Flash plejeru je dato tri godine života

Adobe je objavio da će prestati da distribuira i ažurira Flash plejer do kraja 2020. i ohrabruje web developere da premeste svoje sadržaje. Chrome, Microsoft Edge i Safari blokiraju Flash već godinu dana, ali Adobe sada planira da ukine podršku u potpunosti.

Prvo što nam pada na pamet kada pomislimo na Flash jesu baneri, animirani sajtovi, i u skorije vreme online videi. Flash je već godinama prisutan kao standard za animaciju na Internetu, mali broj korisnika zaista je svestan mogućnosti koje on pruža za izradu web aplikacija. Prema rečima korisnika i ljubitelja prednosti Flash plejera su te da zauzima malo prostora, lak je za korišćenje, mogu da se prave razne multimedijalne animacije, igraju razne online igre, kao i da se gledaju video klipovi. Međutim, dobijao je i najviše kritika što se tiče mana u kodu, pa je postao lak ulaz kroz koji su hakeri mogli da ubace viruse i inficiraju vaš kompjuter.

Već nekoliko godina unazad većinu funkcionalnosti Flasha nudi rivalska HTML5 tehnologija. Jedna od pogodnosti HTML5 je ta da omogućava multimedijske sadržaje dostupnim unutar web stranica bez potrebe za instaliranjem i ažuriranjem dodatnog plugina.

Apple je bio jedan od najglasnijih kritičara Flash plejera, tako da ova kompanija nikada nije ni podržavala Flash na iOS mobinim uređajima. Adobeov potpredsednik proizvodnog razvoja, Govind Balakrishnan, je izjavio da je kompanija odlučila da ukine Flash upravo zbog tehnologija, kao što je HTML5, koje su dorasle da zamene Flash plejer.

Kada je Adobe kupio Macromediu zajedno sa Flashom 2005, plejer je bio na više od 98% kompjutera. Međutim, na Chromeu, sada jedan od najpopularnijih web browsera, korišćenje Flasha je drastično opalo. Prema Googleu, u 2014. koristilo ga je 80% korisnika svakodnevno, a danas samo 17%. Google dodaje da ovaj trend pokazuje da sajtovi migriraju na open web tehnologije koje su brže, energetski efikasnije, ali i sigurnije od Flasha. Krajem prošle godine Google je ukinuo punu podršku za Flash.

Međutim, Adobe ne smatra da će nestanak Flasha da utiče na profit kompanije, i ističu da su mogućnosti za Adobe veće u post Flash eri.

Izvor: BBC

Najbolji browser za gledanje slika

Već neko vreme vlada žestoka konkurencija među kompanijama koje nam nude Web browser‑e. Oni svoje proizvode često predstavljaju kao najbrže, s najviše mogućnosti, najboljim interfejsom, odličnom integracijom… Ipak, mnogo toga zavisi od primene – da pogledamo u kom su browser‑u boje najpreciznije.

Le­vo su stvar­ne bo­je sli­ke, a de­sno ma­ni­pu­la­ci­ja na o­sno­vu ICC pro­fi­la, ta­ko smo u­tvrdi­li da svi browser‑i po­štu­ju ta­go­van ICC pro­fil
Kre­ira­nje ICC pro­fi­la
u PS‑u

Da bi prikaz slika koje gledamo bio precizan, browser‑i moraju da imaju mogućnost upravljanja bojama, odnosno prilagođavanja boja slike na osnovu, pre svega, monitorovog i tagovanog u fajl ICC profila. Svi vodeći browseri prešli su dug put od svojih skromnih početaka kada je i sam Internet bio velika nepoznanica i neiskorišćen potencijal. Danas računare koriste ljudi različitih profila, od hobista do profesionalaca u raznim delatnostima. Dok se većina kompanija koje stoje iza browser‑a trudi da na sve načine istakne standardne karakteristike svojih proizvoda i njihove performanse, postojanje i karakteristike upravljanja bojama nije nešto o čemu često ili uopšte daju lako vidljive informacije. Zbog toga ćemo u ovom tekstu obuhvatiti pet popularnih Internet Web browser‑a: Chrome, Firefox, Safari, Internet Explorer,  Opera. Proverićemo da li oni podržavaju upravljanje bojama i kakav je rezultujući kvalitet.

Upravljanje bojama

Proverićemo da li ovih pet browser‑a uopšte poseduju mogućnost upravljanja bojama, da li podržavaju LUT (eng. look up table) vrstu monitorovog ICC profila, poštuju li tagovan ICC profil u fajlu i imaju li podršku za V4 verzije ICC profila. Za testiranje ćemo koristiti ICC profile sa zamenjenim vrednostima primarnih boja, sliku koja je u ProPhoto prostoru boja i test sa www.color.org/version4html.xalter za V4 profile. Bitno je istaći da su testirane najnovije verzije i pune instalacije browser‑a, a ne portabilne ili verzije za mobilne operativne sisteme.

Podršku upravljanju bojama proverićemo putem slike koja je u ProPhoto prostoru boja, kao jednom od najvećih koji ne obuhvata nijedan monitor. Ukoliko browser nema upravljanje bojama, slika će biti tamna a boje nezasićene; ako je ima, slika će delovati normalno, iako sve boje nisu prikazane pošto u toku upravljanja bojama prilagođavamo prikaz toliko velikog prostora na način koji će nam dati najbliži izgled, a uzimajući u obzir i ICC profil monitora, odnosno opseg boja na našem monitoru. Rezultati ovog testa prilično su ohrabrujući jer svih pet browser‑a podržava upravljanje bojama – u bliskoj prošlosti situacija je bila suprotna, dakle – idemo na dobru stranu.

LUT profil monitora

ICC profili mogu biti LUT ili matrični. Bez ulaženja u detalje koji bi nas odvratili s glavne teme, LUT profili su precizniji, dok matrični daju u određenoj meri glađe gradijente i prelaze, ali su često neprecizni. U gotovo svim situacijama bolje je koristiti LUT profile za monitore, ali njih ne podržavaju sve aplikacije. Podršku smo proverili slikom koja je u sRGB prostoru i posebnim ICC profilom monitora. Ukoliko budemo dobili poremećene boje, browser ne podržava LUT profile.

Kod ovog kriterijuma nailazimo na diferencijaciju browser‑a: Firefox, Safari i Internet Explorer podržavaju LUT ICC profile monitora dok Chrome i Opera podržavaju isključivo matrične profile monitora.

ICC profili

Test po­drške V4 ICC pro­fi­la: gor­nja dva kva­dran­ta ima­ju V4 pro­fi­le. Pri­kaz je iz Chro­me‑a i Ope­re, a u os­ta­lim browser‑ima sli­ka de­lu­je go­to­vo ne­po­de­ljeno

Poštovanje tagovanih ICC profila je bitno jer hoćemo da obavestimo program o opsegu boja čije karakteristike sadrži ICC profil i time omogućimo precizan prikaz fajla. Pomoću Photoshop‑a napravili smo sintetički profil sa zamenjenim sRGB vrednostima crvene i plave i zatim ga tagovali jednoj slici. Ako nam browser prikaže sliku sa zamenjenim vrednostima plave i crvene, to znači da poštuje tagovani ICC profil. Rezultati su odlični, svi browser‑i poštuju tagovane profile.

V4 je poslednja verzija ICC profila. Podeljena su mišljenja o napretku koji ona donosi, ali je svakako pozitivna stvar da ih program podržava. Za testiranje smo koristili slike namenjene baš testiranju podržanosti ove verzije ICC profila. Rezultati nam dosta toga govore: Safari, Firefox i Internet Explorer podržavaju V4, za razliku od programa Chrome i Opera. Iako ovaj kriterijum nije krucijalan, postojanje podrške za V4 kod konkurenata ne ide u prilog browser‑ima koji je nemaju.

Podešavanje upravljanja bojama

Pro­ve­ra po­drške LUT pro­fi­la – dras­ti­čna ra­zli­ka sli­ke iz pro­gra­ma Chro­me i Ope­ra je na­mer­na, da bi test bio je­dnos­tav­niji

Po pitanju postojanja opcija za podešavanja upravljanja bojama situacija je jasna. Firefox je jedini browser koji trenutno ima podesive opcije za upravljanje bojama i to u about:config kod opcija koje u svom nazivu sadrže color_management. Među tim opcijama najbitnija je gfx.color_management.mode koja može da ima vrednost 0, 1 i 2. Nula isključuje upravljanje bojama, 2 je default (podrazumevana)opcija i ona konvertuje prvo sve u sRGB (čak i slike s tagovanim profilom, uzimajući u obzir i taj profil) i zatim ih prilagođava prema monitorovom profilu.

Preporučena opcija je 1 jer ona poštuje tagovane ICC profile, a sve ostale slike konvertuje u sRGB pa ih onda prilagođava prema monitorovom opsegu boja. Mada deluje da mogućnosti izmene i isključivanja upravljanja bojama možda i nisu potrebne, postoje situacije u kojima mogu da budu od izuzetnog značaja. Takođe, postojanje ovih opcija govori nam o dodatnoj posvećenosti pitanju upravljanja bojama, i bilo bi lepo kada bi i ostali proizvođači softvera imali sličan, temeljan pristup.

Zaključak

Pre­po­ru­če­na po­de­ša­va­nja za u­prav­lja­nje bo­ja­ma u Fi­re­fox‑u

Svih pet testiranih browser‑a podržavaju (makar u određenoj meri) upravljanje bojama koje je esencijalno za precizan prikaz slika. Posebno je pozitivno to što svi u dovoljnoj meri poštuju tagovan ICC profil u fajlu. Nepodržavanje LUT profila monitora ne možemo da opravdamo, posebno kod Google Chrome‑a koji je jedan od najpopularnijih browser‑a. Učinjen je i napredak u podržavanju V4 profila, ali ne kod svih – opet ističemo Chrome zbog popularnosti. Konvertovanje prvo u sRGB pa onda u monitorove bojem čak i slika s tagovanim profilima, nismo uzeli za zlo, zato što je kod većine browser‑a to jedan od mehanizama kojima se osigurava relativno prihvatljiv prikaz na širokom spektru ekrana koji često nemaju lični ICC profil.

Pošto na kraju treba da predložimo samo jedan od ovih pet browser‑a, naš izbor je Mozilla Firefox koji, osim što zadovoljava sve kriterijume, ima i opcije za njihovo precizno podešavanje, uključujući i nekonvertovanje u sRGB prostor slika s već tagovanim ICC profilom.

Miloš Vukmirović

(Objavljeno u PC#239)

Google ne želi da vidite kako izgleda novi YouTube

Kako drugo objasniti proceduru koja je potrebna da isprobate kako izgleda kada najpoznatiji video servis na svetu dobije novi izgled inspirisan novim Material dizajnom? Google je pre nekog vremena objavio kako se sprema novi redizajn YouTube servisa, ali umesto da se novom izgledu pristupi klikom na jedan taster postoji cela procedura kroz koju je potrebno proći da biste uopšte videli kakav je novi YouTube (a nije kao da se radi o revolucionarnoj promeni).

NoviYT-03Pored opcija instalacije ekstenzija koje omogućavaju da menjate kolačiće koja od vas zahteva petominutni angažman postoji mnogo jednostavniji način kojim se u pet jednostavnih koraka obavlja sva magija. Najjednostavnije je to raditi u Chrome browseru, ali radi i sa bilo kojim drugim. Dakle:

    1. Otvorite https:www.youtube.com/?gl=US u incognito tabu (Ctrl+Shift+N), bitno je da niste prijavljeni
    2. Otvorite developer tools sekciju (Ctrl+Shift+i)
    3. Idite na deo “Resources” (koji ako nije odmah vidljiv postaje vidljiv klikom na dve strelice gore desno) i iz Cookie dela za www.youtube.com domen obrišite VISITOR_INFO1_LIVE kolačić (desni klik pa Delete)
    4. Idite na “Console” deo i u novom redu definišite novi VISITOR_INFO1_LIVE kolačić komandom:
      document.cookie=”VISITOR_INFO1_LIVE=Qa1hUZu3gtk;path=/;domain=.youtube.com”;
    5. Ponovo učitajte stranu

Evo kako izgledao regularna YouTube strana

StariYT

A evo i novog dizajna

NoviYT-02Možda je njihova ideja da samo napredni korisnici treba da procene kakav je novi dizajn, a možda ih je samo mrzelo da novi dizajn stave na novi URL… ko će ga znati.

Kako da baterija laptopa traje duže?

Chrome browser, koji je originalno napravljen sa idejom da bude, brz, jednostavan i efikasan, i da zameni glomazne i trome browsere prepune dodataka s vremenom je poklekao i pretvorio se upravo u ono protiv čega su se njegovi tvorci borili. Dok je Chrome nekada bio savršen izbor za slabije mašine, sada vam je potrebna ozbiljna procesorska moć i dosta RAM-a ako želite Chrome kao primarni browser.

Chrome-test-01

Uporedo sa porastom dodataka, ekstenzija i gabarita Chrome je sve više opterećivao sistem i postajao manje efikasna aplikacija od konkurencije, što je na prenosnim računarima značilo manje trajanje baterije. Istraživanje koje stiže iz Microsoft-a obuhvatilo je Chrome, Firefox, Opera i Edge browsere, a za cilj je imalo da prikaže opterećenje browsera-a na sistem, a samim tim i na autonomiju prenosnih računara. Ne govorimo da je Microsoft potpuno objektivan kada je Edge u pitanju, ali svakako rezultati koje je postigao Chrome nisu dobri. Naime, pored standardnih testova otvaranja popularnih sajtova, drugi test u kojem su se sučelili browseri je strimovanje HD video materijala. Očekivano Edge je postigao najbolji rezultat – 7h 22 minuta, ali je iznenađujuće to što je Chrome imao 70% lošije vreme sa 4h 20 minuta. Da ne ispadne da se rezultati zasnivaju samo na jednom testu u laboratorijskom okruženju, Microsoft je izbacio agregirane podatke sa Windows 10 mašina koje pokazuju da Edge i Firefox imaju mnogo bolju energetsku efikasnost u odnosu na Google Chrome.

Chrome-test-02Jasno je da Microsoft želi malo da promoviše svoj browser, ali Edge po nekim stvarima lepo zaostaje za konkurencijom. Tako na primer Edge nema dodatke, ali je Microsoft najavio da će ovo biti omogućeno u nadolazećoj nadgradnji Windows-a 10 koja dolazi na leto. Microsoft je takođe obećao i manja unapređenja na polju potrošnje, ali i manje zauzeće memorije i kontrole u pozadini.

U međuvremenu, ako koristite Chrome na laptopu, a bitna vam je autonomija, možete se prebaciti na Edge ili Firefox, bar dok ne stigne letnji update.

 

Izvor: www.theverge.com

Chrome od sutra blokira reklame u Flash-u

Chrome neće objavljivati reklame u Flash formatu od 1. septembra.

google-pretraga.jpgTaj potez predstavlja prednost za korisnike, jer Flash zahteva previše izvora informacija i prenosilac je određenih zlonamernih programa, objavljeno je danas na metronews.fr.

Umesto Flash formata, Google će koristiti format HTML5.

Izvor: Tanjug

Surfovanje bez interneta? Google testira ovu opciju

Sigurno vam se desilo da usred čitanja nečeg zanimljivog na internetu ostanete bez pristupa istom.

httpwww-reddit-comrgooglecomments2dbmy4chrome

Googleu je jasno da do tih situacija dolazi i zato radi na opciji koja će omogućiti pregled sajtova i kada ste offline.

Radi se o opciji Show saved copy koja se upravo testira, a koja će vas, ukoliko ostanete bez interneta, vratiti na poslednju iskeširanu verziju sajta, prenosi sajt 9to5google.com.

Osim u slučaju kada iznenada ostanete bez interneta, ova opcija mogla bi biti korisna pri letovima. Naravno, surfovanje i bez pristupa internetu podrazumeva da ste strane koje želite da otvorite već nekada otvarali, odnosno da postoji iskeširana kopija.

Po prvi put Chrome najpopularniji u SAD

U večitoj borbi browsera, piše Mashable, Chrome trenutno vodi na američkom tržištu.

Photo: MDrX/Flickr
Photo: MDrX/Flickr

Ovaj browser ima tržišni udeo od 31,8 posto, dok Microsoftov Internet Explorer ima 30,9 procenata. Iako je razlika mala, ovo je prvi put da je Chrome vodeći browser među američkim korisnicima.

Podaci dolaze iz kompanije Adobe Digital Report, a govore i da se na trećem mestu nalazi Mozilla Firefox, sa 12 posto.

Oni se, međutim,  odnose na posetu sa desktopa i mobilnih uređaja kombinovano, dok je, ukoliko se ove kategorije gledaju odvojeno, situacija drugačija.

Najpopularniji desktop browser i dalje je IE, dok na mobilnom tržištu suvereno vlada Safari sa 59 posto, piše Wall Street Journal, ali oba konkurenta su prilično slaba na drugom tržištu.

Kompletan izveštaj možete pronaći ovde.