Srbija u oblaku

Cloud computing prestaje da bude samo još jedna tema u trendu. Na svakom koraku srećemo po neko „oblačno“ rešenje koje će naše IT odeljenje primeniti. Ili je barem tako u svetu. Pokušali smo da ustanovimo kakva je situacija na našem tržištu.

pcbiz 01-cloud-computing_1Prvo ushićenje računarstvom u oblaku polako prolazi – velika obećanja i očekivanja su zamenjena realnošću a ona, barem kako se pokazalo tokom 2013. godine, u priličnoj meri prate optimizam o kojem smo slušali i čitali pre dve-tri godine. Gartner kaže da je vrednost tržišta usluga u cloud‑u za 2013. bila 130 milijardi dolara. Da shvatimo veličinu ovog tržišta pomoći će nam činjenica da je to tri puta više od bruto domaćeg proizvoda Srbije. A tu nije kraj ekspanziji cloud computing‑a, pošto isti izvor procenjuje da će do kraja 2015. tržište javnih cloud usluga porasti na 180 milijardi dolara – kad bi takvim trendom rastao i bruto domaći proizvod, gde bi nam bio kraj.

Primetićete da smo napisali javne cloud usluge, dakle usluge dostupne svima koji su za njih zainteresovani. „Privatni oblaci“ korporacija nisu obuhvaćeni ovom procenom, što daje još veći značaj činjenici da je računarstvo u oblaku postalo značajan trend. Nemojte ipak pomisliti kako mislimo da je to u svetu najvažnije ustrojstvo kompanijskih informacionih sistema – proći će mnogo vremena dok sve ne pređe u cloud, ako se to uopšte i desi. Prepreka nisu samo navike i već poslovično nepoverenje kada je u pitanju postavljanje poslovno osetljivih podataka na servere koji su „tamo negde u belom svetu“, već i ranije investirana sredstva u tradicionalnu računarsku infrastrukturu i softver koji mora da odsluži svoj radni vek pre nego što se zameni drugim ili drugačijim sistemom.

Ili se možda varamo? Analitičari su u 2013. godini zdušno isticali da će na rast tržišta usluga u oblaku najveći uticaj imati baš mala i srednja preduzeća. Razloga je previše da bi ih ovde sve nabrajali, a kao najčešći se ističe činjenica da je za kompanije koje zapošljavaju do 250 radnika IT u drugom planu, pa mogućnost da se briga prepusti drugima, uz kontrolisani mesečni trošak, deluje veoma privlačno. Sledeći važan faktor koji ubrzava prelazak na cloud tehnologije je potreba malih i srednjih preduzeća za primenom najsavremenijih modela i tehnologija u poslovanju. Do skora to nije bilo lako izvodljivo, pošto je potreban softver bio preskup za procenjeni obim poslovnih operacija. Sada se pojavljuje sve veći broj modernih poslovnih aplikacija koje to nude u cloud‑u i za čije korišćenje je dovoljno da se samo pretplatite na servis i to u onoj meri i prema tome koja vam je usluga u datom periodu potrebna.

Ima li oblaka kod nas?

Kratak pregled na domaće tržište otkriva da je cloud stigao i na brdoviti Balkan, pa čak i u većoj meri nego što može da se zaključi na osnovu stereotipa o našem tehnološkom kašnjenju za svetom. Doduše, ponuda ni izbliza nije tako bogata kao što je to, na primer, u Americi ili zapadnoj Evropi – u mnogim segmentima postoji tek jedan ili dva ponuđača servisa, pa o konkurenciji u pravom smislu te reči teško je govoriti.

Od svih oblasti koje čine cloud computing kod nas je najzastupljenija infrastruktura. Pored značajnih Internet provajdera, serverske platforme na kojima možete da pokrećete sopstvene aplikacije, a da „brigu o svemu“ prepustite stručnjacima u data centrima, iznajmljuje i nekoliko preduzeća specijalizovanih za ovu oblast. Pored samih servera i prostora na diskovima, često je u ponudi i iznajmljivanje sistemskog softvera (Linux i Windows platforma), dok je na polju aplikativnog softvera situacija skromnija. Tu je ipak nekoliko poslovnih aplikacija domaćih proizvođača, te set Microsoft Dynamics NAV i CRM rešenja koja mogu da se iznajme kao servisi u cloud‑u. Da ne zaboravimo najzastupljenije aplikativne servise koji su dostupni u domaćoj ponudi – elektronska pošta i platforme za Web sajtove.

Kada se sve sabere, na polju osnovnih usluga Cloud‑a, Infrastruktura kao usluga (IaaS) i Platforma kao usluga (PaaS), ponuda domaćih rešenja je dobra, kako po pitanju dobavljača, tako i po pitanju tehnologija koje se nude. To otvara široko polje mogućnosti da preduzeća jedan deo, ako ne i čitav informacioni sistem, umesto da kupuju, iznajmljuju i tako fleskibilnije i efikasnije koriste resurse koji su im potrebni za što kvalitetnije obavljanje osnovnog posla.

Na vrhu piramide usluga koje se nude kroz cloud je skup softverskih aplikacija koje krajnji korisnici direktno mogu da primene u svakodnevnom radu. I tu vidimo najmanju ponudu domaćih rešenja. Postoji varijanta lokalizovanog Microsoft Dynamics CRM‑a koju možete iznajmiti i vrlo brzo početi da je primenjujete. Tu je i nekolicina domaćih programa za vođenje poslovnih knjiga sa manje ili više elemenata ERP‑a. Oni se nude kao samostalni proizvod, ali i kao deo celovitog paketa u kojem su i usluge knjigovodstvene agencije, što ih čini izuzetno atraktivnim za mikro i mala preduzeća koja razmišljaju o kvalitetnijoj interakciji sa knjigovođom i sanjaju o bržem izveštavanju o poslovnim rezultatima, uz istovremeno bolju kontrolu troškova. Posebno nas raduje što trend predstavljanja novih proizvoda u ovoj kategoriji dobija na zamahu, pa sa optimizmom gledamo na skoru budućnost, jer sa osnaženjem konkurencije neumitno raste i kvalitet usluge.

Time smo uglavnom nabrojali sve što smo pronašli u domaćem cloud‑u. Za razliku od sveta gde su čvrsto uporište u cloud‑u našle aplikacije za saradnju učesnika u obavljanju poslovnih aktivnosti, upravljanje projektima, komunikaciju sa kupcima, praktično na svim poljima koja zaokružuju aktivnosti preduzeća usmerenog ka modernom i dinamičnom poslovanju, ove „sporedne“ alatke su nam dostupne jedino ako se opredelimo za neko strano rešenje prihvatajući ga takvim kakvo jeste, odnosno prilagođeno svetskom tržištu, sa skromnim ili još ćešće nikakvim stepenom lokalizacije. Ovakvo stanje predstavlja veliku šansu za domaća informatička preduzeća kojima je prostor potpuno otvoren, a potreba za takvim softverom kao uslugom velika. Sada je pitanje da li je ta potreba i adekvatno prepoznata, što se svodi na staro pitanje da li je starija kokoška ili jaje, odnosno u ovom slučaju: da li treba čekati kritičnu masu preduzeća koja su prepoznala potrebu, ili odmah ponuditi rešenje koje će zainteresovanima pomoći da tu potrebu prepoznaju kao svoju.

A u praksi…

Razgovarali smo o cloud servisima u nekoliko domaćih malih i srednjih preduzeća, obuhvatajući tri nivoa sagovornika. Na prvom su bili vlasnici i direktori, na drugom iskusni profesionalci i na trećem „mlade snage“, upravo izašle iz školskih klupa. Čuli smo prilično slične priče – razlike svakako postoje, ali nikako nisu tolike da ne bismo mogli da izvučemo opšti zajednički stav koji možemo da smatramo tipičnim za srpske prilike.

Počećemo sa nečim što nam je zajedničko sa ostatkom sveta. Prema internacionalnim istraživanjima, u preduzećima koja zapošljavaju do 250 radnika informacione tehnologije su u drugom planu i na njih se obraća pažnja samo kada se pojavi jasna potreba, a o strateškim ciljevima se ne razmišlja. Inicijativa i komunikacija sa pružaocima informatičkih usluga počinje i završava se na najvišem nivou, odnosno u kancelariji vlasnika ili direktora. Ukoliko i postoji zaposleni stručnjak za računarske tehnologije, njegovi zadaci su pre svega operativni, odnosno da se ono što je dogovoreno i ostvari. Mišljenje struke u tim slučajevima se povremeno traži, ali ono nije presudno za donošenje odluka. Eto, to je jedna važna zajednička karakteristika. Ono što je razlika koju smo uvideli i koja u velikoj meri koči put ka cloud‑u je u tome što naši donosioci odluka, umesto da su usmereni ka definisanju potreba koje proističu iz poslovanja, često ne sagledavaju ponuđena rešenja, već sami pokušavaju da ih pronađu i to sa ciljem da se što manje, a najbolje nimalo novca ne potroši. I u svetu niko ne želi da potroši ni dolar više nego što mora, ali postoji svest da svaki napredak ima svoju cenu. Evo i konkretnog primera iz jednog razgovora, a čini nam se da je tipičan jer se radi o tehnologiji koja je ulaznica u svet računarstva u oblaku.

Prepoznata je potreba za boljom saradnjom među članovima konsultantskog tima koji su, prirodom posla, veći deo dana van kancelarije. Trenutno se informacije razmenjuju pre svega direktnim kontaktom i elektronskom poštom, a kroz taj kanal se razmenjuje i veliki broj revidiranih tehničkih dokumenata koji su svima potrebni. Svako tu dokumentaciju čuva na svom računaru i sam vodi računa o tome koja je verzija softvera u upotrebi. Rukovodstvu se svidela ideja o uvođenju softverskog alata za timsku saradnju, ali kada su čuli u šta je sve potrebno da se investira, počevši od zamene trenutno suviše spore Internet komunikacije, uvođenja VPN tehnologije do novog servera i softvera, entuzijazam je značajno opao.

Sagovornicima je predočena mogućnost da se sve reši u cloud‑u, da bi mesečno plaćali onoliko koliko koriste, da nema brige ni oko Internet infrastrukture, backup‑a, ni dostupnosti servisa u slučaju kvara. Optimizam je ponovo porastao sve do trenutka kada se neko setio da pita „a gde će da budu ta naša dokumenta i komunikacija“. Sumnja da je taj server negde u svetu suviše delikatan izbor po pitanju bezbednosti poslovnih informacija opet je dovela entizijazam na minimum, a vlasnik preduzeća nam je u poverenju rekao da nije siguran ni da li bi oni – misleći pre svega na sebe – znali da to koriste.

To smo i proverili u neposrednom razgovoru sa iskusnim profesionalcem koji tvrdi „da svakodnevno koristi Internet, Word, Excel i ERP“. Predstavljajući mu mogućnosti jednog od brojnih rešenja u ovoj oblasti i to na nivou osnovnih i najkorisnijih funkcija čuli smo komentar „da je to ipak malo složeno za svakodnevni rad i da je nemoguće da se stalno ide u softver i unose ili primaju nove informacije“. „Elektronska pošta je sasvim dovoljna za nas“, zaključuje naš sagovornik.

Od najmlađih sagovornika smo saznali da su o ovim tehnologijama, koje direktno utiču na kvalitet poslovanja, tokom školovanja veoma malo čuli i da su učili uglavnom sami ili od svojih vršnjaka. Pitali smo koliko su vremena posvetili samostalnom usavršavanju, a odgovor je glasio „koliko je vreme dozvoljavalo“, uz napomenu da slobodnog vremena uvek ima malo. Njima se naša prezentacija mogućeg rešenja svidela, nije ih uplašila, a simpatičan je i komentar jednog od njih „ovo je lako, liči na Facebook“. I da znate da liči, jer u suštini ove popularne Internet lokacije i jeste jednostavna mogućnost da grupa ljudi razmenjuje informacije.

Očigledno je da nam nedostaje više spoznaje kako da upregnemo informacione tehnologije u cilju boljeg poslovanja, ali i svest da uvođenje nečeg novog obavezno zahteva da se i sami usavršavamo, a pritom i da potrošimo nešto novca. Ipak, računarstvo u oblaku je definitivno stiglo u Srbiju, ali će nam biti potrebno malo više vremena da se uverimo u to da se radi o zrelim i pouzdanim tehnologijama, koje mogu da i najmanjima daju barem deo mogućnosti koje godinama koriste najveći i to po ceni koju možemo da platimo. To je možda posledica nedovoljne edukacije, a pre svega poslovnog ambijenta, godinama zatvorenog u lokalne okvire – što je preduzeće više otvoreno ka poslovanju sa svetom, to je potreba za modernim tehnologijama jače izražena, baš kao i inicijativa da se te „moderne stvari“ što bolje iskoriste.

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#209)