Apple završio drugi kvartal 2017. sa profitom od 8,7 milijardi dolara

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u utorak 1. avgust 2017, čista dobit Apple-a iznosila je u proteklom tromesečju 8,7 milijardi dolara, što je 11,8% više nego u istom periodu prošle godine. Apple je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 45,4 milijarde dolara, 7,2% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je snažno porasla i dobit, cena deonice tog tehnološkog diva dostigla je istorijsku visinu.

Zahvaljujući rastu prodaje najvažnijeg Apple-ovog proizvoda iPhone-a, rast prihoda porastao je za 1,6% na godišnjem nivou, na 41,03 miliona uređaja. Pri čemu su prihodi od prodaje tog pametnog telefona porasli za 3%, na 24,8 milijardi dolara. Svetlu tačku u Apple-ovom izveštaju predstavlja i rast prihoda od usluga kompanije, koje među ostalim uključuju aplikacije Apple Music, Apple Pay, App Store i iCloud, za 22% na godišnjem nivou, na 7,3 milijarde dolara.

Apple je, takođe, izvestio kako je prodaja iPada porasla za 28% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su prihodi od prodaje tableta porasli za 2%, 4,9 milijardi dolara. S druge strane, pali su prihodi kompanije od prodaje na kineskom tržištu, što je drugo najveće Apple-ovo tržište nakon američkog. Poseban pad ze zabeležen u Hong Kongu i Tajvanu. Prihodi s tog tržišta pali su u proteklom tromesečju za 9,5%, na osam milijardi dolara. To je, ipak, manji pad u odnosu na drugi kvartal kada su prihodi pali za 14% na godišnjem nivou.

Slabljenje potražnje za iPhone-ima u Kini posledica je velike konkurencije jeftinijih pametnih telefona proizvođača iz tog regiona. Zahvaljujući boljim, nego što se očekivalo, poslovnim rezultatima, cena deonice Apple-a u utorak 1. avgusta 2017. je porasla oko 6%, na rekordnih 159 dolara. Stoga je tržišna kapitalizacija najvrednije svetske kompanije premašila 830 milijardi dolara.

Izvor: SEEbiz

Akcije Iris Computers-a najprodavanije na Sarajevskoj berzi

Poslednjeg trgovinskog dana prethodne radne nedelje, 28. jula, zabeležen je promet od ukupno 1.317.917 konvertibilnih maraka (KM) na Sarajevskoj berziNajveći promet je ostvaren trgovinom akcija Iris Computers d.d. Sarajevo, i to putem vanredne aukcije za prodaju akcija. Trgovalo se sa 75.298 akcija, a cena je iznosila 15,82 KM po akciji, tako da je ukupna vrednost ove transakcije iznosila 1.191.214 KM.

Iris Computers d.d. posluje u kontinuitetu od osnivanja 1977. godine. Delatnosti preduzeća su raznovrsne i obuhvataju proizvodnju, prodaju, projektovanje, konsalting, inžinjering i servisiranje računarskih i informacionih sistema, računarskih mreža i komunikacija, te izradu, implementaciju i održavanje softvera, kao i edukaciju i obuku iz oblasti računarske i informacione tehnologije. Iris Computers d.d. je autorizovani distributer i serviser opreme Dell Computer za Bosnu i Hercegovinu od 1996. godine.

Ekrem Dupanović, vlasnik Media Marketing portala i autor novog Art & Business portala iz Sarajeva, te inicijator i izvođač mnogih uspešnih projekata, se u kolumni iz 2013. godine priseća događaja koji je organizovao 1988. godine, za svog tadašnjeg klijenta Iris Computers, koji je u to vreme bio u sastavu Energoinvesta.

Energoinvest je osnovan 1951. godine kao mali projektni biro na čelu sa Emerik Blum-om, te se razvio u  modernu evropsku  kompaniju čija je  poslovna doktrina bazirana na inženjering modelu realizacije kompletnih projekata po sistemu ‘ključ u ruke’, da bi 1987. godine, kad je i Iris Computers bio u sklopu kompanije, postao najveći izvoznik u bivšoj Jugoslaviji, sa prometom od jedne milijarde dolara i 42.000 zaposlenih.

Dupanović piše da je Iris prvi u BiH počeo da proizvodi računare. Kako kaže, sklapali su ih od komponeneti koje su uvozili sa Dalekog istoka. Događaj koji je organizovao Dupanović  služio je za promociju prvih računara, a organizovan je za 400 direktora Energoinvestovih preduzeća iz cele Jugoslavije. Trebalo je da im se tom prilikom predstave prve naprave nastale u Iris-ovim pogonima. Marko Zirojević, tadašnji direktor Iris-a, je tokom priprema za događaj, naredio da svaki direktor mora na ulazu da dobije po jednu mandarinu. Nije objasnio zašto, ali je rekao da je to obavezan uslov da bi se uopšte radio projekat. Kasnije su saznali da su sredstva za uvoz komponenata za Iris došla od izvoznika mandarina iz Opuzena, pa je promocija prvih računara zbog toga i dobila ime ‘mandarin operacija’.

Zanimljivo je i da je Iris Computers u SFRJ proizvodio uređaje koji su bili bazirani na Apple II računaru.  Službeno ime im je bilo IRIS 8, a u to vreme je bilo zabranjeno uvoziti računare u Jugosaviju, pa su se iz kompanije dovijali – bio je cilj da deca imaju na čemu da uče, jer su do tada učili programske jezike bez računara.

Zbog visoke cene IRIS 8 računari su uglavnom korišćeni za digitalne telefonske sisteme i obrazovanje. Bilo ih je i u državnim firmama, istraživačkim laboratorijama i u JNA. IRIS 8 je izgledao slično kao rani IBM PC, sa posebnom centralnom jedinicom sa ugrađene dve disketne jedinice od 5,25 inča, i odvojenom tastaturom i monitorom. Elitne srednje škole su imale skupine od 8, 16 ili 32 računara povezanih u lokalnu mrežu sa IRIS 16 PC serverom. Broj proizvedenih računara nije poznat.

Izvor: pcpress.rs

Twitter i dalje pravi gubitke, broj korisnika stagnira

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, gubitak Twitter-a iznosio je u drugom tromesečju 116,5 miliona dolara, dok je godinu dana ranije bio 107 miliona. Ta kompanija, inače, nikada nije zabeležila kvartalnu dobit. Broj korisnika Twitter-a ostao je u drugom tromesečju nepromenjen u odnosu na prethodno, dok je gubitak te društvene mreže povećan na godišnjem nivou zbog pada prihoda.

Ukupni prihodi Twitter-a iznosili su u proteklom kvartalu 574 miliona dolara, što je 4,7% manje nego godinu dana ranije, pri čemu su prihodi od oglašavanja pali za 8%, na 489 miliona dolara. Kako su poslovni rezultati kompanije slabiji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Twitter-a pala je oko 5%.

S druge strane, broj aktivnih korisnika Twitter-a u Srbiji kreće se između 150 i 200 hiljada prema podacima iz 2015. Što bi značilo da se, u odnosu na broj stanovnika i broj aktivnih korisnika, Twitter dvostruko više koristi u Srbiji nego u Engleskoj, na primer.

Inače, ulagače je zabrinuo i spori rast broja aktivnih mesečnih korisnika Twitter-a. U proteklom tromesečju bilo ih je 328 miliona, kao i u prethodnom kvartalu. To je, doduše, 5% više nego godinu dana ranije, ali stagnacija na kvartalnom nivou pokazuje da popularnost te društvene mreže ne raste.

Twitter, koji korisnicima omogućava slanje poruka od 140 znakova, među najpoznatijim je društvenim mrežama u svetu, a koriste ga političari, mnoge poznate ličnosti s filmske i muzičke scene, aktivisti…

Međutim, ta kompanija ne uspeva da raste tako brzo kao Facebook, najveća društvena mreža u svetu s otprilike dve milijarde korisnika. Neki analitičari su očekivali da će učestalo objavljivanje poruka novog američkog predsednika Donalda Trump-a na Twitter-u pozitivno uticati na finansijske rezultate te društvene mreže, ali to se nije dogodilo.

Uprkos slabijim poslovnim rezultatima nego što su analitičari očekivali, Jack Dorsey, izvršni direktor i suvlasnik Twitter-a, i dalje je optimističan. “Ohrabreni smo napretkom i fokusirani na pozicioniranje Twitter-a kao najboljeg mesta za praćenje i deljenje onoga što se događa, gde možete videti svaku stranu i perspektivu”, poručio je u izveštaju Jack Dorsey.

Kada je reč o broju korisnika interneta i društvenih mreža na teritorije ex-Yu, svetski poznata marketinška agencija, We Are Social, poslednjih godina objavljuje sveobuhvatan izveštaj o obimu upotrebe digitalnih tehnologija, kao i trendovima koji ih prate. 

Prema podacima za 2016. godinu, najveću Internet penetraciju ima Kosovo, kao zemlja u kojoj 81% populacije aktivno koristi Internet, a prate je Hrvatska (75%) i Slovenija (73%). Najmanji broj korisnika Interneta u odnosu na broj stanovnika ima Srbija sa 4,73 miliona, odnosno 54% ukupne populacije. Crna Gora ostvaruje prosečnu vrednost, ali zato prednjači u svim ostalim parametrima. (!)

Crna Gora ima 381,8 hiljada aktivnih korisnika društvenih mreža, što u odnosu na njenu populaciju iznosi 51%. Na drugom i trećem mestu se nalaze Makedonija, sa 48% i Bosna i Hercegovina sa 42%. Najmanje zaljubljenika u društvene mreže ima Kosovo.

Kada se radi o korisnicima mobilne telefonije, ostvarili smo rekordan procenat od 162%, odnosno skoro dve kartice po stanovniku. Zatim slede Hrvatska sa 120% i Makedonija sa 114%.

Ipak, možda najbolji pokazatelj koliko koristimo pametne telefone za komunikaciju putem Interneta jeste podatak da na nivou prostora bivše Jugoslavije, jedna trećina nas koristi pametne telefone za pristup društvenim mrežama. U slučaju Crne Gore, 42% pristupa društvenim mrežama preko telefona, dok je to u slučaju Kosova, 26%.

Ono što možemo da primetimo jeste da su vrednosti penetracije novih tehnologija ovih zemalja viši u odnosu na cifre iskazane na globalnom nivou, pri čemu se Crna Gora posebno ističe.

Izvor: SEEbiz, Digitalizuj.Me

Prihodi Facebooka skočili 45%, deonice na rekordu

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, čista dobit Facebooka dostigla je u proteklom kvartalu 3,9 milijardi dolara, što je 71% više nego godinu dana ranije. Facebook je u drugom tromesečju ostvario prihode od 9,3 milijarde dolara, 45% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je porasla i dobit, cena deonice najveće svetske društvene mreže dostigla je rekordne visine.

Prihodi od oglašavanja porasli su za više od 50%, na gotovo 8 milijardi dolara, pa sada prihodi od oglašavanja na mobilnim uređajima čine 87% ukupnih prihoda Facebooka, dok su pre godinu dana činili 84%. Oglašivači preusmeravaju novac iz televizijskog u oglašavanje na web i mobilnim platformama, a Facebook je jedna od kompanija koja od toga ima najviše koristi, iako je na mobilnom video tržištu suočen sa žestokom konkurencijom Snapchata i YouTubea, koji takođe svakodnevno privlače milione posetilaca.

Prema procenama analitičke kompanije eMarketer, Google bi ove godine mogao zabeležiti 73,7 milijardi dolara prihoda na tržištu mobilnog i video oglašavanja, a Facebook 36,3 milijarde. Zajedno će te dve kompanije držati 49% tog tržišta, procenjuje eMarketer.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja, Facebook je na kraju drugog tromesečja imao 2,01 milijardu aktivnih mesečnih korisnika širom sveta, što je 17% više nego godinu dana ranije, pri čemu je dve trećine njih tu društvenu mrežu koristilo svakoga dana. Kako su poslovni rezultati bolji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Facebooka porasla je za više od 4 posto, dostigavši rekord od 173 dolara. Od početka godine cena deonice Facebooka skočila je gotovo 44%.

Izvor: SEEbiz

Prihodi Alphabet-a skočili 21%, dobit pala gotovo 30%

Prema poslovnom izveštaju čista dobit Alphabeta dostigla je u drugom kvartalu 2017. 3,5 milijardi dolara, što je 29% manje u odnosu na isti period prošle godine. Alphabet je u istom periodu ostvario prihode od 26 milijardi dolara, 21% više nego godinu dana pre, dok je dobit Google-a pala gotovo za 30%. Pad dobiti posledica je rekordne kazne od 2,4 milijarde evra koju je Evropska komisija nedavno odredila zbog Google-ove zloupotrebe vladajućeg položaja na tržištu pretraživača davanjem nezakonite prednosti vlastitoj usluzi za upoređivanje cena na tržištu.

 

Osim pada dobiti, svi ostali rezultati kompanije su snažni. Tako su prihodi Google-a od oglašavanja, koji čine više od 85% ukupnih prihoda tog tehnološkog diva, porasli za 18,4% na godišnjem nivou, na 22,7 milijardi dolara. Pri čemu je broj oglasa, ili plaćenih ‘klikova’, skočio za 61% u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prethodnom kvartalu rast iznosio 44%.

Troškovi po ‘kliku’ smanjeni su za 23% na godišnjem nivou. Rezultati pokazuju da se Alphabet dobro nosi sa žestokom konkurencijom Facebook-a na tržištu mobilnog i video oglašavanja, koje snažno raste, jer su oglašivači spremni da dobro plate za nekoliko sekundi pažnje ciljane publike sadržaja.

Prema analitičkoj kompaniji eMarketer, Google bi ove godine mogao da zabeleži 73,7 milijardi dolara prihoda na tržištu mobilnog i video oglašavanja, a Facebook 36,3 milijarde. Zajedno će te dve kompanije držati 49% tog tržišta, procenjuje eMarketer.

Veliki deo tih prihoda je zahvaljujući popularnosti YouTube-a, koji sada ima oko 1,5 milijardi posetilaca mesečno, a koji u toku dana prosečno provodu 60 minuta na YouTube-u. Osim samog Google-a, koji obuhvata internet pretraživač i YouTube, i ostali poslovni delovi Alphabet-a u koje firma puno investira, kao što su hardware i cloud usluge, beleže poboljšanja. Tako su prihodi od takozvane Other unit poslovne jedinice, koja uključuje Pixel pametne telefone, Play Store i ‘cloud’ poslovanje, u proteklom tromesečju porasli za 42% na godišnjem nivou, na 3,1 milijardu dolara.

Gubici od Other bets poslovne jedinice, koja uključuje između ostalog razvoj automobila na sopstveni pogon, smanjeni su u proteklom tromesečju na 772 miliona dolara, dok su godinu dana pre iznosili 855 miliona. Međutim, ulagače je zabrinuo podatak da su troškovi kompanije za održavanje prometa na njenim platformama porasli 28% na godišnjem nivou, brže u odnosu na rast samih prihoda. Zbog pada dobiti, cena deonice Alphabet-a skliznula je za više od 2%.

Izvor: SEEbiz

Prihodi Microsoft-a porasli, a dobit se udvostručila

Prema poslovnom izveštaju Microsoft-a čista dobit kompanije dosegnula je u proteklom kvartalu 6,5 milijardi dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 3,12 milijardi. Microsoft je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 24,7 milijardi dolara, 9% veće nego u istom periodu prošle godine, dok je dobit tog softverskog diva i više nego udvostručena.

Pod vođstvom izvršnog direktora Satya Nadelle, Microsoft se preusmerava s tradicionalnog softverskog poslovanja, koje raste sporo, na cloud usluge i mobilne aplikacije. Snažan rast financijskih rezultata je zahvaljujući pozitivnim trendovima u Microsoft-ovom cloud poslovanju, koje uključuje proizvode kao što su Windows Server i platforma Azure. Prihodi u tom segmentu porasli su za 11% na godišnjem nivou, na 7,4 milijarde dolara. Samo od Azure-a prihodi su gotovo udvostručeni, iako je u tom području Microsoft suočen s velikom konkurencijom kompanija, kao što su lider Amazon.com, potom Alphabetov Google, IBM i Oracle.

S druge strane, i dalje klize prihodi Microsoft-a u području koje uključuje Windows softver, Xbox konzole za igranje, online oglašavanje i Surface uređaje. U proteklom tromesečju su pali za 2% na godišnjem nivou. Čak su i Windows telefoni dostigli najnižu tačku tržišnog učešća, jer prema najnovijem IDC istraživanju (svetska agencija za istraživanje tržišta), Windows Phone OS sada čini svega 0,1% tržišta. Transformacija Microsofta traje već neko vreme, a nedavno je firma najavila novo ukidanje hiljadu radnih mesta u svetu u nastojanju da ojača svoju prisutnost u sektoru cloud-a. Microsoft u svetu zapošljava oko 121.000 ljudi, a poslednjih godina je tokom reorganizacije ukinut velik broj radnih mesta. Nakon objave boljih poslovnih rezultata nego što su analitičari očekivali, na Wall Street-u cena deonice Microsofta porasla je više od 1,5%, na rekordnih 74,30 dolara.

Izvor: SEEbiz

Netflix premašio sva očekivanja

Prema poslovnom izveštaju kompanije Netflix prihodi u drugom tromesečju dosegnuli su 2,8 milijardi dolara, 32% više nego u istom periodu prošle godine, dok je broj pretplatnika porastao za 5,2 miliona u odnosu na prethodni kvartal i dosegnuo 104 miliona. Netflix-ova čista dobit u proteklom tromesečju iznosila je 65,6 miliona dolara, oko 60% više nego u istom periodu prošle godine. Zahvaljujući poslovnim rezultatima koji su bolji nego što se očekivalo cena deonice Netflix-a skočila više od 10%.

Izvršni direktor Netflix-a, Reed Hastings, poručio je u izveštaju kako je stvaranje originalnog sadržaja ključno za konkurentnost firme protiv online rivala, kao što su Amazon i YouTube, kao i tradicionalne televizije. S obzirom na širenje interneta u svetu mogućnosti za rast firme su ogromne te je više od polovine pretplatnika Netflix-a sada izvan Amerike i to 52,1 miliona, dok ih je u Americi 51,9 miliona. Hastings je poručio i to da će firma nastaviti da proizvodi filmove i serije u vlastitoj produkciji.

Kada je osnovan 1997. Netflix je nudio mogućnost primanja DVD-a po fiksnoj ceni, potom je proširio ponudu na internet omogućavajući pretplatnicima gledanje filmova i drugih emisija na zahtev. Od 2013. godine kompanija je počela da proizvodi vlastite, originalne emisije, među kojima su neke od najpoznatijih serija “House of cards” i “Stranger Things”. Netflix je poručio da će i ove godine povećati investicije u stvaranje originalnog sadržaja, a smanjiti licencirane sadržaje, kao što su filmovi.

Izvor: SEEbiz