Poskupele takse za uvoz srpske robe u Hrvatsku – sa 12 na 270 evra

Hrvatska je odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih, umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuje 2.000 (270 evra), navodeći da taj potez neće ostati bez odgovora Beograda. Hrvatska je proširila i spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje koje će biti u obostranom interesu.

Najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika. Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično svo voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije.

Iz Hrvatske su tu odluku obrazložili da im je “dosta da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka”. Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, rekao je predsednik hrvatske Privredne komore Luka Burilović, komentarišući ovih dana novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede te zemlje.

Manevarski prostor Srbije je sužen, jer nijedna odluka koju bi Srbija donela ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom. Međutim, kako se nezvanično saznaje, odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude “detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske”, što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U izvozu Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, akcizna roba, piće i duvan. Generalni sekretar MSP-a je rekao da Srbija, nakon što je Hrvatska blokirala uvoz srpskih proizvoda povećavanjem taksi, mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje u obostranom interesu. “Nažalost, s vremena na vreme nama se raznim administrativnim i nekim drugim merama šalju poruke koje sigurno ne idu u susret i u prilog našim željama da kvalitet naših odnosa sa Hrvatskom podižemo na viši nivo”, dodao je Odalović.

Za hrvatsku meru koja uvodi takse i čini nekonkurentnom robu ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije i BiH, Odalović je rekao da je “samo naizgled administrativne prirode”. “Verujem da će kontramere, koje moramo da uvedemo, biti povod za dijalog, kako bi našli rešenje gde će biti interes za protok i naše robe u Hrvatskoj i hrvatske i robe svih drugih zemalja na našem prostoru”, rekao je Odalović.

Izvor: N1

Oglašavanje na internetu u Hrvatskoj skočilo za 27%

Prema HURA Media AdEx (Advertising Expenditure) procenjuje se da je 2016. godine u zakup oglasnog prostora u vodećim hrvatskim medijima ukupno uloženo 1,49 milijardi kuna, što je 2,8% više u poređenju sa rezultatima iz 2015. godine, što znači da ulaganje u oglašavanje raste treću godinu zaredom, a najviše na internetu – s rastom od 27%.

AdEx istraživanja za tržište Srbije, je takođe potvrdilo da je digitalno oglašavanje u 2016. godini ostvarilo primetan rast od čak 17,6% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu vrednost tržišta iznosi 23,7 miliona evra.

Polovinom maja 2017, IAB Evrope sumirao je rezultate AdEx istraživanja na nivou Evrope i izašao sa ocenom da je vrednost tržišta online oglašavanja za 2016. godinu iznosilo 41,8 milijardi evra uz prosečan rast od 12,1% na nivou 27 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a među kojima se nalaze Srbija, Hrvatska i Slovenija (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija nisu obuhvaćeni istraživanjem).

Inače, Hrvatsko udruženje društava za tržišno komuniciranje (HURA) je procenu ulaganja u oglašavanje, u vodećim hrvatskim medijima za 2016. godinu, objavilo uponedeljak, 24. jula, s tim da su primarni izvori za procenu bili MediaPuls, AGB Nielsen, FINA, te medijske agencije HURA-e.

Prema istraživanju, u oglašavanje na TV kanalima 2016. godine je investirano 758 miliona kuna, u štampi 252 miliona kuna, na internetu 214 miliona kuna, te na radiju 128 miliona kuna.

Ističe se kako je uz nastavak rasta u internet oglašavanju, zabeležen i rast ulaganja u televizijsko oglašavanje (2%) i ulaganja u outdoor oglašavanje (2%).

Negativan trend pada ulaganja u oglašavanje u štampi i na radiju prisutan je od 2015. godine, a ove godine zabeležen je pad od 8% za štampu, te 2% za radio.

Prema vrsti komunikacionih kanala u sveukupnoj investiciji, još uvek dominira televizija s udelom od 51%, a slede štampa sa 17% i internet oglašavanje s 14%.

“Nastavak rasta ulaganja u zakup medijskog prostora već treću godinu zaredom potvrđuje da oglašivači prepoznaju nezaobilaznu vrednost tog segmenta industrije tržišnih komunikacija za svoje poslovanje, koji beleži oporavak nakon krize iz 2008. i 2009. godine. Verujemo da će se takav trend nastaviti u budućnosti i tako doprineti razvoju industrije kroz inovacije samih kanala oglašavanja i ponudu novih proizvoda i usluga. Pad ulaganja u zakup medijskog prostora u štampanim medijima i radiju delimično objašnjavamo razvojem digitalnih kanala i promenom navika čitalaca koji sada u većem delu sadržaj konzumiraju na online kanalima”, istakao je član Uprave HURA-e, Božidar Abramović.

HURA Media AdEX je procena zakupa medijskog prostora u primarnim komunikacionim kanalima: glavnim televizijskim kompanijama, većim izdavačima štampanih medija, radijskim izdavačima, većim dobavljačima vanjskog oglašavanja i internet kanalima. Dobijeni iznos odnosi se na procenu neto investicije u konvencionalno oglašavanje, što ne uključuje razradu kreativne ideje, produkciju i specijalne formate.

Izvor: seebiz.eu

Twitter i dalje pravi gubitke, broj korisnika stagnira

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, gubitak Twitter-a iznosio je u drugom tromesečju 116,5 miliona dolara, dok je godinu dana ranije bio 107 miliona. Ta kompanija, inače, nikada nije zabeležila kvartalnu dobit. Broj korisnika Twitter-a ostao je u drugom tromesečju nepromenjen u odnosu na prethodno, dok je gubitak te društvene mreže povećan na godišnjem nivou zbog pada prihoda.

Ukupni prihodi Twitter-a iznosili su u proteklom kvartalu 574 miliona dolara, što je 4,7% manje nego godinu dana ranije, pri čemu su prihodi od oglašavanja pali za 8%, na 489 miliona dolara. Kako su poslovni rezultati kompanije slabiji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Twitter-a pala je oko 5%.

S druge strane, broj aktivnih korisnika Twitter-a u Srbiji kreće se između 150 i 200 hiljada prema podacima iz 2015. Što bi značilo da se, u odnosu na broj stanovnika i broj aktivnih korisnika, Twitter dvostruko više koristi u Srbiji nego u Engleskoj, na primer.

Inače, ulagače je zabrinuo i spori rast broja aktivnih mesečnih korisnika Twitter-a. U proteklom tromesečju bilo ih je 328 miliona, kao i u prethodnom kvartalu. To je, doduše, 5% više nego godinu dana ranije, ali stagnacija na kvartalnom nivou pokazuje da popularnost te društvene mreže ne raste.

Twitter, koji korisnicima omogućava slanje poruka od 140 znakova, među najpoznatijim je društvenim mrežama u svetu, a koriste ga političari, mnoge poznate ličnosti s filmske i muzičke scene, aktivisti…

Međutim, ta kompanija ne uspeva da raste tako brzo kao Facebook, najveća društvena mreža u svetu s otprilike dve milijarde korisnika. Neki analitičari su očekivali da će učestalo objavljivanje poruka novog američkog predsednika Donalda Trump-a na Twitter-u pozitivno uticati na finansijske rezultate te društvene mreže, ali to se nije dogodilo.

Uprkos slabijim poslovnim rezultatima nego što su analitičari očekivali, Jack Dorsey, izvršni direktor i suvlasnik Twitter-a, i dalje je optimističan. “Ohrabreni smo napretkom i fokusirani na pozicioniranje Twitter-a kao najboljeg mesta za praćenje i deljenje onoga što se događa, gde možete videti svaku stranu i perspektivu”, poručio je u izveštaju Jack Dorsey.

Kada je reč o broju korisnika interneta i društvenih mreža na teritorije ex-Yu, svetski poznata marketinška agencija, We Are Social, poslednjih godina objavljuje sveobuhvatan izveštaj o obimu upotrebe digitalnih tehnologija, kao i trendovima koji ih prate. 

Prema podacima za 2016. godinu, najveću Internet penetraciju ima Kosovo, kao zemlja u kojoj 81% populacije aktivno koristi Internet, a prate je Hrvatska (75%) i Slovenija (73%). Najmanji broj korisnika Interneta u odnosu na broj stanovnika ima Srbija sa 4,73 miliona, odnosno 54% ukupne populacije. Crna Gora ostvaruje prosečnu vrednost, ali zato prednjači u svim ostalim parametrima. (!)

Crna Gora ima 381,8 hiljada aktivnih korisnika društvenih mreža, što u odnosu na njenu populaciju iznosi 51%. Na drugom i trećem mestu se nalaze Makedonija, sa 48% i Bosna i Hercegovina sa 42%. Najmanje zaljubljenika u društvene mreže ima Kosovo.

Kada se radi o korisnicima mobilne telefonije, ostvarili smo rekordan procenat od 162%, odnosno skoro dve kartice po stanovniku. Zatim slede Hrvatska sa 120% i Makedonija sa 114%.

Ipak, možda najbolji pokazatelj koliko koristimo pametne telefone za komunikaciju putem Interneta jeste podatak da na nivou prostora bivše Jugoslavije, jedna trećina nas koristi pametne telefone za pristup društvenim mrežama. U slučaju Crne Gore, 42% pristupa društvenim mrežama preko telefona, dok je to u slučaju Kosova, 26%.

Ono što možemo da primetimo jeste da su vrednosti penetracije novih tehnologija ovih zemalja viši u odnosu na cifre iskazane na globalnom nivou, pri čemu se Crna Gora posebno ističe.

Izvor: SEEbiz, Digitalizuj.Me

Hrvatska: Brz internet zakonsko pravo

Od sledeće godine brzi internet biće građansko pravo u susednoj Hrvatskoj, prenosi portal Zimo.

Dell Inspiron 15 (3521) notebook computer on coffee table.

Od 1. januara 2015. Hrvatska će proglasiti Hrvatski telekom takozvanim “operaterom univerzalne usluge” koji će svim korisnicima morati da ponudi minimalnu pristupnu brzinu interneta od 1 Mbps.

Hrvatski telekom je izabran kao operater univerzalne usluge zbog toga što ima najbolju pokrivenost pristupa internetu i najbolje izgrađenu infrastrukturu, navodi se na ovom sajtu.

Fiksni pristup internetu po zakonom garantovanoj brzini će morati da bude obezbeđen u roku od tri meseca u slučaju 95 posto zahteva, za šest meseci u 99 posto, a onih 1 posto, za koje postoje objektivne prepreke, moći će da budu rešeni i nakon tog roka.

Hrvatska je ovim potezom postala treća zemlaj u Evropi u kojoj se zakonski reguliše minimalna brzina pristupa internetu.

Prve zemlje koje su to učinile su Finska i Španija.