ICT ekosistem infrastruktura i aplikacije

Aplikacije i usluge danas diktiraju strategiju i arhitekturu data centara. Aplikacije se menjaju, pa i data centri ne mogu da ostanu statični. Za kvalitetnu ponudu usluga osvežavanje infrastrukture data centra potrebno je veliko iskustvo, te resursi za brz i stručan odziv na zahteve korisnika…

Pitanje da li je mušterija uvek u pravu, odnosno da li korisnik diktira potrebe tržišta, postalo je neočekivano kompleksno u eri inoviranih IT usluga. Korisnik je dospeo u centar eruptivne ponude aplikacija na svim, pa i virtuelnim, platformama, od klasičnih računarskih do mobilnih uređaja i različitih interfejsa za igre. Ekspanzija je nagla, bez obzira na to da li je reč o industriji zabave, socijalnim mrežama, virtuelnoj realnosti ili daljinskoj hirurškoj intervenciji, o bankarskim ili telekomunikacionim uslugama. Ipak, korisnik u stvari nije ni sanjao kakve će sve aplikacije poželeti, te izgleda da smo i snove o budućnosti u tehnološkom i donekle u socijalnom domenu predali „stručnijim“ faktorima, u specifičnom outsourcing‑u. Zauzvrat, dojučerašnji pasivni konzument danas je u poziciji da startup preduzećem s dobrom idejom i resursima pristupačnim kroz umrežavanje realizuje kvalitetan biznis skoro bez početnih sredstava i uz minimalne rizike. S druge strane, veliki pružaoci usluga, pre svega telekomunikacionih i finansijskih, postali su istovremeno i korisnici usluga.

U ovom dinamičnom okruženju treba proceniti i rizik poslovanja, prevashodno održavanja, odnosno postoji li garancija dostupnosti i performansi korišćenih resursa. Pitanja su brojna, počev od vlasništva nad kritičnom infrastrukturom, preko optimizacije troškova održavanja do integracije aktivnosti održavanja sa always‑on IT infrastrukturom i procesima.

Aplikacije diktiraju

Pokretačka snaga ciklusa svih promena potiče od potreba artikulisanih kroz bezbrojne, raznorodne aplikacije. Aplikacije i usluge danas diktiraju strategiju i arhitekturu data centara, odnosno infrastrukture – zato se ona tako dinamično menja. Ne samo operacije već i dimenzije, pozicioniranje i potrebe za sve većom fleksibilnošću od sada predstavljaju osnovne karakteristike data centra budućnosti. Trendovi aplikacija na mobilnim platformama i outsourcing operacija u cloud, na primer izmeštanje vlasništva infrastrukture kroz Infrastructure as a Service (IaaS), predstavljaju nove modele poslovanja u potrazi za kvalitetnom i ekonomičnom razmenom vrednosti između poslovnog korisnika i provajdera novih usluga.

Strateške promene, kao što su odustajanje poslovnih korisnika od vlasništva nad data centrima i outsourcing data centara, fokusiranje na aplikacije taktičkim pravcima koje  Gartnerje definisao (pogledajte https://goo.gl/tVao6d) do 2020, na primer, formiranje usluge Data Center as a Service (DCaaS) koja je oslobođena od vlasništva infrastrukture data centra, podrazumevaju i trendove na polju organizacionih promena. Taktički, koliko su IT delatnost i znanje postali neophodni u praktično svakom poslu, toliko je, zauzvrat, IT sektor manje svoj gospodar, već je prihvatio ulogu koju mu nameće poslovna strategija osnovnog biznisa. Još jedan taktički pravac koji ima veliki potencijal, prema Gartner‑u, jeste upravljanje uređajima preko Interneta, već prisutni Internet  stvari (IoT).

Plima najavljenih i aktuelnih promena neumitno utiče i na pojavu novih uloga u IT segmentu. Na primer, u modelu Data Center as a Service, IT treba da pruži odgovarajući servis, na traženom mestu od najboljeg provajdera – IT postaje agent, a tu ulogu Gartner prepoznaje kao brokersku, IT cloud broker. Uloga brokera je klasično i neophodno posredovanje između korisnika i pružaoca usluge. Pri korišćenju data centara insistira se na daljem smanjenju operativnih troškova, sada kroz suzbijanje slobodnih kapaciteta data centra, njegove maksimalne iskorišćenosti i gustine resursa. Razmišlja se i više nego do sada o svakoj dimenziji optimizacije. Temu održavanja ovakvi organizacioni uslovi čine dodatno kompleksnijom dok njena kritičnost raste.

Granice se brišu

U ICT sektoru u Srbiji i regionu, poslednjih godina primetna je ponuda novih usluga uz stalno unapređenje fizičkih resursa mreže, regionalno objedinjavanje, akvizicija lokalnih kompanija i operatora i objedinjene ponude usluga. I dalje postoji težnja ka smanjenju kapitalnih troškova, ali operativni troškovi kao kriterijum pri nabavkama često ostaju u drugom planu.

I pored određenog kašnjenja, zbog znatno manje potražnje za kapacitetima kao i konkurentnosti i ekonomske snage poslovnih sistema kod nas, infrastruktura data centara je poslednjih godina fizički značajno uvećana. Izgrađeni su brojni rezervni data centri (Disaster Recovery DC), što zbog regulative kod banaka, što zbog konkurentnosti brenda, odnosno radi dostupnosti infrastrukture i usluga data centra kod ICT i telekomunikacionih provajdera. Pružaoci usluga data centara koji su bili na prvom talasu ugovorili su Disaster Recovery ili smeštaj dela kapaciteta u inostranim data centrima, uz ugovorene stroge zahteve bezbednosti podataka, odziva, kapaciteta servisa i infrastrukture.

Ponuđači IT infrastrukture – servera, komunikacione opreme, storidža, kao i osnovne infrastrukture data centra prihvataju novi fokus, koji će se dugoročno realizovati kroz kvalitet usluge meren dostupnošću, agilnošću i prilagodljivošću promenljivim potrebama. Preglednost i mogućnosti upravljanja i predviđanja postaju sve važniji alati koji obuhvataju u jednoj slici procesorske i druge resurse IT opreme, komunikacionu infrastrukturu, kao i osnovnu fizičku infrastrukturu data centra koja podrazumeva prostor, bezbedno napajanje električnom energijom i preciznu klimatizaciju. Poseban izazov predstavlja usklađeno sagledavanje i predviđanje svih pomenutih resursa koji zajedno učestvuju u kvalitetu usluge koju korisnik data centra nudi svom ciljnom tržištu.

Ciljevi, rizici i vrednosti

U zajedničkom interesu i deljenoj odgovornosti IT i sektora održavanja, pa i upravljanja zgradom kroz BMS (Building Management System), ovi zadaci ostvaruju se inovativnim uslugama, takođe po principu outsourcing‑a, ponudom brige o infrastrukturi i preventivnog pa čak i prediktivnog održavanja opreme, kao i predviđanja potrebnih proširenja, preseljenja, gašenja ili smanjivanja svakog pomenutog resursa. Potrebno je značajno iskustvo u projektovanju, izgradnji i održavanju data centara u inovativnim korisničkim vertikalama, kao što su to ICT i finansijske institucije.

Praćenje svetskih trendova moguće je i kod nas razumevanjem suštine ciljeva poslovnih korisnika i saradnjom s globalnim vendorima infrastrukture koji se orijentišu na objedinjeno upravljanje kompletnim data centrima, prvenstveno kroz softverska rešenja uz neprekidno prikupljanje podataka od IT hardvera, fizičke infrastrukture i senzora koji mere parametre fizičkog okruženja. Najbolje rezultate daje prediktivno održavanje sa analizama. Vrednost prediktivnog održavanja ogleda se u visokoj efikasnosti i ekonomičnosti troškova čak i u odnosu na preventivno održavanje, najnižu stopu otkaza opreme, odnosno najviši nivo dostupnosti resursa. Uz promenljive tehničke zahteve, tržištu je neophodan i što fleksibilniji model finansiranja koji prati strategiju ulaganja srazmerno stvarnoj iskorišćenosti resursa.

Za kvalitetnu ponudu usluga održavanja infrastrukture data centra potrebno je veliko iskustvo, resursi za brz i stručan odziv sa odgovarajućim znanjem o preventivnim merama i alatima za dijagnostiku. Pri izboru adekvatne ponude, treba odrediti jasne ciljeve i obaviti skrining lokacije. Radi fleksibilnosti, proces inoviranja usluga treba predvideti već u početku. Kvalitetna podrška u segmentu održavanja pruža poslovnim korisnicima kroz SLA ugovor garantovan nivo pouzdanosti, neprekidnost poslovnih procesa i posredno, uštede i učvršćivanje brenda. Ako ovaj segment nije s pažnjom organizovan, vrebaju brojne pretnje a posledice u vidu vrednosti gubitaka ne mogu da se predvide. Na konkurentnom tržištu usluga data centra kao kolokacije, velika šansa za konkurentsku prednost među provajderima može da se realizuje baš kvalitetnim preventivnim održavanjem infrastrukture.

Promene u potrebama ICT resursa i usluga velike su i trajne. Ekspertiza i iskustvo vredniji su nego ikada. Šarolika, geografski neograničena ponuda tehničkih resursa predstavlja šansu, ali i opasnost za pružaoca usluga data centra, pa je za kvalitetno održavanje takođe neophodno znanje integratora koji je specijalizovan za zaokruženu ponudu infrastrukture, nadzora i upravljanje, s dubokim razumevanjem višeslojne korisničke perspektive.

www.enelps.com

www.schneider‑electric.com

www.apc.com

Sanja Milovanović

(Objavljeno u PC#241)

Održana konferencija Aj Si Ti!

Svet se menja, a nove tehnologije mu daju te mogućnosti – poruka je manifestacije Aj Si Ti! -Dana švedskog ICT i gejminga koji je održan u Nišu.

Ambasador Svedske Krister Asp  i Branko Krsmanovic (Mladi ambasadori)

U organizaciji ambasade Švedske i UG Mladi ambasadori, organizacije NiCat, Deli Centra i švedsko-srpskog poslovnog saveta, a uz pomoć niškog ICT klastera učesnici su imali priliku da saznaju kako funkcioniše “neurološki interfejs”, zašto neki gradovi u svetu imaju “šefa interneta”, šta je moguće videti kroz “Oculus Rift” i kako kaciga menja boju u zavisnosti od raspoloženja onoga ko je nosi.

“Osim brojnih švedskih kompanija koje su poznate širom sveta, Švedska ima mnogo značajnih kompanija koje postoje u digitalnom svetu. One prave poslove i omogućavaju ljudima da bolje žive. Uveren sam da i u Srbiji posluje mnogo manjih, ali značajnih kompanija čiji će se uticaj širiti“, rekao je otvarajući manifestaciju ambasador Švedske u Srbiji Krister Asp.

Predavači iz Srbije i Švedske predstavili su najnovije trendove iz oblasti ICT , a predstavnici ambasade Švedske kažu da je Niš odabran jer su na primeru svoje zemlje videli da je važan razvoj i onih gradova koji nisu najveći u zemlji, .

 

 

 

Otvorena Nova Energija

Na Kopaoniku je danas otvorena regionalna agencija o internet ekonomiji – Nova Energija.

yosilevi

I do sada je moglo da se zarađuje na internetu, rekli su organizatori u uvodnom delu konferencije i to nije toliko nov trend, ali je činjenica da je to sada moguće lakše nego ikada. Bitno je pokrenuti se, a konferencija nalik ovoj ima cilj da poveže ljude i njihova znanja, kako bi pomogla ukupnom razvoju naše internet ekonomije.

Glavni govornik uvodnog dela bio je ambasador Izraela u Beograd, Yossi Levy, koji je na primeru zemlje iz koje dolazi. Izrael je startao, startap koji je uspeo, rekao je i on i podsetio da su ljudi odnosno ljudski mozak ono što menja svet, a da su najbolja investicija mladi ljudi, a Izrael kao druga silicijumska dolina je pravi pokazatelj te tvrdnje.
On je rekao da veruje u našu vladu i potencijal naših ljudi, a kao glavni problem istakao trend smanjena populacije.

Nakon njegovog uvodnog motivacionog govora, održan je i prvi panel Kalifornikacija regiona, čiji učesnici su bili predstavnici sva tri domaća operatera – Nataša Kažić, Director of Product Marketing – Vip mobile, Milan Simić, izvršni direktor za IT podršku I ICT servise, Telekom Srbija i Ivan Stojanović, Telenor direktor marketinga za poslovne korisnike.

Jedan od zaključaka sa ovog panela bio je da su promene u industriji telekomunikacija jako brze i da obrazovanje to mora da isprati, a da bi država trebalo da to podrži i pomogne, dok se kompanije iz kojih panelisti dolaze, trude da mladim kadrovima daju šansu kroz različite programe prakse i usavršavanja.

Do kraja prvog dana biće reči i o digitalnom marketingu, 4G mreži, IKT klasterima, a pričaće se i o fami vezanoj sa startape i njihov uspeh.

Konferencija Nova Energija traje do 3. maja, a program i ostale detalje možete pronaći na zvaničnom sajtu. Na ovom sajtu možete pratiti i live stream konferencije.

Srpski startapi osigurali 9,5 miliona evra investicija

Srpski startapi privlače sve više investicja iz Evrope, ali i iz SAD, pokazalo je egionalnog istraživanja o trendovima investicija u srpske tehnološke kompanije tokom 2014. godine.

Netokracija_2

O tome privlače li srpski tehnološki startapi inostrane i domaće investicije, šta je faktor njihovog uspeha i kakve su investicije u srpske kompanije u poređenju sa zemljama regiona, razgovaralo se na današnjoj konferenciji za novinare i panelu, čiji je povod bio predstavljanje rezultata regionalnog istraživanja o trendovima investicija u srpske tehnološke kompanije tokom 2014. godine. U otvorenoj diskusiji učestvovali su idejni tvorci ovog istraživanja: predstavnici regionalnog tehnološkog portala Netokracija i regionalnog investicionog fonda StartLabs, te stručna savetnica Fonda za inovacionu delatnost.

Regionalno istraživanje kojim je obuhvaćena i Hrvatska, pokrenuo je portal Netokracija u saradnji sa investicionim fondom  StartLabs sa sedištem u San Francisku i predstavništvom u Beogradu, a sa ciljem podizanja svesti o investicijama u  domaće tehnološke kompanije, te dostupnošću kapitala na ovim prostorima.

Rezultati istraživanja pokazali su da su srpski startapi u 2014. godini osigurali približno 9,5 miliona evra investicija (9.470.262 evra prema javno dostupnim podatcima), ostvarivši značajan rast u odnosu na prethodne godine. Tokom 2014. godine u srpske tehnološke startape investirali su i poznati domaći i regionalni fondovi: Eleven, LAUNCHub, StartLabs i Fond za Inovacionu delatnost, dok su neke od najvećih investicija došle upravo sa područja Sjedinjenih Američkih Država, te Velike Britanije.

U top tri investicije ušli su srpsko-američki Seven Bridges Genomics koji je prethodne godine osigurao ugovor vredan 5,1 miliona evra za razvoj revolucionarne platforme za istraživanje raka. Sledi kompanija Mainframe2 sa 1,9 miliona evra investicije koja se bavi razvojem nove generacije računara iz Beograda i San Franciska, te TruckTrack sa 260.000 evra investicije koji nastoji da olakša upravljanje malim i srednjim kompanijama iz oblasti kamionskog prevoza.

Što se fondova tiče, najviše investicija ostvario je upravo Fond za inovacionu delatnost koji je investirao 1,3 miliona evra u 12 tehnoloških startapa. Nakon toga sledi bugarski fond Eleven sa 745.000 evra investicija u 11 kompanija, dok su na trećem i četvrtom mestu fondovi StartLabs i LAUNCHub. Istraživanje je pokazalo da se u ovom trenutku najviše ulaze u e-commerce, pri čemu pažnju investitora sve više privlače gejming startapi, ali i kompanije koje kreiraju različita softverska i hardverska rešenja za poljoprivredu, kao za industriju medicine.

“Cilj StartLabs-a jeste da napravi most koji će povezati talentovane stručnjake iz Jugoistočne Europe sa znanjem i tržištem Silicijumske doline. Kako bi ta veza bila jaka i uspešna, važno je da tehnološka zajednica ima podršku i da se ostvare dobri uslovi za priliv kapitala. Za to nisu potrebni samo talentovani preduzetnici, već i investitori koji znaju kako pomoći preduzetnicima da se najefikasnije i najbrže pripreme za poslovanje na globalnom tržištu. Ovakva istraživanja su jedan u nizu faktora koji će pomoći da regionalna tehnološka zajednica ostvari svoj puni potencijal”, rekao je Nebojša Lazić, suosnivač i partner investicionog fonda StartLabs, koji je dan pre toga objavio i novu investiciju – ovoga puta u hrvatski startap WhoAPI.

“Iako spoljašnja investicija nije uslov za razvoj uspešne inovativne kompanije, ona značajno može ubrzati razvoj i rast. Upravo je zbog toga izuzetno dobro što su srpski tehnološki startapi uspeli da osiguraju približno od 9,5 miliona evra investicije, čime se dugoročno stvara potencijal za nova radna mesta, ali i razvoj industrije koja poslednjih godina predstavlja jednu od najbrže rastućih privrednih grada”, izjavio je Ivan Brezak Brkan, osnivač i glavni urednik portala Netokracija.

Kompletno istraživanje u PDF formatu, biće dostupno u toku sutrašnjeg dana na www.netokracija.rs.

 

Sezona popisa – pozovite ICT…

Popis robe i dobara je neophodna procedura u poslovanju, ali često podrazumeva dug put do nepreglednih papirnih spiskova i njihovu mukotrpnu analizu. Međutim, uz nove tehnologije popis može da bude mnogo lakši, pa čak i zabavan.

01_iStock_000024176296_LargeUpravljanje inventarom, osnovnim sredstvima za rad, proizvodnim materijalom, ali i gotovim proizvodima utiče na uspešnost poslovanja jedne kompanije znatno više nego što se na prvi pogled može zaključiti. Čak je i Goldratova „Teorija ograničavajućih faktora“ prepoznala protok dobara kroz kompaniju kao jedan od tri najbitnija elementa uspešnog poslovanja. Upravljanje dobrima, osnovnim sredstvima, još je važnije ako se kompanija bavi proizvodnjom i prodajom fizičkih dobara.

Kako bi se eliminisali ograničavajući faktori u poslovanju, upravo  tada je veoma bitno efikasno i pouzdano upravljati protokom materijala kroz kompaniju na putu ka krajnjem kupcu. Nepotrebno zadržavanje sredstava u bilo kojoj fazi proizvodnje, pa čak i na samom kraju u magacinu, negativno utiče na poslovanje firme. Kada su kvarljivi proizvodi u pitanju, situacija je još delikatnija jer se mora omogućiti pravilna cirkulacija robe u skladištu i time očuvati njena vrednost.

Popis kao rešenje

Kao rešenje nameću se različiti oblici popisa, koji imaju za cilj utvrđivanje kako karakteristika i brojnosti dobara ili osnovnih sredstava za rad, tako i njihove tačne lokacije. Pravilno izveden popis može znatno smanjiti vreme potrebno za osvežavanje minimalno neophodnih zaliha, ograničiti troškove i omogućiti pravilno predviđanje tempa nabavki potrebnih dobara ili osnovnih sredstava neophodnih za nesmetan rad preduzeća.

Kontrola protoka dobara ne može se sprovesti bez informacije o brojnom stanju i egzaktnoj lokaciji sirovih komponenti, polufabrikata i, naravno, krajnjeg proizvoda. Popis kao najefikasniju alatku u borbi za poboljšanje efikasnosti, ma koliko neophodna bila i koliko pouzdanih i korisnih informacija pružala, većina zaposlenih smatra ozbiljnim teretom koji se, u zavisnosti od tipa posla, mora „izneti“ najmanje jednom godišnje ili jednom u toku poslovnog tromesečja.

Ulazak u četvrti kvartal poslovanja i približavanje kraja kalendarske godine, koja obično znači i svođenje godišnjih računa, a samim tim i vršenje popisa, nametnula nam je obavezu da domaćim kompanijama predočimo nekoliko najznačajnijih rešenja što za popis osnovnih sredstava, što za popis ostalih dobara, koja ovu neophodnu aktivnost mogu znatno ubrzati, učiniti je gotovo bezbolnom i vrlo pouzdanom.

Tehnološka pomoć

Nove tehnologije svojim uplivom u sve segmente društva potisnule su papir kao osnovno sredstvo komunikacije u poslovanju. Popis dobara više ne podrazumeva hrpe papira koje treba prepisati, kopirati, analizirati i na kraju uskladištiti u beskrajno rastućoj arhivi. Novim tehnologijama, poput bar‑kodova i RFID čipova, proces popisa svih artikala sveo je na minimum mogućnost greške zbog nepreglednih papira i gotovo eliminisao problem arhiviranja čineći informacije dobijene popisom pristupačnijim, opsežnijim i upotrebljivijim u izradi ekonomičnije poslovne strategije.

Sistemska rešenja domaćih kompanija, koja se uglavnom sastoje iz hardverske i softverske komponente, tako su koncipirana da rešavaju problem svakog aspekta popisa – od označavanja dobara, odnosno osnovnih sredstava, preko samog popisa do analize i sortiranja prikupljenih podataka. Gotovo sva rešenja koja ćemo predstaviti u ovom pregledu omogućavaju pravilno definisanje osobine predmeta popisa, tačnu fizičku lokaciju, kao i radnu jedinicu gde je alociran, označavanje nalepnicama s bar‑kodom i njihovo pravilno očitavanje, i na kraju, učitavanje prikupljenih podataka sa samog popisa u centralnu bazu podataka radi dalje obrade.

Za zaposlene koji rade na popisu ovo konkretno znači da će umesto hrpe papira u rukama držati prenosne terminale, odnosno ručne računare. Njima će očitavati prethodno pripremljene nalepnice koje se nalaze na predmetima i njihovim lokacijama, a prikupljeni podaci učitavaće se automatski, bežičnim putem u odgovarajuće softversko rešenje. Ukoliko je to, zbog fizičke lokacije nemoguće, sinhronizacija će se obavljati periodično ili po obavljenom popisu na centralnoj lokaciji.

Zaokružen proces

 

01_barcode-blog

Prednosti bar‑kodova i ručnih terminala koje prati i odgovarajući softver prilagođen specifičnim potrebama svakog korisnika prepoznale su brojne domaće kompanije, a mi smo odabrali nekoliko najinteresantnijih što hardverskih, što softverskih rešenja. Namera nam je da pregled koji sledi pomogne sadašnjim, ali i budućim preduzetnicima da odaberu prave alatke i rešenja za popis u svojoj kompaniji.

Ivan Stojanovski

PC Press nudi praksu budućim ICT novinarima

Želite da postanete kompetentan ICT novinar i da imate priliku prvi da testirate i da pišete o najnovijim uređajima i ICT rešenjima? Tražimo baš vas.

T

Izdavačka kuća PC Press nudi tromesečnu praksu studentima završnih godina tehničkih fakulteta informatičkog i elektrotehničkog usmerenja, kao i fakulteta organizacionih i političkih nauka. Uz pomoć stručnog uredničkog tima naših poznatih časopisa PC Press, Connect, Moj Android, AjTiNaTi, Business & IT – odabrani studenti imaće priliku da nauče da analiziraju i testiraju nova tehnološka dostignuća, kao i da stečena saznanja primene u pisanju i oblikovanju novinarskih tekstova kako za štampu, tako i za web.
Urednički tim će ovom prilikom odabrati grupu praktikanta sa kojima će podeliti svoja znanja i iskustvo u periodu od tri meseca (od septembra do decembra), nakon čega će se najboljima pružiti prilika da se profesionalno i honorarano bave pisanjem za izdavačku kuću PC Press.

Svi zainteresovani studenti mogu da pošalju svoju biografiju i motivaciono pismo na ana@pcpress.rs, najkasnije do petka, 29.avgusta 2014.

ICT Hub – raspisan konkurs za prve polaznike

U Beogradu se otvara novi hub za ICT preduzetnike – ICT Hub u Naučno-tehnološko parku (NTP) Zvezdara

Konferencija za javnost_ICT HubICT Hub, biznis inkubator za informacione i komunikacione tehnologije, pokrenuo je  konkurs za prvih 40 korisnika. Konkurs traje od 02. do 30 juna 2014. godine i otvoren je za sve punoletne građane Srbije koji imaju ideju iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i želju da tu ideju realizuju kroz spostveni biznis. Sve što je potrebno da zainteresovani kandidati urade je da popune online aplikaciju na www.icthub.rs i prilože esej o svom projektu.

Povodom početka konkursa obezbeđena su tri besplatna mesta za kandidate sa najboljim projektima. Mesečna cena korišćenja svih pogodnosti ICT Hub-a je subvencionisana za prvu generaciju korisnika i iznosi samo 50 dolara u dinarskoj protivvrednosti, dok je puna cena 200 dolara. U slučaju da na istom projektu radi više od jedne osobe, svaka od njih plaća pomenutu cenu.

Projekat ICT Hub realizuju DNA Communications i Orion Telekom u saradnji sa USAID-om. Pored njih, partneri projekta su i Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Serbian Private Equity Association (SPEA). Svako od partnera, na svoj način, doprineo je stvaranju ICT Hub-a i učestvovaće u njegovom radu.