Prihodi Microsoft-a porasli, a dobit se udvostručila

Prema poslovnom izveštaju Microsoft-a čista dobit kompanije dosegnula je u proteklom kvartalu 6,5 milijardi dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 3,12 milijardi. Microsoft je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 24,7 milijardi dolara, 9% veće nego u istom periodu prošle godine, dok je dobit tog softverskog diva i više nego udvostručena.

Pod vođstvom izvršnog direktora Satya Nadelle, Microsoft se preusmerava s tradicionalnog softverskog poslovanja, koje raste sporo, na cloud usluge i mobilne aplikacije. Snažan rast financijskih rezultata je zahvaljujući pozitivnim trendovima u Microsoft-ovom cloud poslovanju, koje uključuje proizvode kao što su Windows Server i platforma Azure. Prihodi u tom segmentu porasli su za 11% na godišnjem nivou, na 7,4 milijarde dolara. Samo od Azure-a prihodi su gotovo udvostručeni, iako je u tom području Microsoft suočen s velikom konkurencijom kompanija, kao što su lider Amazon.com, potom Alphabetov Google, IBM i Oracle.

S druge strane, i dalje klize prihodi Microsoft-a u području koje uključuje Windows softver, Xbox konzole za igranje, online oglašavanje i Surface uređaje. U proteklom tromesečju su pali za 2% na godišnjem nivou. Čak su i Windows telefoni dostigli najnižu tačku tržišnog učešća, jer prema najnovijem IDC istraživanju (svetska agencija za istraživanje tržišta), Windows Phone OS sada čini svega 0,1% tržišta. Transformacija Microsofta traje već neko vreme, a nedavno je firma najavila novo ukidanje hiljadu radnih mesta u svetu u nastojanju da ojača svoju prisutnost u sektoru cloud-a. Microsoft u svetu zapošljava oko 121.000 ljudi, a poslednjih godina je tokom reorganizacije ukinut velik broj radnih mesta. Nakon objave boljih poslovnih rezultata nego što su analitičari očekivali, na Wall Street-u cena deonice Microsofta porasla je više od 1,5%, na rekordnih 74,30 dolara.

Izvor: SEEbiz

Nagrada “Microsoft Partner of the Year” dodeljena COMBIS-u

Kompanija Microsoft dodelila je hrvatskoj IT kompaniji COMBIS, prestižnu Microsoft Country Partner of the Year 2017 nagradu. Svečana dodela nagrada održala se nedavno u Vašingtonu na svetskoj partnerskoj konferenciji Microsoft Inspire Conference, na kojoj je bilo prisutno 16.000 učesnika.

 

Hrvoje Dunkić, direktor sektora sistemske integracije, COMBIS

COMBIS je uspeo da u konkurenciji od 1100 Microsoft partnera osvoji ovu nagradu, jer je pomerila fokus korak dalje od klasičnog IT pristupa što joj omogućava da uspešno razvija svoje potencijale.

Nagradu je preuzeo Hrvoje Dunkić, direktor sektora sistemske integracije u COMBIS-u, koji je pritom istakao da je njihov cilj u proteklom periodu bio da se o Cloud-u više priča. Zato su lansirali portal cloud.combis.hr kao centralnu platformu svih njihovih edukativnih i promotivnih aktivnosti vezanih uz poslovanje u oblaku. Uz pomoć COMBIS2Cloud i COMBIS4Cloud portfelja, COMBIS Cloud Awareness programa, Cloud webinara, ali i blogova te ostalih marketinških aktivnosti odgovorili su na mnoga pitanja i dileme kako postojećih tako i budućih poslovnih korisnika i na taj način stvorili konkurentsku prednost na domaćem tržištu.

COMBIS nesumnjivo ima najširu Cloud ponudu u zemlji, godine iskustva i mnogobrojne uspešne implementacije iza sebe. Jedan je od pionira Cloud poslovanja u regiji i kontinuirano ulaže u znanja i rad na Microsoft-ovim rešenjima.

Izvor: Tportal

Data centri i digitalni cunami

Da bi odgovorili na zahteve za obradu i čuvanje sve većih količina podataka uz visoku pouzdanost, graditelji savremenih data centara su shvatili da prosto skaliranje nije dovoljno – potrebna su inovativnija rešenja. Mnoga od njih videli smo i na našim prostorima, u modernim data centrima.

Ako ste ikada poslali ili primili mail preko Gmail‑a, postavili poruku na Facebook, gledali neki video na YouTube‑u ili proveli veče uz Netflix, znajte da ste koristili cloud servise. Svi podaci koji nisu uskladišteni lokalno, na vašem računaru, eksternom disku, u memorijskoj kartici telefona, smešteni su negde daleko, u ogromnoj mreži udaljenih i korisniku obično nevidljivih servera koju nazivamo oblakom. Cloud je zapravo generičko ime za nešto na šta se danas oslanjaju milijarde računara, telefona i prenosivih personalnih uređaja.

Glad za podacima

Treba ipak imati na umu izreku koja kaže: „Oblak ne postoji – to su samo nečiji tuđi računari“. Koliko god u svakodnevnom životu na to zaboravljali, svi ti naši podaci zapravo su smešteni i obrađuju se na nekom računaru „od krvi i mesa“, bolje reći od metala i silicijuma. A to „negde“ su veliki data centri, s farmama servera gigantske procesorske snage i ogromnim prostorom za skladištenje podataka.

Kako se globalno informaciono društvo razvija, tako raste i naša glad za podacima. Nekada smo putem informacionog auto‑puta preuzimali podatke, ali sa ogromnim količinama sadržaja koji generišu sami korisnici, bilo voljno kao što su slike i video, ili nevoljno poput statističkih informacija vezanih za korišćenje servisa, količina podataka je porasla za nekoliko redova veličine. Ako tome pridodamo video visokog kvaliteta (UHD), virtuelnu realnost, Internet‑of‑Things, telemedicinske i telekonferencijske servise, što je sve deo budućnosti koja već čeka iza ugla, apetiti za podacima samo će se pojačavati. Pre par godina, Jason Medenhall, tada jedan od čelnih ljudi američke kompanije Switch, lidera u oblasti data centara, izneo je procenu da će prosečan čovek za života generisati oko 4,3 EB (egzabajta) podataka.

Ne znamo kako su tačno Switch i gospodin Medenhall došli baš do te vrednosti, ali da zastanemo na trenutak da nam se to slegne. Egzabajt… Koliko je to? Megabajt, gigabajt, terabajt i petabajt… Svaki hiljadu puta veći od prethodnog, dakle milijardu gigabajta. Sve što je čovek ikada napisao i nacrtao, od kada je nastalo prvo pismo pa naovamo, na svim mogućim jezicima, procenjuje se da bi zauzelo oko 50 PB. Ta količina podataka uopšte nije nezamisliva za moderne data centre. Upravo je Switch samo za kompaniju eBay imao rezervisano dva puta toliko u svom data centru. Facebook je još 2013. čuvao više od 100 PB slika i videa na svojim serverima, a digitalna plima od tada stalno raste: podaci iz 2012. govore o više od šest milijardi poruka koje generišu oko 8 TB novih podataka samo na Facebook Messenger‑u svakoga dana, dok je oko 300 miliona slika dnevno dodavalo još 30 TB podataka dnevno.

Još tada su se ukupne količine podataka merile stotinama petabajte, a u međuvremenu se povećala količina video‑materijala, pojavile panoramske slike itd. Procenjuje se da se na YouTube svakog dana slije čak 24 TB novog video‑materijala, ali kad se uzme u obzir da ovaj Google‑ov servis svaki video obrađuje u četiri različita kvaliteta (ili čak pet, ako je originalno u 4K rezoluciji), ova vrednost se učetvorostručuje, pa stižemo do 0,1 PB. Svakog dana!

Video‑sadržaji zavređuju posebnu pažnju. Dok je predviđanje u svetu tehnologije po pravilu teško, evo i jednog izuzetka od tog pravila: budućnost Interneta leži u video‑sadržajima! Samo na Netflix otpada više od 35 odsto Internet saobraćaja u Severnoj Americi, a kad dodate YouTube, prebacili ste 50 odsto. Smatra se da će za svega nekoliko godina 80 odsto svetskog Internet saobraćaja činiti video‑sadržaji. Dodatan podsticaj ovom trendu daće industrija igara, virtuelna i proširena stvarnost koja dodaje sloj virtuelnog na svet oko nas (sećate li se ludila sa Pokemon Go igricom?). U video‑servise glavačke se bacaju čak i potpuno neočekivani igrači – British Telecom strimuje fudbal i ragbi, Amazon pravi online TV program i već je izbacio svoj prvi film, a Alibaba je jedna od najvećih kineskih filmskih kompanija.

Ukroćeni digitalni cunami

Kako izgleda data centar koji bi mogao da izdrži ovaj digitalni cunami? I šta je uopšte data centar? Da parafraziram jednog poznanika koji je na slično pitanje odgovorio sa: „To ti je fensi naziv za svu ovu opremu“ – data centar je povelika zgrada sa hrpom servera za obradu i storage servera za skladištenje podataka. Da, baš kao što je i trkački auto „šasija sa četiri točka i motorom“…

Zgrada o kojoj je reč namenski je građena, geografski locirana na mestu gde je mala šansa da dođe do neke prirodne katastrofe, dobro osigurana, s nekoliko nezavisnih i autonomnih sistema za napajanje i klimatizaciju. Obuhvata mrežnu infrastrukturu adekvatnu za međusobno povezivanje servera, višestruko redundantno povezivanje s drugim habovima, korisnicima, Internetom…

Đavo je u detaljima, a da bi odgovorili na zahteve za obradu i čuvanje sve većih količina podataka uz visoku pouzdanost, dostupnost i bezbednost, nije dovoljno ići metodom grube sile – prosto skaliranje data centara u sve veće i veće titane brzo se pokazalo kao neefikasno.

Kako raste data centar

Microsoft cloud danas čini više od 200 online servisa kao što su Bing, Azure, Office 365, Xbox Live, Skype, Dynamics CRM, Outlook, OneDrive, Yammer… njih svake godine koristi preko milijardu pojedinačnih i 20 miliona poslovnih korisnika u 70 zemalja širom sveta. Rastom ovih servisa, rasle su i potrebe za data centrima, pa je ova kompanija poboljšala njihov dizajn. Prvi Microsoft data centar druge generacije otvoren je u državi Vašington još 2007, a danas zauzima veličinu preko 10 fudbalskih igrališta sa desetinama hiljada servera (storage i procesiranje) u high‑density rekovima. Taj data centar ima klasičan dizajn s podignutim podom, hladnim i toplim zonama za klimatizaciju, poseduje uređaje za neprekidno napajanje s baterijama (UPS) za kratkotrajne prekide napajanja i generatore za dugotrajne nestanke struje, kao i fiber optičke konekcije s drugim habovima i Internetom.

U Čikagu je 2009. otvoren data centar treće generacije sličnih dimenzija, ali modularnog dizajna – Microsoft je iskoristio standardne brodske kontejnere u koje je unapred spakovao više od 2400 servera i dopremio ih spremne i instalirane na krajnju lokaciju, gde su oni samo povezani na infrastrukturu za napajanje, vodu (koja služi za hlađenje) i komunikaciju.

U četvrtoj generaciji Microsoft data centara prešlo se na IT packs – prefabrikovane, vazdušno hlađene modularne komponente koje mogu da se proizvedu bilo gde u svetu i samo isporuče, dok je spolja samo jednostavna zgrada koja štiti od vremenskih uslova i usmerava vazduh. Takav dizajn skraćuje vreme izgradnje data centra s dve godine na jednu. Ti data centri imaju neprekidan nadzor i upravljanje s trenutnim odgovorom na incidente, servisnu podršku i backup kroz geografski distribuirani Microsoft NOC. Microsoft‑ov cloud povezuje jedna od najvećih optičkih i CDN mreža na svetu koja umrežava data centre i procesorske edge nod‑ove – obodne delove cloud‑a smeštene blizu korisnika da bi se obezbedilo malo kašnjenje i georedundansa.

Potrošnja energije

Energetska efikasnost data centara značajna je i zbog ekoloških principa i korporativne odgovornosti, ali i zbog cene održavanja. Smatra se da je ICT sektor globalno odgovoran za oko dva odsto svetske emisije ugljen‑dioksida. Od toga 15 odsto otpada na data centre, a jedna trećina od toga su veliki data centri. To znači da na velike data centre otpada čak 0,1 odsto svetske emisije CO‑2‑, a to nije malo.

Google je godinama poboljšavao energetsku efikasnost, tako da data centri ovog giganta danas troše upola manje energije od tipičnih data centara. Energetska efikasnost meri se odnosom ukupne utrošene energije i energije utrošene na rad ICT opreme (PUE količnik) koji je 2006. tipično iznosio 2, da bi Google već 2011. uspeo da obori ovu vrednost na 1,16. Ta kompanija pri izgradnji zgrade ugrađuje mernu opremu koja meri ove vrednosti i nadgleda cele godine.

Posebna pažnja posvećuje se upravljanju toplim i hladnim vazduhom unutar data centra – od visokotehnoloških rešenja koja koriste kompjuterske modele iz dinamike fluida da bi predvideli kretanje vazduha, pa do jeftinih trikova kojima se vazduh kontroliše limenim vratima i trakastim zavesama preuzetim direktno iz hladnjača mesne industrije. Jednokratnom investicijom od 25.000 dolara u materijal za kontrolisanje vazduha u jednom data centru, Google je uspeo da ostvari godišnje uštede od čak 65.000 dolara.

Google je pažljivo izučio specifikacije opreme i zaključio da u data centru uopšte ne mora da bude baš onoliko hladno koliko izgleda svi misle, pa je temperaturu podigao sa 22 na 27 stepeni Celzijusa i uštedeo velike pare na rashlađivanju. A za klimatizaciju se koriste sve pogodnosti prirodnog ambijenta, pa se Google‑ov data centar u Belgiji hladi pomoću posebnih evaporativnih tornjeva u kojima se hlađenje postiže isparavanjem vode, dok se u Finskoj oprema hladi pomoću morske vode. Ovako velika kompanija može sebi da priušti i servere po sopstvenoj meri, pa tako Google ne koristi UPS‑eve, već ima servere sa ugrađenim baterijama i na taj način izbegava energetske gubitke koje unose klasični UPS‑evi s dvostrukom konverzijom.

Stroga kontrola

Vrlo mali procenat zaposlenih ima pristup čak i kampusu s data centrom, a još manji samim serverskim salama koje su zaštićene fizičkim i tehničkim obezbeđenjem, biometrijskim čitačima oka, čak i laserskim senzorima u podu za detekciju upada. Oni koji imaju legitimna posla u sali koriste trotinete kako bi lakše i brže prelazili velika rastojanja u ogromnom data centru – rešenje tipično za Google. Bezbednosti podataka posvećena je velika pažnja: diskovi koji se zamene prvo se brišu, a zatim se fizički uništavaju industrijskim seckalicama.

Neprikosnoveni kralj društvenih mreža, Facebook, prvobitno je iznajmljivao tuđe kapacitete, ali ubrzo su ušli u posao s data centrima i izgradili svoj prvenac u Oregonu, a zatim u Severnoj Karolini, Ajovi i Švedskoj. Trenutno grade nove u Teksasu, Irskoj i Nju Meksiku, ali i dalje iznajmljuju neke u Americi i izgleda u Singapuru, što ne čudi kad se sagledaju brojke o stalnom rastu podataka na ovoj društvenoj mreži. Prema nekim posrednim informacijama, može se zaključiti da je Facebook 2010. imao barem 60.000 servera dok ih danas sigurno ima na stotine hiljada.

Facebook, začudo, uopšte ne krije koji hardver koristi, već javno objavljuje detalje – oslanja se na Intel‑ove i AMD‑ove procesore s po meri pravljenim pločama i šasijama koje im isporučuje Quant Computer s Tajvana i drugi OEM proizvođači. Kablove i konektore drže s prednje strane servera kako bi osoblje uvek radilo u hladnoj zoni umesto u vrućoj zoni sa zadnje strane servera. Imaju i posebna AC napajanja koja rade na naponu direktno iz električne mreže da bi izbegli gubitke na snižavanju napona, ali su odustali od ideje s baterijama na serverima kakve ima Google.

Facebook‑ov data centar u Oregonu ima skoro 30.000 kvadratnih metara, sa 7.000 km optičkih kablova, 30 MW instaliranog električnog napajanja i 14 dizel‑generatora od po 3 MW za slučaj nestanka struje. Za hlađenje se koristi hladan atmosferski vazduh koji se filtrira i meša sa toplim da se podesi temperatura dok fine prskalice regulišu vlažnost. Ovaj data centar i dalje raste, dešava se da im stignu hiljade novih servera dnevno.

Microsoft, Google, Facebook i druge globalne kompanije raspolažu velikim resursima, ali to ne znači da oni drže tapiju na data centre. Ako se vratimo onoj definiciji po kojoj je to zgrada (ili prostorija) sa hrpom servera, jasno je da ih imaju i mnoge manje kompanije – telekomunikacioni operatori imaju sopstvene data centre, a to važi i za mnoge druge ICT kompanije. U Srbiji ima data centara koji svoje kapacitete iznajmljuju na otvorenom tržištu, neki pripadaju stranim kompanijama i pružaju usluge stranim klijentima.

Na našim prostorima

Anexia poseduje data centre u 69 zemalja sveta, a jedan je u Beogradu. Oni nude iznajmljivanje CPU kapaciteta, prostor za storage, memorijske resurse, virtuelne servere, usluge kolokacije itd. U Nišu se nalazi NiNet data centar koji pruža usluge hostinga i skladištenja, povezan je linkovima s tri domaća provajdera, opremljen HP, Cisco i Dell serverima i pokušava da se nametne, kako kažu, svetskim kvalitetom po srpskim cenama.

Domaći operatori oslanjaju se na resurse u sopstvenim data centrima kako bi obezbedili cloud servise svojim korisnicima, ali ih neretko kombinuju sa cloud servisima globalnih provajdera, jer ponekad nema svrhe izmišljati rupu na saksiji, kada je lakše ponuditi postojeće usluge kroz neki veleprodajni model. SBB Solutions nudi usluge data centara u Beogradu, Sarajevu i Ljubljani za zakup prostora za smeštaj IT opreme, usluge povezivanja, Remote hands servise, usluge hosting‑a na Linux ili Windows cloud serverima, kao i razne managed servise uz odgovarajući SLA. MTS u ponudi, pored telehousing‑a, hosting‑a i managed servisa, ima i cloud servise Pantheon X ERP za vođenje, upravljanje i razvoj preduzeća, kao i Office 365. Telenor ima sopstveni cloud servis po imenu Telenor Space koji omogućava korisnicima da svoje podatke čuvaju u Telenor data centrima, ali pruža i Office 365 uslugu s dobro poznatim Microsoft Office aplikacijama, mail‑om i prostorom za čuvanje i deljenje dokumenata. Sličan pristup ima i Vip Mobile koji pod imenom Vip Biz Cloud korisnicima nudi nekoliko paketa usluga s mail‑om, prostorom za smeštaj podataka, Office aplikacijama, SharePoint‑om ali i Skype for Business servisom. Orion Telekom nudi usluge hostinga dok Beotel Net nudi i virtuelne privatne servere (VPS) koji korisnicima daju mogućnost da odaberu konfiguraciju servera prema svojim potrebama, kao i da kasnije proširuju kapacitete kako im rastu potrebe za resursima.

Najprodavaniji serveri 2016:

  1. HPE
  2. Lenovo
  3. Cisco
  4. IBM
  5. Super Micro Computer
  6. Intel
  7. Dell
  8. Oracle

(NPD Group, a Port Washington, N.Y.‑based market research firm)

Bojan Milosavljević

(Objavljeno u PC#244)

CBS Od podataka do informacija

CBS‑ova priča počela je 2007. godine i to naizgled jednostavnim pitanjem – da li je moguće kreirati tehnologiju koja zadovoljava svakodnevne potrebe poslovnih korisnika i približava poslovne informacije ljudima kojima su potrebne? Deceniju kasnije, odgovor pruža njihov Retail Connect.

Tempo poslovnog sveta sve više se ubrzava, praćen konstantnom potrebom da se bitne odluke donose u trenutku, potkrepljene pravovremenim i tačnim podacima, i zato pred ERP sisteme neprestano stižu novi zahtevi. Jedan od najčešćih jeste pristupačnost uvek i na svakom mestu. Odlike vrhunskog ERP‑a od pre samo 10 godina, danas se smatraju prevaziđenim.

Zasnovano na cloud‑u

Poučeni dobrim iskustvom sa implementacijom SAP rešenja, arhitekte CBS‑ovih rešenja još na početku razvoja svog Retail Connect softvera opredelili su se za cloud spremnu platformu zasnovanu na Java i Web tehnologijama koja je obezbedila potpunu platformsku nezavisnost (bez ikakvih dodatnih licenci za operativni sistem i bazu podataka), kao i visok nivo skalabilnosti i fleksibilnosti sistema. Paralelni cilj bio je da ovako robustan sistem bude lak za korišćenje i implementaciju.

Već u prvim uspešnim implementacijama došla je do punog izražaja filozofija posmatranja problema iz ugla poslovnog korisnika, uz osmišljavanje praktične uloge sistema u izvršavanju poslovnih procesa i povezivanja lanca vrednosti (snabdevanje, proizvodnja i prodaja). Trgovac i proizvođač stavljeni su u centar razvoja sistema od samog početka. Takvom koncepcijom došlo se do zaokruženog rešenja Retail Connect, koje sadrži sve VP, MP i proizvodne procese u jednoj kompaktnoj i funkcionalnoj celini.

Najveća prednost ovog sistema jeste ušteda vremena koja se ostvaruje centralizovanim i lakim pristupom ključnim procesima, kao što su upravljanje cenovnicima i akcijama, definisanje asortimana radnje, automatizovano poručivanje robe uz optimizaciju vrednosti zaliha, logistika snabdevanja maloprodajne mreže i drugi.

Funkcionalne celine

Starim boljkama s kojima se trgovci sreću pristupljeno je na moderan i originalan način te su neke od glavnih funkcionalnih celina ovog softvera:

  • kompletna funkcionalnost POS sistema;
  • integracija s vagama na maloprodajnim objektima;
  • loyalty programi, marketing promocije i prodajne akcije – svi tipovi;
  • integracija i sinhronizacija MP i VP objekata u realnom vremenu;
  • automatsko upravljanje zalihama i poručivanje na osnovu naprednih algoritama;
  • kontinuirana optimizacija vrednosti zaliha i asortimana;
  • elektronska razmena podataka i dokumenata s dobavljačima i kupcima;
  • sve vrste rabata kupaca i dobavljača uz automatsko praćenje poštovanja stavki ugovora;
  • brzo i jednostavno otvaranje novih maloprodajnih objekata;
  • napredno upravljanje cenovnom politikom;
  • logistika centralnih magacina: kontrola dostupnosti i isporuke robe, mikrolokacije…
  • glavna knjiga, subanalitike i sve zakonom predviđene evidencije;
  • praćenje dospeća obaveza i potraživanja (uz napredno izveštavanje);
  • automatska knjiženja poslovnih transakcija;
  • potpuno pokriveni procesi proizvodnje;
  • obračun plata i ličnih dohodaka.

U susret korisniku

Savremeni poslovni sistemi ranije su imali problem nedovoljne iskorišćenosti prikupljenih podataka. Podaci koji su dobijani iz raznih poslovnih softvera skladištili su se u baze podataka bez kasnije obrade, što je dovelo do toga da su kompanije bile bogate podacima, a siromašne korisnim informacijama.

Izlazeći u susret zahtevima korisnika, jedna od najjačih karika u Retail Connect‑u jeste veoma napredan sistem izveštavanja – Retail Data Mining koji je naišao na odlične ocene svih dosadašnjih korisnika. Tehnički, to je prva in memory reporting platforma razvijena u ovom regionu koju danas koriste neke od najvećih svetskih korporacija kao analitičku platformu.

Prednost DM‑a je što klijentu na veoma praktičan način omogućava da prati svoje poslovanje izradom njemu svojstvenih izveštaja. Ovakav alat u rukama menandžmenta ključan je za donošenje pravovremenih operativnih odluka, kao i za planiranje dugoročne strategije.

S rastom prvih klijenata razvijao se i Retail Connect, pokazujući veliku skalabilnost pri kojoj je veoma dobro ispraćeno povećanje broja korisnika i količine podataka, bez dodatnih izmena. Iako je prvobitno zamišljen kao ERP za trgovinske lance robe široke potrošnje, kako maloprodajne tako i veleprodajne, trgovci naftnim derivatima iz regiona brzo su uočili prednosti integrisanog rešenja Retail Connect u kombinaciji sa. Orfej sistemom na benzinskim stanicama (partnerske kompanije Petrol Soft).

Novi izazovi

Novi izazovi prihvaćeni su bez uzmicanja i podjednako uspešno savladani kao i raniji. Rezultat je bio proboj na tržišta susednih zemalja, uz uspešno prilagođavanje propisima Evropske unije.

Fleksibilnost i prilagodljivost samog softvera prenele su se i na usluge koje CBS Systems pruža klijentima. Granica između malih i velikih preduzeća nije više tako jasno izražena kao pre nekoliko godina. Kvalitetan poslovni sistem potreban je sve većem broju firmi, ali se njihovi zahtevi i spremnost za ulaganje u ovaj deo razlikuju. Imajući to u vidu, CBS Systems pred sve svoje potencijalne klijente izlazi s više tipova paketa usluga – sistem:

  1. Public cloud – Software as a Service (SaaS), klijent iznajmljuje softverski sistem, serversku infrastrukturu, održavanje serverske infrastrukture i dobija korisničku podršku. Jedna serverska instanca opslužuje više klijenata, čiji su podaci u potpunosti razdvojeni.
  2. In‑house cloud – SaaS – sve je isto kao u prvoj tački, samo što je serverska infrastruktura posvećena jednom klijentu.
  3. Klasična kupovina softvera sa softverskom podrškom, gde interni IT kompanije održava serversku infrastrukturu.

Među onima koji su svoje poslovanje zasnovali na Retail Connect platformi su: NIS Petrol, Aman, BB trade, Trnava promet, Apios, Senta Promet, Podunavlje, Nestro Petrol i drugi, dok svetski lideri, poput kompanija Japan Tobacco Int. i Ipsos, koriste CBS‑ovu analitičku platformu na globalnom nivou.

Sve u svemu, reč je o jednom tehnološki veoma razvijenom rešenju koje je svoju vrednost potvrdilo u praksi i na čijem daljem razvoju svakodnevno radi tim vrhunskih IT inženjera. Retail Connect je domaći proizvod, zasnovan na pozitivnoj praksi svetskih lidera, a takav status nije lako održati u ovim vremenima i na ovim prostorima. CBS Systems ostaje veran ovom kursu uprkos poteškoćama na koje nailazi kod domaćih klijenata (gde se, nažalost, IT i dalje smatra troškom i nužnim zlom), istrajan u nameri da tržištu ponudi kvalitetan i tehnološki napredan softver kao proizvod.

Za sve dodatne informacije posetite www.cbs.rs ili pišite na adresu office@cbs.co.rs

Cloud donosi prednosti

Generalni direktor CBS Systems Milan Bjeloglav veruje da tehnologije poput cloud‑a donose mnogo dobrih stvari korisnicima ERP rešenja. A da to nije samo verovanje, dokaz je desetogodišnje iskustvo ove kompanije…

Kojim tehnologijama ste dali prednost i zašto?

Platforma koju smo razvili i pre nego što smo krenuli u funkcionalni razvoj rešenja potpuno je zasnovana na Web tehnologijama. Jedino kasa u maloprodaji odstupa od toga jer zbog kritičnosti operacija ova aplikacija ne sme da zavisi od dostupnosti Internet veze. Čitav ostatak sistema, dakle svi ERP moduli, izrađeni su u Web tehnologiji pa možemo da govorimo o cloud rešenju koje je na osnovu svih iskustava pokazalo niz prednosti u odnosu na konkurenciju.

Kada smo pre deset godina počinjali s razvojem, odabrali smo ono za koje smo verovali da će se održati i razvijati mnogo godina. Za back‑end izabrali smo Javu i nismo se pokajali, jer je ta tehnologija široko prisutna uz, što je za nas veoma bitno, platformsku nezavisnost. Naše rešenje radi pod bilo kojim većim operativnim sistemom. Baza je, takođe, dobro poznat i provereno pouzdan proizvod PostgreSQL, a sveukupno smo doprineli da trošak bude što prihvatljiviji korisnicima jer ni za Javu, ni za PostgreSQL ne treba da se plaćaju posebne licence. Dobra stvar je što smo u stanju – a bilo je prilike da to i uradimo – da našu bazu portujemo i na druge SQL servere, na primer Microsoft SQL Server.

Cloud postoji u raznim verzijama: od onog koji je u vlasništvu korisnika, preko ekskluzivno zakupljenih resursa, do deljenih resursa u cloud‑u. Kakva su vaša iskustva?

Imamo iskustva sa sve tri kategorije ili standarda primene cloud‑a. I svaka nam je donela određena iskustva. Pored prednosti, cloud donosi i izazove. Prvi je nepoverenje ljudi u pouzdanost i bezbednost podataka ukoliko ne vide gde su onih fizički smešteni. Tu prepreku preskočili smo iznajmljivanjem dedicated servera. To je naišlo na pozitivan prijem kod jednog broja naših klijenata, dok su neki ostali pri tome da serveri budu u njihovom data centru, čime ujedno preuzimaju na sebe obavezu održavanja sistema.

Takva podela odgovornosti između onih koji održavaju sistem i onih koji održavaju aplikaciju nikada nije precizna i efikasnost nije na najvišem nivou. Naše iskustvo govori da se najviše dobija kada se korisnici odluče za primenu SaaS rešenja. Manji trgovački lanci rado se opredeljuju za ovu poslednju varijantu gde mi nudimo naše rešenje po sistemu Software as a Service (SaaS). Njih ne interesuje kako realizujemo celu stvar, već ih zanima dostupnost sistema i bezbednost podataka, a mi preuzimamo kompletnu IT odgovornost. SaaS su dobro prihvatile i velike internacionalne korporacije u kojima se troškovi, a naročito investicije, strogo kontrolišu.

(Objavljeno u PC#243)

IT Bezbednost – od A do Š

Danas je kompanija COMING – Computer Engineering, jedan od najvećih sistem integratora na ovim prostorima i vodeća kompanija iz oblasti pružanja Cloud usluga i servisa u “oblaku”, organizovala skup na temu bezbednosti u radnim/poslovnim okruženjima, na kom je učešće uzelo preko 120 predstavnika domaćih kompanija i preduzeća.

Iz naziva konferencije “IT Bezbednost – od standarda do rešenja” lako se može zaključiti u kom pravcu su se kretala predavanja, a ista su održali najeminentniji stručnjaci iz oblasti bezbednosti, bekapa i arhiviranja podataka iz Srbije i regiona. Pored predstavnika kompanije COMING, na skupu su predavanja imali i predstavnici kompanija Check Point, Veritas, VMware, Safe-T i mnogih drugih. Posebna pažnja na većini predavanja pored centralnih bezbedonosnih tema bila je posvećena i aktuelnoj situaciji sa malverom WannaCry koji je pokušao da inficira preko 22 miliona računara. Predavači su na ovaj moćni malver skrenuli pažnju iz razloga da bi slični zloćudni kodovi uskoro mogli da postanu sve češća pretnja radnim okruženjima.

“Mi smo još pre nekoliko godina uvideli potrebu za organizovanjem jedne ovakve konferencije jer je pitanje bezbednosti u poslovnim okruženjima postalo više nego goruće, pogotovo sa pojavom zloćudnih kodova koji po inicijalizaciji/izvrešenju mogu da ugroze kompletnu IT infrastrukturu preduzeća i dovedu do ozbiljnih finsnsijskih izdataka. Sada je pravi trenutak da mala, srednja i velika preduzeća ozbiljno krenu da rade na izgradnji prave bezbedonosne platforme i liše sebe mogućih muka sa najrazličitijim mlacioznim pretnjama. Mi im sa svojim znanjem i odličnim rešenjima stojimo na raspolaganju.” – poručio je Roberto Poletto direktor marketinga i prodaje ove kompanije.

 

Sve prednosti oblaka na jednom mestu

Kompanija COMING – Computer Engineering, jedan od najvećih sistem integratora na ovim prostorima i vodeća kompanija iz oblasti pružanja cloud usluga i servisa u “oblaku” lansirala je svoj novi Web portal namenjen svima koji žele da otkriju i isprobaju sve prednosti cloud-a.

Portal je koncipiran kao mesto na kome se mogu pronaći sve relevantne informacije o cloud-u, kao i detaljne informacije o cloud servisima i rešenjima koje kompanija COMING – Computer Engineering nudi/poseduje u svom portfoliu. U svega nekoliko koraka, firme i preduzetnici mogu da dođu do optimalnih cloud rešenja za njihova radna okruženja, ali i više od toga, mogu odmah da vide koliku uštedu dobijaju prelaskom na cloud infrastrukturu i cloud servise.

Upravljivost

Za pouzdan i bezbedan rad cloud rešenja i servisa u COMING Cloud-u odgovoran je stručni inženjerski tim ove kompanije jer je stručnost preduslov za pravilno i ekonomski opravdano dimenzionisanje resursa, pružanje operativne podrške i garancija za kontinuitet poslovanja svakog radnog okruženja. COMING Cloud rešenja i servisi u cloud-u (o kojima se više informacija može pronaći na sajtu) dimenzionišu se u skladu sa potrebama poslovanja preduzeća i radnog okruženja, ali i potreba manjih radnih grupa i pojedinaca u njima. Pomoću modernih i moćnih alata za praćenje rada infrastrukture, COMING-ovi timovi profesionalaca pružaju stručne konsultacije i blagovremene intervencije na infrastrukturi kako bi radna okruženja u svakom trenutku koristila upravo one resurse koji su joj za rad potrebni.

Bezbednost

Bezbednost i održivost cloud-a primarne su delatnosti kompanije COMING. Bezbednost poslovanja preduzeća i kompanija u COMING Cloud-u osigurana je upotrebom savremene tehnologije, moderne infrastrukture, najsigurnijih rešenja za bazbednost, ali i praktikovanjem strogih bezbednosnih procedura, što je dokazano/potkrepljeno ISO 9001 sertifikatom za oblast cloud-a koju poseduje ova kompanija. O bezbednosti poslovanja u COMING Cloud-u svedoči dugoročna saradnja i zadovoljstvo velikog broja krajnjih korisnika, kao i veliki ugovori sa vodećim kompanija iz oblasti bezbednosnih rešenja.

Zašto COMING Cloud?

COMING Cloud razvijen je sa idejom da na ekonimičan i bezbedan način omogući preduzećima da za svoje poslovanje koristite svetska poslovna rešenja. Prednosti su kombinovanje aplikacija i plaćanje samo onoga što se koristi, nema investicionih troškova, trenutni početak rada u sistemu, testiranje aplikacija, mogućnost korišćenja i integracije Office-a 365 sa svim aplikacijama. Korisnici COMING Cloud rešenja višestruko su u prednosti jer za napredovanje u biznisu koriste nova rešenja, lako i brzo arhiviraju i bekapuju podatke, a isti su i maksimalno bezbedni.

Više o COMING Cloud-u, kao i o Cloud COMING Web portalu možete saznati na ovom linku.

Šta prelazak u cloud znači za programere ?

Svet programiranja odlikuju stalne promene i prilagođavanje njima. Sami programeri, osim što su privilegovani da budu među najplaćenijim stručnjacima, razlikuju se od većine ljudi i po tome što nikada ne smeju da prestanu da se usavršavaju. Razlog za to je jednostavan: onog trenutka kada prestanu da rade na sebi, u opasnosti su da njihove veštine odjednom više ne budu upotrebljive.

Tokom poslednje decenije, mnogo značajnih promena i inovacija stavilo je velike zadatke pred programere i one koji su to tek planirali da postanu. Jedna od glavnih bila je prelazak na rad u cloud tehnologijama.

Za početak, šta je to cloud?

Cloud je već svuda oko nas i svi ga koristimo, iako većina nas toga nije ni svesna. Svaki put kada napišete i pošaljete e‑mail, kreirate Google Drive dokument, gledate filmove ili serije online, igrate Facebook igrice ili koristite društvene mreže, Pocket ili Canvu, to je omogućeno cloud tehnologijama.

Dakle, sa cloud‑om imate mogućnost da s bilo koje lokacije gde imate Internet vezu pristupite servisima i programima koji su nekad morali da se nalaze na vašem računaru da bi funkcionisali. Zato danas kvalitet rada vašeg računara ne zavisi više toliko od snage njegovog hardvera – velikog hard‑diska, jakog procesora i dobre RAM memorije, već od Internet konekcije, kvaliteta cloud servisa koje koristite i specijalno prilagođenih servera na kojima se oni nalaze.

Od čega se cloud sastoji?

Osnovne komponente cloud tehnologije su SaaS, PaaS i IaaS. Reč je o skraćenicama za različite načine na koje se „oblak“ upotrebljava – softver kao servis (Software as a Service), infrastruktura kao servis (Infrastructure as a Service) i platforma kao servis (Platform as a Service).

SaaS podrazumeva da određeni softver, tj. aplikacija koju želite da koristite nije instalirana kod vas, već na nekom drugom mestu. IaaS je isporučivanje infrastrukture kao servisa. Tačnije, reč je o virtuelnom serveru uz koji se vežu sve relevantne usluge, kao što su procesorska snaga, memorija, prostor na disku i ostalo. PaaS podrazumeva korišćenje operativnog sistema putem Interneta, bez potrebe za preuzimanjem i instalacijom. Impresivno, zar ne?

Kako programirati u cloud‑u?

Iskusni programeri koji prelaze na rad u cloud‑u ili oni koji tek ulaze u taj svet, najčešće počinju prilagođavanjem platformi Microsoft Azure.

Platforma Azure kompanije Microsoft omogućava korisnicima da razvijaju, održavaju i uopšte poseduju svoju Web aplikaciju bez potrebe da kupuju i održavaju svoje servise. Dakle, umesto posedovanja sopstvenog hardvera, koji bi teško mogao da prati povećanje broja korisnika aplikacije, koristi se Microsoft‑ova globalna mreža za čuvanje podataka. Zapravo, iznajmljivanjem usluga u cloud‑u, dobijaju se tri vrlo bitne stvari: hardver u vidu virtuelne mašine, softverska platforma koja omogućava pokretanje aplikacija i sama aplikacija na korišćenje.

Zašto je cloud toliko značajan?

Poslednjih godina sve grane industrije višestruko su profitirale prelaskom na cloud tehnologije. Profit se pre svega stvara kroz uštedu zato što cloud štedi novac. Kupovina skupih hardvera i softvera predstavlja jedno od najvećih ulaganja za kompanije. Glavni problem je što se zbog određenih funkcionalnosti koje se povremeno koriste kupuju celi paketi kompleksnih hardvera i softvera, i tom jednokratnom ulaganju treba mnogo vremena da se isplati.

Upravo tu je cloud computing stvorio revolucionarnu promenu. Kroz cloud sisteme, korisnici i kompanije iznajmljuju samo one funkcionalnosti koje su im trenutno neophodne, plaćaju ih dok ih koriste i u bilo kom trenutku mogu da odustanu. Dakle, nema neizvesnih neisplativih ulaganja, nema skupih hardvera i softvera koji veći deo godine ničemu ne služe. Plaćate samo onoliko resursa koliko vaša aplikacija trenutno koristi. S druge strane, istraživanja su pokazala da developeri koji rade u cloud‑u uštede jedan sat na svakih osam sati rada. Dakle, ušteda vremena je oko 12 odsto, što direktno utiče i na novčanu uštedu.

Kada su kompanije počele da shvataju koliko se realnih mogućnosti za uštedu i unapređenje funkcionalnosti poslovanja krije u cloud‑u, sledeći korak bio je pronaći cloud developere ili načine da se programeri obuče za rad u cloud tehnologijama, što je pre svega značilo da razumeju specifičnosti skalabilnosti, bezbednosti, softverske arhitekture, dinamične infrastrukture i servisa u „oblaku“. Cloud programeri postali su prava dragocenost svojim poslodavcima, investicija koja donosi ozbiljne rezultate.

Mnogo razloga da naučite da radite u „oblaku“

Zbog merljivog doprinosa koji imaju na budžet i kvalitet rada kompanija, cloud developeri vrlo su traženi, odlično plaćeni i cenjeni u svom poslovnom okruženju. Zarađuju platu koja je iznad programerskog proseka, nisu vezani za računare i servere kompanije, pa mogu da rade i od kuće, ukoliko im tako više odgovara, i nimalo ne moraju da brinu za svoje radno mesto, jer će u narednom periodu vladati prava pomama za ovim stručnjacima.

Microsoft Web Development program na ITAcademy obuhvata oblasti potrebne za sticanje veština za razvoj profesionalnih Web aplikacija i sajtova uz rad s bazama podataka. Pokrivene su sve ključne oblasti .NET tehnologije, kao i niz standardnih tehnologija potrebnih za izradu savremenih sajtova.

Uz to, ovaj program obrađuje i osnovne pojmove cloud computing‑a i pruža vam priliku da naučite da radite s Microsoft cloud tehnologijama. Znaćete kako da dizajnirate, objavljujete i pratite .NET aplikacije na operativnom sistemu Azure. Program ima za cilj da vas osposobi za potpuno samostalno pisanje, održavanje i projektovanje Web baziranih aplikacija, koje će u budućnosti predstavljati osnovu aplikativnog softvera dostupnu svim korisnicima Interneta. Sasvim je izvesno da će znanja koja ovde savladate biti naplativa godinama. Zato posetite www.it‑akademija.com i saznajte kako da postanete visokoplaćeni stručnjak za ovu oblast.

www.it‑akademija.com

(Objavljeno u PC#241)