Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com

Apple i Google izbacuju aplikacije za trgovanje binarnim opcijama nakon Australijske intervencije

Apple i Google uklonili su preko trista takozvanih aplikacija za trgovanje binarnim opcijama iz svojih online prodavnica nakon intervencije od strane ASIC-a (Australijske komisije za hartije od vrednosti i investicije).

Regulator hartija od vrednosti je izjavio da je podneo zahtev Apple-u i Google-u nakon brojnih slučajeva prevare sa operaterima aplikacija koji nisu bili licencirani što je podsticalo potrošače da prave opklade o tome da li će instrumenti poput akcija ili valuta porasti ili pasti.

Portparolka kompanije Apple u Australiji ukazala je na svoje nedavno ažurirane smernice za developer-e, u kojima se decidirano zabranjuju sve nove aplikacije koje olakšavaju trgovanje binarnim opcijama, ali odbija da dalje komentariše svoje razgovore sa australijskim vlastima.

„Uklonili smo aplikacije koje krše našu politiku. Ne komentarišemo pojedinačne aplikacije,“ izjavila je potparolka za Google.

ASIC je navela slučajeve kada potrošači nisu mogli da povuku novac sa svojih računa ili da naprave dobitnu trgovinu devet puta od deset u demonstracionoj aplikaciji, pre nego što izgube sve kada pređu na živi proizvod.

Apple je uklonio aplikacije iz svojih online prodavnica na globalnom nivou, iako nije precizirano da li će Google ukloniti samo za Australiju ili i za sve svoje prodavnice aplikacija širom sveta.

Od 330 aplikacija koje su do sada uklonjene, 80% nije imalo upozorenja o rizicima koji su prisutni u trgovini, saopšteno je iz ASIC-a.

Izvor: Bloomberg

Alphabet razvija sistem za čuvanje energije iz prirode

Iz X ‘moonshot factory’, koji pripada Alphabet-u, su 2015. godine došli na ideju koja bi mogla da sačuva planetu. Pod kodnim imenom Malta, ovaj projekat će se razvijati uz pomoć soli i tečnosti sličnoj antifrizu.

Istraživačka laboratorija, koja je prethodno izrodila i Google-ovo samoupravljajuće vozilo, razvija sistem za čuvanje obnovljive energije, koja bi se inače uzalud potrošila. Obnovljive energije, poput solarne i one koju daje vetar, mogu da se pronađu bilo gde na planeti, a spadaju u ‘čiste’ izvore energije. Budući da Sunce emituje energiju samo jedan deo dana, te vetar traje samo neko vreme, nije moguće osloniti se na to da će proizvoditi električnu energiju svaki put kad je to potrebno, pa projekat Malta ima za cilj da razvije način za skladištenje obnovljive energije u trenutku kad je proizvedena.

Solarna, te energija vetra, su obilni, čisti, i jeftini izvori energije, a kako se proizvede više energije nego što je električnoj mreži potrebno, kapaciteti ovih izvora nisu u potpunosti iskorišćeni. Još gore, kad obnovljiva energija izostane, te potrošači zahtevaju drugi izvor energije, aktiviraju se takozvane ‘peaker plants’, elektrane koje su aktivne samo kad postoji velika potražnja za energijom usled nedostatka drugih izvora, a koje emituju veće količine ugljen-dioksida (CO2) od običnih elektrana.

Određene tehnologije za čuvanje obnovljive energije već postoje, ali su trenutna rešenja skupa i ne mogu da sačuvaju svu energiju koja je proizvedena. Malta nudi jeftin sistem za čuvanje ovakve energije, a može se pronaći skoro svuda, te može da sačuva energiju od nekoliko sati do nekoliko nedelja.

Dobitnik Nobelove nagrade, profesor Robert Laughlin, dizajnirao je teorijski sistem koji električnu energiju čuva u toplom obliku, u soli rastopljenoj na visokoj temperaturi, te hladnom, u tečnosti sličnoj antifrizu. Energija sačuvana u soli može tako da stoji danima, ili čak nedeljama, sve dok ne bude potrebna.

Naučnici su već potvrdili verodostojnost ovakvog načina čuvanja obnovljivih energija, a način čuvanja energije u soli ima potencijal da bude nekoliko puta jeftiniji od litijum-jonskih baterija.

Iz X ‘moonshot factory’ se ne oglašavaju u vezi sa pitanjem koliko je u ovaj projekat do sada uloženo, ali tvrde da su nadomak rešenja problema koje će spasiti planetu.

Izvor: x.company

Google investira u edukativne projekte u Africi

Google-ova vrhovna kompanija Alphabet nastavlja sa svojim edukativnim programima na afričkom kontinentu. Namera je tokom idućih pet godina edukovati preko deset miliona ljudi u Africi u online veštinama radi lakšeg pronalaska posla.

Reč je o proširenju pređašnjeg programa edukacije koji je uključivao milion polaznika. Pri sprovođenju novog proširenog programa namera je koncentrisati se na nekoliko afričkih zemalja, konkretno na Južnoafričku Republiku, Keniju i Nigeriju.

Zasebni program edukacije za razvoj mobilnih aplikacija u Africi će imati 100 hiljada polaznika. Dobrotvorna Alphabet-ova filijala Google.org uloži će 20 miliona dolara u poboljšanje životnih uslova u Africi, a između ostalog spominje se i podsticaj za afričke startup-ove i tamošnje neprofitne organizacije. U iduće tri godine oko 60 afričkih startup-ova primi će ukupno tri miliona dolara.

Posebna pažnja će biti posvećena Nigeriji, gde će Google dovršiti proces uvođenja YouTube Go usluge, Street Viewa za ulice Lagosa, kao i uslugu bržeg učitavanja internet stranica uz manji utrošak prometa podataka.

Izvor: SEEbiz

Google-ova nova aplikacija Parental Control je zakazala

Google je napravio porodični Family link dostupan za testiranje u martu ove godine, mada je softver i dalje u razvoju i dostupan nam je samo ako dobijemo poziv. Na primer, ako hoćete da kupite Android svom detetu ali da mu ograničite pristup, postoje bolje aplikacije koje mogu da nam daju bolju kontrolu. Ili možete svom detetu kupiti iPhone koji već poseduje u sebi ograničenja koja nije lako ukloniti.

Family Link nudi dosta stvari koje su povoljne za roditelje, ali softver još uvek nije spreman. Da bi je dobili morate poslati poziv na Google’s webpage i da sačekate mejl sa linkom da ga instalirate. Aplikaciju možete koristiti i na iPhone-u i na Androidu. Unutar aplikacije možete napraviti account za svoje dete i dati neke osnovne informacije. Kad se dete uloguje aplikacija nam zahteva da se ulogujemo sa njom. Aplikacija je korisna ukoliko ne možete da naterate dete da ostavi svoj telefon ili da prestane da se dopisuje.

Kada napuni 13 godina, Family Link aplikacija dozvoljava detetu da  nastavi da koristi telefon uz restrikcije, ali i da čini kako ono smatra da treba. Aplikacija je dodatak  Children’s Online Protection Act ili Pravu za zaštitu dece online, koje zabranjuje da kompanije sakupljaju podatke o deci ispod 13 godina starosti bez roditeljskog odobrenja.

Izvor: The Nee York Times

Prihodi Facebooka skočili 45%, deonice na rekordu

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, čista dobit Facebooka dostigla je u proteklom kvartalu 3,9 milijardi dolara, što je 71% više nego godinu dana ranije. Facebook je u drugom tromesečju ostvario prihode od 9,3 milijarde dolara, 45% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je porasla i dobit, cena deonice najveće svetske društvene mreže dostigla je rekordne visine.

Prihodi od oglašavanja porasli su za više od 50%, na gotovo 8 milijardi dolara, pa sada prihodi od oglašavanja na mobilnim uređajima čine 87% ukupnih prihoda Facebooka, dok su pre godinu dana činili 84%. Oglašivači preusmeravaju novac iz televizijskog u oglašavanje na web i mobilnim platformama, a Facebook je jedna od kompanija koja od toga ima najviše koristi, iako je na mobilnom video tržištu suočen sa žestokom konkurencijom Snapchata i YouTubea, koji takođe svakodnevno privlače milione posetilaca.

Prema procenama analitičke kompanije eMarketer, Google bi ove godine mogao zabeležiti 73,7 milijardi dolara prihoda na tržištu mobilnog i video oglašavanja, a Facebook 36,3 milijarde. Zajedno će te dve kompanije držati 49% tog tržišta, procenjuje eMarketer.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja, Facebook je na kraju drugog tromesečja imao 2,01 milijardu aktivnih mesečnih korisnika širom sveta, što je 17% više nego godinu dana ranije, pri čemu je dve trećine njih tu društvenu mrežu koristilo svakoga dana. Kako su poslovni rezultati bolji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Facebooka porasla je za više od 4 posto, dostigavši rekord od 173 dolara. Od početka godine cena deonice Facebooka skočila je gotovo 44%.

Izvor: SEEbiz

Flash plejeru je dato tri godine života

Adobe je objavio da će prestati da distribuira i ažurira Flash plejer do kraja 2020. i ohrabruje web developere da premeste svoje sadržaje. Chrome, Microsoft Edge i Safari blokiraju Flash već godinu dana, ali Adobe sada planira da ukine podršku u potpunosti.

Prvo što nam pada na pamet kada pomislimo na Flash jesu baneri, animirani sajtovi, i u skorije vreme online videi. Flash je već godinama prisutan kao standard za animaciju na Internetu, mali broj korisnika zaista je svestan mogućnosti koje on pruža za izradu web aplikacija. Prema rečima korisnika i ljubitelja prednosti Flash plejera su te da zauzima malo prostora, lak je za korišćenje, mogu da se prave razne multimedijalne animacije, igraju razne online igre, kao i da se gledaju video klipovi. Međutim, dobijao je i najviše kritika što se tiče mana u kodu, pa je postao lak ulaz kroz koji su hakeri mogli da ubace viruse i inficiraju vaš kompjuter.

Već nekoliko godina unazad većinu funkcionalnosti Flasha nudi rivalska HTML5 tehnologija. Jedna od pogodnosti HTML5 je ta da omogućava multimedijske sadržaje dostupnim unutar web stranica bez potrebe za instaliranjem i ažuriranjem dodatnog plugina.

Apple je bio jedan od najglasnijih kritičara Flash plejera, tako da ova kompanija nikada nije ni podržavala Flash na iOS mobinim uređajima. Adobeov potpredsednik proizvodnog razvoja, Govind Balakrishnan, je izjavio da je kompanija odlučila da ukine Flash upravo zbog tehnologija, kao što je HTML5, koje su dorasle da zamene Flash plejer.

Kada je Adobe kupio Macromediu zajedno sa Flashom 2005, plejer je bio na više od 98% kompjutera. Međutim, na Chromeu, sada jedan od najpopularnijih web browsera, korišćenje Flasha je drastično opalo. Prema Googleu, u 2014. koristilo ga je 80% korisnika svakodnevno, a danas samo 17%. Google dodaje da ovaj trend pokazuje da sajtovi migriraju na open web tehnologije koje su brže, energetski efikasnije, ali i sigurnije od Flasha. Krajem prošle godine Google je ukinuo punu podršku za Flash.

Međutim, Adobe ne smatra da će nestanak Flasha da utiče na profit kompanije, i ističu da su mogućnosti za Adobe veće u post Flash eri.

Izvor: BBC