Od igre do veštačke inteligencije

Kina je u četvrtak predstavila plan da do 2030. godine postane lider u razvitku veštačke inteligencije, sa ciljem da potisne svoje tehnološke rivale i izgradi domaću industriju vrednu 150 milijardi dolara. Prema državnom savetu, ova politika je izjava namere iz visokih redova kineske vlade da pospeši ekonomiju, koja je druga najveća ekonomija na svetu. Plan dolazi od toga da Kina priprema multimilijardersku nacionalnu investiciju pod nazivom “moonshot” projekat.

Dok administracija Donalda Trampa smanjuje ulaganja u veštačku inteligenciju u Kini veštačka inteligencija je u povoju. Dva profesora koja su se konsultovala sa vladom u vezi veštačke inteligencije su rekli da poraz Lee Se-dol 2016. godine, mastera igre Go, od Google-ove igre koja se bazira na veštačkoj inteligenciji AlfaGo je dao podstrek Kini da krene u tom smeru. Onda je u maju Google ponovo doneo igru u Kinu gde je najbolji igrač Ke Jie izgubio. Ovo je jedan od momenata kada je Kina shvatila značaj veštačke inteligencije. Njihovo razumevanje samog pojma ide do distopijskog, tj. distopijske budućnosti. Kina hoće da integriše veštačku inteligenciju ne samo u medicinu, agrokulturu već i u naoružanje, cenzurisanje Interneta i predviđanje zločina. Peking polako ulaže novac u neke od  firmi SAD-a koje se bave veštačkom inteligencijom.

Kina veruje da će u finalnom momentu ona biti svetski inovator, kada se radi o veštačkoj inteligenciji. U junu vlada Tianjina, koji se nalazi istočno od Pekinga, planira da uloži pet milijardi dolara u industriju veštačke inteligencije. Tako je kineski pretraživački džin Baidu najavio da će otvoriti novu laboratoriju u saradnji sa vladom u cilju razvoja veštačke inteligencije.

Izvor: The New York Times

Kineski pretraživač Baidu odlučio se za Microsoft-ov Bing

Microsoft-ov pretraživač Bing obezbediće rezultate pretrage na engleskom jeziku za Baidu, najveći kineski pretraživač, objavile su obe kompanije pre dva dana. Dalje pojedinosti, uključujući finansijske uslove, nisu otkrivene. Takav potez nije iznenađujući posle prošlogodišnje odluke Google-a da povuče svoj pretraživač iz kopnenog dela Kine zbog cenzure rezultata pretrage. Stranica Google.cn sada preusmerava posetioce na pretraživač koji je baziran u Hong Kongu.

Baidu trenutno drži osamdeset odsto kineskog tržišta. Bolji rezultati pretrage zahvaljujući Bingu mogli bi još više da povećaju taj procenat. S druge strane, Microsoft nesumnjivo želi da se probije na kinesko tržište koje broji približno 480 miliona korisnika interneta. Bing još uvek drži samo 3,21 odsto svetskog tržišta nasuprot Google-u koji drži čak 91,07 odsto.

Izvor: IT News

Zabrinutost zbog moguće saradnje Facebook-Baidu

Poslednjih nekoliko meseci po internetu kruže price o ulasku Facebook-a na kinesko tržište putem saradnje s najvećim kineskim internet pretraživačem ‒ Baidu. Pristup Facebook-u u Kini je trenutno blokiran zbog stroge internet cenzure „štetnih sadržaja“  zbog političkih prilika. Mogućnost ulaska Facebook-a na kinesko tržište pokrenula je i rasprave u američkom Kongresu. Nekoliko senatora smatra kako će saradnja s Kinom uticati na slobodu govora i privatnost.

Iako ni Facebook ni Baidu nisu javno spomenuli saradnju, jedan senator je napisao pismo kineskoj strani. U pismu navodi kako se pokazalo da su društvene mreže veoma podložne uticajima i zloupotrebama vlada, pogotovo u poslednje vreme u arapskom svetu. On u pismu izražava zabrinutost i pita koje će korake kompanija preduzeti kako bi zaštitila svoje korisnike od zloupotreba kineske vlade.

Poslednjih nekoliko meseci Kina je pojačala kontrolu i cenzuru na internetu kada je otkriveno da su određeni aktivisti uz pomoć društvenih mreža pokušavali da organizuju proteste protiv kineske vlade. Sad je na internetu i blogovima blokirana svaka potraga koja sadrži reč protest. Ukoliko Facebook uđe na kinesko tržište, moraće da se povinuje i prilagodi tim pravilima.

Sve ove glasine podgrejane su kad je osnivač Facebook-a, Mark Cukerberg prošlog meseca posetio Kinu. Tokom boravka u Pekingu sastao se s Robinom Lijem ‒ direktorom Baidu-a.

Izvor: ComputerWorld