Veštačka inteligencija u različitim segmentima života

IFA predstavlja poslednje proizvode i inovacije u tehnologiji i predstavlja najvažnije trzište u Evropi. Ove godine gostovaće Richard Yua na konferenciji i govoriće o značaju veštačke inteligencije.

Imamo bezbroj asistenata veštačke inteligencije čak i Huawei razvija svog pametnog asistenta. Takođe, Apple-ov Siri, Amazon-ovu Alexu, Microsoft-ovu Cortan-u… Pomažu nam u sitnicama da nađemo stvari u kratkim razgovorima, ali to nije isto što i veštačka inteligencija.

Pre samo par dana Kina je objavila da će postati jedna od vodećih zemalja u proizvodnji veštačke inteligencije do 2030.

Google ima igru Alfago koja u sebi ima veštačku inteligenciju i možemo da igramo Alfa go sa veštačkom inteligencijom. Možemo veštačku inteligenciju da integrišemo u različite delove života: medicinu, policiju, agrokulturu, mada sve to zvuči neverovatno.

Kineska plicija koristi veštačku inteligenciju u kombinaciji sa tehnologijom prepoznavanja, dakle tehnologiju u tehnologiji da prepozna buduće zločince, ili da upozori osobu ili osobe koje prelaze na crveno svetlo.

 

Izvor: PC Press

Od igre do veštačke inteligencije

Kina je u četvrtak predstavila plan da do 2030. godine postane lider u razvitku veštačke inteligencije, sa ciljem da potisne svoje tehnološke rivale i izgradi domaću industriju vrednu 150 milijardi dolara. Prema državnom savetu, ova politika je izjava namere iz visokih redova kineske vlade da pospeši ekonomiju, koja je druga najveća ekonomija na svetu. Plan dolazi od toga da Kina priprema multimilijardersku nacionalnu investiciju pod nazivom “moonshot” projekat.

Dok administracija Donalda Trampa smanjuje ulaganja u veštačku inteligenciju u Kini veštačka inteligencija je u povoju. Dva profesora koja su se konsultovala sa vladom u vezi veštačke inteligencije su rekli da poraz Lee Se-dol 2016. godine, mastera igre Go, od Google-ove igre koja se bazira na veštačkoj inteligenciji AlfaGo je dao podstrek Kini da krene u tom smeru. Onda je u maju Google ponovo doneo igru u Kinu gde je najbolji igrač Ke Jie izgubio. Ovo je jedan od momenata kada je Kina shvatila značaj veštačke inteligencije. Njihovo razumevanje samog pojma ide do distopijskog, tj. distopijske budućnosti. Kina hoće da integriše veštačku inteligenciju ne samo u medicinu, agrokulturu već i u naoružanje, cenzurisanje Interneta i predviđanje zločina. Peking polako ulaže novac u neke od  firmi SAD-a koje se bave veštačkom inteligencijom.

Kina veruje da će u finalnom momentu ona biti svetski inovator, kada se radi o veštačkoj inteligenciji. U junu vlada Tianjina, koji se nalazi istočno od Pekinga, planira da uloži pet milijardi dolara u industriju veštačke inteligencije. Tako je kineski pretraživački džin Baidu najavio da će otvoriti novu laboratoriju u saradnji sa vladom u cilju razvoja veštačke inteligencije.

Izvor: The New York Times

Tehnološki trendovi i savremeno obrazovanje

Izuzetan napredak veštačke inteligencije u prethodnoj deceniji doprineo je poboljšanju u obrazovnoj sferi na svim nivoima. Poseban progres primećuje se na polju online kurseva, sa akcentom na sve individualnijem pristupu učenju u odnosu na potrebe polaznika i studenata.

Podrazumeva se da će u kvalitetnom obrazovanju uvek učestvovati ljudska bića u svojstvu nastavnika, ali jedan od glavnih izazova za stručnjake predstavlja – kako na najbolji način integrisati napredne AI (Artificial Intelligence) tehnologije s tradicionalnim načinom učenja u učionici.

Roboti kao obrazovna sredstva koriste se u obrazovanju još od ranih 1980‑ih godina. U savremenim osnovnim i srednjim školama možemo prepoznati primenu robota s novim višenamenskim „čulnim“ tehnologijama. Najpopularniji su roboti koji još u ranom uzrastu podstiču decu da kreiraju kodove, poput Ozobota, koga programiraju na osnovu šablona boja da igra i pleše, i Cubeleta, koji uz pomoć robo‑blokova podstiče logičko i deduktivno razmišljanje kod dece. Robot‑ljubimac PLEO rb na zanimljiv način i kroz igru pomaže deci u učenju biologije. Poseban značaj imaju vizuelni programski jezici poput Blocklyja, sa kojim deca na vrlo jednostavan način, već u uzrastu od osam godina, mogu da kreiraju iOS i Android aplikacije koristeći C ili Javu.

U nastavnim programima škola i fakulteta budućnosti očekuje se veća upotreba AI tehnologija, inteligentnih tutora (Intelligent Tutoring Systems – ITS) i online sistema učenja.

Takvi sistemi nastali su iz prvih istraživačkih projekata (npr. Why2‑Atlas) koji su podrazumevali interaktivnu komunikaciju između čoveka i mašine u formi digitalnih „privatnih profesora“. Obrada prirodnog jezika (Natural Language Processing ‑ NLP) i oruđa za procenu znanja radi koocenjivanja eseja u standardizovanom testiranju, koji su razvile kompanije kao što su Educational Testing Service i Pearson, u kombinaciji sa crowdsourcingom, znatno su unapredile online učenje i omogućile nastavnicima da višestruko povećaju svoje učionice. Uz softver i online sisteme kao što su Carnegie Speech ili Duolingo, kroz automatsko prepoznavanje govora (Automatic Speech Recognition ‑ ASR), učenje stranih jezika nikada nije bilo jednostavnije. Sve je intenzivnija saradnja naučnika koji se bave veštačkom inteligencijom i naučnika iz sfere društvenih nauka. Slični tutorski sistemi za edukaciju razvijeni su i na polju prirodnih nauka: matematike (npr. Carnegie Cognitive Tutor), hemije, fizike, geografije, medicinske dijagnostike i dr.

Budućnost u savremenoj učionici

Očekujemo da će studenti u budućnosti biti u mogućnosti da urone u najrazličitije VR scenarije iz većine nastavnih predmeta (poput Stanfordovog Galileo Correspondence Projecta i Kolumbijinog projekta Making and Knowing). Oživljavanjem prošlih i kreiranjem fiktivnih svetova, studenti mogu da ostvare interakciju sa okruženjima i objektima s kojima je teško ostvariti interakciju u realnosti.

Prof. dr Valentin Kuleto, President of LINK group

Značajnom razvoju na polju analitike učenja doprineli su i data set‑ovi iz sistema za online učenje (MOOC), koji nisu samo korisni za masovnu isporuku već su postali prirodno sredstvo za prikupljanje podataka i eksperimente koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta masovnog učenja.

Pretpostavlja se da će u narednim godinama ekspanziju doživeti online obrazovni sistemi koji podržavaju viši nivo stručnog obrazovanja i celoživotno učenje, namenjeni zaposlenim stručnjacima, kao i ljudima koji menjaju karijeru i kojima je direktna interakcija s predavačima od manjeg značaja. Takvi sistemi za unapređivanje znanja uticaće na ekspanziju profesionalnih kvalifikacija i sertifikacije, koje se u potpunosti mogu steći na osnovu online kurseva.

Dodatno, procene su da, iako formalno obrazovanje neće nestati, online obrazovanje u kombinovanom iskustvu s tradicionalnim učenjem ostvariće ozbiljan udeo učenja na svim nivoima. Posebno u zemljama u kojima je pristup obrazovanju otežan široj populaciji, razvoj online naprednih obrazovnih resursa uz proces učenja koji se prilagođava korisniku trebalo bi da u velikom procentu reši pomenuti problem. U tom smeru očekuje se izuzetno dinamičan razvoj. Stoga, realno izgledaju očekivanja da ćemo za koju godinu prilikom učenja imati pomoć „nastavnika robota“.

(Objavljeno u PC#243)