Potpisan Sporazum o digitalizaciji kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva Srbije

U Vladi republike Srbije potpisan je Sporazum o saradnji između Ministarstva kulture i informisanja, kompanije Telekom Srbija i Matematičkog instituta SANU. Cilj sporazuma je digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva kroz razvoj infrastrukture ustanova kulture i jačanje njihovog kapaciteta u sprovođenju ovog procesa. Digitalizacija kulturne građe doprineće većoj dostupnosti kulturnih sadržaja i kvalitetnijem predstavljanju naše baštine domaćoj i svetskoj javnosti.

Sporazum su potpisali ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, generalni direktor kompanije Telekom Srbija Predrag Ćulibrk i direktor Matematičkog instituta SANU Zoran Ognjanović. Imajući u vidu izuzetan značaj digitalizacije za razvoj kulture, kao i za predstavljanje kulture Srbije, potpisnici sporazuma će, svako u svom domenu, obezbediti resurse kako bi se proces uspešno realizovao.

Govoreći o značaju projekta digitalizacije, ministar Vukosavljević je rekao da se potpisivanjem ovog sporazuma stiču uslovi za sistematičniji i produktivniji pristup procesu digitalizacije kulturnog nasleđa u Srbiji.

„Ustanove kulture su već dosta toga uradile samostalno ili u saradnji sa privatnim sektorom. Cilj sporazuma je da se angažovanjem Telekoma Srbija i Matematičkog instituta SANU nadomesti nedostatak IT stručnjaka i ključnih infrastrukturnih, hardverskih resursa koji nisu dostupni ustanovama. Zajedno ćemo raditi i na razvijanju raznih servisa koji će kulturu približiti građanima, a posredstvom informacione i komunikacione tehnologije predstavićemo bogatstvo naše kulture najširoj publici“, istakao je Vukosavljević.

Telekom Srbija, u okviru svojih društveno odgovornih aktivnosti, veliku pažnju posvećuje promovisanju kulture, tako da učešće u ovom projektu predstavlja logičan sled, a ujedno i izuzetnu čast za našu kompaniju. Pored vrhunskih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, kompanija će staviti na raspolaganje i neophodnu infrastrukturu i opremu, a sve u cilju očuvanja i dodatnog promovisanja bogate kulturne zaostavštine naše zemlje. Svakako će nam iskustvo koje smo stekli radeći na projektu digitalizacije Manastira Hilandar biti od velike koristi prilikom sprovođenja i ovog, mogu slobodno reći, poduhvata od nacionalnog značaja“, izjavio je Predrag Ćulibrk, generalni direktor kompanije Telekom Srbija.

Potpisivanje sporazuma o saradnji shvatamo kao suštinski korak ka sistematskom pristupu digitalizaciji u Srbiji, gde će multidisciplinarna saradnja ustanova kulture, naučno-istraživačkih institucija i IKT kompanija omogućiti kvalitetno predstavljanje naše baštine, te stvaranja velike baze podataka koja će biti otvorena za naučna istraživanja“, rekao je Zoran Ognjanović, direktor Matematičkog instituta SANU.

Sporazum predviđa i čuvanje informacija koje su već unete u baze podataka institucija kulture, formiranje centralnog registra digitalne građe, kao i izradu aplikacija za pametne telefone koje će omogućiti dostupnost sadržaja najširoj publici.

Izvor: Marijana Pečić i Milan Živanović /Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije

Foto: PC Press

Za efikasnije, kvalitetnije i sigurnije poslovanje

U eri u kojoj tehnološka dostignuća imaju sve značajniju ulogu u svakodnevnom životu, svedoci smo da se uslovi poslovanja brzo menjaju. Ako se u takvoj atmosferi pretnje ne predvide na vreme i na njih ne odgovori na pravi način, dolazi do gubitka konkurentnosti u poslovnom svetu.

Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, digitalizacija ruši barijere na raznim poslovnim poljima i ne postoji nijedan kutak biznis sveta gde nije donela promenu. Sa lakoćom pomaže poslovnim ljudima, u nekim sferama ih i zamenjuje, dok im, sa druge strane, stvara nove prilike. Digitalizacija donosi novu dnevnu rutinu i dovodi do prilika za inovacije. Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta, potrebno je da budu u toku i da na brz, kvalitetan i efikasan način odgovore na zahteve, što iziskuje transformaciju i prilagođavanje digitalnom dobu.

Povezanost sa korisnicima i olakšano planiranje

Neprestana dostupnost informacija i mogućnost brzog i lakog stupanja u kontakt povećavaju poverenje i stvaraju direktnu povezanost sa korisnicima. Dobar primer predstavlja automatizacija slanja zahteva za rešavanje nekog problema u vezi sa resursima koje kompanija pruža korisniku. Slanjem zahteva, korisnik dobija uvid u njegovo stanje, kao i mogućnost praćenja aktivnosti tima na rešavanju problema. Sa druge strane, zaposleni u kompaniji na lakši način pristupaju zahtevima, raspodela posla je efikasnija, a i rukovodstvo u svakom trenutku ima informacije o ljudskim resursima kojima raspolaže, kao i o vremenu koje su zaposleni utrošili za rešavanje konkretnog problema, što opet olakšava naplatu usluge.

Dakle, digitalizacija otvara bezbroj mogućnosti prilikom planiranja radnih aktivnosti unutar kompanije. Još jedan primer koji slikovito objašnjava prednosti ovakvog poslovanja jeste digitalizacija prodaje karata kod autoprevoznika, koja omogućava integraciju svih prodajnih mesta (šalterske službe na autobuskim stanicama, autobusi, online prodaja karata). To dovodi do objedinjavanja informacija o prodatim kartama i broju putnika na određenim relacijama, odakle dalje proističe lakše i efikasnije planiranje saobraćaja. Takođe, uvođenje online prodaje zasigurno privlači veći broj putnika, upravo zbog činjenice da je korisniku najbitnije da što brže i jednostavnije kupi kartu i obezbedi sebi željeno mesto. Ovakav vid poslovanja obezbeđuje čitav niz novih usluga.

U pojedinim segmentima poslovanja digitalizacija donosi i pojačanu usmerenost biznisa ka pojedincima, pa tako u nekim kompanijama sve učestalije komuniciraju sa svojim korisnicima koristeći Viber ili WhatsApp, stvarajući na taj način blizak, skoro prijateljski odnos. Zatim, korisnički centri polako postaju prošlost, s obzirom na to da proizvođači i pružaoci usluga sve češće uvode tzv. chatbot‑ove, kao najlakši i najbrži put da kupac dođe do željenih informacija o proizvodima i uslugama.

Digitalizacija stvara vredne informacije o korisnicima i njihovim navikama. Ona pruža uvid u ponašanje korisnika, njihova interesovanja, tehnologije i usluge koje koriste, pa samim tim stvara priliku da kompanija prilagodi svoja rešenja i potencijalno poboljša njihov rad, kako bi unapredila korisničko iskustvo.

U korak s vremenom

Elektronsko vođenje dokumentacije unapređuje i znatno olakšava posao. Papiri se zamenjuju digitalnim arhivama i time poslovna administracija postaje sređenija, a podaci su dostupni u svakom trenutku. Pored toga, digitalizacija poslovne dokumentacije smanjuje rizik od gubitka informacija i isključuje potrebu za fizičkim obezbeđivanjem prostora od potencijalnih opasnosti. Takođe, jednu od značajnih promena doneo je digitalni potpis. On dovodi do brze razmene podataka i lakog sklapanja dogovora. Garantuje sigurnost i učvršćuje poverenje među poslovnim partnerima. Vreme obrade informacija se skraćuje i dolazi do optimizacije svih poslovnih procesa.

Digitalizacija je u potpunosti promenila i svet medija, a kompanije koje drže korak sa digitalizacijom, zahvaljujući konstantnom medijskom prisustvu, ostvaruju veće profite od svojih konkurenata.

Digitalizacija poslovanja je ključna komponenta za uspešno funkcionisanje jedne kompanije, jer obezbeđuje sigurnost i unapređenje zastarelih metoda. Zalaže se za automatizaciju poslovnih procesa i nudi mogućnost kretanja u korak s vremenom.

Gde smo mi?

Imajući u vidu korenite promene koje je donela digitalna revolucija, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, iznenađuje zvanična statistika, koja kaže da samo 2‑3% srpske ekonomije funkcioniše digitalno. Kako jedinstven recept za prelazak iz industrijskog u digitalno vreme ne postoji, niti smo u situaciji da čekamo da se na rukovodećim pozicijama u firmama nađu nove generacije, rođene u digitalno doba, neophodno je početi od dobre strategije.

Firme koje se plaše digitalizacije i ne obave transformaciju na vreme vrlo lako mogu da izgube bitku na tržištu, posebno imajući u vidu da će se korisnici usluga/proizvoda, ukoliko im je uskraćena mogućnost momentalne realizacije željene akcije, lako okrenuti konkurenciji koja će im to pružiti, bez obzira na možda i lošiji kvalitet. Za razliku od tradicionalnih firmi i bankarskog sektora, koji se još uvek opiru digitalnoj transformaciji, startup biznisi čitavo svoje poslovanje obavljaju digitalno, pa čak i zapošljavaju kroz softver, bez papira, pečata i potpisa, bez dolaska na intervjue i tome slično.

Podatak da najveći otpor digitalizaciji postoji upravo među zaposlenima u bankarskom sektoru ne treba da iznenadi, s obzirom na to da razvoj tehnologije može rezultirati time da će u budućnosti poslove oko ulaganja novca, kreditiranja i finansijskog savetovanja, na pametniji, jeftiniji i brži način, umesto ljudi odrađivati aplikacije. Kao što su korisnici u početku bili skeptični povodom plaćanja računa online, a danas su prava retkost ljudi koji u tom cilju posećuju poslovnice banaka, tako će se vremenom kod korisnika razviti navika, pa čak i očekivanje, da sve finansijske i bankarske aktivnosti obavljaju sa manje dokumenata, više automatizacije i bez obaveze sastajanja sa svojim bankarom. Iz tog razloga, evidentno je da tehnologija može u budućnosti biti ključni faktor za potencijalne otkaze u ovoj industriji. Ali, sa druge strane, banke su svesne situacije na tržištu, te su prinuđene da deluju i korisnicima ponude brzo i kvalitetno digitalno iskustvo koje očekuju, pre nego što to učini konkurencija.

Očekuje se da u 2017. godini trend digitalizacije u najvećoj meri zahvati trgovinu, zdravstvo, prehrambenu i tekstilnu industriju. Iako je zdravstvo dugo zaostajalo u digitalnom svetu, očekuje se da će zdravstveni radnici uskoro imati kartone u kojima će se na jednom mestu nalaziti sve informacije o pacijentima, a u čijem popunjavanju će učestvovati i sami pacijenti. Osnovna svrha ovog procesa jeste olakšana komunikacija između lekara specijalista, farmaceuta i laboranata.

Digitalizaciju treba posmatrati kao investiciju u razvoj. Stoga treba imati na umu da je odluka o ulaganju u transformaciju, iako nije jednostavna, nužna, jer će, po svemu sudeći, u budućnosti definisati poziciju kompanija na tržištu.

Marina Đukić, Nikola Nikolić i Ivan Simonović

Digitalizacija poslovanja kroz moderne aplikacije

Za poslovanje digitalizacija predstavlja promenu veću čak i od pojavljivanja interneta. Ako ne verujete nama, možda poverujete stručnjacima renomirane kuće Ernst&Young, koji ovaj proces opisuju kao eksponencijalni tehnološki napredak koji će potrošače učiniti snažnijim i doneti veću konkurenciju. Dodatna pretnja ustaljenim načinima poslovanja je komoditizacija – proces koji sve tipove proizvoda čini robom koja se lako može nabaviti, od većih ili manjih proizvođača. Kompanije koje odlikuje pobednički mentalitet na takve promene reaguju instinktivno i pretvaraju ih u stratešku prednost za sebe. Neke druge kompanije mogu samo da se čude dok se istorija odvija pored njih. Takve kompanije očekuju metež, stihijsko prilagođavanje, propuštene poslovne prilike i žestoka borba sa starim i novim konkurentima. Ali, još uvek nije kasno da odlučite da se nađete na pobedničkoj strani!

Digitalizacija podrazumeva korišćenje modernih tehnologija za poslovanje kako bi se ono transformisalo u poslovni model u potpunosti okrenut potrebama korisnika/kupaca, poslovni model koji se trenutno prilagođava zahtevima tržišta. Zvuči skupo i nedostižno, ali razmislite: svaka revolucija u našoj istoriji dogodila se upravo zato što se radilo o suštinskim promenama za većinu, a poslovnu većinu čine mala i srednja preduzeća u celom svetu. Nalazimo se u fazi revolucije u kojoj je napredna tehnologija za poslovanje dostupna korisnicima bilo koje veličine. Za ovaj komoditet možemo da zahvalimo pre svega cloud tehnologiji, koja je omogućila deljenje IT resursa, tj. „distribuciju“ modernih poslovnih alata kompanijama bilo koje veličine.

Digitalizovan je onaj biznis u kome je nivo automatizacije poslovnih procesa na najvišem nivou: nema ponavljanja poslova, operativni troškovi svedeni su na minimum, mogu da se planiraju i predvide, poslovne funkcije su logički povezane tako da je output jedne uvek koristan input druge, moguć je trenutni uvid u realno stanje poslovanja, automatizovana je komunikacija sa korisnicima, ali i sa dobavljačima i ostalim trećim licima, minimizovan je prostor za ljudsku grešku, a sve to uz rad u pouzdanom poslovnom informacionom sistemu, bez prekida u radu. Digitalizovano poslovanje omogućava konstantnu prisutnost na tržištu, sa „otvorenim očima i ušima“ za prepoznavanje i korišćenje poslovnih prilika.

COMING platforma za digitalizaciju

Dakle, digitalizovan biznis znači, pre svega, upotrebu naprednih poslovnih aplikacija, kakve možete pronaći u našem portfoliju. Uz COMING Cloud aplikativna rešenja možete obezbediti sledeće funkcije za svoje poslovanje:

  • podrška poslovnim procesima za upravljanje resursima kompanije;
  • računovodstveni procesi i izveštavanje (kontroling);
  • sistemi za upravljanje prodajom i brigu o kupcu;
  • poslovni tokovi i upravljanje dokumentacijom;
  • analiza podataka, trendovi i podrška odlučivanju.

Veoma je važno da pri digitalizaciji poslovanja ne stvorite „aždaju“ od poslovnog informacionog sistema (sistema koji sadrži sve poslovne aplikacije, međusobno integrisane i u korelaciji). Uvođenjem jednog po jednoj poslovnog rešenja, što je i očekivani tok digitalizacije, kombinovanjem opreme i softvera različitih proizvođača, stvarate sistem koji je težak za održavanje. Situaciju otežava i broj ljudi koji su vam potrebni za administriranje sistema, ali i kompleksnost integracije aplikacija. Sa rastom poslovnog informacionog sistema prirodno rastu i investicioni troškovi (kupovina opreme i softvera), operativni i troškovi održavanja. Najveća pretnja po poslovanje je svakako mogućnost otkazivanja rada ovakvog sistema. Opet, logično, što je sistem veći – veći je i prostor za stvaranje uskih grla u njegovom radu, a veća je i mogućnost da dođe do zastoja. Tu se cloud servisi nameću kao optimalno rešenje.

Korišćenjem aplikativnih rešenja u COMING Cloud‑u za svoje poslovanje obezbeđujete moderne aplikacije koje su međusobno integrisane, na infrastrukturi sa visokim nivoom pouzdanosti. Prosto, dobijate servis potpuno prilagođen potrebama vašeg poslovanja koji je u svakom trenutku moguće izmeniti (dodati nove funkcionalnosti, povećati ili smanjiti broj ljudi koji koriste rešenje, povećati ili smanjiti infrastrukturne resurse u upotrebi). Mesečni iznos koji se plaća za servise formira se na osnovu tipa rešenja koje koristite, broja korisnika rešenja i kapaciteta infrastrukture koji su za vaše potrebe u upotrebi. Dakle, svaka promena dovodi i do promene u mesečnom iznosu koji plaćate za uslugu. Tako se eliminiše mogućnost da vas skriveni troškovi ili otkazivanje sistema „iznenade“.

Korak napred

COMING Cloud rešenja su korak napred i za bezbednost vaših poslovnih servisa. Odabirom ovih rešenja stvarate mogućnost za korišćenje backup‑a poslovnih podataka na bezbednoj i udaljenoj lokaciji. Vaše aplikacije se „vrte“ na pouzdanoj infrastrukturi, izgrađenoj po svim svetskim standardima i obezbeđenoj na svakom nivou, a za servis koji koristite imate non‑stop dostupnu lokalnu podršku.

Kada podvučemo crtu, uz COMING Cloud aplikativna rešenja ulazite u trku za digitalizaciju biznisa i pridružujete se pobedničkoj strani. Moguće je, jer vam upravo cloud omogućava da se u utakmicu uključite odmah, bez investicionih troškova i sa zavidnim nivoom kvaliteta.

Digitalizacija je korak napred. Ukoliko ga ne preduzmete, ostajete u mestu, dok konkurencija korača napred. Pravilno uspostavljen digitalni biznis je platforma za jednostavnu transformaciju poslovnih procesa u skladu sa zahtevima tržišta, platforma koja je automatizovana, pouzdana, koja omogućava borbu na tržištu sa idejama i dodatnim vrednostima koje stvaramo za naše korisnike/kupce, jer, na kraju, ono što korisnik/kupac misli o nama – to je ono što se naplaćuje.

NedeljkoKuduz

Napredak, ali i problemi

Prethodnih meseci uverili smo se u napredak procesa digitalne transformacije domaćeg javnog sektora, ali Srbija treba da uradi još što‑šta da bi se učvrstila u statusu srednje razvijene informatičke zemlje. Naredna godina pokazaće koliko smo spremni za te neophodne korake. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i kompanije Mineco Computers pokazuju da su ostvareni značajni IT uspesi u Srbiji – 65,8% domaćinstava ima računar i 64,7% koristi Internet.

Što se tiče kompanija, Internet se koristi u 99,9% firmi, a 45% njih prodaje i kupuje robe i usluge preko Mreže. Portal eUprava ima oko 500 elektronskih servisa koje koristi oko 1,5 milion građana. Više od milion građana koristi portal eUprava prilikom registracije vozila, uzimanja izvoda iz matičnih knjiga, zakazivanja termina za vađenje lične karte i pasoša i slično. Elektronska građevinska dozvola dobija se najkasnije za 28 dana – ne čeka se više 18 meseci, kako je bilo do pre dve godine. Poreska uprava Srbije prima isključivo elektronske poreske prijave, a za javno korišćenje otvoreno je na desetine javnih baza podataka.

Zbog svega toga Srbija je na svetskoj rang‑listi „pogodnosti za biznis“ napredovala, pa je sa 80. mesta u 2016. godini stigla na 45. mesto. Ovi i drugi slični podaci upućuju na zaključak da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan uspeh u digitalizaciji i razvoju informacionog društva i da se Srbija time svrstala u informatički srednje razvijene zemlje. Međutim, dublja analiza raspoloživih podataka ukazuje i na brojne probleme, nedostatke i pre svega na nove zadatke u razvoju informacionog društva i digitalizaciji poslovanja i svakodnevnog života građana.

Ubrzati proces digitalizacije

Nasuprot zadovoljstvu što 65,8% domaćinstava koristi Internet, postavlja se i jedno pitanje: kako je moguće da pri kraju druge decenije 21. veka više od trećine domaćinstava živi bez Interneta? Reč je o milionu domaćinstava koja zbog tehničkih, finansijskih ili obrazovnih problema nemaju Internet i time degradiraju kvalitet svog života. U Evropskoj uniji samo oko 10% domaćinstava ne koristi Internet. Država mora da preduzme mnogo efikasnije mere za omasovljenje korišćenja računara i Interneta u Srbiji.

U Srbiji 25% preduzeća nema Web sajt, 81% ne koristi ERP softver za integrisanje poslovanja (proizvodnja, prodaja, računovodstvo, marketing…) i 59,7% ne koristi Internet za prodaju proizvoda ili usluga. Ovi podaci pokazuju da, i pored nespornih uspeha nekih preduzeća, postoje i ona koja nedovoljno koriste tehnološke potencijale informacionog društva i time štete pre svega sebi, ali i usporavaju razvoj svoje ekonomije i države.

Izvoz informacionih usluga i softvera raste svake godine i on je 2015. iznosio 720 miliona evra. I pored toga, od 2008. domaće IT tržište stagnira na oko 420 miliona evra. Samo oko 250 kompanija stalno zanavlja i unapređuje svoju hardversku i softversku opremu, dok je kod ostalih taj proces usporen, pre svega zbog teške ekonomske situacije, što se loše odražava na konkurentnost i sposobnost za razvoj i rast. Zato se očekuju državne podsticajne mere koje će uticati da se razvoj primena savremenih IKT ubrza.

U Srbiji postoje IT stručnjaci koji znaju najnovije tehnološke trendove u informatici (IoT, cloud, Big Data, Open Data…), ali se pokazuje da svega nekoliko kompanija razvija svoje informacione sisteme oslanjajući se u potpunosti na pomenute tehnološke trendove. Jedan od novih trendova jeste i razvoj „industrije 4.0“. Privredna komora Srbije, Mašinski fakultet u Beogradu i Društvo za informatiku Srbije organizivali su nekoliko promotivnih skupova, ali se domaća industrija sporo uključuje u taj globalni trend. Uzroci su teška ekonomska situacija, ali i neinformisanost. Vremena nema mnogo – procenjeno je da će za pet do deset godina industrijska preduzeća koja se ne uključe u primenu koncepta „industrija 4.0“ potpuno nestati s tržišta.

Strategija daljeg razvoja

Digitalizacija svih procesa rada u punom je zamahu u svim razvijenim zemljama. Kroz taj proces smanjuju se troškovi i povećava konkurentnost, ali je proces kod nas otežan (i) zbog nedostatka kadrova. Evropi nedostaje oko 900.000, a Srbiji oko 15.000 informatičara. Godinama se ukazuje na to da nastavu informatike treba uvesti u sve razrede u osnovnoj školi i da treba povećati kvote za upis studija informatike na državnim fakultetima. Obe inicijative do sada su nailazile na otpor ili tek deklarativnu podršku. Ipak, nadležna ministarstva najavila su njihovu realizaciju za 2017. godinu.

Mogu se izneti i drugi slični primeri i inicijative koji ilustruju realno stanje i probleme u IKT sektoru i oni predstavljaju poziv da se reaguje. Ukoliko izostanu mere države, Srbija bi mogla da zapadne u teške razvojne probleme. Vlada Republike Srbije usvojila je 17. novembra 2016. Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija za period 2017‑2020. Najavljene su podrška IT preduzetništvu, podsticajna poreska politika, podrška za nastup na stranim tržištima, primene IT‑a u cilju modernizacije, unapređivanje pravnog okvira, razvoj kadrovskog potencijala i druge aktivnosti.

U toku je izrada Akcionog plana s konkretnim merama – on bi trebalo da pođe od realnog sagledavanja stanja i koncipiranja mera koje će doprineti većem uticaju IKT na budući razvoj Srbije. Ostaje pre svega da se vidi koliko će svi ti lepi planovi biti i ostvareni.

Nikola Marković

(Objavljeno u PC#239)

Sačuvajte stare slike od zaborava

U vreme kada su se fotografije slikale aparatima koji su koristili film, a slike razvijale u posebnim studijima ljudi su se više trudili kako bi uhvatili savršenu fotografiju. Verujemo da je i vama pun tavan ovih filmova, starih slika i uspomena na koje ste verovatno zaboravili. Digitalizacija je jedan od procesa kojim možete zauvek sačuvati ove fotografije. Dovoljno je da ubacite slike u skener, kliknete scan, sačekate nekoliko minuta, ubacite sledeću, sačekate nekoliko minuta, pa sledeću, opet sačekate… i tako 76854 puta…

google-photoscan_1

Ili da jednostavno instalirate Google PhotoScan aplikaciju. Ova aplikacija poseduje u jedinstven sistem skeniranja u četiri tačke. Dovoljno je da uzmete sliku, uperite kameru u jednu tačku, sačekate nekoliko sekundi, onda u drugu, treću i na kraju četvrtu. Na ovaj način se eliminišu odbljesak, refleksija i ostali neželjeni efekti. Konačna slika nije baš na nivou vrhunskog skenera, ali je itekako dobra za arhiviranje fotografija (koje ne traje nekoliko meseci). Google nudi opciju dodatnog obrađivanja ovih fotografija, a algoritam skeniranja se konstantno unapređuje (ipak je to Google), pa će podešavanje fotografija i filtera biti sve bolje i bolje. Google PhotoScan je dostupan na iTunes i na PlayStore.

Digitalizacija uspešno završena

Proces digitalizacije uspešno je i na vreme završen, što će omogućiti građanima raznovrsniju ponudu kanala, bolju sliku i više medijskih sadržaja, a veoma je važno da Srbija u narednom periodu nastavi da prati savremene trendove i inovacije u toj oblasti, poručili su učesnici Konferencije o digitalnoj eri, prenosi Tanjug.

Krajem maja uključen je digitalni signal na Avali
Krajem maja uključen je digitalni signal na Avali

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac smatra da digitalizaciju ne treba posmatrati kao cilj sam za sebe, niti da bi tehnološki napredak smeo da postane jedino merilo uspeha.

“Tehnologija bez ideja i tehnologija bez sadržaja ipak je samo “gomila gvožđa”. Samo sa novim idejama i novim sadržajima, svojevrsnom duhovnom digitalizacijom, nove tehnologije dobijaju puni smisao, služe javnom interesu i koriste opštem dobru”, istakao je Tasovac.

Prema njegovim rečima, Srbija je uspela da završi proces digitalizacije TV signala u predviđenom roku, te da je sada gledaocima na raspolaganju čitav niz pogodnosti, poput kvalitetnije slike, mogućnosti odloženog gledanja programa, raznovrsnije ponude kanala, lakša dostupnost sadržaja licima sa invaliditetom.

Ipak, ministar kulture smatra da je suštinsko pitanje da li će u digitalizovanim medijima kultura dobiti značaj koji zaslužuje, ili će, kako je naveo, biti “skrajnuta, potisnuta i zakopana u blatu tabloidne hiperprodukcije” koja je u Srbiji obeležila kraj analogne ere.

On smatra da svi učesnici na javnoj sceni imaju odgovornost za neophodni medijski zaokret ka sadržajima koji na pravi način promovišu javni interes, ili, kako je rekao, za početak ne vređaju ničiju inteligenciju.

“Kako će ubuduće izgledati medijska slika Srbije, zavisi od države, vlasnika medija, glavnih i odgovornih urednika, samih novinara, ali i onih čija je javna reč putem medija dostupna milionima ljudi”, rekao je Tasovac.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport naveo je da je kraj procesa prelaska na digitalno emitovanje važan događaj i čestitao je Vladi Srbije i svim učesnicima na tom procesu, što, kako je rekao, drže korak sa drugim zemljama Evrope i što su uspeli da završi proces digitalizacije u roku.

“Time se otvara novi svet usluga i sadržaja, u cilju da građani uživaju u televiziji, a takođe to nosi prednosti za srpsku privredu, jer će prodaja digitalne dividende omogućiti bolji razvoj širokopojasnog interneta i bolju pokrivenost mobilne mreže”, rekao je Devenport.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je pomogla proces digitalizacije u Srbiji sa 10,5 miliona evra kroz IPA fondove, koji su opredeljeni za kupovinu opreme za emitovanje televizijskog signala, kao i da je obezbedila ekspertsku podršku.

 

Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard ukazao je da promene nose velike izazove, pružaju različite ideje i mogućnosti, kao i da će morati da se unapredi dostupnost medijskog sadržaja i da građani iz dalekih područja dobiju pristup širokopojasnoj mreži.

On se osvrnuo na medijske zakone, usvojene prošle godine, ističući da su veoma važni, jer se mediji, kako je rekao, suočavaju sa izazovima, budući da se novi modeli moraju neprestano usvajati.

“Tehološke inovacije koje donosi digitalizacija unaprediće i ostvarivanje nekih drugih prava, kao na primer emitovaće se programi na jezicima nacionalnih manjina”, rekao je Burkhard.

Pomoćnica ministra za telekomunikacije Irini Reljin podvukla je da je proces digitalizacije uspešno završen i zahvalila svima koji su učestvovali u tom procesu.

Ona je izrazila nadu da će se u narednom periodu uspešno završiti postupak prodaje digitalne dividende, odnosno frekvencija koje su oslobođene prilikom prelaska sa analognog na digitalni signal.

Konferenciji je prisustvovao i direktor za medije Evropske radiodifuzne unije Žan Filip de Tender, koji je ukazao da će digitalizacija omogućiti lakšu dostupnost medijskih sadržaja, kao i veću dostupnost raznovrsnijim programima.

Izvor: Tanjug

Ljajić pozvao građane da obezbede set-top boksove

Potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da će digitalizacija biti završena 7. juna, odnosno pre roka i pozvao građane da na vreme obezbede uređaje set-top boksove, prenosi Tanjug.

Rasim Ljajic

 

On je rekao da je u toku završna faza digitalizacije i da se danas gasi analogni signal sa emisione stanice na Avali sa kojeg televizijski signal prima dva i po miliona građana Srbije, kao i da su pojedini građani dobili vaučere za nabavku set-top boksova.

Reč je o najugroženijim delovima stanovništva koji nisu mogli da kupe te uređaje i da je podeljeno 160.000 vaučera, a ostali građani će morati da ih kupe.

Svečanim puštanjem u rad digitalnih predajnika na emisionoj stanici “Avala” i gašenjem predajnika analogne televizije danas će biti obeležen zvanični prelazak na digitalno televizijsko emitovanje za oko dva miliona građana iz Beograda i okolnih naselja, saopštilo je Javno preduzeće “Emisiona tehnika i veze”.