Šta bi bilo kad bi bilo

Uz značaj koji podaci imaju za naše živote, neminovno se pitamo koliko su ti podaci sigurni u data centrima. Šta bi bilo kada bi neko pokušao da tamo provali, softverski ili fizički…

Ovih dana desio se dizaster u domenu sajber bezbednosti. Deo svetske populacije je mnogo pričao o tome, a druge žrtve napada ozloglašenog ransomware‑a bile su tihe. Ugledne kompanije su de facto prećutale incident jer je ulog ogroman (sve ili ništa) – poverenje korisnika. Da bi povratili podatke svojih klijenata, u tišini su potrošili stotine bitkoina. Ovaj napad je pokazao koliko je u stvari sistem ranjiv na „softverski način“.

U velikim svetskim firmama, za implementaciju „nekog“ softvera istovari se vagon para, za fizičku bezbednost mreže manje, a za fizičku bezbednost DC‑a gotovo ništa – nema budžeta. Politika „neće to nama da se desi“ gotovo uvek prevlada. Možda i neće da nam se desi, ali ne smemo zanemariti preporuke i standarde. Biznis je postao digitalan, pa i takav ima svoje mračne strane: informacijom se trguje, ruše se vlade, upravlja se izborima, pištaljka je davno označila početak trke za kompromitujućim stvarima (data mining). Kakve veze ima fizička bezbednost kad je WannaCry prošao kroz softverski propust i zaključao petabajte podataka? Ima li potrebe zidati firewall‑ove i graditi DM zone, kad „neko“ drugi ostavi otvorena vrata u, nazovimo ga, backstage‑u.

Fizička bezbednost

Rezona za fizičku bezbednost data centra svakako ima, jer u poslednje vreme Internetom, kolaju razne priče o katastrofičnim scenarijima: „šta bi bilo, kad bi mali Perica isključio Internet celom svetu na tri dana“. Recimo, ako živite u Švedskoj, ‘leba se nećete najesti ni u Danskoj, jer se kod njih odavno ne koristi gotovina. Nemate pristup banci, pa nemate pristup kešu. Kamere metro policijskog nadzora ostanu bez ETH, signalizacija i ostalih 50 milijardi IoT čuda (2020) izgube konekciju i… tama! To je samo delić scenarija. Novo vreme donosi dva osnovna rizika: biti povezan i ne biti povezan – oba stanja (do)nose svoje teškoće, očigledno.

Postoje i drugi načini da se stvori isti haos, reći će neko. Na primer, isključimo napajanje – „sredimo“ trafo stanicu, branu, TE ili ne daj Bože nuklearku. Data centri pojedinih kompanija rade na alternativinim izvorima energije, tako da im smetnje na mreži ne predstavljaju problem i na duže staze. U budućnosti će sve više biti ovakvih primera, energetski nezavisnih od ostatka (sveta) mreže. Jednosmerna struja dolazi.

Pa šta Perici preostaje na putu da uspori budućnost? Možda da fizički uđe u skladište i digitalnih informacija i napravi dar‑mar. Da bi mu to pošlo za rukom, mora proći tri nivoa fizičke sigurnosti, dva spoljna i unutrašnji. Spoljni se sastoji od zaštite perimetra DC‑a, a unutrašnji podrazumeva pristup raznim delovima objekta.

Ako je Perica krenuo da uzme dva servera na kojima je skrivena njegova nova digitalna budućnost, neće stići ni do žive ograde u bekstvu iz DC‑a, i već će biti neutralisan. Perica se zato okreće softverskim napadima. Zato zidajte firewall‑ove, obezbedite pristup spolja maksimalno, jer je šteta koja može da nastane prevelika. Uspostavite backup procedure i pametno skladištite podatke, vodite evidenciju ulaska i izlaska iz zgrade. Zaštitite ulazak u operativno kritične zone instalacijom savremene opreme za bezbednost, podesite face recognition polise, na vrata rekova ugradite biometrijske brave ili one sa numeričkim kodovima za otvaranje i za sve to uspostavite centralni i jedinstveni sistem upravljanja i nadgledanja (npr. DCIM).

Obezbeđeni kablovi

Dobro ukopajte telekomunikacione kablove. MMR i optički razvod dobro obezbedite, jer jedna mala „štipaljka“ na optičkom kablu može da „krade“ vaš saobraćaj, a da vi to ne primetite godinama. Da bi Perica uspeo u svojoj nameri, fizički mora da dođe do kabla ili uređaja i tu ga treba čekati. Postoji oprema kojom možete zaključati prespojne kablove vaših patch cord‑ova na odgovornim konekcijama, kako na sviču, tako i na PP. Na taj način ćete otežati ne samo namerne, već i slučajne akcije prekida saobraćaja na fizičkom nivou mreže. I ja sam učestvovao u jednom slučajnom incidentu pre nekih 12 godina, kad sam nehotice oborio pola baznih stanica na Banovom brdu. Nedostatak dokumentacije, neobeleženi portovi, s kolegom preko Motorole dogovarate prekid; moje levo, tvoje desno; ma ne, moje desno i odjednom… mrak.

Dokumentacija je važna: moraju se znati kritična mesta na kablovskom nivou, a pristup takvim dokumentima obezbeđuje se kreiranjem različitih nivoa autorizacije. Osoblje na objektu mora da bude informatički pismeno, ali i spremno da fizički zaustavi neželjeno dejstvo.

Jedinstvenog rešenja nema, sve počinje izborom lokacije, a završava se selekcijom kadrova, uz instalaciju savremene i kvalitetne opreme za nadzor, otkrivanje, alarmiranje i zaštitu opreme. Važno je znati da čak i IP kamera može biti žrtva hakerskog napada, a da se čelična sefovska vrata „hakuju“ tek sa mnogo eksplozivne smeše. RFID, biometrija, laseri, detektori, sve dolazi u obzir, ali najvažnije je dobro uraditi procenu rizika i shodno tome postaviti osnovna načela za izgradnju bezbednosnog sistema.

I za kraj, možda postoji jedinstvena preporuka za fizičku bezbednost – neka vaš DC bude nevidljiv, ali fizički nevidljiv. Go deep. Underwater?

Miodrag Kovanović

(Objavljeno u PC#244)

Sve više servera, sve manje vlasnika

Tržišna konkurentnost i zahtevi klijenata da non‑stop pristupaju podacima nameću kompanijama i institucijama sve veća ulaganja u data centre i IT infrastrukturu. Tako odluke o data centrima ulaze u sam vrh prioriteta svih organizacija koji rade, ili nameravaju da rade posao sa velikim brojevima (podataka, informacija, iznosa, dokumenata, klijenata…) Kako se naše tržište nosi s tim izazovima?

Od IT infrastrukture se očekuje da bude brza, laka za korišćenje, uvek raspoloživi i, naravno, jeftina. Današnji biznis od data centara nedvosmisleno očekuje dostupnost 24×7, otpornost na kvarove i padove sistema, mogućnost lakog proširenja i skalabilnost. Posebno treba naglasiti značaj brzine odziva, koja je direktno srazmerna uloženom novcu, tako da se u praksi često kalkuliše između troškova i efikasnosti sistema. Stvari se sve više komplikuju, jer neprekidnost poslovnih procesa zavisi od fizičke infrastrukture (napajanje, hlađenje, kabliranje), zatim od pouzdanosti servera i komunikacione opreme i aplikativnih programa, a stalno je ugrožavaju ljudski faktor i slaba servisna podrška. Kako se izboriti sa svim ovim zahtevima od kojih zavisi sudbina savremenog poslovanja?

Ta i slična pitanja glavna su tema ovog broja časopisa „PC“, a u ovom tekstu biće prikazana sažeta analiza stanja tržišta servera i sistema za skladištenje podataka u Srbiji. Ujedno, to bi bio naš skromni doprinos kretanju u pravom smeru i nadamo se da će biti dovoljno da se stekne uvid i dobiju odgovori na pitanja: šta se prodaje, ko prodaje i ko kupuje servere i storage sisteme u Srbiji?

Tržište (ne) raste

Domaće tržište servera i storage sistema poraslo je u 2016. godini na 28,7 miliona evra. Ta vitalnost potiče isključivo od povećanih ulaganja telekomunikacionog sektora u izgradnju IT infrastrukture, dok su IT investitori iz ostalih delatnosti na nuli ili u minusu u poređenju sa ulaganjima iz ranijih godina. Raspodela je kao ona za sarmu, kad svi jedu kupus, a samo jedan dodaje meso.

Posmatrano prema vrsti uređaja, serveri su držali 57 odsto tržišta, slede sistemi za skladištenje podataka sa 34 odsto, dok je preostalih 9 procenata išlo na opcije i proširenja ovih sistema.

Velika većina isporučenih servera (80 odsto) optimizovana je za ugradnju u ormane (Rackmount Servers), dok iz godine u godinu pada potražnja za serverima u standardnim tower kućištima. Na taj način, korisnicima su omogućena laka proširenja i skalabilnost sistema. Tipičan isporučen server ima dva podnožja za CPU, ali je često ugrađen samo jedan, uglavnom Intel Xeon serverski procesor.

Turbulencija među proizvođačima

Godinama se ništa nije menjalo, a onda su velike promene došle brzo. Tako bi se najkraće opisalo sadašnje stanje među vodećim proizvođačima servera i sistema za skladištenje podataka. Serveri i storidži bili su godinama čvrsto u rukama tradicionalnih igrača, kao što su: HP, IBM, EMC, Dell, Fujitsu… Slika se sada menja – uključili su se novi vendori i novi partneri. Najveći globalni proizvođač komunikacione opreme Cisco snažno je proširio svoje poslovanje na serversku i storage opremu, a njegov primer prati Huawei, još jedna kompanija s globalnim uzletom. Velike promene predstavljaju IBM‑ova nedavna prodaja x86 serverskog biznisa kineskoj kompaniji Lenovo, kao i strateško udruživanje kompanija Dell i EMC. Sve to dovelo je do promene poretka na serverskoj sceni.

HP je svom serverskom poslu dodao jedno E (puno ime je Hewlett Packard Enterprise), ali i u novoj organizaciji s tržišnim učešćem od 32 odsto ostaje i dalje lider na lokalnom tržištu servera i storage sistema. Cisco se probio na drugo mesto ispred EMC‑a. Fujitsu i Dell zaokružuju listu prvih pet vendora na domaćem tržištu servera i storage sistema. U ovoj godini može da se očekuje dalji rast Huawei‑a zasnovan na finansijskoj snazi i opcijama koje može da ponudi telekomunikacionom sektoru u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Oklevanje s nabavkom

Slično turbulencijama među velikim ponuđačima serverske opreme, velike promene zahvatile su i domaće informatičke korisnike. Mnogi investitori oklevaju s nabavkom servera i traže optimalno rešenje kako da iskoriste veliki globalni tehnološki napredak u uslovima slabe nacionalne ekonomije. Prema sadašnjem stanju stvari, prosečan period zamene instalirane baze servera u Srbiji je gotovo sedam godina i s vremenom se produžava. Kod PC računara koji se sada koriste ciklus zamene duži je od osam godina. To je naša realnost, koja je mnogo ranije pogodila skoro sve druge branše – krpiće se staro sve dok mu duša ne ispadne. Da stvar ne bi bila toliko crna, serveri sada mogu i da se zakupljuju.

Bez ulaganja telekomunikacionog sektora serversko i storage tržište bilo bi u velikom minusu. Minus je veliki, ali srećom, ulaganja telko sektora još su veća, pre svega velikih operatora, kao što su Telekom Srbija, Telenor, Vip mobile i SBB. Oni obezbeđuju svima preko potrebnu informatičku infrastrukturu i stavljaju je na raspolaganje stanovništvu i celokupnoj privredi. Tržištu su ponuđene sve forme zakupa i proširenja IT kapaciteta: cloud serveri i storidži, telehousing, outsourcing…

Biznisu u Srbiji dostupni su svi servisi i tehnologije kao u razvijenom delu Evrope, a utisak je da ovako izgrađena infrastruktura značajno prednjači u odnosu na trenutne potrebe privrede. Ilustrativan primer kako zakup infrastrukture može da se iskoristi jeste domaći projekat uvođenja integralnog informacionog sistema u zdravstvu (IZIS).

U toku 2016 zakupljeni su IT kapaciteti kod Telekoma Srbija i projekat je odmah dobio optimalnu infrastrukturnu bazu. Pozitivni uticaji uvedenog informacionog sistema bili su vidljivi već do kraja godine. Nažalost, stanje hardverske opremljenosti domaćeg zdravstva ostaje skromno, kao i pre implementacije. Verovatno je državni cloud put kojim će se kretati celokupna državna uprava i skoro sve budžetske organizacije.

O pokretačima serverskog tržišta

Pored sektora telekomunikacija i državne uprave, bitni ulagači u serversku i storage opremu su banke i veliki privredni sistemi. Ove četiri grupacije ostvaruju više od 85 procenata ukupnih ulaganja u servere i sisteme za skladištenje podataka.

Što se prognoze za budućnost tiče, srpsko tržište servera i storage sistema će rasti, svakako brže od proseka ukupnog IT tržišta, što je inače karakteristično za segmente s niskom osnovicom. Tehnološki gledano, nastaviće se dalji prelaz ka blade serverima, iako će većina preduzeća i dalje radije koristiti dobro dokazane rack‑optimizovane platforme. Telekomunikacioni sektor ostaće generator rasta na domaćem tržištu servera i ubuduće

Izdaci za data centre evidentno rastu tokom prethodnih godina. Svake godine realizuje se nekoliko investicija koje se mere milionima evra. Smatramo da će se investicije telekomunikacionog sektora nastaviti, tako da će srpsko tržište data centara i fizičke infrastrukture rasti, a samim tim i serversko tržište.

Pregovori za pristupanje EU s potrebnim reformama državne uprave Srbije, zajedno s pozitivnim ekonomskim perspektivama najvažniji su pokretači tržišta servera i storage sistema u državnoj upravi. I na kraju, ali ne manje važno, u narednim godinama potražnja za novom infrastrukturom u bankarskom sektoru pojačaće prodaju x86 servera.

Milovan Matijević

Tekst predstavlja izvod iz godišnje analize „SERVERSKO I STORIDŽ TRŽIŠTE U SRBIJI 2016.“ koja je završena u februaru 2017. godine u okviru SITO inicijative. Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005. godine, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.sito.rs

(Objavljeno u PC#241)

Kada mislite da ne možete, ipak možete!

Pažljivim planiranjem i izborom pravih rešenja možete postići maksimum zaštite uz minimum ulaganja i obezbediti rešenje u skladu sa svojim potrebama i budžetom.

Poštovanje visokih zahteva aktuelnih standarda za fizičku infrastrukturu data centra ponekad predstavlja mnogo veći finansijski nego tehnički problem. Rešenja koja su u skladu sa SRPS EN 1047‑2 neizostavno će, čak i za kompaktne data centre, staviti u iskušenje menadžere koji odobravaju budžete za investicije. Da li je bolje išta nego ništa? Ako imate pravo „išta“ – jeste, a tu ne spadaju gipsani i građevinski radovi i ugradnja kućnih split‑sistema, već mikro – data centar.

Kako do mikro – data centra?

Smeštaj opreme

Za smeštaj opreme neophodan je dobar, stabilan 19“ rek s pristupom sa obe strane, nosivosti bar 1000 kg ili više, sa čvrstom ali ne preteškom nosećom konstrukcijom. Iako je 600 mm širine dovoljno za servere, 800 mm daće dovoljno mesta za smeštaj ostale opreme, naročito izmenjivača za hlađenje.

Koriste se tzv. serverski rekovi, ali sa zatvorenim, staklenim vratima, nikako perforiranim. Ideja je da napravimo zaštićen i zaptiven prostor u kojem ćemo lakše obezbediti efikasno hlađenje i kontrolu pristupa.

Napajanje

Bez obzira na to što je reč o kompaktnom rešenju, treba obezbediti dvostrani dovod napajanja a unutrašnju instalaciju uraditi u redundantnoj konfiguraciji. Vertikalne razvodne kutije sa CE13 i CE19 utičnicama praktično su postale standard, ali nemojte štedeti na dodatnim opcijama za merenje potrošnje i kontrolu izvoda.

S obzirom na to da je obim opreme ograničen, ni potrošnja nije prevelika, pa je redundantni UPS koji će obezbediti pouzdano napajanje lako smestiti u donju zona reka, zajedno s baterijama. Ni ovde ne štedite previše, dobar UPS glavu čuva: nemojte da vas mala potrošnja prevari pa da izaberete one jeftine male UPS uređaje namenjene radnim stanicama. Vaš DC jeste mali, ali je pravi!

Hlađenje

Kompaktni data centar može da ima opremu koja disipira znatnu snagu. Standardna greška jeste korišćenje male prostorije, rekova perforiranih vrata i običnih, kućnih split‑sistema. Jeftino, raspoloživo i potpuno pogrešno: nema pravilno uspostavljene konture hlađenja, protok vazduha je nedovoljan, a pouzdanost predvidiva, izdaće vas kada je najpotrebnije.

Naš predlog je hlađenje u reku: bočno postavljeni vertikalni izmenjivač koji spreda izbacuje hladan vazduh (tamo gde je serverima najpotrebniji), a pozadi vraća zagrejani. Pored preciznosti, sistem je i efikasan jer se hladi samo oprema u ormanu, a ne i spoljni vazduh i pouzdan (spoljne jedinice su redundantne). Opseg snaga je takav da može da zadovolji bilo koji kompaktni data centar.

Zaštita od požara

Iako ne postoji zaštita od spoljnog požara kao kod SRPS EN 1047‑2 rešenja, unutrašnjost je potpuno osigurana. Modularni sistem automatske detekcije s ranim dejstvom (VESDA) i mrežom cevi za recirkulaciju vazduha obezbediće brzinu i efikasnost koju nije moguće postići klasičnim detektorima. U slučaju pojave požara, aktivira se automatski sistem gašenja s neškodljivim Novec 123 gasom.

Nadzor

Neophodno je da pratite sve fizičke parametre svog kompaktnog data centra: temperaturu, vlažnost vazduha, otvaranje vrata, parametre napajanja i potrošnje. Kompaktni uređaj za nadzor sa senzorima za sve veličine i više opcija komunikcije naprosto je neophodan, ali on se lako implementira i koristi.

Vesimpex d.o.o. Patrijarha Dimitrija 24, Beograd
www.vesimpex.rs

(Objavljeno u PC#241)

PhoenixNAP otvara novi data centar u Beogradu

PhoenixNAP, američka kompanija koja nudi savremene IT usluge na globalnom tržištu, danas je objavila otvaranje novog data centra u Beogradu. Pružajući usluge za skladištenje i zaštitu podataka, phoenixNAP data centar omogućiće kompanijama iz zemlje i regiona da unaprede svoje poslovanje uz cloud rešenja, namenske servere, kolokaciju ili hardver kao uslugu. Otvaranjem beogradskih prostorija, phoenixNAP proširuje svoje prisustvo kako bi izašao u susret potrebama evropskih kompanija koje žele da ostvare veću efikasnost poslovanja uz inovativnu IT infrastrukturu.

PhoenixNAP Data Center

„Kako naši klijenti šire svoje poslovanje van SAD-a i zapadne Evrope, prepoznali smo potrebu da im ponudimo usluge i u novim regionima“, kaže Ijan Meklarti, predsednik kompanije phoenixNAP. „U Evropi poslujemo već skoro četiri godine kroz data centar u Amsterdamu, što nam je omogućilo da upoznamo tržište i primetimo potražnju za uslugama čuvanja i oporavka podataka, namenskim serverima, virtualnim privatnim data centrom, kao i mnogim drugim rešenjima koje naša kompanija nudi. Sa lansiranjem data centra u Beogradu, u mogućnosti smo da kompanijama iz jugoistočne Evrope ponudimo veći niz usluga i obezbedimo direktnu podršku i konsultacije zahvaljujući timu mrežnih i data centar inženjera koji rade u našim kancelarijama u Beogradu.“

Novi data centar zasnovan je na VMware® vCloud® tehnologiji i drugim vodećim rešenjima koja doprinose optimalnom korišćenju IT resursa za unapređenja poslovanja. Oslanjajući se na resurse čija je pouzdanost neprikosnovena u IT industriji, phoenixNAP-ov beogradski data centar pruža rešenja najvišeg kvaliteta kako bi omogućio kompanijama različitih veličina da postignu veći nivo efikasnosti poslovanja. Data centar u Beogradu takođe pruža najviši nivo sigurnosti u skladu sa međunarodnim standardima.

PhoenixNAP_Servers_1

„U pogledu konfiguracije, beogradski data centar zasniva se na onom koji smo otvorili pre četiri godine u Amsterdamu, a koji se do sad pokazao vrlo uspešnim i pouzdanim“, dodaje Vilijam Bel, potpredsednik razvoja proizvoda za phoenixNAP. „Uz tehnologiju koja je dokazano efikasna u unapređenju korišćenja IT infrastrukture, možemo da ponudimo vrhunska rešenja kako za kompanije koje tek počinju sa radom, tako i za velika preduzeća. Do sada su naše usluge pomogle brojnim organizacijama u pogledu unapređenja poslovanja i dostizanja bržeg rasta, a nadamo se da ćemo to pružiti i mnogim kompanijama u Srbiji i oko nje.

PhoenixNAP ima status Premier Service Provider u programu VMware vCLoud Air Network, kao i status Platinum Veeam Cloud & Service Provider. Kompanija takođe posluje prema PCI DSS standardima, a njen primarni data centar u Phoenix-u u Arizoni sertifikovan je prema standardima SOC 1 i SOC 2.

PhoenixNAP otvara novi data centar u Beogradu

PhoenixNAP, američka kompanija koja nudi savremene IT usluge na globalnom tržištu, danas je objavila otvaranje novog data centra u Beogradu. Pružajući usluge za skladištenje i zaštitu podataka, phoenixNAP data centar omogućiće kompanijama iz zemlje i regiona da unaprede svoje poslovanje uz cloud rešenja, namenske servere, kolokaciju ili hardver kao uslugu. Otvaranjem beogradskih prostorija, phoenixNAP proširuje svoje prisustvo kako bi izašao u susret potrebama evropskih kompanija koje žele da ostvare veću efikasnost poslovanja uz inovativnu IT infrastrukturu.

PhoenixNAP Data Center

„Kako naši klijenti šire svoje poslovanje van SAD-a i zapadne Evrope, prepoznali smo potrebu da im ponudimo usluge i u novim regionima“, kaže Ijan Meklarti, predsednik kompanije phoenixNAP. „U Evropi poslujemo već skoro četiri godine kroz data centar u Amsterdamu, što nam je omogućilo da upoznamo tržište i primetimo potražnju za uslugama čuvanja i oporavka podataka, namenskim serverima, virtualnim privatnim data centrom, kao i mnogim drugim rešenjima koje naša kompanija nudi. Sa lansiranjem data centra u Beogradu, u mogućnosti smo da kompanijama iz jugoistočne Evrope ponudimo veći niz usluga i obezbedimo direktnu podršku i konsultacije zahvaljujući timu mrežnih i data centar inženjera koji rade u našim kancelarijama u Beogradu.“

Novi data centar zasnovan je na VMware® vCloud® tehnologiji i drugim vodećim rešenjima koja doprinose optimalnom korišćenju IT resursa za unapređenja poslovanja. Oslanjajući se na resurse čija je pouzdanost neprikosnovena u IT industriji, phoenixNAP-ov beogradski data centar pruža rešenja najvišeg kvaliteta kako bi omogućio kompanijama različitih veličina da postignu veći nivo efikasnosti poslovanja. Data centar u Beogradu takođe pruža najviši nivo sigurnosti u skladu sa međunarodnim standardima.

PhoenixNAP_Servers_1

„U pogledu konfiguracije, beogradski data centar zasniva se na onom koji smo otvorili pre četiri godine u Amsterdamu, a koji se do sad pokazao vrlo uspešnim i pouzdanim“, dodaje Vilijam Bel, potpredsednik razvoja proizvoda za phoenixNAP. „Uz tehnologiju koja je dokazano efikasna u unapređenju korišćenja IT infrastrukture, možemo da ponudimo vrhunska rešenja kako za kompanije koje tek počinju sa radom, tako i za velika preduzeća. Do sada su naše usluge pomogle brojnim organizacijama u pogledu unapređenja poslovanja i dostizanja bržeg rasta, a nadamo se da ćemo to pružiti i mnogim kompanijama u Srbiji i oko nje.

PhoenixNAP ima status Premier Service Provider u programu VMware vCLoud Air Network, kao i status Platinum Veeam Cloud & Service Provider. Kompanija takođe posluje prema PCI DSS standardima, a njen primarni data centar u Phoenix-u u Arizoni sertifikovan je prema standardima SOC 1 i SOC 2.

 

#BIZIT2016: Softver, alat, softverski alat…?

Naš narod sa pravom kaže da je svakom njegova muka najveća. Da li se isto može primeniti i na IT menadžere? Sigurno da može. Bez obzira da li odeljenje IT-ja vodi računa o jednom reku sa jednim serverom (a taj server može biti izmešten i kod colocation kompanije), ili se brine o većem data centru gde ima dosta aktivne i pasivne opreme, jedno je sigurno – o stanju i sigurnosti podataka neko mora da vodi računa.

01Sa porastom količine opreme i energije koju trebaju, važnosti data centra i podataka koje oni nose, zainteresovanih strana koje bi da ostvare uvid u rad data centra je sve više. “Gde su mi serveri?”, “Koliko struje mi troši data centar?”, “Kako da smanjim operativne troškove?”, “Kako da obezbedim neprekidnost poslovanja?”, “Kome da poverim održavanje?” itd. su pitanja koja mogu da budu postavljena od strane direktora, vlasnika, finansijskog rukovodioca, pa čak i krajnjeg klijenta.
Iza ovih pitanja stoje interesi. Nekada podudarni, mada najčešće bivaju suprotstavljeni. Finansijski bi da ostvari uštedu, a IT menadžer bi da ima najkvalitetnije hlađenje i nadzor nad stanjem opreme

Ima li “leka” da svi nađu odgovore na svoja pitanja?

Interesi su „pomireni“ uz pomoć softvera za upravljanje infrastrukturom data centra – DCIM-om. DCIM je skraćenica za “Data center infrastructure management” – upravljanje infrastrukturom data centra. StruxureWare za Data Centre je rešenje koje je dostojno svakog izazova. Zato i stoji jedno u prvi mah neobično pitanje u naslovu – da li je to: a) softver, b) alat (tool) ili c) sofverski alat. Svaki odgovor je tačan i možemo ga jednim imenom nazvati rešenje. StruxureWare za Data Centre je sveukupno rešenje za upravljanje, planiranje, nadzor i funkcionisanje Data Centra. Od jednog jedinog servera, preko reka, serverske sobe i na kraju čitavog objekta u koji je smešten data centar.

02DCIM nije nešto novo. Novo je što ovo StruxureWare rešenje spaja osnovne funkcije prethodnih generacija DCIM-a sa novim funkcijama kompletnog uvida u rad jednog data centra. Rezultat? Možda i najbitnije – integrisano iskustvo i za više korisnika i grupa koje upravljaju i infrastrukturom i operacijama data centra.
StruxureWare za Data Centre dovodi nekad suprotstavljene strane IT i održavanje na zajednički nivo, daje im sveobuhvatan uvid u funkcionisanje jednog Data Centra. Time je omogućeno da rukovodioci svih nivoa i zaduženja imaju uvid i kontrolu nad dnevnim radom data centra, radi donošenja pravovremenih odluka vezanih za planiranje kapaciteta, promena mesta i namene opreme i dostupnosti. Svako prema svojim pravima u okviru kompanije. Ovim rešenjem to je omogućeno i čini ga moćnim oruđem, obezbeđuje nam “poslovnu inteligenciju (business intelligence). Informacije teku u realnom vremenu, kombinovane kroz više nivoa, uz dodatke opcionih modula napravljenih da zadovolje specifične zahteve korisnika.
Da li od ovoga ima koristi? Sigurno će svako pronaći ponešto a neko čak i sve. Čak i krajnji korisnici koji dobijaju viši nivo pouzdanosti i sigurnosti svojih poslovnih procesa i podataka. Na kraju krajeva – to je i najbitnije.

Orion data centar uz Schneider Electric rešenja

Kompanija Schneider Electric predstavila je svoj prvi prefabrikovani modularni data centar dizajniran, projektovan i izgrađen za potrebe kompanije Orion Telekom od strane ovlašćenog partnera kompanije Enel PS. Data Centar kompanije Orion Telekom, na površini od 2500 m2 izgrađen je u industrijskoj zoni u Zemunu, a fokus je stavljen na pouzdanost, efikasnost, modularnost i bezbednost. Data centar je povezan na trafo stanicu koja je spojena sa dva različita izvora električne energije.

20160920_114832_HDR

Od pravog izbora data centra zavisi bezbedno, pouzdano i nesmetano poslovanje kompanije. Do pre nekoliko godina projekat izgradnje data centara je bio dugotrajan proces, dok je to danas pojednostavljen,, jeftiniji proces. Za data centar Orion Telekoma je karakteristično da poseduje najširi spektar naše opreme, niski napon i srednji napon, kao i IT deo (sigurno napajanje, klimatizaciju, nadzor). Može da se proširuje koliko prostor to dozvoljava, pa se tokom vremena investira u skladu sa potrebama. Podrzumeva napajanje, hlađenje i IT deor. Takođe, prefabrikovani moduli stvaraju data centar u vremenskom roku usklađenom sa poslovnim potrebama, a zahvaljujući referentnom dizajnu vreme projektovanja se skraćuje za više od 60 odsto u odnosu na tradicionalno projektovanje i izgradnju.” istakao je Vasilije Kodžopeljić, direktor prodaje IT divizije kompanije Schneider Electric. „Na investitoru je ostavljena inicijativa da data centar proširuje tokom upotrebe u skladu sa poslovnim potrebama – takozvani „pay as you grow“.

Orion data Centar hodnik

Modularnost po principu „uklapanja“, celokupan proces projektovanja i realizacije, predstavljaju princip koji su između ostalih primenili svetski IT gigant Capgemini i katedrala Sagrada Familia. Sala za smeštaj opreme je najsavremenijeg kontejnerskog tipa, jedinstvenog u Srbiji, a paneli od kojih je konstruisana poseduju sertifikat od 90 minuta potpune vatrostalnosti i vodootpornosti. Kreirani data centar sposoban je da za 30 dana transformiše i uveća svoje kapacitete čak četiri puta, bez prekida u radu, bez novih energetskih ili telekomunikacionih privoda. Osim toga, instalirani su i dupli podovi nosivosti 1500 kg/m2, a pod je presvučen nezapaljivom, amortizujućom antistatik oblogom.

“Pred sobom smo imali jasan cilj: Data centar je morao da opravda kvalitet usluge koju Orion telekom pruža svojim klijentima, da u isto vreme bude i pouzdan i da može da odgovori na sve njihove potrebe. Hrabro smo ušli u ovaj pionirski projekat svesni da zajedno sa svojim partnerima pomeramo granicu kvaliteta usluge koju dobijaju krajnji korisnici. Pokazali smo da je moguće u Srbiji napraviti najmoderniji data centar i to za manje od godinu dana, čiji su kapaciteti danas popunjeni, zbog čega radimo na njegovom proširenju. Taj podatak najbolje pokazuje šta o data centru misle oni koji koriste njegove usluge” – rekao je Slobodan Đinović, CEO Orion telekoma.

Data Centar APC

Kompanija Schneider Electric ima više od 50 godina iskustva u prefabrikaciji i pomaže u postizanju predvidivog učinka, bržeg raspoređivanja i fleksibilnosti. Softverska rešenja za regulisanje energetske efikasnosti i bolju iskorišćenost resursa data centara sve više su u tržišnom fokusu, a Schneider Electric rešenje proglašeno je najboljim u ovom segmentu. Brend APC by Schneider Electric već godinama u kontinuitetu proizvodi visoko-pouzdane, energetski efikasne proizvode, bilo da su oni namenjeni personalnim korisnicima ili korporacijama.