavanja, ili se vraća od kupca proizvođaču na recikliranje.

Sistemi za automatsko skladištenje

Savremeni trendovi skladištenja robe zastupaju primenu automatizacije gde god je to moguće, a u pojedinim skladištima koja zarad održivosti kvaliteta robe zahtevaju niske temperature, to često otežava rad računarske opreme. U svakom slučaju, potpuno automatizovana skladišta u razvijenim zemljama preuzimaju primat, jer nude niz nespornih prednosti.

Automatski skladišni sistemi sastoje se od niza računarski kontrolisanih sistema za uskladištenje i povlačenje robe iz prethodno definisanih zaliha. Ovi sistemi naročito su pogodni za skladišta sa velikim prometom robe i ograničenim skladišnim prostorom. Prvi sistemi pojavili su se tokom sedamdesetih godina, prateći razvoj računarskih sistema koji upravljaju celokupnim procesom. Na primer, povlačenje određene robe iz skladišta postiže se specifikovanjem tipa i količine koja se treba pripremiti za preuzimanje. Računar zatim određuje gde se u skladištu određena roba nalazi i nalaže odgovarajućoj upravljivoj mašini da dopremi robu do tačke sa koje je preuzimaju transportna sredstva. Vrlo često deo sistema za automatsko skladištenje čine pokretne trake i automatizovana upravljiva vozila koja su zadužena za skladištenje i preuzimanje uskladištene robe i njeno dopremanje do izlazne stanice. S obzirom na minimalnu upotrebu ljudske radne snage, roba u potpuno automatizovanim skladištima može se skladištiti u visećem položaju i raspoređivati vertikalno ali i horizontalno, što umnogome poboljšava iskorišćenje raspoloživog prostora.

Efikasan automatski sistem omogućava kompanijama da smanje troškove umanjenjem broja nepotrebnih delova i proizvoda u skladištu i poboljšaju organizaciju sadržaja skladišta. Prostor je bolje iskorišćen jer su redovi između paleta uži, roba je gušće raspoređena, a moguće je i složiti robu u skladištu na takav način da proizvodi koji se najbolje prodaju budu grupisani na najpristupačnijoj lokaciji. Automatizacija smanjuje potrebu za radnom snagom i poboljšava bezbednost ljudi, obezbeđujući nesmetano funkcionisanje čitavog procesa, od naručivanja i dopremanja robe do pakovanja i daljeg transporta na krajnju destinaciju. Sistemi za automatizaciju olakšavaju praćenje robe u sistemu, vremena koje je ista provela na skladištu i od kog dobavljača je pristigla. Analizom podataka kompanije mogu da lakše kontrolišu svoj celokupni invertar i optimizuju iskorišćenje skladišnog prostora. Ovim se olakšava i uskladištenje sezonske robe neposredno pred sezonu kako bi se što lakše i brže zadovoljile potrebe tržišta.

Kao alternativa ručnim računarima kojima se skeniraju bar-kodovi i papirnim dokumentima, krajem devedesetih godina prošlog veka pojavila se tehnologija upravljanja glasom. Sa razvojem tehnologije i softvera za prepoznavanje glasa očekuje se da ovaj način upravljanja skladištima postane dominantan u narednih pet godina. U skladištima kojima se upravlja glasom radnici su opremljeni namenskim slušalicama sa mikrofonom koji su povezani na omanji prenosni računar. Radnik komunicira s računarom prethodno definisanim glasovnim komandama i čita potvrdne kodove odštampane na proizvodima u skladištu. Nova tehnologija upravljanja je oslobodila ruke i pažnju zaposlenima u skladištu i time unapredila efikasnost, pouzdanost i bezbednost.

Sistemi za upravljanje magacinima

Softverski sistemi za upravljanje magacinima predstavljaju ključnu komponentu lanca snabdevanja i imaju za cilj upravljanje prevozom i skladištenjem dobara, što podrazumeva prijem, prevoz, skladištenje i dopremanje do krajnjeg kupca (najčešće) gotovih proizvoda. Ovi sistemi nastoje da ekonomičnim upravljanjem optimizuju iskorišćenje raspoloživog prostora magacina što se postiže pomnim praćenjem toka robe kroz isti. Bliska saradnja sistema sa rešenjima za automatsku digitalnu identifikaciju proizvoda kao što su skeneri bar-kodova, mobilni računari i čitači RFID čipova se podrazumeva u ovom okruženju.

Softverski sistemi za upravljanje skladištima dostupni su na u raznim formama, od nezavisnih sistema sve do modula pravljenih za integraciju u već postojeći ERP softver. Zavisno od veličine organizacije, sistemi mogu biti vrlo jednostavni kao što je obična lista koje se osvežava po potrebi, ali i vrlo složeni, što ćemo videti kada se pozabavimo namenski napisanim softverom za upravljanje složenim skladišnim sistemima.

Ukoliko ste spremni za potragu za najboljim magacinskim rešenjem za vaše skladište, obavezno pročitajte primere i rešenja koja se mogu pronaći kod nas na tržištu: 

AB Soft: Lekovi pod kontrolom

Farmaceutska industrija predstavlja jedan od najvećih izazova za svaki informacioni sistem. AB Soft je rešenjem primenjenim u ADOC‑u uspešno savladao izazove koji su postavljeni pred softver.

Albatech: kontrola, pouzdanost, preciznost 

Albatech ima mnogo toga da ponudi u oblasti informacionih sistema za podršku magacinskom poslovanju, a za ovaj broj smo izdvojili logistički softver LX One.

LS Data: magacin pod konac

Kompanija LS Data pune 22 godine povećava produktivnost svojih korisnika, pomaže im da umanje greške u radu i eliminišu papir iz kancelarijskog okruženja. Magacinsko poslovanje je važna komponenta uspešnog rada, pa LS Data nudi dva interesantna rešenja…

Sunbar za magacinsko poslovanje

U oblasti POS-a, logistike i proizvodnje Sunbar sarađuje sa kompanijama kao što su Milšped, Merkator, Cargo Partner, Gebruder Weiss, Farmalogist, Idea, Univerexport itd. Jedno od rešenja koje Sunbar nudi namenjeno je upravljanju magacinima – Qguar WMS Pro.

(Objavljeno u časopisu PC#204)