Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

Deca menjaju pravila odrastanja uz YouTube for kids

Različiti online realmi menjaju način na koji stručnjaci razmišljaju o etapama u razvoju dece. Tokom odrastanje deca uče različite koncepte, a u tom procesu imaju niz apsurdnih zahteva. Jednostavno žele da imaju kontrolu nad svetom koji je još uvek nov, a želja za autonomijom može da objasni i popularnost zajednice YouTube među decom predškolskog uzrasta.

Ako u svom životu nemate nekog trogodišnjaka, možda i niste čuli za YouTube za decu, aplikaciju koja je u stvari filtrirana verzija originalnog sajta, a sadržaji se nude na osnovu starosti ciljane publike. Budući da je dizajnirana tako da može da se koristi na pametnim telefonima i tabletima, deca bez problema mogu da nađu put do digitalne dimenzije koja je napravljena baš za njih.

Sistem za preporučivanje sadržaja na osnovu interesovanja korisnika ima težak zadatak – algoritam mora neprestano da pretresa sadržaje čiji se broj konstantno povećava, da prepoznaje najsvežije i najvažnije, te da ignoriše okolnu ‘buku’. Problem je što deca gledaju iste sadržaje mnogo puta, a tvorci podražavaju ono što je najpopularnije, u nadi da će što više dece kliknuti na njihov proizvod. Kada neki video dobije dovoljno klikova da ga algoritam ‘primeti’, bude preporučen i ostalim malim korisnicima. Deca nastavljaju da gledaju ponuđene sadržaje, a kao rezultat im se nudi još sličnog, i tako u krug.

Tako, u principu, funkcionišu svi algoritmi – komadić koda prati ono što vam je zanimljivo na osnovu toga šta najviše i najduže gledate, te vam šalje još takvih stvari. Tako YouTube za decu svojim korisnicima nudi program koji je specijalno napravljen prema onome što deca žele da vide. Deca sama biraju sadržaj, a kada im jedno dosadi sama odluče da kliknu na nešto drugo. Tako je ova aplikacija refleksija onoga što deca žele, što otvara poseban prozor u dečiju psihu.

Naučnici se do sada nisu detaljno pozabavili ovom temom, a budući da je program za decu među najgledanijim sadržajima u istoriji sajta YouTube, bilo bi zanimljivo pozabaviti se načinima na koje deca utiču na sopstveni razvoj.

Izvor: theatlantic.com

Čuvajte se spinera!

Svi znamo za spiner, igračku koja je prvobitno bila napravljena da zaokupi pažnju i time spreči hiperaktivnost za autističnu decu i decu sa poremećajima pažnje. U poslednje vreme ta igračka je toliko postala popularna među školarcima u toj meri da ih ometa u učenju, da su neke škole u Britaniji počele da ih zabranjuju. Međutim pojavila se nova opasna hi-tech verzija spinera.

 

Hi-tech verzije mogu da puštaju muziku preko Bluetooth-a sa mobilnog telefona. Takođe imaju litijum- jonske baterije za Bluetooth radio i zvučnik. Zbog velike popularnosti i tražnje proizvodne linije u Kini su odmah počele da ih prave jeftinije i brže, često žrtvujući kvalitet i bezbednost u procesu. To je dovelo da se među njima nađu defektni i oni koji nisu bezbedni za korišćenje.

Dve porodice, jedna iz Mičigena a druga iz Alabame (a gde drugo, nego u Americi?) su posvedočile da su se ovi novi spineri sa Bluetooth zvučnicima zapalili. U oba slučaja igračke su bile na punjenju i baterija se pregrejala iznutra što je dovelo do toga da igračka eksplodira u plamenu. Na svu sreću nema povređenih ni u jednom slučaju. Saveti za kupovinu spinera su da ne gledate da uštedite baš svaki dinar, a ako ste već kupili jeftinu verziju, ne bi bilo loše da koristite samo originalni punjač, kako biste izbegli eksplozivne “prateće efekte”.

Izvor: Telegraph

Tehnologija – rob dece

Uz bezbroj polemika na temu kada deci dozvoliti pristup modernoj tehnologiji i kakve to posledice može da ostavi na njihov razvoj, stvari su prilično jasne – mališani rođeni u doba pametnih telefona, Wi‑Fi‑ja, tableta i virtuelne realnosti naprosto ne mogu da izbegnu taj segment u svom životu.

Neki naučnici i psiholozi smatraju da dete ne bi trebalo da koristi pametne uređaje i Internet sve do druge godine, neki kažu do treće, a pojedini ekstremisti idu do dvanaeste. Svako ima svoje razloge, a ako pođem od sebe, ja to ne bih dozvolila pre 18. godine – „Sine, srećno ti punoletstvo, ovo je Internet“. Ipak, realnost je malo drugačija.

Evo ti telefon, samo ne plači

Ne grešite ako dete želite da zaštitite od Pandorine Internet kutije. Čim se pojavi neki snimak klinke poput one male desetogodišnje Sendi sa YouTube‑a koju je ostavio dečko, svi se zaklinju budućoj deci da „nema Interneta za njih“. Ako pitate majke sitne dece to je nemoguća misija, a neki od razloga su sledeći:

  • Vi ne možete bez Interneta, a dete gleda ono što vi radite, pa želi isto. Deca su pametna i ne možete dugo da ih lažete.
  • Ona Maja ima Instagram, a vi njoj ne dozvoljavate. Maja će staviti njenu sliku na Instagram pa će se posvađati jer njoj mama ne dozvoljava Instagram. Dete ne možete sačuvati od njegove okoline i od onoga što vršnjaci rade.
  • Dete jednostavno ne želi da se presvuče, otima se, beži, plače, a vi u džepu nosite tablet(u) za smirenje koja se zove Pepa Prase na YouTube‑u. I umorni ste od borbe.
  • Što detetu nešto više branite, više će to želeti, a ne biste voleli da vas laže.

I tako unedogled. Stvarnost je malo surovija od one koju zamišljamo. Kako kažu, nema pogrešnog roditeljstva, ali ipak ne želimo da nam sopstvena deca budu roditelji, zar ne?

Uticaj na rani razvoj

Korišćenje moderne tehnologije svakako ima pozitivne i negativne uticaje na decu, sve u zavisnosti od toga šta se koristi i koliko često. Deca nisu robovi tehnologije ako je koriste u prave svrhe… i kontrolisano.

Neka istraživanja pokazuju da tehnologija može da oblikuje način na koji deca razmišljaju. Ona utiče na njihovu pažnju, kreiranje odluka, učenje i pamćenje. Takođe, opet ta omiljena nam istraživanja pokazuju da čitanje razvija kritičko mišljenje, širi vokabular i utiče na bolje rešavanje problema nego vizuelni mediji kao što je video. S druge strane, video‑igre i drugi ekranizovani mediji poboljšavaju vizuelne sposobnosti, mogućnost zapažanja, vreme reakcije i omogućavaju bolje uočavanje detalja. Kako dalje neki smatraju, Internet decu ne zaglupljuje, već ih samo čini drugačijima. Veština pamćenja informacija sada je zamenjena veštinom pamćenja gde se mogu pronaći određene informacije. Dobar primer je Internet pretraživač.

Bebe i televizor

Kada je reč o bebama, ne preporučuje se da ih do dve godine izlažete bilo kakvim ekranima. Mnogi roditelji uspavljuju bebe ispred televizora ili ih puste da gledaju neko vreme jer ih to umiruje. Ipak, pedijatri upozoravaju da je mozak beba još uvek nedovoljno razvijen da primi brze informacije i poima brzo smenjivanje slika, što može dovesti do poremećaja pažnje i lošijeg sna. Bebe treba da istražuju i upoznaju se sa svetom oko sebe jer je to veoma važno za njihov motorički razvoj. Razmislite o tome pre nego što bebu „nacrtate“ ispred TV‑a.

Želeli to ili ne, vaše dete susrešće se kad‑tad sa uzbudljivim tehnološkim svetom, a najbolje je da do toga dođe postepeno i kontrolisano. Osim ako niste Amiši. Jednom kada izgubite kontrolu, biće vrlo teško postaviti stvari na pravo mesto i zato se vodite onom starom poslovicom: „Bolje sprečiti nego lečiti“.

Vaše dete ne mora biti rob tehnologije ako ga na pravi način usmerite i kontrolišete njegovu online tehnološku putanju. Ne možete ga zauvek čuvati od svega, a tehnologija je ključna za savremeni razvoj deteta i njegovu edukaciju. Samo se morate snaći u toj borbi Davida i Golijata. Zdrav razum pomaže. I gutljaj rakije kad je teško. Srećno!

@JovanaVu

(Objavljeno u PC#243)

Zabavno programiranje za najmlađe

Ukoliko je Vaše dete ljubitelj kompjutera i video igara, ove jeseni može da se oproba u kreiranju istih. U subotu, 15. oktobra, u 11 časova, PLAYCODE škola programiranja za decu organizuje besplatnu radionicu u Američkom kutku.

playcode_mikser_workshop02

Cilj besplatne radionice je upoznavanje mališana sa osnovama kompjuterskog programiranja i kreativnog razmišljanja kroz kreiranje animacija i video igara, na platformi prilagođenoj njihovom uzrastu, a koja je sastavni deo obrazovnog sistema u 50.000 škola u Americi.

playcode_mikser_workshop05

Ovakim radionicama želimo da postignemo da što veći broj dece dobije mogućnost da se upozna sa osnovama programiranja, kao i da se probudi interesovanje za učenje programiranja na intuitivan i zabavan način, kako bi kasnije deca bila spremna za učenje kompleksnijih programskih jezika.

playcode_mikser_workshop12

Jednodnevna radionica “Hour of Code” je prilagođena deci uzrasta od 8 do 10 godina. Za učešće u radionici je potrebno da polaznik ponese svoj laptop. Radionica će početi u 11 časova, Američki kutak, Dom omladine, Makedonska 22, prvi sprat. Svi zainteresovani moraju potvrditi učešće školi, a možete se prijaviti ovde. Radionici će moći da prisustvuju i roditelji, koji će imati priliku da čuju zašto je programiranje važno za decu pomenutog uzrasta i saznaju kakav program nudi PLAYCODE – škola programiranja za decu.

playcode_mikser_workshop04

Više detalja o PLAYCODE školi programiranja

Za dodatne informacije možete da nas pozovete na 064 266 96 70 ili pišete na info@playcode.rs

Alfa generacija će promeniti svet

Kada neko kaže „Generacija Z”, misli se na popularan naziv kojim su finansijski analitičari prozvali sve rođene nakon 1990. godine, i neretko ih opisali kao generaciju koja „neće zapamtiti nijednu reč pre savladavanja tehnologije”.

Analitičari Goldmen Saksa jednom prilikom su komentarisali da bi ova generacija mogla biti uticajna najmanje kao generacija Y. Ali, šta dolazi nakon toga? Svaka generacija, dakle, po nečemu menja svet i utiče na njega, a to je naročito zanimljivo svima koji se bave finansijama i politikom, pa tako generacija Y i Z odrastaju (i rađaju se) uz najnoviju tehnologiju i verovatno nikada neće moći zamisliti kako su odrastali i živeli njihovi roditelji.

Sve to stvara nove poslove i zanimanja, zbog čega se i strategije poslovanja unapred planiraju kako bi se, između ostalog, mogli predvideti i potrošački trendovi. Futurista, demograf i govornik TEdx-a Mark Mekkrindl vodi kampanju kojoj je cilj da sve rođene nakon 2010. godine nazove „Generacijom Alfa”.

Prema njemu, svake nedelje širom sveta se rodi 2,5 miliona „pripadnika” te nove generacije, a jedno od obeležja im je što će odrastati uz tablete u ruci, nikada neće živeti bez pametnog telefona, i biće im „prirodno” neku misao prilagoditi internetu u roku par sekundi. Masovne tehnološke promene Generaciju Alfa učiniće najprilagodljivijom ikad, smatra Mekkrindl.

Trenutno, svako ko ima manje od 5 godina pripada toj generaciji, iako se naziv još nije prihvatio u naučnim krugovima. Mekkrindl se sa svojim timom nada da će se ime ipak „zakačiti” u javnosti, jer su sigurni da najmlađa „tehnološka” generacija deli nabrojane osobine.

Na ovu će generaciju uticati i demografske promene u svetu, poput najava da bi Indija do 2028. godine mogla prestići Kinu po najvećem broju stanovnika. „Indija i Kina postaće centar gravitacije, pogotovo nakon što je Kina nedavno nakon 35 godina ukinula strogu politiku jednog deteta po porodici”, rekao je Mekkrindl.

„S više dostupne tehnologije i više ljudi na svetu, deca u takvim zemljama zameniće deo istočnih tradicionalnih vrednosti globalnim tehnološkim idejama.”

Voditelji ove kampanje smatraju i da ova deca neće tehnologiju smatrati alatom koji im je dodat u svakodnevicu, već da će je spontano integrisati kao normalan deo svog života.

Izvor: n1.hr

Mali brat – internet dadilja

Internet u Srbiji svakodnevno koristi 2,85 miliona ljudi. U Srbiji je registrovano 86.291 internet domena. Svega trećina internet korisnika iz Srbije svoj onlajn sadržaj čuva na serverima koji su u našoj zemlji a čitavih 80% iznesenih sadržaja na internetu je nezaštićeno. Odeljenju za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala i za zaštitu intelektualne svojine MUP-a Srbije stiglo je preko stotinu krivičnih prijava u 2012. pa i 2013. sa tendencijom porasta.

ss1s

To su podaci izneti na panel-diskusiji „Internet bezbednost 3 u 1“ u beogradskom Muzeju nauke i tehnike u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) – održanoj 30. oktobra prošle godine.

Stručnjaci za “sajber kriminal” će vam reći da je najteže zaustaviti govor mržnje, sprečiti prevare i zaštititi decu na internetu. Upravo zbog toga postoje softveri koji se vrlo lako instaliraju na računar i koji beleže šta je sve rađeno na njemu, adrese koje su posećivane i sve to snimaju u određene log fajlove sa tekstom koje je vaše dete kucalo (chat programi, dopisivanje, fejsbuk itd.).

Takav je i jedan domaći program, www.malibrat.com, koji omogućava na jednostavan način praćenje, zabranu ili limitiranje detetu korišćenje određenijh sajtova, upotrebu chat-ova i ostalih online alata.

Program vam olakšava da pratite aktivnosti vašeg deteta na računaru, da zaštitite dete od internet predatora, da ograničite pristup pornografskim sadržajima, ograničite vreme provedeno na internetu, ograničite vreme igranja igrica, a mejlom dobijate dnevni uvid u aktivnosti deteta, upozorenje na unos neprimerenog teksta i snimak ekrana kada se to dogodilo.

Mali brat je lak za korišćenje, a može da ograniči detetu vreme koje provodi na internetu, vreme koje provodi igrajući video igrice. Program vam šalje statistiku koliko je vaše dete vremena provelo na kom sajtu, a na sajtove porografskog sadržaja im je zabranjen pristup. Uz sve to, mesečna cena korišćenja programa niža je od cene kutije cigareta i može se platiti čak i sms-om, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Pored toga, oni daju i praktične savete kako da budemo bezbedniji na internetu:

Pravila za decu

  1. Stvaraj sebi bezbedne profile
  2. Fotografije šalji samo osobama kojima veruješ.
  3. Nauči kako da odbijaš i blokiraš poruke nepoznatih osoba.
  4. Ignoriši nepoznate osobe, pogotovu starije, koje hoće da uspostave kontakt sa tobom.
  5. Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su tvoji drugovi sa Interneta.
  6. O eventualnim sastancima uvek obnavesti roditelje.
  7. Ukoliko ništa ne radiš na Internetu, isključi se.
  8. Putem veb kamere komuniciraj samo sa osobama koje poznaješ, a čim prestaneš da je koritiš,isključi je

Pravila za roditelje

  1. Instalirajte softver koji štiti bezbednost vašeg kompjutera
  2. Ograničite deci vreme koje provode online! Objasnite zašto da ga ne bi koristili na drugom mestu van vašeg nadzora
  3. Koristite pop-up blokere i SPAM filtere
  4. Recite deci da ne odgovaraju na SPAM poruke
  5. Diskretno se uključite u “online život deteta” i uspostavite otvorenu komunikaciju sa njim o tome
  6. Vodite računa o sajtovima koje koriste članovi vase porodice
  7. Uspostavite porodična pravila bezbednog ponašanja na internetu koja će važiti za celu porodicu
  8. Objasnite deci da i u virtuelnom svetu za sve važe ista pravila ponašanja koja važe i u stvarnom!
  9. Naučite ih da brižljivo čuvaju svoje šifre, lične podatke i da su fotografije i snimci privatni podaci koje ne treba svi da vide
  10. Objasnite deci rizike koje nosi komunikacija sa nepoznatim osobama putem interneta
  11. Recite im da se nikada ne sastaju sami sa osobama koje su upoznali putem interneta
  12. Naučite decu da, ukoliko se osete uvređenom i ako im je neprijatno, prekinu kontakt i da ne odgovaraju na uvredu, već da o njoj obaveste roditelje