Semjuel Beket i nacionalna informaciona bezbednost

Zakon o informacionoj bezbednosti predstavlja okvir za formiranje domaćeg CERT‑a, tela koje će brzo reagovati na eventualne probleme u funkcionisanju Interneta. Ovakvo telo imaju sve razvijene zemlje, a nama je bilo potrebno još pre više godina…RNIDS CERT pcpress

Ako se uzme u obzir činjenica da Slovenija ima nacionalni CERT (Computer Emergency Response Team) od 1995. godine i da sada slavi 20 godina njegovog postojanja, a da je SAD formirala United States Cyber Command – specijalni vojni rod za cyber ratove – još 2009. godine, neophodno je da naša zemlja usvoji Zakon o informacionoj bezbednosti i da formira nacionalni CERT… i to pre najmanje 10 godina.

Zakon o informacionoj bezbednosti

Uz mnogobrojna prethodna odlaganja, pred nama je konačno predlog Zakona o informacionoj bezbednosti, čime se Srbija najzad pomerila sa mrtve tačke u ovoj oblasti. Kada govorimo o samom predlogu Zakona, moram reći da on nije loš, ali da postoje izvesne manje i veće manjkavosti koje bi trebalo da se dorade.

Prema burnoj javnoj raspravi koja je održana u PKS i komentarima koji su tada izneti, vidi se da se na ovaj zakon čekalo dugo i da je neophodan. U razgovorima sa finskim, slovenačkim i hrvatskim CERT‑om uvideli smo koliko napada dolazi preko računara sa naše teritorije (finski CERT nam je pokazao lošu situaciju u cyber bezbednosti u Srbiji, i to u realnom vremenu, tokom RIPE SEE skupa održanog u aprilu ove godine u Beogradu), sasvim je sigurno da Srbija vapi za nacionalnim CERT‑om, čak i bez donošenja Zakona.

Glavna odlika ovog predloga Zakona jeste da se on najviše bavi državom i državnim službama, i kao takav je dovoljno dobar. Glavne predloge koje je RNIDS izneo u okviru komentara u javnoj raspravi tiču se upravo preusmerenja fokusa zakona sa državnog na nacionalni nivo, što bi trebalo da je i svrha ovog Zakona. Radi uspešnosti sprovođenja Zakona u njemu treba uvesti dobru praksu iz evropskih zemalja koje insistiraju na višepartnerskom modelu, na kome i počiva upravljanje Internetom u celini.

Stoga smo predložili izmene koje se tiču učešća civilnog sektora (privatnih firmi, preduzetnika i drugih stručnih organizacija) u nacionalnoj informacionoj bezbednosti. Shodno tome da u predlogu Zakona nije definisana kritična infrastruktura, a da je u vlasništvu privatnih firmi skoro 90 odsto domaće infrastrukture, saradnja sa njima je neminovna, pogotovo ako se uzme u obzir potencijalna privatizacija Telekoma.

Druga glavna karakteristika predloga Zakona je opšti karakter, koji iziskuje izradu mnogobrojnih podzakonskih akata – čak 21 podzakonski akt, od kojih 19 treba da proizvede MTTT u narednih 12 meseci od donošenja Zakona. Ovo može predstavljati usko grlo, pošto je većina ovih podzakonskih akata usko‑stručna. Čak i ovde je vidno da je potrebna saradnja sa civilnim sektorom koji ima znanja da pomogne u ovako obimnom zadatku.

SRODNE TEME: Informaciona bezbednost

Nacionalni CERT

Glavni cilj ovog predloga Zakona jeste formiranje nacionalnog CERT‑a. Predlozi koje je RNIDS uputio na ovu temu odnose se na to da je nedovoljno precizno definisana njegova uloga, kao što je slučaj i sa ulogama ostalih tela. Prilikom definisanja uloga u oblasti nacionalne informacione bezbednosti, postoji tri nivoa: politički (vlada i ministarstva), strateški (obrazovan u višepartnerskom modelu) i operativni (nacionalni CERT koji kreira svoje veze na bazi poverenja). U predlogu Zakona imamo donekle izmešane ove oblasti u predloženim telima, a predlozi RNIDS‑a su se odnosili na preciziranje uloga predloženih tela informacione bezbednosti.

Shodno činjenici da svi oko nas, osim Bosne i Hercegovine (Crna Gora i Makedonija su u fazi formiranja), imaju nacionalni CERT, sa ili bez Zakona i strategija, neophodno je da što pre i mi imamo nacionalni CERT, možda i pre donošenja Zakona o nacionalnoj informacionoj bezbednosti. RNIDS, kao organizacija koja upravlja jednim kritičnim internet resursom – nacionalnim domenima .rs i .Срб – upravo je u fazi formiranja CERT‑a koji će se baviti informacionom bezbednošću u okviru ovih domena. Radna grupa završava svoj rad i očekujemo formiranje našeg CERT‑a tokom ove ili naredne godine.

Dušan Stojičević je Predsednik Upravnog odbora Registra
nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)

Dušan Stojičević

(Objavljeno u Časopisu PC#224)