BE Networks NV predstavio Linkom-PC doo kao agenta prodaje za Balkan

BE Networks NV, globalni lider specijalizovan u uslugama prodaje, kupovine, i ponovne prodaje IT mrežnih proizvoda i telefonske opreme, objavila je imenovanje agenta za prodaju, kompaniju Linkom-PC, koja je poslednje dve decenije prepoznata kao jedan od lidera u razvoju i distribuciji profesionalnih IKT rešenja za kablovske, Internet operatere i širok spektar preduzeća u regionu Balkana.

„Uzbuđeni smo što možemo predstaviti Linkom-PC doo, kao deo naših prodajnih operacija u regionu Balkana“, rekao je Martijn Kamerman, direktor prodaje kompanije BE Netvorks NV. „I do sada smo imali jako partnerstvo sa Linkom-PC doo. Sada smo se dogovorili da napravimo sledeći korak i uspostavimo mnogo jače partnerstvo. Radujemo se, zajedno sa Linkom-PC, razvoju novih prodajnih rešenja i novim mogućnostima za sve kupce na tržištu Balkana„.

„Veoma smo zadovoljni ostvarenim partnerstvom sa BE Networks NV“, rekao je generalni direktor Linkom-PC doo i BE Netvorks Srbija prodajnih operacija. „To će omogućiti širi izbor opreme, povoljnije cena i bržu isporuku za sve naše postojeće i nove kupce. Kompanija Linkom-PC doo je nagrađena IT Awards nagradom, a ovo partnerstvo sa kompanijom BE Networks NV predstavljaće viši nivo kvaliteta i iskustava za naše kupce.“

Izvor: Linkom-PC

Da li je nastavnik supermen?

Da budem od početka iskrena, ja obožavam tehnologiju i koristim je što više i češće mogu. Ona je postala neizostavni deo moje svakidašnjice kako u ličnom, tako i u profesionalnom životu. Ali ponekad se zapitam, otkad je prisustvo tehnologije postalo obaveza, a ne izbor? Da li smo u stanju da budemo zanimljivi jedni drugima bez uključenih svetlećih ekrana? Mora li nastavnik danas da koristi digitalne resurse i izvore da bi đaci od njega nešto naučili?

Da li je tehnologija postala kriptonit koji od svakog nastavnika može da napravi supermena? Imala sam utisak da đaci vole moderne nastavnike, oni koji koriste tehnologiju za njih su kul, i kako jedva čekaju da rade nešto online. Ali to je zabluda. Koliko god zanimljive i šarene alate imali pred sobom, đaci su u stanju da namirišu zahtevan zadatak na kilometar! A šta ispituje test koji nema kvalitetna i promišljena pitanja, ma koliko interaktivan bio? Treba ih tome naučiti, ali pristaju li naši učenici na to?

Internet je ogromna riznica materijala, znanja i resursa, ali da li učenici mogu i žele da ih koriste kako treba? Ako im prepustite da se sami snalaze po Internetu i sakupljaju podatke istražujući, a ne date im uputstva o tome, jer sami niste istražili to nepregledno more podataka – šta ste dobili? Pirateriju, plagiranje, prepisivanje, krađu! I ko je za to odgovoran? Pa, samo nastavnici, jer su ih svojim neznanjem gurnuli u okean s ajkulama.

A šta smo uradili ako ih pustimo u nebezbedno okruženje? I ako ih ne naučimo moralu, poštenju, starinskim vrednostima, šta smo uradili? A šta mi u stvari pronalazimo u tom moru materijala na Internetu? Ono čega nema u odobrenim udžbenicima koje su pisali ljudi na čijem se integritetu i znanju zasniva nauka koju predajemo.

Nalazimo nepotpisano, prepričano, skraćeno…

Ono što proširuje njihova znanja – u odnosu na šta? S druge strane, koliko nas je zaista spremno da posveti vreme, piše, kreira, stvara svoje online metodičke zbirke? Takav posao je sam po sebi izuzetno težak i odgovoran. Smemo li se prihvatiti takvoga posla? Kao nastavnik koji se stalno stručno usavršava, začudim se kada vidim neke nastavne materijale koje kolege dele po Internetu, a nemaju osnovne metodičke postavke.

Imam utisak da je pitanje mere jedno od najvažnijih pitanja današnjice – koliko je dosta? Ima nastavnika koji u svoje materijale strpaju sve što je ljudsko oko ikada zapazilo, a vezano je za pojavu koja je predmet tumačenja. Koliko je zaista znanja i podataka potrebno da bi učenici nešto naučili?

Zaboravljamo i da je upotreba IKT alata jedna od metoda rada. Ako je primenjujemo na svakom času, svakoga dana, ona dosadi i najzad više ne služi ničemu. Važno je ne zaboraviti da na časovima treba da koristimo različite metode rada, a ne različite IKT alatke. IKT treba da pomogne, razjasni i pojednostavi, a ne da zakomplikuje i omrzne učenje.

Nema potrebe da se, s druge strane, plašite tehnologije. Danas vam nisu potrebna nikakva specijalna programerska znanja da biste koristili tehnologiju, već metodička znanja i njih morate da usavršavate.

Ako zaboravite da jasno formulišete ciljeve svoje nastave, ako zaboravite da logički, od lakšeg ka težem, organizujete materijale, ako zaboravite na nivo kognitivnog razvoja svojih učenika, ako ne razmišljate o tome koliko su zreli da razumeju određeno gradivo i ako zaboravite da zapitate na kraju časa sebe – da li sam postigao sve što sam želeo ovim časom, nema IKT alata ili aplikacije koja će to učiniti umesto vas.

Samo zato što koristite IKT u učionici nećete biti bolji nastavnik svojim đacima. Običan nastavnik je supermen i kada je na livadi, i kada je u muzeju, i kada ima samo tablu i parče polomljene krede u rukama.

Đaci žele da dele ljubav i strast koju imate prema predmetu koji predajete, žele da uče od vas i sa vama. Uverena sam da u školama danas ima milion takvih supermena. Zar ne?

Marina Panić je profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Kraljevo, samostalni pedagoški savetnik.

Tekst je realizovan u saradnji s British Council‑om.

www.britishcouncil.rs

Marina Panić

(Objavljeno u PC#243)

Šta očekuju IT poslodavci

Savremeni poslodavci s pravom očekuju od novih kadrova digitalnu pismenost. Uz sve blagodeti savremenog obrazovanja, reklo bi se da to nije preveliki zahtev, ali nas stvarnost često demantuje, pa prvi radni dani pokažu da su rutinske tvrdnje iz CV‑ja o poznavanju rada na računaru bile obmana. Kako će poslodavac prepoznati digitalno pismenog kandidata, i šta taj kandidat da učini da bi unapredio svoje informatičke veštine?

business

U poslednjih 15 godina profesionalnog rada u IKT industriji sa fokusom na poslovni softver i kompleksna rešenja i sedam godina saradnje sa visokoškolskim ustanovama, često sam se sretao sa problemom informatičkog znanja odnosno razlike između prepoznavanja računara i poznavanja tehnika poslovnog korišćenja računara. Neposredan povod za ovaj tekst je retrospektiva izlaganja na konferenciji „Informaciono‑komunikacione tehnologije u obrazovanju – stub razvoja društva zasnovanog na znanju“ u organizaciji Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju – EPA, a većina utisaka u ovom tekstu dolazi iz razgovora na ovu temu sa studentima na „Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija“, sa kojima sam imao zadovoljstvo da radim. Bilo je naravno i razgovora sa studentima drugih fakulteta, profesorima i poslodavcima, kako iz oblasti informatike, tako i drugih industrijskih grana.

Očekivanja mladih: Google

Problem je u tome što većina mladih informacije o mogućim poslodavcima i lokacijama dobija posredstvom Interneta i to često iz najvećih svetskih kompanija. Na tim informacijama se grade ideje gde bi danas, sutra ili prekosutra mogli da rade. Velika očekivanja, ako se ne ostvare, prouzrokuju velika razočarenja. Na našem tržištu ovo je čest slučaj.

Koliko puta se moglo čuti ili pročitati vest kako su u velikim svetskim kompanijama, pogotovo iz oblasti IT‑ja, za zaposlene obezbeđeni, pored vrhunskih uslova za rad, i vrhunski uslovi za odmor, relaksaciju i razonodu? Čitamo o stolovima za bilijar, stoni tenis, stoni fudbal, konzolama za igru, virtualnoj realnosti, teretanama, saunama, kafićima i sličnim zanimljivostima, zatim o fleksibilnom radnom vremenu, pristupu od kuće. Često se govori da je je radno vreme prevaziđeno, da je produktivnost na prvom mestu i da se ona postiže raspoloženim i motivisanim radnicima. I to je sve u redu i tačno.

Problem je što u takvim kompanijama većina mladih ljudi koji su se školovali u Srbiji neće raditi (svaka čast malobrojnim izuzecima). Vrlo je jednostavno – takvih kompanija u Srbiji nema mnogo, a i ako ih ima, one nisu nužno na tom nivou razvoja. Zašto? Zato što je tržište malo i takve kompanije, poslujući u Srbiji, imaju male kancelarije ili predstavništva sa samo nekoliko zaposlenih ili spoljnih saradnika.

Realnost privrede

Realnost je značajno drugačija od očekivanja. Po poslednjem dostupnom izveštaju Agencije za privredne registre Srbije za 2014. godinu, 88,9% preduzeća spadaju u kategoriju mikro preduzeća, a to znači da imaju do 10 zaposlenih. 9,4% spada u mala preduzeća, do 50 zaposlenih. Dakle 98,3% (ogromna većina) čine mikro i mala preduzeća, a u tim preduzećima radi dve trećine od ukupnog broja zaposlenih. Da ne ostane nepomenuto – samo 1,7% su srednja i velika preduzeća (preko 50 i 250 zaposlenih) i ona zapošljavaju preostalu trećinu.

Velika većina onih koji se posle školovanja zaposle naći će se, čisto statistički, u mikro i malim preduzećima. Većina studenata bi se namrgodila kada bih ovo pomenuo, ali to je naša realnost. Ne kažem da ne treba težiti visokim standardima, ali budimo realni – to se neće za svakog ostvariti, a preterana očekivanja rađaju i velika razočarenja. Realnost uvek iznenadi, izneveri očekivanja i kreira razočarenje. Uslovi za rad su najčešće skromni, oprema nije najnovija, posao nije na samoj oštrici tehnologija, a a razonoda se svodi na druženje sa kolegama u pauzi za kafu.

Ključno pitanje koje se otvara za sve zainteresovane strane (poslodavce, obrazovne institucije, udruženja, studente, đake i ostale) jeste: šta može da se uradi kako bi se usaglasili surova realnost i visoka očekivanja?

Digitalna pismenost na radnom mestu

Postoji opšte mesto da mladi koji su odrasli uz računare znaju i da ih koriste na skoro sve moguće načine. To naprosto nije istina. „Milenijalci“ jesu odrasli uz računare i oni im nisu strani. Uzmimo za primer situaciju od pre 10, 15 i više godina kada su računari i tehnologija bili bauk za većinu i kada su poslodavci, barem oni koji su u IKT‑u prepoznali konkurentnu prednost, morali prvo da otklone strah od računara, da nauče ljude šta je miš i kako se koristi štampač. Danas se milenijalci (Ivan Klajn kaže da se tako piše, pa da mu verujem) ne plaše računara i imaju taj „prirodan“ odnos sa njima, i dalje to ne znači da su produktivni na radnom mestu. Naprotiv, većina je vrlo familijarna sa najpopularnijim aplikacijama i servisima, ali i dalje u poslovnom okruženju koriste tek minimalni skup opcija.

Primera ima bezbroj, a najčešći je, na žalost elementarni nivo upotrebe alata za obradu teksta i slika. Ništa napredno. Iz mog iskustva ovo može biti mnogo bolje. Ne plaše se računara i tehnologije, rade više i teže, ali ne i pametnije.

Vozač nije serviser

Mogući uzrok problema može biti i neadekvatnost nastavnog programa u školama i fakultetima. Obrazovanje na temu informatike se svodi na učenje programiranja kroz rešavanje matematičkih zadataka (fokus), uz sporadične osvrte na praktičnu poslovnu primenu informatike kroz primenu aplikativnog softvera. Kao kada bi se u auto‑školama učilo kako da napravite automobil, umesto kako da ga vozite. Škola za savladavanje veštine vožnje ne mora ni na trenutak da se bavi procesom proizvodnje automobila, čak ni procesom njegovog servisiranja, osim onog na osnovnog nivou koji je potreban da bismo razlikovali automobil od npr. kamiona ili aviona. Svakako ima mnogo više vozača automobila nego servisera.

Kada je informatičko znanje u pitanju, ili barem onaj njegov segment koji se može dobiti u obrazovnim institucijama, fokus treba prebaciti na kreiranju „vozača“ a ne „servisera“ računara. Ovo naravno ne važi za fakultete koji školuju developere – tu će fokus svakako biti na programiranju.

Ako mešamo babe i žabe dobićemo situaciju da verujem da umem da vozim, ali ne umem sipam gorivo ili da promenim gumu. Takvo ponašanje bi se smatralo digitalnom/vozačkom nepismenošću. Naravno, nije neophodno da umem da sipam gorivo ili da promenim gumu – uvek to može neko za mene da uradi – ali budimo realni, takav vozač, čak i ako uspe da se zaposli u nekoj transportnoj kompaniji, neće dugo zadržati posao.

Skromno informatičko znanje

Informatičko znanje šire populacije je, budimo iskreni, loše. Nije katastrofalno, ali svakako nije dobro. Mladi koji traže posao, iz mog iskustva i iskustva poslodavaca, razumeju pojmove iz informatike, poznaju osnove obrade teksta, slike i tabelarnih proračuna, poznaju osnove korišćenja Interneta i Web servisa, ali im nedostaje iole šira slika. Nedostaje razumevanje kako se IT uklapa u savremeno poslovanje, a posebno je važno što, a to je posebno izraženo kod mladih IT usmerenja, ne postoji elementarno razumevanje da IKT nije sam po sebi svrha.

Obrazovne institucije mogu da doprinesu boljem informatičkom obrazovanju i usaglašavanju sa zahtevima tržišta, konstantnom unapređenju i kontinuiranoj edukaciji nastavnika i profesora iz ove oblasti, a država treba da stimuliše i vrednuje napore koje obrazovne institucije čine na ovom polju.

Šta poslodavcima treba?

Poslodavcima su potrebni digitalno pismeni zaposleni! To znači da poslodavci mogu računati da će u startu dobiti produktivnog zaposlenog, bez potrebe za velikom inicijalnom investicijom u obuke i treninge. Uostalom, većina preduzeća nije u IKT biznisu i ne želi mnogo da se bavi IKT edukacijom, iako razumeju potrebu za njom. To su mikro i mala preduzeća fokusirana na svoj svakodnevni posao i IKT im je nešto što im treba samo kao podrška njihovom osnovnom poslu, a ne kao totalni zaokret ka IKT industriji.

U Evropskoj uniji su odavno shvatili da se nešto mora uraditi po pitanju digitalne pismenosti. Zato su uveli evropsku računarsku vozačku dozvolu (ECDL – European Computer Driving Licence), program obuke, provere i potvrde digitalne pismenosti usklađen sa zahtevima tržišta. Da odmah naglasimo: ovo nije put za obrazovanje programera, projektanata baza podataka, tvoraca i implementatora ERP sistema… Analogija je jednostavna – to što ste pismeni znači da vladate jezikom, terminima, gramatičkim i pravopisnim pravilima, znači da možete da napišete izveštaj i poslovno pismo, ali ne i da ste sposobni da napišete neko remek delo savremene literature ili kriminalistički roman. Slično je i sa digitalnom pismenošću, koja nije okrenuta ka vrhunskim programerskim veštinama i naprednim IT administratorskim poslovima. Digitalna pismenost je sposobnost da adekvatno i samostalno koristite računare u svakodnevnom poslu. Iz tabele ćete videti kako su to kolege iz ECDL organizacije sročili.

Srednja škola Adresa Obrazovni profil Kontakt
Tehnička škola Ada, Moše Pijade 47 Administrator
računarskih mreža – ogled
024/852-031, 024/853-034
www.tsada.edu.rs
iskolada@mts.rs
Tehnička škola „9. Maj“ Bačka Palanka, Kralja Petra I 2 Administrator
računarskih mreža – ogled
021/6041-472, 021/750-122
www.9maj.rs
direktor@9maj.rs, info@9maj.rs
Matematička gimnazija Beograd, Kraljice Natalije 37 Programer 011/3628-375
www.mg.edu.rs
mg@mg.edu.rs
Elektrotehnička škola
„Nikola Tesla“
Beograd, Kraljice Natalije 31 Administrator
računarskih mreža – ogled
011/3999-666
www.teslabg.edu.rs
etsnikolatesla@gmail.com
Elektrotehnička škola
„Rade Končar“
Beograd, Braće Grim 32 Elektrotehničar računara 011/2763-062
koncar.edu.rs
koncar@beotel.rs
Elektrotehnička škola
„Stari grad“
Beograd, Visokog Stevana 37 Elektrotehničar računara 011/2627-784
www.etsstarigrad.edu.rs
etsstarigrad@sezampro.rs
Mašinska škola
„Radoje Dakić“
Beograd, Miška Kranjca 17 Elektrotehničar računara 011/3583-939, 011/3583-625
www.msradojedakic.edu.rs
ms.radojedakic@yahoo.com
Mašinsko-
elektrotehnička škola
Bor, Zeleni bulevar 24 Administrator
računarskih mreža – ogled
030/456-022
www.mesbor.rs
info@mesbor.rs
Elektrotehnička i građevinska
škola „Nikola Tesla“
Jagodina, Bagrdanski put 7 Elektrotehničar računara 035/251-329
www.tesla-jagodina.edu.rs
direktor@tesla-jagodina.edu.rs
Prva tehnička škola Kragujevac, Radoja Domanovića 8 Elektrotehničar računara 034/332-461
www.prvatehnicka.edu.rs
Prva tehnička škola Kragujevac, Radoja Domanovića 8 Administrator
računarskih mreža – ogled
034/332-461
www.prvatehnicka.edu.rs
Elektro-saobraćajna tehnička
škola „Nikola Tesla“
Kraljevo, Dositijeva 44b Elektrotehničar računara 036/312-601, 036/312-602, 036/318-540
www.estsnikolatesla.edu.rs
estsnikolatesla@open.telekom.rs
Srednja škola Krupanj, Vuka Karadžića 16 Elektrotehničar računara 015/7581-143
www.srednjaskola.edu.rs
srednjaskola.krupanj@gmail.com
Mašinsko-
elektrotehnička škola
Kruševac, Ćirila i Metodija 26 Elektrotehničar računara 037/427-508
prva-tehnicka.edu.rs
mesmesks@gmail.com
Elektrotehnička škola
„Nikola Tesla“
Niš Elektrotehničar računara 018/588-583
www.etstesla.ni.ac.rs
info@etstesla.ni.ac.rs
Elektrotehnička škola
„Mija Stanimirović“
Niš, Bulevar Cara Konstantina 82-84 Administrator
računarskih mreža – ogled
018/550-884, 018/550-030
www.etsmijastanimirovic.edu.rs
etsms@medianis.net
Tehnička škola Novi Pazar, Vuka Karadžića bb Administrator
računarskih mreža – ogled
020/321-048, 020/311-945
tehnickanp.edu.rs
tehnickanp1@mts.rs
Elektrotehnička škola
„Mihajlo Pupin“
Novi Sad Elektrotehničar računara 021/6616-705, 021/421-566
www.etspupin.edu.rs
Elektrotehnička škola
„Nikola Tesla“
Pančevo, Maksima Gorkog 7 Administrator
računarskih mreža – ogled
013/2352-615
www.etsntesla.edu.rs
etsntesla@etsntesla.edu.rs
Elektrotehnička škola
„Miladin Popović“ – Sušica
Priština-Sušica, Patrijarha Pavla b.b. Elektrotehničar računara 038/64-808, 038/65-350
www.ets.edu.rs
miladinpopovic@gmail.com
Tehnička škola Smederevo, Vuka Karadžića 13 Administrator
računarskih mreža – ogled
026/617-389, 026/617-388
www.tehnickasd.edu.rs
tehsd@eunet.rs
Mašinsko-elektrotehnička
škola „Goša“
Smederevska Palanka, Industrijska 66 Elektrotehničar računara 026/317-310
www.skolagosa.edu.rs
skolagosa@open.telekom.rs
Tehnička škola „Ivan Saric“ Subotica, Trg Lazara Nešića 9 Administrator
računarskih mreža – ogled
024/552-031, 024/551-972
www.tehnickaskolasubotica.edu.rs
messc@tehnickaskolasubotica.edu.rs
Tehnička škola Šabac Šabac, Banjičkih žrtava 2 Administrator
računarskih mreža – ogled
015/341-031, 015/347-291
www.tehskolasabac.edu.rs
skolateh@ptt.rs
Tehnička škola Valjevo, Koste Abraševića 1 Administrator
računarskih mreža – ogled
014/221-529, 014/222-098
www.tehnickaskolava.rs
tehnskola@sbb.rs
Elektrotehnička škola
„Zemun“
Zemun, Nade Dimić 4 Elektrotehničar računara 011/2618-059, 011/3077-443, 011/3077-449
www.ets-zemun.edu.rs
direktor@ets-zemun.edu.rs
Elektrotehnička škola
„Zemun“
Zemun, Nade Dimić 4 Administrator
računarskih mreža – ogled
011/3161-849, 011/2618-059,
011/3077-443, 011/3077-449
www.ets-zemun.edu.rs
direktor@ets-zemun.edu.rs
Elektrotehnička i građevinska
škola „Nikola Tesla“
Zrenjanin, Narodnog fronta 1, Elektrotehničar računara 023/536-872
www.teslazr.edu.rs

Državne škole u Srbiji koje u svom programu imaju IT profile

 

 

Srednja škola Adresa Opis Kontakt
ITHS – Information
Technology High School
Cara Dušana 34, Zemun,
Savski nasip 7, Novi Beograd
Elektrotehničar računara, elektrotehničar informacionih tehnologija (it tehničar), administrator mreža, elektrotehničar multimedije, elektrotehničar telekomunikacija 011/2096-777

www.iths.edu.rs

office@iths.edu.rs

Tehnička škola Mladenovac Vuka Karadžića 75, Mladenovac Smer elektrotehnika: Rad u Windows okruženju i u programima u okviru MS Office-a. Rad sa programima za crtanje električnih šema (AutoCAD, Protel, Orcad) i programima za simulaciju rada električnih kola i sistema 011/8230-143

www.tehnickaskola.edu.rs

tsmladenovac@gmail.com

Savremena gimnazija Šumatovačka 45, Beograd,
Cara Dušana 34, Zemun
Predmeti: računarstvo i informatika, ICT (informatika). Moderno okruženje, primena najnovijih tehnologija u nastavi, interaktivno učenje, nastava na srpskom i engleskom, prestižne Kembridž diplome 011/7856-120, 011/7856-120

www.savremena-gimnazija.edu.rs

office@savremena-gimnazija.edu.rs

EPA, škola za ekonomiju,
pravo i administraciju
Studentski trg 5, Beograd Primena računara u savremenom poslovanju, osposobljavanje učenika za rad u digitalnom okruženju. Korišćenje najsavremenijih metoda i učila u nastavi. Predmeti: Računarstvo i informatika, poslovna informatika 011/328-7477

www.skolaepa.com

kontakt@skolaepa.com

E-gimnazija Radnička 20, Novi Sad Programiranja, grafičkog dizajna i interneta, mogućnost polaganja u sertifikovanim centrima za Microsoft, Oracle i Adobe sertifikate, sertifikat za pohađanje programaranja 021/4778-220, 064/5000-008
www.e-gimnazija.orginfo@e-gimnazija.org
Računarska gimnazija „Smart“ Trg mladenaca 5, Novi Sad Primena računara i računarski sistemi, programiranje (i napredne tehnike programiranja) i programski jezici, modeli i baze podataka, računarske mreže 021/4728-200, 065/472-8211

www.smart.edu.rs

gimnazija@smart.edu.rs

IT Akademija Cara Dušana 34, Zemun MS Windows i web programming, PHP programming, design & multimedia, administration (Cisco, MTCNA),Java development, CAD department, IT business department, Linux administration, master mobile application deve­loper, software engineering i IT management 011/7856-140

www.it-akademija.com

Privatne škole u Srbiji koje u svom programu imaju IT profile

 

Digitalno nepismeni zaposleni Digitalno pismeni zaposleni
Troše vreme pokušavajući da pronađu funkcije koje aplikacija
može da izvrši
Poznaju funkcije aplikacija i koriste ih za brzo izvršavanje poslovnih aktivnosti
Traže pomoć od tehničke službe ili korisničkog servisa prilikom instalacije i podešavanja uređaja, gubeći vreme dok čekaju pomoć kolega Samostalno instaliraju i podešavaju uređaje i koriste ih u obavljanju poslovnih aktivnosti
Gube vreme na kucanju pojedinačnih pisama, adresnih i drugih podataka prilikom slanja tipskih pisama većem broju korisnika Koriste funkciju mail merge u aplikaciji za obradu teksta kako bi u kratkom vremenskom roku pripremili tipska pisma za slanje na veći broj adresa
Troše više vremena za izradu dokumenata i prezentacija, koje posle treba ispravljati Samostalno kreiraju dokumente i prezentacije
Ručno unose proračune u tabelama, povećavajući tako rizik greške Koriste formule i funkcije za efikasno obavljanje složenih proračuna
Osećaju odbojnost prema bazama podataka i strah od njihove primene Koriste upite i brzo i efikasno generišu izveštaje za prikaz potrebnih informacija, u skladu sa potrebama
Imaju poteškoće u upravljanju elektronskom poštom i nemaju izgrađenu svest o bezbednosnim rizicima Efikasno upravljaju elektronskom poštom, svesni su rizika i koriste bezbednosne sisteme.

Izvor: http://www.ecdl.rs/poslodavci.htm

 

Miodrag Ranisavljević

 

Objavljeno u časopisu PC#231

 

ABCD HERE – zajedno ka boljem IKT obrazovanju

Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Srbiji održao je na BIZIT‑u specijalnu sesiju posvećenu problemu koji muči većinu uspešnih IKT firmi u Srbiji – kako privući vrhunske stručnjake i kako poboljšati obrazovni sistem tako da ti stručnjaci budu spremniji za poslove koji ih očekuju u industriji

HERE logo CMYK R-0-85-100-5, B-90-60-0-45

Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji HERE (Higher Education Reform Expert Team) zasnovan je na inicijativi Evropske komisije, a imenuje i postavlja ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa nacionalnom Tempus kancelarijom. U junu 2015. godine imenovan je novi HERE tim, koji čini 14 članova užeg sastava i 9 članova proširenog sastava. Heterogen po generacijskoj pripadnosti i ulogama u visokom obrazovanju Srbije, HERE tim nastoji da afirmiše i unapredi sprovođenje Bolonjskog i Lisabonskog procesa u našoj zemlji i ostvari saradnju sa državnim organima, institucijama i preduzećima.

2

Jedna od prvih aktivnosti HERE tima, kojoj je dat naziv ABCD (Academic Busines Club Development) HERE, ima za cilj da promoviše povezivanje visokoškolskih ustanova i poslodavaca kroz specijalne sesije i panel diskusije na stručnim konferencijama iz pojedinih oblasti. Namera je da sesije okupe predstavnike kompanija i drugih subjekata koji zapošljavaju visokoobrazovane kadrove, kao i doskorašnje studente koji su se već zaposlili, nastavnike i saradnike, sa ciljem da iznesu svoja iskustva i pokrenu konstruktivnu raspravu.

3

Prva sesija iz programa ABCD HERE bila je posvećena obrazovanju iz oblasti informaciono‑komunikacionih tehnologija, a održana je 4. novembra 2015. godine u okviru konferencije BIZIT. Na tržištu rada je primetan nedostatak dovoljnog broja kvalitetnih stručnjaka iz ove oblasti koja se ubrzano razvija, a konkursi u informatičkim kompanijama su permanentno otvoreni.

Sesija koja je okupila oko 80 ljudi iz kompanija, sa univerziteta, članove HERE tima i predstavnike Tempus kancelarije, otpočela je obraćanjem prof. dr Vladice Cvetkovića, dopisnog člana SANU i predsednika HERE Srbija, koji je predstavio ciljeve, način izbora i aktivnosti HERE tima. Zatim je prof. dr Jelica Protić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao moderator sesije, predstavila stanje visokog obrazovanja u oblasti IKT‑a u Srbiji, kapacitete visokoškolskih ustanova, potrebe za povećanjem kapaciteta i trenutni status saradnje između visokoškolskih ustanova i kompanija. Na osnovu upitnika koji je pripremljen za ovu sesiju, o stanju u svojim kompanijama govorili su predstavnici poslodavaca značajnih u ovom sektoru. Svoje viđenje situacije u obrazovanju i potreba kompanija iznela su dvojica izvanrednih mladih inženjera na menadžerskim pozicijama: Milan Novaković (Microsoft Development Center Serbia) i Bojan Panjević (Merit Solutions). Zatim su iz ugla psihologa, pedagoga i HR‑a svoje viđenje situacije iznele Sanja Halilkanović (PS Tech) i Danijela Matijević (Humanity).

Milan Novaković je naglasio da postoje velike kadrovske potrebe u Microsoft razvojnom centru za pozicije software engineer, program manager i data scientist. Oko 90% zaposlenih ima visoko obrazovanje, a dolaze sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta, FON‑a, RAF‑a… Najveći problem je u strahu od neuspeha i neprilagođenosti timskom radu, u potrazi za pragmatičnim rešenjima za konkretne probleme iz prakse. Umesto toga, problemima se pristupa kao na testovima i takmičenjima. Učešće vrhunskih eksperata iz kompanija u nastavi nije formalno regulisano, a pitanje zgrade neophodne Elektrotehničkom fakultetu još nije rešeno. Bojan Panjević rekao je da u kompaniji Merit Solutions važi prinicip Hire for attitude, train for skills, ali da je pronalaženje iskusnih programera za seniorske pozicije nemoguća misija. On je istakao da inženjeri najviše vrednuju mentorski rad i samostalno istraživanje, dok je formalno obrazovanje slabije vrednovano, a najniži rejting imaju kursevi koje zaposleni pohađaju na svoju ruku.

Sanja Halilkanović procenila je da su novim inženjerima potrebna tri meseca da se uklope u radnu sredinu, a šest meseci da postanu produktivni. Ona je predložila da se studentima polaganje ispita organizuje nalik na rad u praksi, a da se ispitne obaveze dostavljaju u delovima, sa unapred predviđenim rokovima. Danijela Matijević je rekla da u firmi Humanity ima oko 70% zaposlenih sa visokim obrazovanjem, uglavnom sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta i FON‑a. Iznoseći primer 28‑godišnjeg osnivača kompanije, koji je od konobara postao programer i razvio softver koji sada ima oko 500.000 korisnika, ona je naglasila značaj inicijative koju imaju mladi ljudi i njihove vere da mogu nešto značajno da urade i promene, što je po nekad čak i važnije od formalnog obrazovanja.

1

Usledila je diskusija, koja je veoma zainteresovala učesnike ove specijalne sesije BizIT‑a. Učesnici su se saglasili da je neophodno ojačati obrazovne kapacitete u oblasti IKT‑a i da je pragmatično povećati upisne kvote na već postojećim fakultetima kao što je ETF, gde okupljanjem velikog broja talentovanih pojedinaca mogu da se očekuju sinergistički efekti i stvaranje povoljne sredine za njihov razvoj. Naša zemlja svakako ne može konkurisati Indiji i Kini po masovnosti raspoložive radne snage, pa zato moramo dati prioritet specijalizaciji i izvrsnosti. Diskusija se nastavila i za vreme koktel ručka, a učesnici su izrazili zadovoljstvo sadržajem održane sesije i želju da se aktivnost ABCD HERE uskoro nastavi.

Rezultati ankete

Zaposleni (Z) Kao presudno za zaposlenje podjednako vrednuju obrazovanje, iskustvo na projektima i stav. Svi su posao pronašli putem Interneta (posebno Infostud‑a). Vreme potrebno za nalaženje posla je u proseku 1.5 mesec, a za prilagođenje radnom mestu 5.5 meseci.

Poslodavci (P) 20% gleda dodatak diplome, 20% prepoznaje nivo mastera, 40% ima interne programe za obrazovanje zaposlenih, 40% finansira master i doktorske studije, 100% prima studente na stručnu praksu, 60% se obraća visokoškolskim ustanovama u potrazi za kadrovima.

Visokoškolske ustanove (VŠU) Saradnja sa privredom je: odlična (25%), solidna (37.5%), slaba (37.5%). Programi su: uravnoteženi, u skladu sa potrebama (50%), preobimni i teški (12.5%), nedovoljno sadržajni (12.5%), bez odgovora (25%). Postoje donacije i stipendije poslodavaca (75%).

Od oblasti se najviše vrednuju Softversko inženjerstvo i razvoj softvera (Z‑66%, P‑60%, VŠU‑37%), zatim Analiza, pretraživanje i istraživanje podataka (Z‑33%, P‑60%, VŠU‑50%), Informacioni sistemi (Z‑100%, VŠU‑50%), Telekomunikacije i informacione tehnologije (Z‑33%, P‑40% i VŠU‑50%) i Računarske athitekture i projektovanje hardvera (P‑20%, VŠU‑25%).

Objavljeno u časopisu PC#228

 

 

Otvorena Nova Energija

Na Kopaoniku je danas otvorena regionalna agencija o internet ekonomiji – Nova Energija.

yosilevi

I do sada je moglo da se zarađuje na internetu, rekli su organizatori u uvodnom delu konferencije i to nije toliko nov trend, ali je činjenica da je to sada moguće lakše nego ikada. Bitno je pokrenuti se, a konferencija nalik ovoj ima cilj da poveže ljude i njihova znanja, kako bi pomogla ukupnom razvoju naše internet ekonomije.

Glavni govornik uvodnog dela bio je ambasador Izraela u Beograd, Yossi Levy, koji je na primeru zemlje iz koje dolazi. Izrael je startao, startap koji je uspeo, rekao je i on i podsetio da su ljudi odnosno ljudski mozak ono što menja svet, a da su najbolja investicija mladi ljudi, a Izrael kao druga silicijumska dolina je pravi pokazatelj te tvrdnje.
On je rekao da veruje u našu vladu i potencijal naših ljudi, a kao glavni problem istakao trend smanjena populacije.

Nakon njegovog uvodnog motivacionog govora, održan je i prvi panel Kalifornikacija regiona, čiji učesnici su bili predstavnici sva tri domaća operatera – Nataša Kažić, Director of Product Marketing – Vip mobile, Milan Simić, izvršni direktor za IT podršku I ICT servise, Telekom Srbija i Ivan Stojanović, Telenor direktor marketinga za poslovne korisnike.

Jedan od zaključaka sa ovog panela bio je da su promene u industriji telekomunikacija jako brze i da obrazovanje to mora da isprati, a da bi država trebalo da to podrži i pomogne, dok se kompanije iz kojih panelisti dolaze, trude da mladim kadrovima daju šansu kroz različite programe prakse i usavršavanja.

Do kraja prvog dana biće reči i o digitalnom marketingu, 4G mreži, IKT klasterima, a pričaće se i o fami vezanoj sa startape i njihov uspeh.

Konferencija Nova Energija traje do 3. maja, a program i ostale detalje možete pronaći na zvaničnom sajtu. Na ovom sajtu možete pratiti i live stream konferencije.

Konferencija e-Razvoj 2015: IKT outsourcing u primeni kao ušteda u poslovnanju

Peta po redu godišnja konferencija e-Razvoj 2015 održaće se u petak 27.marta 2015. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.

e-razvoj-konferencija-2015

Organizator konferencije, Udruženje e-Razvoj okupio je i ove godine veliki broj domaćih stručnjaka i kompanija iz sveta informaciono-komunikacionih tehnologija koji će održati svoja predavanja i prikazati primere iz prakse u na temu ”IKT outsourcing u primeni kao ušteda u poslovanju”.

Konferencija je organizovana sa namerom da pruži priliku davaocima IKT outsourcing usluga mogućnost da pred zainteresovanim posetiocima izlože svoja rešenja i na konkretnim primerima koje realizuju u praksi prikažu domete i benefite IKT outsourcing-a u poslovanju.

Pored dva tematska dela, Udruženje e-Razvoj će po četvrti put dodeliti posebna priznanja zaslužnim pojedincima  koji su svojim radom i zalaganjem dali značajan doprinos razvoju informacionog društva Republike Srbije.

Detaljan program i satnicu konferecije e-Razvoj 2015 možete pogledati ovde.

Izabrani pobednici konkursa Digitalni čas 2012/2013

Autorima najboljih radova pristiglih na konkurs Digitalni čas 2012/2013 u petak su u Klubu Poslanika u Beogradu dodeljene nagrade.

digitalni cas“Novi načini učenja koji podrazumevaju upotrebu digitalnih medija i informaciono-komunikacionih (IKT) alata, kao i praksa u kojoj su nastavnici i učenici kreatori sadržaja, u svom su začetku.”, istakla je državna sekretarka ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekominikacija, Tatjana Matić, na svečanoj dodeli diploma.

Primena IKT u obrazovanju i stručnom osposobljavanju je jedan od jasnih razvojnih prioriteta svake moderne države, a program Digitalna škola značajno je doprineo podizanju nacionalne digitalne pismenosti, sa blizu 3.000 osnovnih škola opremljenih savremenom računarskom opremom na celoj teritoriji Srbije, podsetila je Matić.

Pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Nebojša Vasiljević, prezentovao je dobitnicima nagrada konkursa Digitalni čas, Nacrt Smernica za unapređenje uloge IKT u obrazovanju, koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi. Stub obrazovanja baziranog na IKT i digitalnim alatima, potrebno je i dalje razvijati, što brže i delotvornije. U svemu tome, dinamika, saradnja i uključenost svih relevantnih faktora, ključni su za konačan uspeh, rekao je Vasiljević.

Na ovogodišnji nagradni konkurs Digitalni čas, pristiglo je 229 radova iz tri različite grupe radova: Matematika, računarstvo, informatika i tehničko obrazovanje, društvene nauke i sport i prirodne nauke.

Komisija je odabrala 51 najbolji rad nastavnika osnovnih škola iz cele Srbije, od kojih je u okviru svake grupe dodeljena po jedna prva nagrada u iznosu od 70.000 dinara, tri druge nagrade u iznosu od 50.000 dinara i dvanaest trećih od 30.000 dinara. Dodeljene su i 3 specijalne nagrade za inovativnost, interaktivnost i interdisciplinarnost u iznosu od 100.000 dinara.

Svi nagrađeni radovi nalaze se u Elektronskom zborniku radova.

Izvor: http://mtt.gov.rs/slider/digitalni-cas-3/