‘Marsovskim’ jezikom protiv cenzure na internetu

Cyber građanima u Kini nisu promakle sve ozbiljnije internet restrikcije od početka 2017. godine, te novi zakoni o online sigurnosti koji su doneti u junu. Povod za dodatne strahove bili su i online incidenti u vezi sa smrću disidenta Liu Xiaobo-a, koji je preminuo u zatvoru 13. jula – fotografije sa komemoracije nestajale su iz privatnih razgovora na WeChat-u, a slične stvari su se događale i na WhatsApp-u.

Da bi se izborili sa restrikcijama, korisnici interneta u ovoj zemlji neretko su pribegavali lingvističkim akrobacijama koristeći kodirane reči, sleng, mimove, te delove drugih jezika. Tako su se nedavno vratili i ‘marsovskom jeziku’ (huo xing wen), tvorevini s početka internet ere, na koju se bilo zaboravilo.

Smatra se da se ovaj šifrovani jezik prvi put pojavio 2004. godine, ali je njegovo poreklo nepoznato. Čini se da su prve počele da ga koriste mlađe generacije na Tajvanu za online razgovore, a odatle se proširio na ceo kontinent. Simboli su nasumično kombinovani, a osnova im je u tradicionalnom kineskom pismu, japanskom pismu, pinyin-u (pomoćnom kineskom latiničnom pismu), te engleskom jeziku i kaomoyi-u (popularnom japanskom stilu u pisanju emotikona).

Marsovski’ jezik je postao kulturni simbol generacija rođenih posle 1990. godine. Nije lak za učenje, budući da jedan karakter iz kineskog pisma može da ima više paralela u ovom šifrovanom jeziku. Mlađe generacije su ga prigrlile ne samo zato što je predstavljao nešto novo, već i zbog toga što su uz pomoć njega mogli da sakriju svoju komunikaciju od nepoželjnih pogleda.

Kasnije su oni koji su se plašili cenzure počeli da koriste ovaj jezik kako bi sakrili svoje internet napise od nadležnih organa. Cenzura na internetu funkcioniše tako što algoritmi prepoznaju ‘problematične’ postove po ključnim rečima, pa kad te reči izostanu – cenzura nije moguća. Oni koji govore ‘marsovski’ mogu da produže online vek svojim postovima, budući da pojmovi iz te govorne palete još uvek nisu dospeli na crnu listu. Koliko će istrajati u internet podzemlju nije sasvim izvesno.

Izvor: qz.com

Cenzura Interneta – surova realnost

Godina je 2016. i dok svi govore o slobodi govora, pristupu informacijama, sudbina Snoudena je pod znakom pitanja, a dve trećine korisnika interneta svoj pristup Globalnoj mreži ostvaruju kroz sito i rešeto državne cenzure.

fotn_2016_worldmap_full_size

Umesto da razvoj tehnologije, a samim tim i pristupa Internetu utiču pozitivno na slobodu Interneta kao mreže, sve je više uplitanja vlada različitih država, posebno u sferi društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju.

fotn_2016_65-country_score_comparisonNa osnovu izveštaja nezavisne organizacije Freedom House, internet korisnici nikada nisu imali veću cenzuru. Izveštaj je formiran nakon analize flobodnog pristupa Internetu u 65 zemalja (Severna Koreja nije uzeta u obzir), koje pokrivaju 88 odsto svetske online populacije.

Na ubedljivo prvom mestu je Kina, i već dve godine uzastopno drži ovu poziciju, a slede je Sirija i Iran. Kada su SAD u pitanju, stvari su malo promenjene od kada se primenjuje Akt o slobodi SAD, koji je nasledio Patriotski Akt, a koji ograničava prikupljanje metapodataka od strane NSA i drugih bezbednosnih agencija.

Izveštaj navodi i da ove godine posebno zabrinjava ograničavanje aplikacija koje imaju unapređenu bezbednost komunikacije kao što su WhatsApp i Telegram. Pomenuti WhatsApp je blokiran ili ograničen u 12 zemalja samo tokom ove godine (Bahrein, Bangladeš, Etiopija…) kako bi vlasti ograničile civilnu komunikaciju tokom protesta i demonstracija. Kineske vlasti su među prvima ograničile Telegram (koji omogućava slanje enkriptovanih poruka), zbog porasta korišćenja među advokatima koji su specijalizovani u oblasti kršenja ljudskih prava. Blokiranje Telegram aplikacije ne utiče direktno na sve korisnike, ali stvara poseban problem pomenutim advokatima, novinarima i drugim organizacijama koje ne žele da vlada prisluškuje njihovu komunikaciju.

fotn_2016_social_media_accounts_blocked-white-background_820px

Prošle godine, vlade 15 zemalja su blokirale ili ograničile pristup komunikacionim servisima i sajtovima društvenih mreža, a ove godine taj broj je porastao na 24. Internet sloboda je onemogućena u čak 34 od 65 zemalja koje su uključene u ovaj izveštaj. Najgore su Uganda, Bangladeš, Kambodža, Ekvador i Libija, dok su Brazil i Turska degradirale svoj status u “polu slobodan” i “blokiran”, respektivno. Srbija nije obuhvaćena ovim izveštajem, što je prava šteta.

Vlasti sve više blokiraju najrazličitije sadržaje, što se ogleda u rastućem broju online peticija protiv cenzura, pozivima na protest. Mete su postale i slike i karikature koje ismejavaju autoritativne lidere. U Egiptu je 22-godišnji student prava osuđen na tri godine zatvora zbog objavljivanja slike predsednika Abdela Fataha el-Sisija sa ušima miki Mausa. U Turskoj je čovek osuđen na godinu dana zatvora jer je kreirao sliku u kojoj predsednika Erdogana poredi sa Golumom iz Gospodara prstenova.

Detaljan izveštaj možete skinuti ovde.

fotn_2016_censored_topics_by_country

Turska: Društvene mreže ponovo blokirane

Tužilaštvo Turske naredilo je internet provajderima da blokiraju društvene mreže, među njima pristup Twitteru, YouTubeu i Facebooku zbog objavljivanja fotografija tužioca koga su prošle sedmice u Istanbulu ubili ekstremisti, saopštio je predstavnik predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a prenosi agencija Tanjug.

Photo: Rachel Johnson/Flickr
Photo: Rachel Johnson/Flickr

Taj nalog je izdat nakon što su objavljene fotografije na kojima ekstremisti drže uperen pištolj na tužioca Mehmeta Selima Kiraza koji je ubijen prošle sedmice u pucnjavi između policije i grupe koja ga je otela u zgradi suda, preneo je AFP. Vladini funkcioneri su kritikovali turske medije zbog objavljivanja takvih fotografija, ocenjujući da se radi o antivladinoj propagandi.

Internet provajderi su obavestili Twitter i YouTube, međutim, video snimci, fotografije i audio zapisi i dalje su objavljivani na tim sajtovima, što je na kraju i dovelo da privremene zabrane.

Prošle godine turska vlada je blokirala pristup ovim servisima pošto su na društvenim mrežama objavljeni audio zapisi koji ukazuju na korupciju vladinih zvaničnika. Najviši sud u Turskoj je tada ukinuo zabranu, navodeći da ona nije u skladu s ustavom.

Sirija ponovo bez interneta

Internet servisi su nedostupni širom Sirije, po drugi put u poslednjih pola godine, prenosi BBC.

FreedomHouse2
Photo: FreedomHouse2/Flickr

Poslednji put bez interneta stanovnici Sirije ostali su u novembru i to u trajanju od tri dana.

Vlada je za taj incident krivila teroriste, ali su internet eksperti tvrdili da je gašenje interneta potez koji dolazi iz vlade.

Mobilni i fiksni telefoni za sada  funkcionišu, piše BBC.

Ruske vlasti uklanjanju sporni internet sadržaj

Ruska vlada počela je da primenjuje nedavno uvedeni zakon po kome ima pravo da blokira internet sadržaj koji smatra ilegalnim ili opasnim po decu.

Photo: racheocity/Flickr
Photo: racheocity/Flickr

Nadležni organi već su tražili su od Facebooka, Twittera i YouTubea da uklone materjal koji su smatraju spornim, što su do sada svi osim YouTubea i učinili. Od njih je traženo da uklone video za koji smatraju da promoviše samoubistvo.

YouTube nije izašao u susret ovom zahtevu, rekavši da ne postoje osnove za uklanjanje pomenutog snimma i podneo tužbu ruskom sudu.

Sa Facebook u Rusiji su za sada uklonjene grupe koje imaju za temu samoubistvo, dok je od Twittera traženo uklanjanje tweetova koji imaju veze sa pokušajem prodaje nedozvoljenih narkotičkih sredstava.

Opozicija tvrdi da se na ovaj način otvaraju vrata internet cenzuri, te da ruske vlasti na ovaj način doprinose lošem imidžu Rusije.

Izvor: NY Times

Mehr – iranski YouTube

Sa ciljem promovisanja iranske kulture, kreiran je iranski YouTube, sajt nazvan Mehr.

Iranska vlada, koja se bori protiv postavljanja sadržaja koji oni smatraju nedoličnim, na ovaj način želi da konkuriše zapadnim servisima.

YouTube je u Iranu konstantno cenzurisan od 2009. godine, a vlada se trudi da spreči narod da pristupa stranim sajtovima za koje oni smatraju da vređaju islam, prenosi agencija AFP.

Iran radi i na projektu nacionalnog interneta, na kom bi se nalazio samo onaj sadržaj koje vlasti smatraju pogodnim.

Mehr, inače persijska reč za naklonost, verovatno je prvi korak ka tome.

Twitter blokirao pronacistički sadržaj

Pre nekoliko meseci Twitter je uveo mogućnost uklanjanja određenog sadržaja samo u jednoj zemlji.

Iako je takva odluka tada naišla na kritike onih koji su govorili o uvođenju cenzure, Twitter je sada tu mogućnost iskoristio u Nemačkoj.

Nemačke vlasti zatražile su da se sadržaj sa jednog neonacističkog naloga ne prikazuje, a Twitter je izašao u susret, primenjujući na taj način po prvi put opciju teritorijalno ogrnaičenog blokiranja sadržaja.

Radi se o nalogu organizacije Besseres Hannover, a tweetovi sa tog naloga neće biti prikazivani u Nemačkoj, gde je organizacije zabranjena, dok će u ostatku sveta biti i dalje dostupni.