Kako se u Srbiji kupuje poslovni hardver

Često pišemo o važnosti ulaganja u informacioni sistem preduzeća i u softverske alate koji pomažu produktivnosti zaposlenih. Ipak, sav taj softver mora na nečemu da se izvršava, pa vam ovoga puta skrećemo pažnju na koren iz koga će sve ostalo izrasti – servere i radne stanice u vašem preduzeću.

European-contemporary-office-furnitureIako se o investicijama u hardver retko govori, činjenica je da se u domaćim firmama lavovski deo ICT budžeta troši na opremu. Ipak, stvari se i tu menjaju – tokom prethodnih godina neke tehnologije su, zahvaljujući drastičnom padu cena, izbile u prvi plan, ali je glavno pitanje ostalo: kako što efikasnije potrošiti novac. Već godinama se govori da je vreme desktop računara prošlo, ali oni nekako i dalje opstaju. Prenosivi računari imaju svojih prednosti, a barem jedna od njih jeste to što omogućavaju da se radni prostor i radno vreme prošire izvan kancelarije; za neke profesije to je od suštinskog značaja. Ipak, radi se o relativno malom broju poslovnih aktivnosti u kojima je laptop neophodan – u njih sigurno ubrajamo sve koji svoj posao tokom dana obavljaju na više mesta, a računar im je osnovni alat. U svim ostalim situacijama desktop računar se pokazuje kao pravo rešenje.

Dve prednosti desktop‑a jasno se izdvajaju. Prva je udobnost rada: velika tastatura i monitor neprikosnoveni su kada je ergonomija u pitanju. Unos i praćenje podataka na ekranu lakši su nego na laptopu, ma koliko on skup i kvalitetan bio. Druga prednost jeste cena – i to ne samo nabavke već i troškova održavanja i upravljanja tokom životnog veka računara. Za IT budžet jednog preduzeća to nikako nije zanemarljivo.

Desktop računari su i dalje nezamenljivi u obavljanju poslova koji su neposredno povezani s performansama. Koliko god se prenosivi računari upinju da budu što brži (i u tome prilično uspevaju), nisu stigli desktop‑e koji takođe napreduju. Naročito je to vidljivo ako uporedimo računare slične cene. Pretražujući sajt jednog domaćeg prodavca računara, a tražeći desktop i laptop koji mogu da se porede po performansama i udobnosti u radu, dolazimo do zaključka da u najvišoj klasi razlika u ceni ide i do fantastičnih 2.000 evra.

Uvek u blizini

Prenosivi računari dugo su već nezamenljivi alat svih koji dobar deo svoji radnih aktivnosti obavljaju van kancelarije ili, što je sve češće, uopšte i nemaju kancelariju. Broj takvih zanimanja sve je veći, a komunikacija s poslovnim partnerima i saradnicima skoro neprestana pa je pitanje koliko se mož razdvojiti poslovno od privatnog.

Istraživanja trendova u IT industriji pokazuju još jedan razlog zbog kojeg su laptop računari poslednjih godina u velikom zamahu. Mogućnost da radite na laptopu dugo je bila velika privilegija i, na neki način, pokazivala je koliko su važne vaše aktivnosti za prosperitet preduzeća. S drastičnim padom cena laptopova smanjio se taj jaz između zaposlenih i stoga se sve češće srećemo sa situacijom da je laptop nezaobilazni poslovni alat, čak i kada za tim nema objektivne potrebe. Pritom, koriste se računari koji nisu ni blizu tako udobni kao desktop, a kako nikada i ne napuštaju kancelariju, opremljeni su velikim monitorom i tastaturom kako bi se rad učinio udobnijim i efikasnijim. To što košta više i radi sporije uopšte nije bitno; važno je da je na stolu laptop.

Laptop

Minijaturizaciji tu nije kraj – istražujući upotrebu mobilnih računara, utvrđeno je da se najveći deo vremena provodi u komunikaciji preko elektronske pošte. Na drugom mestu je pretraživanje Interneta, a na trećem rad u poslovno‑informacionom sistemu. Aplikacije poput Word‑a i Excel‑a takođe su zastupljene i to pre svega da bi se pročitao dokument primljen putem elektronske pošte, pa tek onda da bi se nešto napisalo ili izračunalo. U takvoj raspodeli poslova pun smisao dobijaju pametni telefoni i tableti. Menadžeri sve ređe sa sobom nose laptop, jer su im sve esencijalne informacije i kanali komunikacije dostupni na pametnom telefonu. A za mnoge kompanije pravi izbor za terenske komercijaliste sve češće je tablet umesto laptopa.

Kada se sve sabere i uporedi sa Spiceworks‑ovim ispitivanjem na uzorku od nekoliko stotina kompanija u Severnoj Americi, dolazimo do zaključka da su na polju personalnih računara najnoviji trendovi zapravo – stari trendovi. Najveća stavka IT budžeta za hardver ide na desktop računare (26 odsto), dok se za laptopove odvaja 14 odsto.

Jedan za sve

Hteli to ili ne, bez servera se danas ne može – za razliku od personalnih računara, ovi „zajednički za sve“ kompjuteri su veoma zahtevni. Poslednjih godina cena servera drastično je pala, pa konfiguracije sasvim dovoljne za mala preduzeća i radne grupe mogu da se kupe za manje od 1.000 evra, a njihove performanse i mogućnosti skladištenja podataka su izuzetni. Obično imaju dva diska od po 4 TB, naravno postavljena u RAID 1 radi optimalne bezbednosti, te 8 GB RAM‑a, što može da se proširi do 32 GB za skroman dodatak.

Za veće zahteve – posebno ako počnete da razmišljate o domenu – trebaće vam dva, tri, možda i više servera. Tu na scenu stupa virtuelizacija: umesto gomile računara upotrebićemo samo par njih, naravno moćnijih od onog kojeg smo netom pomenuli, a na njima ćemo virtuelizovati više servera – svaki za određenu vrstu posla. I umesto da kupujemo „performanse za svaki slučaj“, hardver ćemo optimalno koristiti dajući svakom virtuelnom serveru onoliko procesorske snage, memorije, prostora na diskovima koliko im u određenom vremenu treba. Optimizacija resursa ovde je ključna igra.

Cloud je noviji trend i od virtuelizacije. Posle početnog nepoverenja u cloud, s vremenom su prednosti ove nove filozofije računarstva došle do izražaja i već ih mnogi od nas koriste ili se spremaju da koriste u bliskoj budućnosti. Posle e‑mail servisa, od kojih neki, poput Gmail‑a ili Outlook.com, pružaju svu udobnost i efikasnost, što će reći da su vam dostupni zajednički imenici, kalendari i slične „sitnice“, na scenu stupaju integrisani sistemi s veoma interesantnim funkcijama za zajednički rad i razvoj brojnih aplikacija u funkciji efikasnijeg obavljanja posla. Office 365 je upravo takav cloud servis – na jednom mestu Exchange, Sharepoint i veliki prostor za skladištenje podataka.

I sada se pitate kakve cloud ima veze sa hardverom. Zapravo, vi ovde ne kupujete (samo) softver – pre svega iznajmljujete hardver i tehničku ekipu koja će sve to da održava u pogonu, a sve to za razumno male pare, naročito ako uzmete u obzir da dobijate operativni sistem i barem dva serverska softvera koji nimalo nisu jeftini kada ih kupujete.

Dakle, serveri u kući su sve jeftiniji, a serveri u oblaku sve pristupačniji. Kombinacija jednih i drugih je prava stvar.

Domaće PC tržište: Šta kaže statistika?

Domaće tržište personalnih računara, sa isporučene 97.172 mašine u poslednjem tromesečju 2014. godine, zabeležilo je pad od 11,2 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. To je već dvanaesti kvartal u nizu kako isporuke PC‑ja beleže pad, pri čemu su skoro svi segmenti PC tržišta smanjeni. Veliki uticaj na ovakav trend imaju brzo rastuće isporuke tablet i smart uređaja, kao i ponuda mobilnih operatora koji su pomerili fokus sa notebook na tablet uređaje.

Isporuke (kom) Udeo (%) ’14 Q4 / ’13 Q4 (%)
Lokalno sklopljeni desktop 35.527 36,6% -11,0%
Internacionalni desktop 8.517 8,8% 4,9%
Notebook 52.135 53,7% -12,7%
x86 Server 993 1,0% -8,8%
Ukupno PC 97.172 100,0% -11,2%

U četvrtom kvartalu prodato je 52.135 notebook računara, što predstavlja 53,7 odsto ukupnih PC isporuka. Slede isporuke desktop lokalno sklopljenih računara, koji sa 35.527 prodatih jedinica drže 36,6 procenata tržišta. Usled tradicionalnih tenderskih nabavki na kraju godine, u porastu je bio segment desktop računara internacionalnih proizvođača, sa 8.517 isporučena desktop‑a, dakle za 8,8 odsto tržišta. x86 serveri sa 993 uređaja drže 1,0% tržišnog udela.

Promenio se udeo vodećih proizvođača PC‑ja. Lenovo se, zahvaljujući dobroj prodaji i notebook i desktop računara, po prvi put u jednom kvartalu probio na vodeću poziciju ispred HP‑a. Slede ih Dell, ASUS i Acer.

Struktura PC tržišta po vrednosti, a prema vrsti računara, je stabilna i nije se značajnije menjala u poslednje dve godine. Tržište je podeljeno na notebook segment (oko 50%) i desktop računare (45%). Serveri zasnovani na x86 arhitekturi, sa preostalih 5%, zaokružuju domaće PC tržište.

Untitled-1Kriza u razvoju domaćeg PC tržišta se nastavlja, tako da ono ostaje daleko od svog punog potencijala. Potencijal srpskog PC tržišta treba sagledavati prema standardima zapadnoevopskih zemalja gde se, od zemlje do zemlje, godišnje isporučuje između 100 i 150 personalnih računara na 1.000 stanovnika. Domaće tržište je zastalo na manje od 50 PC‑ja na 1.000 stanovnika i trenutno nazaduje.

“Tablet groznica“ je uticala na smanjene domaće PC prodaje, kao što je to učinila na tržištima zapadne Evrope, a prvo popuštanje ovog uticaja može da se očekuje ove godine, jer su tablet isporuke već značajno premašile notebook. Očekivano je da tržište lokalno asembliranih računara bude neznatno manje i da će se stablilizovati na godišnjem nivou oko 100.000 jedinica. Desktop brend PC računari će se verovatno prodavati u okviru standardne godišnje kvote od oko 30.000 mašina. Notebook isporuke su najveća nepoznanica – na godišnjem nivou će ih biti više od 150.000, ali koliko više, zavisi od mnogo faktora. —Milovan Matijević

Milovan Matijević je direktor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnološka
kretanja u IT sektoru. Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza.
Za 2014. su korišćeni podaci dobijeni do 31. januara 2015. godine

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#219)

Virtuelizacija: Od data centra do desktopa

Većina firmi ulazi u proces virtuelizacije radi smanjenja troškova održavanja IT opreme ili hostinga – virtuelizacijom servera i konsolidacijom različitih aplikacija na zajedničkom hardveru postižu se velike uštede u napajanju, hlađenju i, uopšte, svemu što je vezano za eksploataciju i održavanje serverske infrastrukture. Priča se tu ne završava – virtuelizacija je danas prevazišla okvire data centra.

01-virtualizationdesignMnogim preduzećima virtuelizacija je na vrhu liste prioriteta, kao i strateški pravac razvoja kompletne IT infrastrukture, od servera i storage‑a, pa do samog desktop‑a. U malim i srednjim preduzećima se ulaganja u IT infrastrukturu sve teže pravdaju. Budžeti su ograničeni, traže se uštede na sve strane i malo je onih koji imaju novca za obnavljanje i proširenje IT kapaciteta.

Kroz virtuelizaciju uštede se mogu ostvariti direktno i indirektno. To što više nema potrebe za posebnim serverima koje pokreću različite operativne sisteme i aplikacije je direktna ušteda. Na jačem serveru danas se može podići nekoliko desetina pa čak i stotina virtuelnih mašina. S druge strane, indirektno se štedi na smanjenju troškova održavanja, energije i prostora za čuvanje opreme. Neka istraživanja pokazala su da zamena samo jednog manjeg fizičkog servera virtuelnim godišnje može doneti uštede od 500 dolara u potrošnji električne energije, 500 u licencama i još oko 1.500 u održavanju.

Više za manje

Troškovi nisu jedini razlog zbog kojih se preduzeća odlučuju za virtuelizaciju. Dinamika poslovanja je takva da se uvek traži „što više sa što manje“, da se rutinski obaveze obavljaju s minimalnim utroškom vremena i da se novim poslovnim zahtevima preduzeće mora prilagoditi u periodu koji se meri danima, a ne mesecima. Naravno, u bilo kom od ovih zahteva IT infrastruktura igra ključnu ulogu i od njene fleksibilnosti zavisi fleksibilnost cele firme.

Priča o virtuelizaciji za većinu preduzeća počinje od serverske infrastrukture. Pojednostavljeno rečeno, virtuelizacijom servera apstrahuju se njegovi fizički resursi i dele između više virtuelnih servera kroz sofver za virtuelizaciju. Danas se u IT sektoru sve češće pominje pojam virtuelizacije kritičnih biznis aplikacija, backup‑a pa i virtuelizacije desktop rešenja.

Biznis aplikacije kao što su SAP, ERP, e‑mail i baze podataka obično koristi veliki broj zaposlenih i njihova implementacija u poslovno okruženje nije nimalo jednostavna. Kada firma donese odluku o kupovini neke biznis aplikacije, obično se deo novca odvoji i za hardver koji će se koristiti za hostovanje te aplikacije. Zbog zahteva za visokom raspoloživošću i performansama koje ove aplikacije moraju da imaju, hardver na kome se hostuju obično je predimenzionisan (i verovatno skupo plaćen). Ako bi sada neko došao s predlogom da se ove aplikacije virtuelizuju i izmeste u privatni cloud, razumljivo je da bi naišao na žestok otpor, prvo onih koju su uložili novac u infrastrukturu, a zatim i onih koji rade na održavanju aplikacije.

02Zbog toga pre nego što se donese odluka o virtuelizaciji aplikacija koje su suštinske za poslovanje firme treba obratiti pažnju na nekoliko bitnih stvari. Prvo, biznis aplikacije zahtevaju najveću moguću pouzdanost i raspoloživost, pa je u virtuelnom okruženju, u kome se mogu nalaziti i druge, manje kritične aplikacije, potrebno obezbediti strogu kontrolu potrošnje resursa od strane tih drugih aplikacija. Ovo podrazumeva i dobar softver za monitoring, koji će moći da prati status virtuelnih i fizičkih komponenti servera, iskorišćenost resursa, alarming, i u nekoj naprednijoj varijanti automatsko dodavanje procesorskih i memorijskih resursa po potrebi. Ako preduzeće iz bilo kog razloga koristi dve ili više aplikacija u istu svrhu (recimo dva ERP‑a), bilo bi logično da iskoristi proces virtuelizacije da sve migrira na zajedničku platformu. Međutim, zbog specifičnosti implementacije svake od postojećih biznis aplikacija nije lako izabrati virtuelno okruženje koje će biti jedinstveno za sve i istovremeno zadovoljiti pojedinačne zahteve aplikacija. Za početak, bitno je da integrator koji će raditi na virtuelizaciji dobro razmotri sve specifične zahteve i uzme ih u obzir prilikom izbora softvera za virtuelizaciju.

Backup i virtuelizacija

Zaštita podataka i backup-i su oblasti koje zahtevaju česta ulaganja, pošto se metode krađe podataka stalno usavršavaju, a količina digitalnog sadržaja svakim danom sve je veća. Nažalost, u ove oblasti nikada se ne ulaže dovoljno, pošto backup i zaštita po pravilu ne donose direktan profit, a iziskuju značajne troškove. Iako gubitak podataka predstavlja ogromnu opasnost za svaku firmu, visoki troškovi backup‑a ponekad predstavljaju nepremostivu prepreku. Virtuelizacija je na neki način smanjila rizik od gubitaka podataka pošto se s manje hardvera može podići redundantna infrastruktura, što ne znači da i regularan backup nije potreban.

Princip backup‑a obično se zasniva na backup agentima koji se instaliraju na operativnom sistemu. Kada se aktiviraju, ovi agenti zauzimaju određene resurse, ali samostalna aplikacija na serveru tu backup aktivnost neće ni osetiti. Na virtuelizovanom serveru, s nekoliko desetina virtuelnih mašina i isto toliko operativnih sistema i backup agenata, simultani backup može lako dovesti do degradacije performansi samih aplikacija koje se backup‑uju. Alternativa ovome su takozvane bezagentne arhitekture, gde se u virtuelnom okruženju može instalirati poseban klijent na jednoj od virtuelnih mašina, koji će kupiti informacije o aplikacijama sa ostalih virtuelnih mašina i prosleđivati ih na korišeni eksterni storage. Za prikupljanje informacija ne koriste se agenti na virtuelnim mašinama, već neki već postojeći softver koji dolazi uz operativni sistem ili aplikaciju.

03Prilikom izbora strategije backup‑a virtuelizovane infrastrukture treba imati na umu da ova sadrži mnogo više podataka koje treba sačuvati od tradicionalne, nevirtuelizovane infrastrukture. Taj „višak“ podataka ne potiče samo od mnoštva virtuelizovanih aplikacija, već je i svaka virtuelna mašina sama za sebe veliki fajl koji treba regularno backup‑ovati kako bi se sačuvalo njeno operativno stanje u nekim vremenskim presecima.

Backup virtuelne infrastrukture zahtevan je i za storage i za mrežu. Za razliku od tradicionalnih servera, koji koriste lokalni storage za čuvanje operativnog sistema, drajvera i aplikacija, u virtuelnom okruženju sve se čuva na jednom mestu, u centralizovanim storage‑ima koji se nalaze u SAN (Storage Area Network) mreži. Zbog toga je važno da performanse SAN‑a budu adekvatne kako bi se omogućila brza razmena podataka sa desetinama ili čak stotinama virtuelnih mašina.

Desktop dileme

Da li u nekoj krajnjoj instanci treba virtuelizovati i sam desktop? Preduzeća se obično rešavaju na taj korak da bi povećala produktivnost zaposlenih kojima je potreban stalan pristup desktop okruženju dok su u pokretu. Virtuelizovani desktop omogućava da svaki korisnik i dalje ima svoju instancu desktop‑a, sa operativnim sistemom i svim aplikacijama, ali umesto da se sve to nalazi na njegovom računaru, kompletan softver je instaliran na virtuelnoj mašini u privatnom cloud‑u firme. Korisnik može da pristupi virtuelizovanom desktop‑u s bilo koje lokacije pomoću klijenta sličnog onima koji se danas koriste na Windows računarima (Terminal Service).

04-FUTRO-Z220Virtuelizacija desktop‑a olakšava administraciju domena (upgrade i patching softvera) obavlja se na jednom mestu, umesto na svakom pojedinačnom računaru, ali ima i kontraargumenata. Tačno je da virtuelizovani desktop smanjuje troškove administracije, ali zbog centralizovanog upravljanja potrebni su snažniji serveri koji će hostovati desktop okruženje, dodatni mrežni kapaciteti za pristup, kao i licence za softver za virtuelizaciju. Za zaposlene treba kupiti neki hardver s kog će moći da pristupe virtuelnom desktop‑u, a tu su i troškovi internet konekcije do privatnog cloud‑a. Ipak, stalna potreba za mobilnošću i pristupu poslovnim aplikacijama sa sve raznovrsnijom lepezom mobilnih uređaja ide na ruku virtuelizaciji desktop‑a, tako da će se pre ili kasnije ova tema naći na stolu svakog CEO‑a.

Aleksandar Cvjetić

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Kako da pokrenete program kao administrator

Evo korisnog saveta ako dođete u situaciju da neki program treba da pokrenete kao administrator – i kada to niste.

admin

Ka­da ne­ki pro­gram (npr. Total Commander) tre­ba star­to­va­ti kao a­dmi­nis­tra­tor, kli­kne­te na nje­ga de­snim tas­te­rom, pa iza­be­re­te Run as administrator. Ta­ko ne­što mo­že da se ura­di ako je pro­gram na desktop‑u, ali šta ako je pro­gram na taskbar‑u?

Ta­da de­sni klik pri­ka­že zna­tno ma­nji me­ni u ko­me op­ci­je Run as a­dmi­nis­tra­tor ne­ma. Ali za­to mo­že­te da pri­ti­sne­te Ctrl+Shift, kli­kne­te na pro­gram i on će bi­ti star­to­van sa a­dmi­nis­tra­tor­skim pra­vi­ma. Dru­ga mo­gućnost je da kli­kne­te de­snim tas­te­rom mi­ša na pro­gram, pa on­da u ma­lom me­ni­ju pro­nađete još je­d­nom nje­go­vo ime i kli­kne­te de­snim tas­te­rom na nje­ga, u tom me­ni­ju će se po­ja­vi­ti op­ci­ja Run as administrator. Zgodno, zar ne?

Izvor: PC #212

PC Savet: Zadržite fokus

2cc1084f488fb2d4b385947db1ad7a70_Holiday_DesktopSigurno vam se dešavalo da, dok radite nešto veoma važno u određenoj aplikaciji, iskoči neka druga i prekine vas u radu. Bez obzira na to da li ste drugu aplikaciju vi aktivirali ili je sama rešila da prošeta desktopom, ova situacija baš ume da iznervira. Da biste sprečili novootvorene aplikacije da preuzmu fokus od prozora u kojem radite, potražite granu HCU\Control Panel\Desktop. Izmenite ključ ForegroundLockTimeout tako što ćete mu dodeliti vrednost 00030d40.

Izvor: PC 1000

PC Press: broj 161 od 27. novembra u prodaji

PCPress-161-cover Sinergija 09 je završena, Windows 7 nam je ostao… I kao da čezne da se skrasi na našim kompjuterima. Ali u prošlom broju pregledasmo 39 notebook-a iz ekonomske klase, a Windows (bilo koji) našao se na svega četiri modela. Nešto bolju situaciju smo zatekli u ovom broju, gde je na 37 skupljih notebook-a Windows bio instaliran na 16 modela.

Odakle onda na www.pcpress.info 96,35% posetilaca koji koriste Windows? Neke druge statistike pokazuju da je na skoro četiri od pet (80%) računara nepravilno instaliran Windows. Stavimo na stranu činjenicu da se uglavnom radi o nelicenciranim instalacijama, jer ne želim da ulazim u poslovne odnose između vas i Microsoft-a. Porazno je to što se radi o neispravnim i neveštim instalacijama zbog kojih računar ne može da koristi sve potencijale, vuče se, štuca i podriguje.

Pored skupih notebook-a, u PC Press-u 161 naći ćete i jeftinije (ali zaista dobre) stone računare (ne plašite se, ni jedan nema Windows :)), Amazon Kindle elektronski čitač, LG televizor u koji možete da “ubodete” USB stik sa MKV filmom, Nikon fotoaparat sa ugrađenim projektorom, Photoshop za kućne korisnike, neizbežne “roze” strane sa zanimljivim predlozima za novogodišnje poklone i pregršt drugih tema.

Poslovne teme ćemo preskočiti. Koga još zanima kako Twitter može korisno da se upotrebi u poslovanju ili kako možete brzo rešiti mnoge administrativne probleme novim uslugama i servisima koje pruža Privredna komora Srbije. I ko još uopšte nešto radi kad su nam lepo objasnili da nas oporavak čeka tek u 2011. godini?…


PCPress-161-content

(I)racionalni luksuz Bojan Stanojević

U prošlom broju predstavili smo prenosive računare ekonomske klase, a sada će biti više uzbuđenja, jer gornje granice cena za modele koje ovom prilikom prikazujemo – nema! Pogledajmo šta sve proizvođači mogu da ponude korisnicima koji ne pristaju na kompromise…

PCPress-161-content01 Desktop za malo novca Filip Majkić

Desktop računari su i dalje vrlo popularni, ali su kupci sve manje spremni da odvoje puno para za njih. Isprobali smo konfiguracije pristupačnih cena iz domaćih prodavnica…

PCPress-161-content02 Sedam priča o Windows-u Voja Gašić

Windows 7 je stigao, želite da ga isprobate ali niste sigurni kako prebroditi aktivaciju i prvo pokretanje? Koju verziju imate a koju možete da aktivirate? Pripremili smo za vas prvih nekoliko trikova novog Windows-a.

PCPress-161-content03 Kindle u Srbiji Zoran Koš

Amazon Kindle, zamane za klasičnu knjigu, odnedavno je upotrebljiv u Evropi, u koju ovoga puta spada i Srbija. Može li elektronsko mastilo zaista da zameni knjigu, kako u Kindle učitati sopstvene tekstove i koliko sve to košta?

PCPress-161-content04 Više od televizora Aleksandar Veljković

Navikli smo da LCD televizori stalno donose dodatne funkcije, ali nova generacija proizvoda iz LG-ja pretvara TV u nezavisan multimedijalni centar, šireći konektivnost na Bluetooth i USB. Isprobali smo LG 42SL8500.

PCPress-161-content05 Nikon S1000 pj: Aparat i projektor Aleksandar Veljković

S1000 pj donosi nešto novo: u minijaturni fotoaparat ugrađen je i projektor. Sasvim je dovoljan za brz prikaz fotografija prijateljima, a zanimalo nas je i može li mu se poveriti i neka ozbiljnija uloga…

PCPress-161-content06 Malolitražni Photoshop Bojan Stojanović

Photoshop Elements 8 je pojednostavljena verzija moćnog Photoshop-a: dobili smo jeftin, ali i dalje snažan alat koji će zadovoljiti potrebe većine vlasnika digitalnih fotoaparata.

PCPress-161-content07 Servisi u Komori Boris Stanojević

Dosadilo vam je da idete do raznih ministarstava i čekate u redu da biste prijavili i odjavili radnike, predali poresku prijavu ili obavili neki drugi administrativni posao? Sada mnogo toga možete obaviti i online!

Hardver

Tiha struja Žarko Gojković

Pametnija planeta Nadežda Veljković

Review uređuje Voja Gašić

Štamparija na točkovima Slađana Radivojević

Pristupačni Blu-ray Branislav Bubanja

Nepodnošljiva lakoća šerovanja Mladen Mijatović

Philips sa svetlećim okvirom Aleksandar Veljković

PC PIX uređuje Aleksandar Veljković

Nikon D3000: Jeftini DSLR Aleksandar Veljković

Samsung WB-1000 Aleksandar Veljković

Pink strane Ana Maksimović i Aleksandra Šakić

Softver

Projektovanje postrojenja Dejan Stelkić

Sjajna GZvezda Aleksandar Rakić

SharePoint u firmi Dragan Jevtić

U mreži antivirusa Kristijan Lazić

Uslužni programi Jovan Bulajić

Twitter kao poslovni alat Marko Herman

Komunikacije

Vip Android izazov Marko Savković

Rubrike

  • Vesti
  • IT: Investicija ili trošak
  • Access bajtovi
  • Odabrani bajtovi
  • Office bajtovi
  • Vedra strana

Kvartalne PC isporuke u Srbiji – Q1 2009.

isporukeracunaraU prvom tromesečju 2009. godine u Srbiji su isporučena 90.462 personalna računara. Ukupne PC isporuke u Q1-2009 smanjene su za 17,6% u odnosu na isti kvartal prošle godine, pri čemu su isporuke notebook računara povećane za 2,5%, dok su desktop isporuke smanjene za 24,1%.

Desktop računari sa 63.246 prodatih jedinica drže 69,9% ukupnog PC tržišta. Slede notebook računari sa 25.768 prodatih jedinica za 28,5% tržišta. x86 serveri sa 1.448 jedinica čine oko 1,6% tržišnog učešća.

Drugi kvartal zaredom CT Computers je najveći isporučilac računara na PC tržištu Srbije. Osam vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je 41% “žutih” računara, dok preostalih 59% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže Fujitsu, HP i Dell sa učešćem 74,5% u ukupnim isporukama.

Na tržištu notebook računara, HP pojačava svoju lidersku poziciju tako da sada drži 21,0% tržišta, Toshiba se probila na drugu poziciju sa 17,1%, dok je na trećem mestu MSI sa 14,8% tržišnog učešća.

Izvor: Mineco