Čuvajte se spinera!

Svi znamo za spiner, igračku koja je prvobitno bila napravljena da zaokupi pažnju i time spreči hiperaktivnost za autističnu decu i decu sa poremećajima pažnje. U poslednje vreme ta igračka je toliko postala popularna među školarcima u toj meri da ih ometa u učenju, da su neke škole u Britaniji počele da ih zabranjuju. Međutim pojavila se nova opasna hi-tech verzija spinera.

 

Hi-tech verzije mogu da puštaju muziku preko Bluetooth-a sa mobilnog telefona. Takođe imaju litijum- jonske baterije za Bluetooth radio i zvučnik. Zbog velike popularnosti i tražnje proizvodne linije u Kini su odmah počele da ih prave jeftinije i brže, često žrtvujući kvalitet i bezbednost u procesu. To je dovelo da se među njima nađu defektni i oni koji nisu bezbedni za korišćenje.

Dve porodice, jedna iz Mičigena a druga iz Alabame (a gde drugo, nego u Americi?) su posvedočile da su se ovi novi spineri sa Bluetooth zvučnicima zapalili. U oba slučaja igračke su bile na punjenju i baterija se pregrejala iznutra što je dovelo do toga da igračka eksplodira u plamenu. Na svu sreću nema povređenih ni u jednom slučaju. Saveti za kupovinu spinera su da ne gledate da uštedite baš svaki dinar, a ako ste već kupili jeftinu verziju, ne bi bilo loše da koristite samo originalni punjač, kako biste izbegli eksplozivne “prateće efekte”.

Izvor: Telegraph

Bez kablova, ali stvarno

Kada je Apple na najnovijoj generaciji svojih telefona izostavio konektor za slušalice, bilo je jasno da se sprema nešto što će iz korena promeniti način njihove upotrebe. Konvertor koji lightning port pretvara u konektor za slušalice bio je samo prelazno rešenje – sada stižu prave bežične slušalice, AirPods.

Neko bi pomislio kako se bespotrebno diže buka „još jednog“ Apple‑ovog revolucionarnog proizvoda, a bežične slušalice postoje već godinama. Pokazuje se da Apple AirPods nisu obične bežične slušalice, već pametne, daleko naprednija varijanta tog uređaja. Uostalom, klasične bežične slušalice možda nemaju žicu do izvora zvuka, ali su njihov levi i desni zvučnik povezani kablom. Postoji i druga varijanta, tzv. in‑ear slušalice koje su putem kabla vezane sa izvorom zvuka, ali su one same međusobno nezavisne. Apple AirPods uspešno je kombinovao ta dva koncepta, tako da smo dobili slušalice koje nemaju ni jedan jedini kabl i, kada se nalaze u ušima, izgledaju kao da im je neko odsekao žice.

Dva nivoa baterija

AirPods slušalice su nastale po ugledu na EarPods, njihove klasične slušalice: AirPods slušalice izgledaju kao EarPods kojima su odstranjeni kablovi i (u kućište) dodato malo elektronike. S obzirom na to da nema kablova, kao i da slušalice moraju da imaju neki izvor energije, u njima su smeštene male baterije, koje se pune u lepo oblikovanoj kutijici dvostruke namene. Shvatili ste već da ta kutijica predstavlja neku vrstu specijalizovanog power bank‑a, ali istovremeno je i mesto gde se slušalice odlažu kada se ne koriste. Zgodno je i to što ta kutijica u sebi ima bateriju, pa slušalice puni i kada nije priključena na napajanje.

Kapacitet baterije u kućištu dovoljan je za pet punjenja slušalica, koje inače imaju autonomiju rada od oko pet sati. Drugim rečima, s jednim punjenjem baterija u kutijici obezbedićete oko 24 do 25 sati slušanja muzike, što je nekih desetak dana upotrebe. Pored toga, kutijica obezbeđuje brzo punjenje, tako da samo 15 minuta punjenja omogućava dodatna tri časa reprodukcije.

Na kutijici se sa spoljne strane nalazi diskretno dugme, koje služi za uparivanje slušalica s telefonom, tabletom ili računarom, posredstvom Bluetooth konekcije. Jedini nedostatak čitavog scenarija upotrebe slušalica jeste to što se statusna LED dioda nalaz skrivena unutar poklopca, pa ćete stanje baterije u kutijici (ili rezultat bilo koje druge akcije) moći da vidite tek kada ga otvorite.

A zvuk?

Slušalice veoma lepo naležu u uši. Kada se postave u ušni kanal stoje čvrsto i nemaju tendenciju da ispadaju čak ni kada smo pokušali da ih se otarasimo snažnim mrdanjem glave. Drugim rečima, bilo da se bavite džogingom ili nekom drugom fizičkom aktivnošću, slušalice će ostati na svom mestu. Naravno, ovu konstataciju treba uzeti kao subjektivnu, jer kako će one nalegati u uvo, zavisi od oblika ušnog kanala. Zbog toga preporučujemo da ih pre eventualne kupovine isprobate.

Prijatno smo iznenađeni kvalitetom zvuka koji AirPods reprodukuju. Slušalice imaju sasvim solidan bas i dobro balansiran nivo srednjih tonova. Ako bismo ih uporedili s direktnim prethodnikom (EarPods slušalicama), pomak na bolje je i te kako čujan. Inače, AirPods može da se koristi i za glasovne pozive pošto na delovima koji vire iz uveta postoje ugrađeni mikrofoni.

Interesantno je kako je osmišljena sinhronizacija prilikom razgovora. Naime, slušalice su podešene tako da automatski „hvataju“ zvuk sa oba mikrofona, što se može promeniti u setovanjima telefona. Ali šta ako se desi da se jedna slušalica isprazni u toku razgovora? Sinhronizacija leve i desne slušalice odlično je urađena i ukoliko se na jednoj isprazni baterija, druga će automatski preuzeti njenu funkciju (u konkretnom slučaju aktiviraće se mikrofon) i razgovor će moći da se nastavi.

Pamet u ušima

AirPods je pravi mali komunikacioni centar za upravljanje ostalim Apple uređajima. Upotreba je veoma jednostavna. Senzori koji se nalaze u slušalicama prepoznaće kada više nisu u ušima i automatski će pauzirati reprodukciju bez potrebe za bilo kakvom aktivnošću korisnika. Za tumačenje signala koje daju senzori zadužen je Apple W1 čip koji se nalazi u svakoj slušalici. On, takođe, radi odličan posao po pitanju optimizacije potrošnje baterija u slušalicama, omogućavajući im solidan vek trajanja između dva punjenja, uprkos bateriji koja sigurno nije velikog kapaciteta. Apple nije objavio tehničke specifikacije AirPods slušalica, pa jedino preostaje samo da nagađamo koliki je stvarni kapacitet baterije, koliki je frekventni opseg…

Uparivanje sa Apple proizvodima dovoljno je uraditi samo jednom. Podaci se nakon toga preko iCloud‑a šalju na ostale Apple uređaje na kojima je dovoljno pre upotrebe slušalica samo aktivirati konekciju. U slušalicama se nalazi i glasovni akcelerometar koji prepoznaje kada se razgovara i koji radi u paru sa usmerenim mikrofonima. Njegov zadatak je da filtrira ambijentalne zvuke i da se mikrofoni fokusiraju samo na zvuk glasa osobe koja ih upotrebljava.

Preko slušalica mogu se kontrolisati povezani uređaji, bez obzira na to što na njima ne postoji nikakav taster. Brzi dvostruki dodir aktiviraće Siri (zahteva Internet konekciju) ili će pokrenuti/pauzirati muziku (u zavisnosti od toga koju ste akciju odabrali u setovanjima). Ako tokom reprodukcije izvučete jednu slušalicu iz uva, reprodukcija će se pauzirati i automatski ponovo pokrenuti kada slušalicu vratite na mesto. Nije nam se svideo način kontrole zvuka, koji nije moguće izvesti uobičajenim putem, na samim slušalicama. Zbog nedostatka bilo kakvog tastera, podešavanje zvuka obavlja se davanjem audio‑komande Siri, direktno na uređaju s kojim su slušalice povezane, ili preko Apple Watch‑a. S obzirom na to da je ove slušalice relativno lako zagubiti, ukoliko koristite iOS 10.3, u Find My iPhone aplikaciji postoji opcija za prikaz lokacije njihove poslednje upotrebe.

Android i Windows telefoni

Verovali ili ne, AirPods rade sa Android i Windows telefonima. Znajući koliko Apple insistira na zatvorenosti svog ekosistema, podrška za konkurentske uređaje verovatno znači i očekivanje znatnog proširenja ciljnog tržišta. Ipak, treba imati na umu da su neke od naprednih funkcija raspoložive samo u Apple svetu.

AirPods slušalice uparuju se sa Windows ili Android telefonom na uobičajen način – aktiviranjem pairing mod‑a na kutijici. Za razliku od Apple telefona gde se sve obavlja automatski, ovde postoji još jedan korak – slušalice treba ručno pronaći u spisku podržanih Bluetooth uređaja. Funkcionalnost je svedena na niži, rekli bismo, osnovni nivo. Vađenje slušalica iz ušiju u ovom slučaju neće pauzirati reprodukciju. Nije moguć ni poziv Google asistenta ili Kortane, pošto dvostruki dodir slušalice na ovim platformama služi samo za pauziranje ili nastavak reprodukcije muzike.

Kao i sve što dolazi iz Apple‑a, ni AirPods slušalice nisu jeftine – mnogi će se dobro zamisliti pre nego što izbroje 27.000 dinara. U prilog slušalica ide odličan kvalitet zvuka, verovatno najbolji koji smo do sada čuli na nekim Apple slušalicama, kao i konačna, pa makar i delimična, otvorenost ka drugim platformama. Ipak, napredne funkcionalnosti rezervisane su samo za Apple platformu, mada i tu ima stvari koje bismo voleli da su implementirane, gde prvenstveno mislimo na tastere za direktnu kontrolu zvuka.

Jedno je sigurno – ako na ulicu izađete sa ovim slušalicama, ma koliko one bile male, nećete ostati neprimećeni.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#242)

Svet čine male (Internet) stvari

Internet of Things je pojam koji ćete sve češće sretati, a označava pojavu ili tendenciju da baš sve može da se poveže na Internet i kontroliše preko Interneta

Print

I dok u našim radnjama još uvek ne možete da nađete „daljinski prekidač za sijalicu“, koplja se lome uglavnom oko prevoda najnovijeg „hajpa“. Umesto rogobatnog doslovnog prevoda „Internet stvari“, mi ipak predlažemo termin „povezane stvari“. Ili „umrežene stvari“, ako tako više volite, jer će mnogi uređaji biti povezani RFID‑om, NFC‑om, Bluetooth‑om i ko zna još čime, a tek posredno s Internetom. To je bila „dnevna doza internetske filosofije“, a sada pogledajmo šta ovaj pojam zaista označava.

Sve u svemu – IoT

U najširem smislu reči, IoT zaista obuhvata toliko različitih uređaja da ih se teško i prisetiti. Čak nije ni uslov da budu povezani – IoT su čak i one stvari koje ostvaruju bilo kakvu interakciju s Mrežom. RFID narukvica s kojom ćete ući na neki od popularnih letnjih festivala je IoT, iako je povezana samo dok prolazite kroz kapiju ili dok je očitavaju na neki drugi način, da bi saznali da li ste pozvani.

Na drugoj strani, IoT može da bude i veoma komplikovan sistem poput samohodnog vozila, pametne kuće, čitave proizvodne trake ili saobraćajnice u kojoj je uz pomoć umreženih stvari regulisan saobraćaj. Naravno, srazmerno kompleksne umrežene stvari uvek se sastoje od prostijih umreženih stvari, a stručnjaci koji su već proglasili petu industrijsku revoluciju IoT koncept već proglašavaju za infrastrukturu sledeće informaciono‑komunikacione revolucije.

Ako pogledamo kvantne činioce povezanih stvari, oni se mogu podeliti na informatore, senzore i aktuatore. Informatori su najjednostavniji i oni najčešće izlaze iz okvira povezanih stvari, utoliko što ne moraju uvek da budu povezani. Pomenuta RFID narukvica je tipičan primer, ali IoT informator može da bude i znatno komplikovaniji – na primer, daljinski kontrolisani displej ili bilbord. Informatore neki i ne smatraju IoT elementima, jer strogo uzevši, oni ipak imaju neku interakciju s ljudima pa ih i na osnovu toga mnogi teoretičari izuzimaju iz povezanih stvari.

Posmatraj i upozoravaj

Senzori su neosporni deo IoT sveta, pod uslovom da su povezani. Očitavanje raznih vrednosti je suštinski zadatak povezanih stvari. Počevši od prostih veličina koje su svima zanimljive, kao što su temperatura ili vlažnost vazduha, preko malo sofisticiranijih, kao što su nivo zagađenja vazduha ili čak stepen prisustva neke specifične supstance u atmosferi ili u vodi, pa do brojača koji pokazuju stanje u saobraćaju ili broj posetilaca nekom tržnom centru ili bilo kom drugom prostoru. Senzori mogu da budu i vrlo specifični, a najveću raznovrsnost srećemo u kontrolama procesa ili proizvodnje, gde su uvek zaduženi da prate kako se nešto odvija i da upozore da li je nešto izašlo iz predviđenih ili standardnih okvira.

Ako tražimo najkontroverznije senzore, to su u implantirani senzori koji se već ugrađuju životinjama na farmama, ali i neki ljudi već imaju implantirane senzore. Najčešće služe za kontrolu zdravlja, poput onih za kontrolu rada srca ili za merenje glukoze (šećera) u krvi, ali već smo stigli do takvog stepena razvoja da postoje i implantirana pomagala koja elektronski pomažu slabovidima (čak i slepima), da vide. Još kontroverzniji su oni implantirani senzori koji nam nisu neophodni za zdravlje ili korekciju naših mana, a koje nam sve češće predlažu razni proizvođači. Tehnološka nadogradnja humanoida ipak ostaje za neku narednu priču.

Preduzmi ili izvrši

Aktuatori su IoT stvarčice koje na kraju treba da preduzmu nešto, bilo po zapovesti čoveka, ili kao posledica očitavanja senzora. Banalan primer je podizanje rampe na parkingu kada u automat stavite karticu na kojoj piše da ste uredno platili troškove. Malo teži primer je češće i duže paljenje zelenog svetla na semaforu ako senzori detektuju frekventniji saobraćaj u ulici u odnosu na onu s kojom se ukršta saobraćajnica koja nas interesuje.

Kao i senzori, i aktuatori mogu da budu komplikovaniji… mnogo komplikovaniji. Aktuator može da bude sistem za podizanje i spuštanje vodenih ustava na branama da bi omogućio prolazak brodova. IoT sistemi mogu da budu veoma komplikovani, a jedan od primera je Smart Grid – inteligentna elektroenergetska mreža u koju su priključeni raznorodni sistemi za proizvodnju, distribuciju i potrošnju električne energije. Njihovo usaglašavanje i regulacija koja omogućava da se što više koriste obnovljivi izvori energije ili jeftiniji izvori energije ili bilo koja kombinacija, predstavljaju jedan od najkomplikovanijih IoT sistema.

Sigurno ste svi barem čuli za pojmove „pametne kuće“ i „pametni gradovi“. I to su IoT sistemi, baš kao što su svi prototipi autonomnih vozila koji se trenutno ispituju, takođe povezane stvari. Primera bismo mogli da nađemo zaista mnogo, a „štreberi“ (poput moje malenkosti) kojima je teretana strana reč i koji vole da definišu pojmove, povezane stvari definišu kao neodvojivu mešavinu hardvera, softvera, podataka i servisa. Ovi uređaji su u stanju da sakupljaju korisne podatke uz pomoć raznih tehnologija i samostalno razmenjuju podatke s ostalim sličnim uređajima.

„Human detected“

Kako je IoT raznovrstan svet, teško je klasifikovati podgrupe. Ipak, nameće se jedna od ključnih razlika IoT spravica i sistema. U gruboj podeli, možemo razlikovati dve ključne IoT grupe – jedna uključuje čoveka kao deo sistema (ili bar komunikacije), a druga je potpuno autonomna. Ni tu se svi ne slažu, jer postoje i oni koji tvrde da, u krajnjoj liniji, čovek uvek mora da učestvuje barem kao nadzorni organ i da ustanovi da li IoT sistem obavlja svoj posao onako kako je predviđeno.

Primera radi, savremena IoT mašina za pranje i sušenje veša je relativno autonoman sistem koji, kad je napredan, može sam da dozira deterdžent i omekšivač, količinu vode, brzinu centrifuge, trajanje pranja i sušenja u zavisnosti od količine i vrste veša. Čovek samo treba da posmatra monitorsku aplikaciju koja ga obaveštava o toku pranja i, eventualno, o mogućim greškama.

S druge strane, IoT frižider je duboko povezan s navikama korisnika, jer neko ipak mora da ubacuje namirnice u njega. Za početak, čovek mora da razmisli čak i pre nabavke takve spravice. Neće svaki IoT frižider imati isti broj i raznovrsnost komora i to zavisi od toga da li ste vegan, hrono ili neki treći korisnik, a frižider to ne može da zna unapred. Čak i najnapredniji sistemi ove vrste, koji su u stanju da od službe za dostavu sami naruče namirnice koje ponestaju, moraće da sačekaju „gazdu“ da te namirnice stavi u frižider.

Čak i tada, greška može da se potkrade. Na primer, da frižider panično naruči tuce jaja jer su ostala samo dva komada. Ako korisnik nije baš ljubitelj jaja, biće to neposredna greška jer će za mesec dana u frižideru i dalje biti dovoljno jaja, ali malo previše mućkova. IoT sistemi treba da uče, a nepodeljena su mišljenja da treba da budu podređeni zahtevima i navikama korisnika, grupe korisnika ili zajednice. Ljudske…

Pamet, trening ili nešto treće

U prethodnom izdanju našeg časopisa, naš uvaženi Emeritus je proklamovao da se računari (pa valjda i IoT sistemi) u budućnosti neće programirati nego trenirati. Zvuči veoma primamljivo, pa evo kako bi to trebalo da izgleda u praksi bliske budućnosti. Razmotrimo primer običnog termostata koji je povezan na sistem kućne klimatizacije.

Najprostija varijanta bi bila da korisnik sam odredi poželjnu temperaturu koju će sistem automatski da održava. Ali, ne lezi vraže, čak i kad je u pitanju samo jedan korisnik, možda mu neće prijati ista temperatura ujutro i uveče, dok jede za stolom ili se izležava kraj televizora. Naravno, sistem iz kamenog IoT doba bi zahtevao da korisnik sam reguliše temperaturu onako kako mu odgovara. IoT sistem budućnosti morao bi da prati kada to korisnik želi da poveća ili smanji temperaturu, da te podatke čuva, analizira i da sam počne da prilagođava temperaturu dobu dana, periodu aktivnosti korisnika i sličnim parametrima. Još pametniji sistem bi zahtevao od korisnika da se povremeno izjasni da li mu je toplo, hladno ili „taman“, i to najbolje glasom (ko će da traži tablet), te da tako brže uči i preciznije reguliše temperaturu.

Ne želimo time da vas obeshrabrimo kao trenera, ali čuvajte programere jer oni će ipak morati da napišu inicijalni program za svaki IoT sistem, kao i program koji će brzo učiti i reagovati. Jer, zamislite da vaš sistem klimatizacije s učenjem „krene“ od temperature od 86 stepeni Celzijusa. Mislite malo I o Tome.

 

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#234

Samsung najavio nove bežične slušalice LEVEL U

Kompanija Samsung Electronics najavila je nove bežične Bluetooth slušalice LEVEL U , koje će na tržište Srbije biti dostupne od septembra. Ove slušalice donose najviši kvalitet zvuka u svojoj klasi, a odlikuju se modernim, ergonomskim dizajnom i udobnošću pri nošenju. Baterije ovih slušalica traju dugo, a uređaj je izvrstan pomoćni dodatak i za aplikacije koje pretvaraju tekst u govor (Text-To-Speech, TTS)

Samsung LEVEL U 01“Ove slušalice su veoma neobične, jer smo definisali suštinski nov način za unapređenje iskustava upotrebe uređaja u pokretu; analizirali smo šta je ljudima zaista potrebno i razvili smo novi LEVEL U”, izjavila je Jungi Li, izvršna potpredsednica globalnog marketinga Samsung-ovog odeljka za IT i mobilne uređaje. “LEVEL U kombinuje modu, udobnost i performanse sa najnovijim bluetooth mogućnostima; ovo su slušalice sa mikrofonom koje je zaista lako koristiti i naši klijenti će u njima uživati”.

Dostupne u više živih boja, uključujući plavo-crnu, belu, zlatnu i plavu, LEVEL U mogu se uklopiti u bilo koji stil. Sa masom od samo 33 grama, mekim, fleksibilnim spojevima i ergonomskim, podesivim dizajnom okovratnika, ove slušalice donose sigurnost i udobnost pri nošenju. LEVEL U se takođe odlikuje serijom ugrađenih, blago reljefnih kontrolnih tastera koji korisnicima omogućavaju da podese jačinu zvuka, pauziraju, puste ili preskoče pesmu, čak i kada su u pokretu. Ergonomski dizajn slušalica omogućava eliminaciju zvukova iz okoline, što je odlika slušalica koje se nose u ušima (“bubica“), sa udobnošću nošenja klasičnih slušalica, čak i kada se koriste u dužem vremenskom periodu. Magnetski vrhovi LEVEL U slušalica mogu da se spoje, čime ove slušalice postaju urednije i lakše za nošenje kada nisu u upotrebi.

Samsung LEVEL U 04Koristeći Samsung-ove najnovije mobilne i audio tehnologije, LEVEL U imaju dva mikrofona. Jedan sakuplja buku iz okruženja korisnika, dok drugi hvata glas; slušalice zatim filtriraju okolnu buku i sagovorniku šalju kristalno čist audio signal. LEVEL U takođe donosi optimalno iskustvo slušanja audio-sadržaja, zahvaljujući tehnologijama za smanjenje buke i odjeka i 12 mm dinamičkim drajverima koji obezbeđuju bogatiji bas i bolje uravnotežen zvuk. Zahvaljujući Bluetooth-u 4.1 i apt-X kodecima, korisnici mogu da uživaju u visokokvalitetnom zvuku CD kvaliteta bez dosadnog petljanja sa žicama.

Kroz Samsung-ovu aplikaciju LEVEL koju je moguće preuzeti, ove slušalice obaveštavaju korisnika o propuštenim pozivima, alarmima, zakazanim događajima i preostalom trajanju baterije, zahvaljujući funkciji pretvaranja teksta u govor (TTS), vibracionim obaveštenjima i interaktivnoj ikoni na ekranu. Sa univerzalnim petoigličnim priključkom za punjenje i autonomijom baterija od deset sati slušanja audio-sadržaja, 11 sati razgovora i 500 sati u režimu stand-by , LEVEL U se uklapa u životni stil ljudi. To su slušalice sa mikrofonom koje donose istinski povezan životni stil i veću slobodu svima, svuda.

Izvor: Samsung

Archos smart home

Sis­tem kon­tro­le va­šeg do­ma po­dra­zu­me­va u­ključiva­nje sve­tla, gre­ja­nja ili po­di­za­nje ro­le­tni pri­tis­kom na du­gme. Zgo­dno je in­sta­li­ra­ti po­tre­bne ka­blo­ve ili uređaje dok re­no­vi­ra­te stan, ali bu­še­nje zi­do­va pri­lično ko­šta. Fran­cus­ka kom­pa­ni­ja Ar­chos, spe­ci­ja­li­zo­va­na za mo­bil­ne uređaje, ne­dav­no je i­zba­ci­la na trži­šte je­ftin sis­tem za kon­tro­lu kuće za­sno­van na Blu­eto­oth be­žičnom pro­to­kolu, koji se može nabaviti i kod nas

Connected_Home

Kon­tro­la do­ma, is­ključiva­nje ili u­ključiva­nje sve­tla ili pak re­gu­li­sa­nje tem­pe­ra­tu­re do­di­rom prsta… i to pod kon­tro­lom smart te­le­fo­na. Ipak, to je sku­po za­do­volj­stvo ko­je se ne is­pla­ti ako ži­vi­te u i­znaj­mlje­nom sta­nu. Kom­pa­ni­ja Archos ima na­me­ru da pro­me­ni sta­nje stva­ri: počet­kom go­di­ne na CES‑u su na­ja­vi­li re­še­nje ko­je će se za­sni­va­ti na Bluetooth stan­dar­du u­šte­de ener­gi­je BLE (Bluetooth Low Energy). Se­ri­ja pro­i­zvo­da pod na­zi­vom Connected Objects sa­drži uređaje za u­prav­lja­nje kućom (Connected Home) i uređaje za pro­ve­ru zdrav­stve­nog sta­nja (Connected Self). Glav­ni adut ovog fran­cus­kog pro­i­zvođača mo­bil­nih uređaja je nis­ka ce­na: o­snov­ni pa­ket, Starter Kit, sa­drži ta­blet kao cen­tral­nu kon­trol­nu je­di­ni­cu i još tri uređaja za kon­tro­lu kuće i ko­šta 199 ev­ra.

Cen­tral­na sta­nica

Ta­blet je cen­tral­no mes­to za u­prav­lja­nje kućom: pre­ko WLAN‑a se po­ve­zu­je s kućnom mre­žom a is­tov­re­me­no i s ra­zličitim uređaji­ma, pu­tem Bluetooth‑a. Bluetooth te­hno­lo­gi­ja omo­gućava ma­lu po­tro­šnju stru­je, što je ja­sna pre­dnost u o­dno­su na os­ta­le te­hno­lo­gi­je ko­mu­ni­ka­ci­je, kao što su WLAN ili ZigBee. Archos uređaji, kao što su Web ka­me­re ili de­tek­to­ri kre­ta­nja, ne mo­ra­ju da se pri­ključuju na i­zvor elek­trične ener­gi­je, po­što mo­gu da ko­ris­te ma­le, du­gmas­te ba­te­ri­je. BLE pro­i­zvo­di mo­gu čes­to s je­dnom ba­te­ri­jom da ra­de go­di­na­ma.
Archos_SmartHomeTablet
Ta­blet s e­kra­nom di­ja­go­na­le 7“ (17,8 cm) ko­ris­ti ope­ra­tiv­ni sis­tem Android 4.2.2 Jelly Bean. Da bi u­prav­lja­nje kućom pu­tem smart te­le­fo­na bi­lo mo­guće dok ste na pu­tu, ta­blet mo­ra da bu­de stal­no u­ključen. Po­moću mo­bil­nih uređaja, i to pre­ko a­pli­ka­ci­je SmartHome, omo­gućen je pris­tup Archos‑u. Ova a­pli­ka­ci­ja je in­sta­li­ra­na na ta­ble­tu, a mo­že se in­sta­li­ra­ti na Android uređaji­ma, pre­uzi­ma­njem iz online ­pro­dav­ni­ce Google Play.

Po­ve­za­ni o­bjekti

Archos se­ri­ja tre­nu­tno obu­hva­ta pet pro­i­zvo­da, od ko­jih se tri na­la­ze u o­snov­nom pa­ke­tu (Starter Kit): Archos MiniCam je ka­me­ra za kon­tro­lu, Movement Tag re­gis­tru­je da li su pro­zor ili vra­ta o­tvo­re­ni ili za­tvo­re­ni, dok je Weather Tag ma­la me­te­oro­lo­ška sta­ni­ca. Do­da­tno mo­gu da se na­ba­ve Motion Ball, ko­ji de­tek­tu­je kre­ta­nje po­moću in­fra­crve­ne sve­tlos­ti i SmartPlug pre­ki­dač ko­ji se stav­lja u stan­dar­dnu utični­cu. Tako se mo­gu u­ključiva­ti i is­ključiva­ti lam­pe, ali se ne mo­že pri­gu­ši­va­ti sve­tlost. Po­je­di­načne ce­ne ovih pro­i­zvo­da tek tre­ba da bu­du o­bjav­lje­ne.
U za­vi­snos­ti od kom­bi­na­ci­je uređaja, po­moću a­pli­ka­ci­je SmartHome se pro­gra­mi­ra­ju ra­zličiti sce­na­ri­ji: sve­tlo na ste­pe­ni­štu mo­že se auto­mat­ski u­ključiti čim se o­tvo­re vra­ta kuće ili ka­pi­ja. Sli­ka s mi­ni‑ka­me­re mo­že da se za­pi­su­je čim sis­tem Movement Tag de­tek­tu­je kre­ta­nje. Broj pro­gra­ma­bil­nih sce­na­ri­ja, tvrde u Archos‑u, je ne­o­gra­ničen – po­moću Bluetooth‑a mo­že da se is­tov­re­me­no kon­tro­li­še 13 uređaja, a na ta­blet se mo­že po­ve­za­ti i do 35, ako svi ni­su ak­tiv­ni u is­tom tre­nut­ku. Da bi se uređaji upa­ri­li, do­volj­no je iza­bra­ti od­go­va­ra­juću op­ci­ju na ta­ble­tu i na o­bjek­tu pri­ti­snu­ti kon­trol­ni tas­ter.
Na o­tvo­re­nom pros­to­ru uređaji mo­gu da ko­mu­ni­ci­ra­ju na ras­to­ja­nju do 26 me­ta­ra, a u kući na re­al­nih 16 me­ta­ra, pri čemu zi­do­vi sma­nju­ju do­met. Archos je u o­kvi­ru op­ci­je Connected Self po­nu­dio uređaje za kon­tro­lu zdrav­stve­nog sta­nja i uređaje za fi­tnes ak­tiv­nos­ti. Pa­me­tna va­ga (6000RSD), fi­tnes na­ru­kvi­ca (7000RSD) i uređaj za me­re­nje krvnog pri­tis­ka (5.299RSD) su već dos­tu­pni , dok će se smart sat po­ja­vi­ti ne­što ka­sni­je.

 

 

 

Svi uređaji se mogu nabaviti preko kompanije Computer Land.

10 zanimljivih zvučnika za poneti

Ukoliko planirate odmor, piknik ili bilo kakvu aktivnost koju želite da provedete uz muziku, potreban vam je dobar zvučnik. Mi vam predlažemo 10 najzanimljivijih. 

Zanimljiv dizajn, bluetooth ili usb povezivanje, uz male zvučnike možete vrlo dobro da ozvučite prostor ili piknik klupu. Neophodna vam je istrajna baterija na mobilnom telefonu ili lap top. Određeni modeli mogu da se zakače za rančeve ili kaiševe, pa prilikom hoda u prirodi ili slobodnom penjanju ne smetaju.

Cena, kvalitet uređaja i utrošnja energije variraju od uređaja do uređaja, ali – koliko para toliko i muzike. Pogledajte listu pa izaberite favorit.

1.

71QyXB6Xa+L._SL1000_

2.

boom_urchin_portable_bluetooth_wireless_speaker_1

3.

sony-bluetooth-speaker

4.

roxy-portable-speakers_0

5.

New-2014-Fashion-The-Portable-Balloon-Stereo-Plastic-Mobile-Mini-Speaker-For-Samsung-Apple-iPhone-Phones

6.

music-cup-portable-bluetooth-speaker-3

7.

idm

8.

GG-Sonasphere-phone-main2

9.

P

10.

beats-by-dr-dre-pill-portable-speaker_4

Mi­ni­ja­tur­na Blu­eto­oth tas­ta­tura

Blu­eto­oth Por­ta­ble Keybo­ard 204-TBT je tas­ta­tu­ra mi­ni­ja­tur­nih di­men­zi­ja, 21,7×7,4×1,8 cm, upo­re­di­va s ve­ličinom ta­ble­ta od se­dam ili osam inča. Ali, po­što se ra­di o Bluetooth tas­ta­tu­ri, osim sa ta­ble­tom, mo­guće je po­ve­zi­va­nje i sa PC-jem. U de­snom de­lu na­la­zi i ma­li touchpad s dva tas­te­ra (ve­ličine kao na netbook računa­ri­ma). Nje­go­va pre­ci­znost je 600 dpi, što je do­volj­no za kon­tro­lu kur­so­ra na ta­ble­tu ili na e­kra­nu TV-a.

Tas­te­ri su ras­po­ređeni po QWERTY še­mi, ima ih 56, a većina ima i do­da­tne fun­kci­je ko­je se po­zi­va­ju po­moću spe­ci­ja­li­zo­va­nog Fn tas­te­ra. Mo­žda de­lu­je ha­otično što su ne­ke do­da­tne ko­man­de pos­tav­lje­ne na neočeki­va­nim tas­te­ri­ma, a glav­ni ra­zlog za to je što je pro­i­zvođač ov­de us­peo da „ugu­ra” i kom­ple­tan nu­me­rički deo tas­ta­tu­re, pa po­je­di­ni tas­te­ri ima­ju čak po tri fun­kci­je.

Kva­li­tet tas­ta­tu­re je pri­lično vi­sok: de­lu­je ro­bu­stno i čvrsto, a hod tas­te­ra je do­volj­no dug da se sa si­gur­nošću ose­ti ka­da je tas­ter pri­ti­snut. Na­pa­ja se pre­ko u­građene Li-ion ba­te­ri­je ko­ja se pu­ni is­ključivo pu­tem mi­ni-USB ko­nek­to­ra. Na ku­ti­ji pro­i­zvo­da na­ve­de­na je sa­mo kom­pa­ti­bil­nost s ra­zličitim ver­zi­ja­ma Windows-a, ali smo tas­ta­tu­ru pro­ba­li i s dva ta­blet računa­ra pod Android-om i u oba slučaja sve je ra­di­lo ka­ko tre­ba.

Ku­cka­nje tek­sto­va i mail-ova na ovakvoj tastaturi je zna­tno u­brza­no (ko je ko­ris­tio netbook go­to­vo da neće pri­me­ti­ti ra­zli­ku, po­što se ra­di o sličnim di­men­zi­ja­ma tas­ta­tu­re), a zgo­dno je to što ne pos­to­ji ni­ka­kva žičana ve­za s ta­ble­tom. Bi­lo da je ko­ris­ti­te uz ta­blet ili PC, sa ovom tas­ta­tu­rom ćete da­le­ko udo­bni­je ra­di­ti, na­ročito ako se za­va­li­te u udo­bnu fo­te­lju.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#184)