HTC: rast uprkos krizi

2009115181843171

Uprkos smanjenju potražnje na globalnom tržištu mobilnih telefona, IDC predviđa da će tajvansko tržište smartphone uređaja i dalje beležiti rast. Ovom rastu pogoduje nekoliko činilaca, a od važnijih treba istaći smanjenje cena smartphone uređaja. Snižavanjem razlike u ceni, smartphone uređaji postaju zanimljivi širem krugu korisnika koji do sada nisu razmišljali o toj kategoriji uređaja. Drugi adut predstavlja integracija dodatnih mogućnosti, pa se smartphone uređaji već sada izdvajaju bogatim multimedijalnim mogućnostima, ekranima i kamerama visoke rezolucije, te dodatnim PDA (personal digital assistant) i GPS (global positioning system) mogućnostima koje privlače kupce sklone allinone rešenjima.

Tajvanski HTC je ozvaničio potpisivanje ugovora sa velikim svetskim mrežama kao što su Sprint Nextel, Vodafone, AT&T, T-Mobile i Verizon Wireless za isporuku najmanje osam novih modela HTC telefona tokom 2009. godine. Tako modeli Barium, Hero, Saffire, Rhodium, Tungsten i Topaz već imaju raspored predstavljanja, a neki nezvanični izvori ukazuju da se već sada radi o 25 novih modela koji nas očekuju tokom ove godine. Izuzev modela Hero, koji je baziran na Google Android operativnom sistemu, za sve ostale modele predviđena je upotreba Windows Mobile operativnog sistema.

Izvor: Taipei Computer Association

Albatron: Optical Touch Monitor

Albatron-OTM

Sledeći multitouch trendove, kompanija Albatron izbacila je na tržište Optical Touch Monitor (OTM). Multitouch tehnologiju predstavio je prošle godine Bill Gates u prvim demonstracijama mogućnosti Windows 7 sistema, a značajno mesto posvećeno joj je i na prošlogodišnjoj NVISION ‘08 konferenciji kompanije Nvidia. Najzad, ako vam još uvek nije jasno kako radi nova generacija monitora osetljivih na dodir, pogledajte kako Tom Cruise spretno “gura”, “pretura” i “tapka” po ekranu u Spielbergovom klasiku Minority Report i sve će vam biti jasno.

Kakva je zapravo razlika između već poznatih touch monitora i optical multitouch tehnologije? Klasična tehnologija koristi kapacitivno-rezistivnu foliju preko panela koja pomoću mreže provodnika registruje gde ste “pritisnuli prstom”. Optical multitouch nema nikakvu foliju, već je po rubovima ekrana razmeštena mreža infracrvenih LE dioda i senzora koji detektuju položaj ne samo “pritiska na ekran” već i približavanje i položaje više objekata (više prstiju) koji se približavaju površini ekrana.

Detekcija višestrukih objekata koji se približavaju ekranu omogućava mnogo bolje prepoznavanje vaših pokreta i namera (gestures), pa je moguće lako ustanoviti da li želite samo nešto da pomerite, ili zarotirate, smanjite, prelistate… Pored toga, OMT tehnologija ne zahteva nikakvu kalibraciju, a sve informacije o pokretima, ovaj monitor šalje reačunaru kroz USB 2.0 priključak. Za početak, već su prikazane specijalizovane multitouch kontrole za GoogleEarth, YouTube.

Monitor inače ima Full HD rezoluciju, dijagonalu od 21,5”, a opremljen je DVI i D-Sub konektorima za sliku. Frekvencija očitavanja je do 120 tačaka u sekundi, što je takođe više od tradicionalnih 100 tačaka u sekundi za klasične monitore osetljive na dodir. Pravi bum OMT modela očekuje se sa pojavom Windows 7 sistema koji će podržavati multitouch, a tržišni nastup ovog modela sa drajverima za Windows XP i Windows Vista sisteme planiran je za mart 2009. godine.

Izvor: Albatron Technology

Kontakt informacije:

Molimo da se ulogujete, za više kontakt informacija.

Google Chrome i za Linux, Mac OS X

Google želi da maksimizuje svoj tržišni udeo, a da bi ostvario veće prisustvo na tržištu internet pregledača potrebno je da pokrije što veći spektar softverskih platformi. Gigant internet tržišta planira da izbaci svoj Google Chrome internet pregledač u verzijama za Apple Mac OS X i Linux operativne sisteme, čime bi značajno bio proširen broj podržanih platformi. Brian Rakowski, product manager kompanije Google zadužen upravo za Chrome, kaže da očekuje da će verzije za Linux i Mac OS X biti predstavljene tokom prve polovine tekuće godine. On naglašava da su obe verzije trenutno na istom nivou kada je proces razvoja softvera u pitanju, te da će verovatno biti zajedno predstavljeni. Google će u ove verzije ugraditi mnoštvo unapređenja koja su već implementirana ili će u narednom periodu biti implementirana u Windows verziji. Više informacija se očekuje u narednom periodu.

Izvor: Techconnect

Internet i dalje raste, ali sporije nego ranije

Internet nastavlja sa rastom, ali ne toliko intenzivnim kao ranije, zaključak je istraživanja koje je sprovela kompanija Netcraft, specizalizovana za world wide web. Na internetu postoji oko 186,7 miliona sajtova, i to je zvanična brojka koja se odnosi na kraj decembra 2008. godine. Konkretno, na internetu je krajem prošle i početkom ove godine bilo tačno 186,727,854 sajtova. To predstavlja povećanje broja sajtova za oko 1,56 miliona u odnosu na kraj novembra 2008. godine, ali i od 31,1 milion sajtova, gledano u odnosu na decembar 2007. godine, odnosno godinu dana ranije. Uprkos tome što je cifra naizgled velika, procentualni rast je drastično redukovan u odnosu na ranije godine. Tokom 2007. je broj sajtova uvećan na 155,583,825, odnosno za oko 48,7 miliona. U 2006. godini je broj sajtova povećan za cifru koja je bliska prošlogodišnjoj – oko 31,6 miliona, ali je tada ukupan broj sajtova dostigao 106,875,138. To u praksi znači da je rast redukovan na oko 17% u 2008. godini sa 42%, odnosno 46% tokom 2006. i 2007. godine. Za utehu ostaje da je broj internet sajtova više nego udvostručen u odnosu na 2005. godinu, kada se na internetu nalazilo 75,251,156 sajtova.

Apache uspeva da zadrži titulu najpopularnijeg web servera. Njegov tržišni udeo na kraju 2008. godine iznosi 51,24%, a natpolovični udeo mu obezbeđuje značajnu prednost u odnosu na najbližeg pratioca. To je Microsoft IIS sa 31,24% učešća. Procenat sajtova koji se baziraju na Apache tehnologiji je značajno opao tokom 2007. godine i mnogi su još tada predviđali da će Apache biti preteknut od strane Microsoft rešenja, ali do toga nije došlo. Daleko iza ljutih konkurenata su Google sa 5.6%, Nginx sa 1.80% i Lighttpd sa 1.63% udela. To u praksi znači da 95,251,327 sajtova radi na Apache, 63,114,252 na Microsoft IIS i 10,450,496 na Google GFE serverima.

Izvor: TG Daily

Novogodišnje fore: googlate li s kim se ljubite?

Google-investigator

Na stranu sad sve dosadne teorije zavere i priče o mlađim sestrama Velikog brata – nama praznici baš onako zapravo stižu, a sa njima i rizični poljupci. Zašto rizični? Pa sa godinama to, kažu pametniji i stariji (i prepredeniji!) od nas, tako ide – emocije počinju da postaju sve važnije, pa i među geekovima i geeketama. Ali to sad nije tema: za Novu Godinu sasvim sigurno nećete, i ne treba, da izbegavate ove terapije dodirom i poljupcima pa makar bili običajni, prijateljski, francuski i formalni,  ili pak oni drugi što daju povoda da se i kasnije o njima misli.

Kao proaktivni deo internet populacije pre ili kasnije pašćete u iskušenje da "progooglate" s kim ste se to, kada, kako i zašto ljubili. Evo par saveta za koje vam ne trebaju Ozna i pomoć prijatelja.

Ukoliko ste se imali flash-susret bliske vrste: trk na facebook!  Tu ćete saznati više o tome da li je u vezi ili braku, ko su mu prijatelji i šta voli a šta ne. Čak i ako niste uhvatili u gužvi i stiskavcu ime i prezime, vrlo je verovatno da osobu do koje vam je stalo poznaje i svojoj listi prijatelja drži neko koga vi znate. Ako je žurka otvorenog tipa, lako ćete je pronaći na fan page ili na stranici kreiranoj povodom događaja, među posetiocima.Ukoliko ovo ne urodi plodom iz mesta, nije loše sačekati dan ili dva da se svi restartuju i pokače kompromitujuće slike. U tom slučaju samo pratite tag…!

S malo sreće, naći ćete osobu koja vas intenzivno zanima i na drugim društvenim mrežama: MySpace, Linkedin, Xing… Ako stvarno imate sreće, informacije će se poklapati.

U svakom slučaju Google je obavezan, i to kako na .rs domenu tako i engleski.

Naravno, ukoliko ste u njegovoj ili njenoj kući, i imate pristup PC-ju, nije zgoreg da proverite šta se nalazi u risajkl binu. Takođe, istorija internet pretrage i bookmarks reći će vam dosta.

Držite se pravila Kevina Mitnika: ne morate sve sami da dešifrujete, najčešće je dovoljno i da PITATE. Ljudi će vam svašta reći, samo ako to tražite od njih ( baš kao i autor ovog osvrta budući da je od ljudske vrste…).

Želimo vam srećno novogodišnje i prednovogodišnje surfovanje, dobar i kvalitetan RL, kontakte koji će sa Twittera i Facebooka oživeti do mere da može da im se stisne ruka i sa njima pojedu kolači, i mnogo mnogo sreće u svim vašim online i offline poduhvatima!

Google Chrome internet pregledač finalizovan

Google je svečano predstavio finalizovanu verziju svog Chrome internet pregledača. “Uklonili smo beta oznaku jer smo ostvarili svoj cilj kada se radi o stabilnosti i performansama, ali naš posao je daleko od završenog“, rekao je Sundar Pichai, potpredsednik kompanije Google zadužen za management.

Nakon petnaest verzija, Chrome je dobio 1.0 oznaku. Preciznije, kompanija Google je izbacila pregledač sa oznakom 1.0.154.36. Ovo je predstavljalo malo-veliko iznenađenje, imajući u vidu nezvaničnu reputaciju kompanije Google-a da svoje proizvode dosta dugo zadržava u beta fazi (najbolji primer je Gmail, koji je i dalje zvanično beta), odnosno da je prethodna verzija nosila oznaku 0.4.

Ipak, Google ističe nova poboljšanja Chrome browsera. Naglašava se brzina, što se potkrepljuje  i konkretnim brojkama. Kompanija tvrdi da se Chrome starguje daleko brže i da primetno brže učitava stranice u odnosu na beta izdanje. “U odnosu na prvu beta verziju, V8 JavaScript engine radi 1.4 puta brže u SunSpider testu, odnosno 1.5 puta brže u V8 testu“, ističu u Google-u. Ispravljen je veliki broj kritičnih bagova, posebno kada se radi o pregledu video i audio fajlova. Naglašavaju se nove mogućnosti, kao što su bookmark manager i privacy control.

Šuška se da se na ovako (uslovno rečeno) naglo izdavanje pregledača Google odlučio da bi “pogurao” njegovo prihvatanje od strane proizvođača PC računara, pošto ovaj gigant želi da vidi svoj pregledač preinstaliran na nove PC računare, a proizvođači nerado isporučuju proizvode sa oznakom beta. Chrome trenutno drži oko 1% tržišta internet pretrage, što je u rangu sa Opera i Internet Explorer 8 beta pregledačima, što predstavlja više od 10 miliona aktivnih korisnika širom sveta. Google Chrome možete preuzeti sa ove stranice.

Izvor: Google, TG Daily

PCPress.info – zvanično počeo s radom

PCPress.info prezentacija, Babe

PCPress.info zvanično je počeo sa radom 1. decembra 2008. godine. Tom prilikom smo kolege novinare podsetili na istoriju našeg časopisa PC Press, čiji je broj 150 upravo izašao i predstavili im mogućnosti novog IT informativnog portala www.pcpress.info. Prezentacija je održana u prijatnom ambijentu hotela Country Club Babe.

U prilogu možete da pročitate zvanično saopštenje za medije iz naše redakcije.

pcpress.info – Vesti o novim tehnologijama

Saopštenje za medije

Redakcija PC Press, izdavač vodećeg domaćeg kompjuterskog časopisa, pokrenula je sajt www.pcpress.info koji će medijima omogućiti da na brz i efikasan način dođu do informacija o razvoju vrhunskih tehnologija u svetu i njihovim implementacijama kod nas. Za računarske firme sajt www.pcpress.info predstavlja priliku da, otvaranjem virtuelnog press office-a, na jednostavan način plasiraju saopštenja, press fotografije, video sekvence i druge materijale direktno medijima.

Dugogodišnji rad Redakcije PC Press rezultirao je sajtom www.pcpress.rs, jednim od najposećenijih mesta na domaćem Web-u, sa preko 2,5 miliona hitova odnosno 75.000 poseta mesečno i sa Google PageRank-om 7. Smatrajući da je taj sajt uglavnom vezan za sadržaj računarskog časopisa “PC Press”, formiran je novi sajt koji će najširoj publici prenositi vesti koje svakodnevno pristižu, a ne mogu se uvek i dovoljno brzo uvrstiti u papirno izdanje. Osim računarske tematike, sajt će prenositi i vesti iz konvergentnih oblasti kao što su mobilne komunikacije, broadband, kućna zabava i primena vrhunskih tehnologija u raznim oblastima industrije.

Zahvaljujući dobrim vezama PC Press-a sa globalnim ICT liderima, njihovim zastupnicima i domaćim informatičkim kućama, na sajtu www.pcpress.info će biti otvorene virtuelne press kancelarije – prostor koji pripada računarskim firmama i preko koga one, samostalno ili uz pomoć urednika PC Press-a, objavljuju saopštenja za štampu i distribuiraju ostale press materijale, koji se slobodno mogu prenositi u druge medije. Posetioci sajta imaju mogućnost da, posle besplatne registracije, komentarišu objavljene vesti i iznose svoja mišljenja o pokrenutim temama.

Za predstavnike medija sajt www.pcpress.info predstavlja priliku da na jednom mestu pronađu pouzdane i profesionalno odabrane informacije iz sveta tehnologija i da ih potpuno besplatno koriste prilikom pripreme svojih tekstova i drugih priloga. Svaka vest sa www.pcpress.info je slobodna za dalje prenošenje i objavljivanje, uz obavezu navođenja PC Press-a kao izvora.

Očekujemo da www.pcpress.info ubrzo postane veoma posećena Web lokacija koja će krajnjim korisnicima ponuditi vredne informacije, a računarskim firmama direktnu vezu sa domaćim medijskim kućama.

O PC Press-u

PC Press je časopis za profesionalnu primenu računara nastao 1995. godine. Danas je to cenjeni izvor informacija iz IT sveta i važna referenca za ljude koji nabavljaju, konfigurišu i koriste računar, u firmi ili kod kuće. PC Press je izdao niz elektronskih publikacija, među kojima su prvo domaće CD izdanje i prvi domaći računarski DVD, a vrlo je aktivan i u oblasti Web izdavaštva.

Dodatne slike:

Dejan Ristanović Voja Gašić

Dodatni sadržaji:

Prezentacija PC150, PowerPoint (ZIP), Dejan Ristanović (8,8 MB)
Prezentacija PC150, PDF, Dejan Ristanović (2 MB)
Prezentacija PC Info, PowerPoint (ZIP), Voja Gašić (9.5 MB)
Prezentacija PC Info, PDF, Voja Gašić (2,8 MB)

Izvor: PC Press