Šest uređaja za bezbedniji dom

Poverenje u druge je, u moderno vreme, opravdano zamenjeno poverenjem u tehnologiju, a stručnjaci su kreirali niz uređaja kako bi poboljšali kvalitet i sigurnost života. Zaključana vrata više nisu dovoljna da bi se građani osećali sigurno, pa je tržište preplavljeno sigurnosnim uređajima.

Većina modernih bezbednosnih uređaja danas nadgleda vaš dom dok niste prisutni, te vas odmah obaveštava ako nešto nije u redu. Ti proizvodi su „pametnije“ verzije onoga što već imate u svojoj kući, pa vrata više nisu samo ulaz u neki prostor.

Na ovoj listi su neki od najboljih uređaja ovog tipa, koji bi mogli da učine da se vi i vaši voljeni osećate bezbednije.

August Smart Lock

August Smart Lock će vaš dom učiniti bezbednijim, ne zato što se radi o super-bravi, već zbog toga što u sebi sadrži opcije koje upozoravaju na nesigurno ponašanje. Uz pomoć tih opcija možete da otključavate i zaključavate vrata preko aplikacije, ili Siri (ako ste iOS korisnik), te da omogućite drugima da, preko šifre koju im dodelite, ulaze u vaš dom bez ključa. Zahvaljujući ovom proizvodu više ne morate da brinete da li ste zaključali vrata, budući da se sve odvija automatski.

August Smart Lock je dostupan na Amazon-u za 199,9 dolara (oko 170 evra)

Ring Video Doorbell

Obično zvono je stvar prošlosti, jer ga je ovaj proizvod učinio ‘pametnijim’. Kamera, koja se nalazi u sklopu zvona, se aktivira onog trenutka kad se neko približi vratima, a kad posetilac pozvoni automatski vam stiže obaveštenje na Android, te odmah možete da vidite ko je. Uređaj se napaja iz baterija koja može da traje do godinu dana, posle čega ju je moguće ponovo napuniti.

Ring Video Doorbell je dostupan na Amazon-u za 199 dolara (oko 170 evra)

Canary Security Camera

Ova kamera je postala jedna od najpopularnijih, budući da snimak emituje uživo, a u okviru aplikacije je i mogućnost da pozove policiju ako ‘zaključi’ da nešto nije u redu, te da sačuva svaki snimak za koji ‘oceni’ da je sumnjiv.

Canary Security Camera je dostupna na Amazon-u za 146,88 dolara (oko 125 evra)

Blink Security Camera System

Ako volite male kamere, Blink je proizvod za vas. Kamere su povezane na aplikaciju koja vas obaveštava svaki put kad zabeleži kretanje, te vam šalje direktan snimak sumnjive radnje.

Blink Security Camera System je dostupan na Amazon-u za 229 dolara za tri komada (oko 195 evra)

1byone Wireless Driveway Alert

Ovaj detektor pokreta će vas spasiti ako neko pokuša da provali u vaš dom tokom noći. Ako zabeleži kretanje, senzor šalje signal na uređaj koji je u vašoj kući, te vas obaveštava o sumnjivom kretanju kako biste pravovremeno mogli da reagujete.

1byone Wireless Driveway Alert je dostupan na Amazon-u za 19,99 dolara (oko 17 evra)

Doberman Security Window Alarms

Prozori u prizemlju su često najslabije tačke svakog domaćinstva, pa je instaliranje alarma za prozore dobra ideja. Možda nisu ‘pametni’ kao ostali uređaji sa liste, ali će emitovati zvuk od 100 decibela svaki put kad neko pokuša da uđe.

Doberman Security Window Alarms je dostupan na Amazon-u za 19,91 dolar (oko 17 evra)

Izvor: businessinsider.com

Jeff Bezos, vlasnik Amazona, na kratko preuzeo poziciju Bill-a Gates-a

Akcije Amazon-a skočile su za 40% u 2017. Što je donelo osnivaču Jeff-u Bezos-u 91 milijardu dolara i za kratko vreme je Bill-a Gates-a osnivača Microsoft-a na poziciji broj jedan.

Bezos je pretekao Gates-a skokom akcija 18. jula 2017, koje je trajalo do četvrtka u noć, 20. jula 2017. Gates je na prvom mestu je još od 2013. Prema indeksu  milijardera, koji je sastavljen od strane Forbes-a, Bezos-ovo bogatstvo je poraslo na 91 milijardu dolara (69 milijardi funti) u poređenju sa Gates-ovim koje iznosi 90 milijardi dolara. Međutim, Amazon-ove akcije su pale za jednu milijardu, koja ih deli za to prvo mesto.

Forbes prati listu milijardera još od 1987. i Bezos je sedma osoba koja je došla na prvo mesto liste. U svom izveštaju su rekli da Bezos ne bi bio tu gde jeste da Gates nije dao toliko novca u dobrotovorne svrhe. Ovaj magazin prati više od 30 godina bogastvo milijardera i prema njihovim proračunima  Gates če biti najbogatija osoba na svetu više od polovine ukupnog proja godina.

 Bezos je rođen u Albuqurque-ju, New Mexico, 1964. Živi sasvim normalnim životom, ali je iz čiste zabave kupio Washington Post i investirao u putovanje svemirom preko kompanije koju je osnovao 2000. Blue Origin.

Amazon je osnovao 1994. dok je prodavao knjige u svojoj garaži u Seattle-u pre nego što je proširio svoj posao koji se tada sastojao od velikog broja artikala i time je privukao globalnu groznicu online kupovine.

Od ukupne prodaje Amazona 43% robe je prodato online u SAD-u, gde je 64 miliona korisnika prijavljeno kao Premium korisnici koji dobijaju besplatnu uslugu dostave i video streaming-a. Sa skokom akcije vrednost Amazona danas iznosi 500 milijardi dolara.

Na početku 2017. godine Bezos je bio četvrti najbogatiji čovek na svetu, iza Gates-a, investitora Warren-a Buffet-a i Amanacio Ortega, koji je osnivač Inditex-a, distributera branda Zara. Vrednost akcija Amazon-a na berzi 1997. je bila niska. Nakon te godine, Bezos je akcionarima poslao pisma, u kojima im je poručio da je ovo tek prvi dan za kompaniju, uz isticanje da će sav svoj fokus usmeriti ka tome da bude lider na tržištu.

Amazon se u međuvremenu proširio, i danas nije samo retail kompanija. Između ostalog, prodaje cloud kompjuterske usluge velikim kompanijama od Netflix-a do ministarstva pravde Velike Britanije.

Tako da akcije Amazona i dalje rastu, uprkos optužbama predsednika Donalda Trampa, tokom kampanje u SAD-u, da se Amazon izvlači sa ubistvom, misleći na porez. Rekao je da Bezos koristi Washington Post zarad političkog uticaja.

U Januaru 2017. Bezus je iskoristio sva svoja sredstva kako bi se borio protiv zabrane letenjasedam muslimana koju je izdao predsednik Donald Tramp.

Još uvek se nije pridružio klubu milijardera filantropa, ali je nedavno tcitovao: “Želim da veći deo moje filantropske aktivnosti budu usmerene ka tome da sad i ovde pomažem ljudima kojima je pomoć hitno potrebna ali da ima i trajnog dejstva”.

Izvor: TheGuardian

Amazon nema problema sa zapošljavanjem u Britaniji uprkos Brexit-u

Kompanija Amazon nema problema sa zapošljavanjem u Velikoj Britaniji i planira da otvori novih 450 visokotehnoloških radnih mesta, izjavio je čelnik poslovanja britanskog ogranka najveće svetske kompanije za internet trgovinu. Nova kancelarija Amazona otvorena je početkom ove nedelje u Shoreditch-u, u središnjem Londonu.

Doug Gurr, menadžer Amazona za Veliku Britaniju, izrazio je zadovoljstvo u kompaniji zbog toga što su i britanska vlada i Evropska unija među prioritete u pregovorima o Brexit-u uvrstile brzi dogovor o statusu državljana ostalih zemalja članica EU-a u Britaniji, kao i britanskih državljana u Evropi.

Iz Amazona poručuju da će zauzeti svih 15 spratova i 600 hiljada metara kvadratnih nove zgrade u Shoreditch-u, što je više od 11 spratova i 431 hiljada metara kvadratnih prostora koliko su planirali da uzmu 2014, a što će im omogućiti da udvostruče kapacitete londonskog istraživačkog i razvojnog centra sa 450 na 900 zaposlenih.

Novih 450 radnih mesta za visokotehnološke poslove uz pet hiljada na puno radno vreme, Amazon je obećao da će otvoriti ove godine čime bi ukupan broj Amazonovih stalno zaposlenih u Velikih Britaniji dostigao 24 hiljade, nasuprot nešto više od 22 hiljade u ovome trenutku.

Izvor: SEEbiz

Robot usisivač – špijun ili marketinški guru?

Roboti usisivači skupljaju više od prašine u domovima svojih vlasnika, a informacije koje su prikupili mogle bi uskoro da budu na prodaju.

Usisivači firme Roomba koriste tehnologiju mapiranja da bi ‘upamtili’ raspored prostorija u domovima kupaca, koje bi, navodno, uskoro mogle da budu prodate firmama poput Apple-a, Amazon-a i Google-a.

Ovi automatizovani čistači koštaju nešto više od 1.000 evra, a opremljeni su uređajima koji mogu da zabeleže različite vrste podataka – od toga koje je veličine određena prostorija, do toga kako je nameštaj u njoj raspoređen.

Iz kompanije Roomba kažu da je tačno da bi ove informacije uskoro mogle da budu prodate drugim kompanijama, budući da mnoge tehnološke firme traže načine da unovče ideje o ‘pametnim domovima’. Zamišljeno je da se podaci koje su usisivači prikupili iskoriste za bolje funkcionisanje uređaja koji će da opreme ove ‘pametne domove’, kao što su zvučnici i klima uređaji, ili da pomognu kompanijama da pronađu nekretnine koje su na prodaju.

“Postoji čitav ekosistem uređaja i servisa uz pomoć kojeg bi domaćinstva u budućnosti mogla da funkcionišu, a za to su potrebne mape koje bi olakšale razumevanje načina na koje različite osobe žive,” rekao je Colin Angle, izvršni direktor kompanije Roomba.

Kompanija još uvek nije objavila spisak načina na koje bi ovi podaci mogli da se koriste, ali nije teško poverovati da će oglašivači, te različiti stručnjaci za marketing, biti prvi koji će do njih doći. Onda bi potencijalnim kupcima mogli da ciljano nude proizvode na osnovu onoga što budu znali o njihovim domovima, te navikama i potrebama.

Roomba bi mogla da počne sa prodajom ovih podataka već za par godina, a iz kompanije tvrde da do otkrivanja informacija neće doći sve dok vlasnik određenog domaćinstva ne pristine da podeli informacije o sebi i prostoru u kojem živi.

Izvor: telegraph.co.uk

WhatsApp dobija YouTube podršku unutar aplikacije

Prema novim informacijama, WhatsApp testira novinu koja će se sigurno dopasti YouTube ljubiteljima. Umesto da otvaraju YouTube aplikaciju, korisnici će moći direktno da gledaju videe unutar WhatsApp aplikacije. Kada kliknete na YouTube link, video će se prikazati na ekranu u malom prozoru smeštenom na vrhu konverzacije.

Sve više kompanija razmišlja o priključivanju na tržište aplikacija za dopisivanje, uključujući Amazon, ali moraće da se potrude ako žele da izazovu Viber i WhatsApp, dve aplikacije koje su definitivno ispred svih i obe izbacuju novine svakog meseca. Ova opcija se trenutno testira na malom broju korisnika na iOS uređajima, i još uvek nije poznato kada će zaživeti.

Izvor: NextPowerUp

Koliko je realan kapital tehnoloških giganata?

U poslednjih nekoliko nedelja tržište deonica Amerike je pod velikim pritiskom, pre svega zbog neočekivanog pada vrednosti deonica tehnoloških giganata. Konkretno, najvrednija kompanija na svetu po tržišnom kapitalu – Apple je za nedelju dana izgubila preko 50 milijardi dolara, kada je vrednost njihovih deonica sa 155 pala na 142 dolara.

Sa druge strane Uber se polako oporavlja od nekoliko skandala koji doveli do odlaska njihovog CEO-a Trevisa Kalanika sa čela kompanije. Tu je i Yahoo, nekadašnji internet gigant, koji je sada zvanično deo Verizona, sa transferom vrednim 4,5 milijardi dolara.

Kolika je sadašnja vrednost tehnološkog tržišta?

Mereći tržišni kapital top pet tehnoloških kompanija – Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook vrede oko 2,9 biliona dolara (2.900.000.000.000), što je cifra koja je eksponencijalno rasla tokom ove i prethodnih godina. Ono što je interesantno je da je NCI (Nasdaq Composite Index), koji pokazuje odnos cene i zarade drastično rastao, što je pokazatelj da su vrednosti kompanija veće nego što bi realno trebale da budu. Ako se stvari postave u istorijsku perspektivu, najveći NCI je bio početkom 2000 godine, kada je počela nagla ekspanzija internet poslovanja, takozvani “dot-com balon sapunice“, kada je NCI pokazivao vrednost oko 80, što znači da je vrednost deonica bila 80 puta veća od zarada kompanija. Sada je NCI oko 30, što je i dalje vrlo visoka vrednost i trend koji bi mogao da dovede do jednog novog kolapsa tržišta.Za razliku od 2000. godine, trenutni problem “tehnološkog balona sapunice” koji bi mogao da pukne svakog časa je što nije ograničen samo na javno poznate kompanije, već je trend investicija u start-up projekte doveo do manjih kompanija koje imaju veliku vrednost koja se meri milijardama dolara. Ovih kompanija je sve više i one svojom vrednošću dominiraju na tržištima deonica, jer im vrednost prelazi BDP mnogih zemalja: Uber oko 70 milijardi dolara, Airbnb oko 32, Palantir oko 21, Pinterest oko 13, Space-X oko 12, Dropbox oko 10….

Čeka li nas još jedan kolaps tehnološkog i tržišta kapitala?

Jedan od najvećih problema koji je doveo do pucanja dot-com balona 2000. godine je što su investitori slepo kupovali deonice svih internet kompanija, uključujući one bez bilo kakvih prihoda i poslovnih modela, u nadi da će, kada te kompanije počnu da zarađuju ozbiljno – oni imati dobru zaradu. Nažalost, kupovinom deonica se povećavala njihova vrednost, pa su kompanije veštački dobijale na vrednosti.Na svu sreću, većina najvećih tehnoloških giganata u poslednjih nekoliko godina pokazuje zdravo poslovanje i realne profite, ali i gomilanje kapitala, ukoliko dođe do ozbiljnog kolapsa tržišta, ili napada hakera koji su sve popularniji.

Nažalost, ovih nekoliko najboljih ne reflektuju stanje industrije, pa ostatak kompanija pokazuje probleme u poslovanju, boreći se da drži nos iznad vode i ne posluje sa ozbiljnim minusom. Tako je sa Snap Inc, kompanijom koja stoji iza Snapchat-a, čija je vrednost deonica sa martovskih 24 dolara pala na 17 (danas). Tu je i Twitter, čije su vrednosti deonica prepolovljene u odnosu na najbolja vremena od pre četiri godine. Uber se, na primer i dalje lavovski bori, iako im vrednost i dalje pada, a tu je i švedski Spotify, kompanija za koju se očekuje da će vrednost deonica biti velika kada iste ponudi na prodaju javnosti.

Iako možda ovakav smer poslovanja ne dovede do kataklizme tržišta, sigurno je da će investicije morati polako ali sigurno da se usporavaju, jer će tržište kapitala presušiti. U tom slučaju će kompanije u koje je mnogo uloženo morati da opravdaju investicije inovacijama koje su konkretnije od obećanja i ideja na papiru.

izvor: Telegraph

Leteći Amazon

Nakon prve uspešne isporuke paketa dronom, koje je Amazon obavio u Cambridgeshire oblasti u Britaniji 7. decembra, Amazon je najavio leteća mobilna skladišta kao naredni korak usluge Amazon PrimeAir. Za sada dronovi mogu da isporučuju pakete težine malo veće od 2 kg, i let ograničen na 18 km ili 30 minuta, što znači da kupac mora da bude relativno blizu nekog od skladišta.

Upravo zbog toga je Amazon smislio ova mobilna skladišta, koja lete zahvaljujući velikim cepelinima na koje su povezana. Ideja je da skladišta krstare na visini od oko 15 km, napunjena “popularnom” robom. Kada neko poruči neki proizvod, dron preuzima paket, doleti do zemlje, isporuči paket i vrati se. Upravo to se opisuje u patentu koji je podnela kompanija Amazon, nazivajući skladišta letećim vozilima bez ljudi (unmanned aerial vehicles). Opisan je i proces “dopunjavanja” robe manjom letelicom, za slučaj da postoji potražnja za nakom robom koja nije u skladištu. Takođe, za slučaj da je potrebno, ovo skladište se može spustiti sa pomenutih 15 na oko 700 m, ukoliko je potrebno obaviti više isporuka u urbanim oblastima. Takođe, na ovoj visini, skladište je vidljivo, što Amazon može iskoristiti i u reklamne svrhe.

Iako od patenta do realnog radnog projekta uglavnom prođe mnogo vremena, Amazon je dosta ozbiljno shvatio svoj posao, pa verujemo da neće proći mnogo dok ne vidimo leteća skladišta visoko na nebu.