Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com

Ana Brnabić postala premijerka i na Twitter-u

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, preuzela je zvanični nalog premijera na Twitteru @SerbianPM, na kojem se do utorka, 2. jula, kao premijer vodio Aleksandar Vučić.

Interesovanje za zvanične profile srpskih političara počelo je, čini se, 15. februara 2015. godine, kad je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer, napravio svoj Twitter profil, pa su tabloidi pisali i o tome da je profil svečano otvoren u 7:47 časova ujutru, te ko su prvi koji su bili ‘zapraćeni’ – Novak Đoković i Tomislav Nikolić.

Zvanični Twitter nalog premijera Srbije prati skoro 19.000 ljudi, a kad se u pretraživač unese ‘zvanični Facebook nalog premijera srbije‘, prvi na listi ponuđenih rezultata je još uvek profil sa fotografijom Aleksandra Vučića, a prati ga 147.581 osoba. Kad je Instagram u pitanju, prva na listi rezultata je vest iz 27. jula 2015. godine, o tome da je Vučić napravio profil i na ovoj mreži.

Aleksandar Vučić,  kao predsednik Srbije, koristi svoj prvi Twitter nalog @avucic (onaj koji je otvoren u februaru 2015. godine), a koji je prethodno vodila Srpska napredna stranka u njegovo ime.

Zanimljivo je da se Tomislav Nikolić na Twitter-u i dalje vodi kao predsednik Srbije, jer je njegovo ime i dalje sadržano u nalogu @predsednikrs.

Izvor: N1

Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

‘Marsovskim’ jezikom protiv cenzure na internetu

Cyber građanima u Kini nisu promakle sve ozbiljnije internet restrikcije od početka 2017. godine, te novi zakoni o online sigurnosti koji su doneti u junu. Povod za dodatne strahove bili su i online incidenti u vezi sa smrću disidenta Liu Xiaobo-a, koji je preminuo u zatvoru 13. jula – fotografije sa komemoracije nestajale su iz privatnih razgovora na WeChat-u, a slične stvari su se događale i na WhatsApp-u.

Da bi se izborili sa restrikcijama, korisnici interneta u ovoj zemlji neretko su pribegavali lingvističkim akrobacijama koristeći kodirane reči, sleng, mimove, te delove drugih jezika. Tako su se nedavno vratili i ‘marsovskom jeziku’ (huo xing wen), tvorevini s početka internet ere, na koju se bilo zaboravilo.

Smatra se da se ovaj šifrovani jezik prvi put pojavio 2004. godine, ali je njegovo poreklo nepoznato. Čini se da su prve počele da ga koriste mlađe generacije na Tajvanu za online razgovore, a odatle se proširio na ceo kontinent. Simboli su nasumično kombinovani, a osnova im je u tradicionalnom kineskom pismu, japanskom pismu, pinyin-u (pomoćnom kineskom latiničnom pismu), te engleskom jeziku i kaomoyi-u (popularnom japanskom stilu u pisanju emotikona).

Marsovski’ jezik je postao kulturni simbol generacija rođenih posle 1990. godine. Nije lak za učenje, budući da jedan karakter iz kineskog pisma može da ima više paralela u ovom šifrovanom jeziku. Mlađe generacije su ga prigrlile ne samo zato što je predstavljao nešto novo, već i zbog toga što su uz pomoć njega mogli da sakriju svoju komunikaciju od nepoželjnih pogleda.

Kasnije su oni koji su se plašili cenzure počeli da koriste ovaj jezik kako bi sakrili svoje internet napise od nadležnih organa. Cenzura na internetu funkcioniše tako što algoritmi prepoznaju ‘problematične’ postove po ključnim rečima, pa kad te reči izostanu – cenzura nije moguća. Oni koji govore ‘marsovski’ mogu da produže online vek svojim postovima, budući da pojmovi iz te govorne palete još uvek nisu dospeli na crnu listu. Koliko će istrajati u internet podzemlju nije sasvim izvesno.

Izvor: qz.com

WhatsApp ima preko milijardu korisnika dnevno

Facebook je u svom izveštaju za drugi kvartal 2017. godine. (Q2 2017 earnings) objavio da, prema istraživanjima, WhatsApp poseti preko milijardu korisnika dnevno. Opcija WhatsApp Status, nešto poput Snapchat-a, dostigla je 250 miliona korisnika dnevno, a pošalje se i do 55 milijardi poruka, te 4,5 milijardi fotografija svakog dana.

Više popularan na drugim kontinentima nego u Americi, WhatsApp trenutno podržava 60 svetskih jezika, te konstantno povećava broj korisnika, budući da je jednostavan za korišćenje, besplatan, te podržava opcije koje nedostaju tradicionalnim tekstualnim porukama (SMS). Kvotu od milijardu korisnika mesečno dostigao je još u februaru 2016. godine.

Iako je milijardu korisnika dnevno hvale vredno dostignuće, rastući broj korisnika opcije WhatsApp Status je takođe zanimljiv, te zahteva detaljnije razmatranje. Početkom maja 2017. godine WhatsApp Status je imao 175 miliona korisnika, što znači da je dodao 75 miliona svakodnevnih korisnika za samo dva meseca. Poređenja radi, Snapchat ima 166 miliona korisnika dnevno, a opcija  Stories na Instagram-u od aprila 2017. godine ima 200 miliona, što znači da je WhatsApp Status pretekao rivale u broju onih koji svakodnevno koriste slične opcije.

Nije jasno da li će WhatsApp preoteti dobar deo publike od Snapchat-a – budući da polovina Snapchat-ovih posetilaca ne koristi svakodnevno Facebook ili Instagram – ali svakako ukazuje na to da postoji veliko svetsko tržište koje ima potrebu za mrežama koje podržavaju kratke sadržaje.

Izvor: theverge.com

Twitter i dalje pravi gubitke, broj korisnika stagnira

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, gubitak Twitter-a iznosio je u drugom tromesečju 116,5 miliona dolara, dok je godinu dana ranije bio 107 miliona. Ta kompanija, inače, nikada nije zabeležila kvartalnu dobit. Broj korisnika Twitter-a ostao je u drugom tromesečju nepromenjen u odnosu na prethodno, dok je gubitak te društvene mreže povećan na godišnjem nivou zbog pada prihoda.

Ukupni prihodi Twitter-a iznosili su u proteklom kvartalu 574 miliona dolara, što je 4,7% manje nego godinu dana ranije, pri čemu su prihodi od oglašavanja pali za 8%, na 489 miliona dolara. Kako su poslovni rezultati kompanije slabiji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Twitter-a pala je oko 5%.

S druge strane, broj aktivnih korisnika Twitter-a u Srbiji kreće se između 150 i 200 hiljada prema podacima iz 2015. Što bi značilo da se, u odnosu na broj stanovnika i broj aktivnih korisnika, Twitter dvostruko više koristi u Srbiji nego u Engleskoj, na primer.

Inače, ulagače je zabrinuo i spori rast broja aktivnih mesečnih korisnika Twitter-a. U proteklom tromesečju bilo ih je 328 miliona, kao i u prethodnom kvartalu. To je, doduše, 5% više nego godinu dana ranije, ali stagnacija na kvartalnom nivou pokazuje da popularnost te društvene mreže ne raste.

Twitter, koji korisnicima omogućava slanje poruka od 140 znakova, među najpoznatijim je društvenim mrežama u svetu, a koriste ga političari, mnoge poznate ličnosti s filmske i muzičke scene, aktivisti…

Međutim, ta kompanija ne uspeva da raste tako brzo kao Facebook, najveća društvena mreža u svetu s otprilike dve milijarde korisnika. Neki analitičari su očekivali da će učestalo objavljivanje poruka novog američkog predsednika Donalda Trump-a na Twitter-u pozitivno uticati na finansijske rezultate te društvene mreže, ali to se nije dogodilo.

Uprkos slabijim poslovnim rezultatima nego što su analitičari očekivali, Jack Dorsey, izvršni direktor i suvlasnik Twitter-a, i dalje je optimističan. “Ohrabreni smo napretkom i fokusirani na pozicioniranje Twitter-a kao najboljeg mesta za praćenje i deljenje onoga što se događa, gde možete videti svaku stranu i perspektivu”, poručio je u izveštaju Jack Dorsey.

Kada je reč o broju korisnika interneta i društvenih mreža na teritorije ex-Yu, svetski poznata marketinška agencija, We Are Social, poslednjih godina objavljuje sveobuhvatan izveštaj o obimu upotrebe digitalnih tehnologija, kao i trendovima koji ih prate. 

Prema podacima za 2016. godinu, najveću Internet penetraciju ima Kosovo, kao zemlja u kojoj 81% populacije aktivno koristi Internet, a prate je Hrvatska (75%) i Slovenija (73%). Najmanji broj korisnika Interneta u odnosu na broj stanovnika ima Srbija sa 4,73 miliona, odnosno 54% ukupne populacije. Crna Gora ostvaruje prosečnu vrednost, ali zato prednjači u svim ostalim parametrima. (!)

Crna Gora ima 381,8 hiljada aktivnih korisnika društvenih mreža, što u odnosu na njenu populaciju iznosi 51%. Na drugom i trećem mestu se nalaze Makedonija, sa 48% i Bosna i Hercegovina sa 42%. Najmanje zaljubljenika u društvene mreže ima Kosovo.

Kada se radi o korisnicima mobilne telefonije, ostvarili smo rekordan procenat od 162%, odnosno skoro dve kartice po stanovniku. Zatim slede Hrvatska sa 120% i Makedonija sa 114%.

Ipak, možda najbolji pokazatelj koliko koristimo pametne telefone za komunikaciju putem Interneta jeste podatak da na nivou prostora bivše Jugoslavije, jedna trećina nas koristi pametne telefone za pristup društvenim mrežama. U slučaju Crne Gore, 42% pristupa društvenim mrežama preko telefona, dok je to u slučaju Kosova, 26%.

Ono što možemo da primetimo jeste da su vrednosti penetracije novih tehnologija ovih zemalja viši u odnosu na cifre iskazane na globalnom nivou, pri čemu se Crna Gora posebno ističe.

Izvor: SEEbiz, Digitalizuj.Me

Prihodi Facebooka skočili 45%, deonice na rekordu

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, čista dobit Facebooka dostigla je u proteklom kvartalu 3,9 milijardi dolara, što je 71% više nego godinu dana ranije. Facebook je u drugom tromesečju ostvario prihode od 9,3 milijarde dolara, 45% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je porasla i dobit, cena deonice najveće svetske društvene mreže dostigla je rekordne visine.

Prihodi od oglašavanja porasli su za više od 50%, na gotovo 8 milijardi dolara, pa sada prihodi od oglašavanja na mobilnim uređajima čine 87% ukupnih prihoda Facebooka, dok su pre godinu dana činili 84%. Oglašivači preusmeravaju novac iz televizijskog u oglašavanje na web i mobilnim platformama, a Facebook je jedna od kompanija koja od toga ima najviše koristi, iako je na mobilnom video tržištu suočen sa žestokom konkurencijom Snapchata i YouTubea, koji takođe svakodnevno privlače milione posetilaca.

Prema procenama analitičke kompanije eMarketer, Google bi ove godine mogao zabeležiti 73,7 milijardi dolara prihoda na tržištu mobilnog i video oglašavanja, a Facebook 36,3 milijarde. Zajedno će te dve kompanije držati 49% tog tržišta, procenjuje eMarketer.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja, Facebook je na kraju drugog tromesečja imao 2,01 milijardu aktivnih mesečnih korisnika širom sveta, što je 17% više nego godinu dana ranije, pri čemu je dve trećine njih tu društvenu mrežu koristilo svakoga dana. Kako su poslovni rezultati bolji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Facebooka porasla je za više od 4 posto, dostigavši rekord od 173 dolara. Od početka godine cena deonice Facebooka skočila je gotovo 44%.

Izvor: SEEbiz