Da li koristite zabranjene hashtag-ove na Instagramu?

Ako ste u nekom od svojih Instagram postova primetili da imate mali broj lajkova, moguće je da ste koristili neki hashtag sa crne liste.

Instagram je od skora zabranio 60.000 hashtagova i time označio početak Shadowban histerije. Neki od vlasnika profila su preterivali u postovanju, što je dalo znak da počne histerija nazvana Instagram Shadowban.

Neki od uzroka početkabanovanja tagova su korišćenje botova, automatskih servisa, kupovina pratilaca, stalno korišćenje istih tagova, tagovi unutar tagova… Instagram Shadowban u suštini znači da vaš hashtag ne može da se otkrije ili ako može, onda vaše postove mogu videti samo oni koji vas prate. Ovo je jedan od načina na koji se Instagram bori od gore navedenih problema. Kada tražite hashtagove na Instagramu imate dva odeljka, postove koji su na vrhu i one koji su tek izašli. Ako se koristi na nepristojan način Instagram će ga zabraniti i moći će da se vide samo prvi postovi. Ovo je isto jedan od načina da se spreči kačenje pornografskih slika. Ukoliko želite da se rešite problema samo uklonite tag.

Facebook i Instagram imaju čak i softver koji pomaže da se uoče slike nepristojne prirode. Poznate su nam  #booty #twerk #eggplant and #boobies…. Između ostalog evo i nekih hashtagova za koje vam nikada ne bi palo na pamet da su nepristojni ili da imaju veze sa pornografskim sadržajem, a Instagram ih je banovao!

#dogsofinstagram
#boho
#costumes
#tanlines
#humpday
#tgif
#brain
#saltwater
#petitie
#curvy
#singlelife
#thebaligroom
#elevator
#astreetphoto
#books
#meme
#newyears
#todayimwearing
#snapchat
#skype
#sallyhansen
#shesquats
#pushups
#easter
#curvy
#kindredparents
#dedicationstudio
#hairychest
#ineedhelplol

Izvor: PLANN

InstaStory – život na tacni ili „pričam ti priču“?

U neprestanoj trci za što većim brojem korisnika, Instagram je, kao što je opšte poznato, pre više od četiri meseca uveo opciju Story, sekundarni feed prolaznog sadržaja koji je dostupan korisnicima samo 24 časa od trenutka objavljivanja. Gotovo identičnu funkciju ima i Snap-Chat još od 2013. godine što mu je i omogućilo da se snažno probije na tržište.

Putem opcije Instagram Story korisnici su sada podstaknuti da sve češće objavljuju fotografije i video sadržaje njihovog trenutnog okruženja u trajanju od maksimalno 10 sekundi, koji ne moraju biti toliko reprezentativni i uglancani kao klasični, budući da imaju kratak vek trajanja. S obzirom na to da se korišćenje ove funkcije veoma brzo raširilo, Instagram je najavljivao i uvođenje opcije za video prenos uživo koji je u SAD-u stupio na snagu 12. decembra, a uskoro se očekuje i kod svih ostalih korisnika. Ovaj opcija na Facebook-u postoji još od aprila ove godine.

Instagram Story postaje sve popularniji i sve više korisnika počinje da koristi tu opciju na dnevnom nivou. Fotografija za „dobro jutro“, kratak video u hodu, tržnom centru, automobilu ili gradskom prevozu, čavrljanje u društvu, snimak dnevne trpeze ili večere u restoranu, snimak atmosfere iz kafane ili kluba i možda video iz kreveta za „laku noć“ samo su neki od primera pomoću kojeg možemo da podelimo svoj tempo života sa ostalim pratiocima.

Došli smo do toga da danas svako ko to želi može da bude učesnik u svom ličnom „Velikom bratu“ i da ima svoju publiku koja ga posmatra. Svako može da prikaže svoja dnevna dešavanja i ispriča svoju dnevnu priču. Svako može da se trudi da skrene pažnju na sebe ili prikaže svoj dnevni život kao krajnje ležeran, glamurozan, uzbudljiv, pun dešavanja ili pak da se „ispoveda“ i iznosi svoja razmišljanja i mudrolije kroz kratke video zapise. Na taj način dobijamo jedan novi vid autentičnosti.

Budući da sam Instagram nema mnogo video-filtera osim bumerang efekta, neretko se na InstaStory koriste i raznoliki efekti za lice sa Snap-Chat-a ili sličnih aplikacija. Ovo naročito važi za mlađe generacije i tinejdžere koji polako prelaze sa Facebook-a na druge društvene mreže jer Facebook naloge danas često imaju i koriste i njihove mame, tate, bake, deke, stričevi i tetke. A tinejdžeri često baš od njih beže.

Možda hoćete da vidite kako bi vam stajalo da zamenite svoje lice sa prijateljem, da se pretvorite u jednoroga ili debelu verziju sebe, vanzemaljca ili neki od ostalih efekata za lice i da to odmah potom objavite i podelite sa svim svojim pratiocima na InstaStory-u? – Sada možete. Naročito postaju popularni oni efekti koji vam omogućavaju i izmenu glasa, pa možete zvučati kao likovi iz crtaća. Sve to možete nadomak ruke, ali uglavnom kada vam je baš mnogo dosadno ili želite da budete neobični. Doduše i to što je „neobično“ uskoro postaje trend i prelazi u masovni „hajp“ velikom brzinom.

Među masovnim „neobičnostima“ naša „neobičnost“ onda i nije nešto neobična. Stoga i Instagram, a potom i njihovi korisnici potežu za sve bizarnijim funkcijama ne bi li se odvojili od konkurencije. Srećom, na InstaStory-u nisam još imala prilike da vidim prakse pranja zuba, obavljanja nužde i sličnih manje reprezentativnih situacija. Mada se naziru oni koji tome teže.  Šta nas očekuje sa budućom Instagram Live Video opcijom ostaje da vidimo.

Marija Gavrilov

4G za celu Srbiju

Pokrivanje sve većeg dela Srbije 4G signalom je praksa koju je Vip mobile započeo od trenutka kada je predtsavio prve 4G bazne stanice kod nas. Prepoznata je sve veća potreba za brzim mobilnim internetom koji svakim danom uzima sve veći i veći udeo u globalnoj konzumaciji internet sadržaja. Sa sve većim pametnim telefonima, tabletima i prenosnim računarima, navikli smo na dobar i brz internet uvek i svuda, a online život je postao podjednako bitan kao i ovaj “drugi”.

8d1d4da2003c3b2f3fcf2d21f8fbba95

U ovom trenutku Vip mobile je stigao do brojke od impozantnih 600 baznih stanica, a plan je da se do kraja godine 4G signalom pokrije 77 odsto stanovništva Srbije. Gradovi koji su sada već skoro u potpunosti pokriveni 4G signalom su: Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Kruševac, Leskovac, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Čačak, Smederevo, Šabac i Valjevo. Nakon velikih gradova Vip je krenuo da 4G mrežom pokriva i manja mesta u Srbiji.

Sa brzinama prenosa podataka koje su višestruko veće u odnosu na 3G, nova 4G mreža je idealna za konzumaciju sadržaja kao što je video, koji polako, ali sigurno uzima primat kada je u pitanju tip sadržaja kojem se pristupa. Naravno, tu su i društvene mreže poput Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a, te chat programi kao što su Viber, Skype, Hangouts, WhatsApp, na kojima možete postavljati slike i video materijale visokog kvaliteta, obavljati regularne i video pozive, kod kojih je brzina interneta vrlo bitan faktor.

Cell-tower-Aug10

Ideja koji Vip polako alo sigurno sprovodi je da svaki korisnik ne mora da razmišlja gde se nalazi, već da u svakoj prilici ima odličan pristup internetu, kako bi neometano mogao da koristi svoj telefon, tablet, računar na dnevnoj bazi.

Samolepljivom trakom protiv hakera

Nedavno je osvanula fotografija na Facebook nalogu šefa najveće društvene mreže, Marka Zakerberga, koja je izazvala veliku pažnju u medijima. Naime, sama fotografija je imala za cilj da promoviše novi rekordni broj korisnika mreže Instagram, međutim, sitan detalj koji je uočen na slici, izazvao je mnogo veće interesovanje.  Prelepljena kamera i mikrofon na Zakerbergovom laptopu postavljaju pitanje da li je Zakerberg podlegao paranoji ili ovaj IT maher ima solomonsko rešenje za zaštitu privatnosti.

zuck-photo1
Mark  Zakerberg, osnivač Facebook-a, bez sumnje je jedan od najuticajnijih ljudi današnjice. Njegova društvena mreža okuplja više milijardi ljudi širom planete. Pitanje njihove privatnosti i zaštite podataka nije novo. Pored čitavog arsenala sofisticiranih softverskih rešenja za zaštitu, izniklo je jedno novo, krajnje jednostavno, skoro banalno.
Naime, simpatična i vesela fotografija na kojoj Zakerberg slavi novi uspeh Instagram-a, krije detalj koji govori o njegovom odnosu prema IT tehnologijama. U donjem, levom uglu fotografije, na njegovom laptopu, mogu se uočiti prelepljeni kamera i mikrofon.  Korišćena je obična samolepljiva traka.

Ova interesantna pojava nije promakla tviterašu, znanom kao Chris Olson, koji je pokrenuo lavinu komentara i pitanja na temu bezbednosti. Da li je Mark Zakerberg podlegao paranoji, ili se tu ipak krije ozbiljan problem sigurnosti, koga je on veoma svestan.
Povodom pitanja daljinskog “upada” trojanaca, koji bi zagospodarili našom IT opremom, oglasili su se i IT stručnjaci. Oni ukazuju na Zakerbergov visok društveni položaj i moć, kao na glavni razlog eventualnih hakerskih upada. U prevodu, ako nemate milijarde dolara na bakovnom računu, ne spadate u ugroženu vrstu.
Iz ESET-a nam poručuju da su softverska antivirus rešenja, ukoliko se redovno ažuriraju, sasvim dovoljna za “obične” ljude.
Ipak, ukoliko ne želite da prepuštate stvari slučaju, upotrebite samolepljivu traku, koja sasvim sigurno blokira tuđinima pogled u vašu sobu.
Izvor: http://fusion.net/story/317320/facebook-mark-zuckerberg-webcam-tape/

Šta je bitnije: sadržaj ili usluga?

Paradigmom „Content vs. service“ sadržaj i servis često se stavljaju u suprotstavljene pozicije. Pažljivijom analizom ipak možemo da uočimo brojne veze pomoću kojih ova simbioza donosi ponešto za obe strane.Connect objave (1)

U današnje vreme inovacija i tehnologije teško je odrediti granicu gde prestaje content a počinje service. Takođe, ponekad nije jasno ni da li je neki servis tu zbog nas ili smo vešto navučeni na njega pomoću raznih marketing i PR službi te služimo samo da bi određene kompanije na našem sadržaju ostvarivale velike profite.

Čovek često nije svestan da svojim delovanjem doprinosi razvoju ogromne mreže koja nas okružuje, a pored nas uključuje i gotovo sve masovne medije. LTE mreža, koju smo naročito mi u Srbiji toliko dugo iščekivali, donela je korisnicima brzinu, osećaj lagodnosti i komfora. Više nema seckanja prilikom gledanja HD filmova sa interneta, korisnici mogu da uživaju u zahtevnim online igrama ili da skidaju ogromne količine materijala po do sada neviđenim brzinama. Zvuči sjajno, a da li je sve zaista tako?

Servisom do sadržaja

Kako onda definisati content i service i šta ih povezuje? Content je nešto što puni kutiju i samim tim joj dodaje vrednost, dok service tu kutiju plasira ali istovremeno i zadržava vrednost. Content dodaju ljudi, bilo da je reč o telekomunikacijama (pozivi, poruke i sl.) ili društvene mreže gde našim postovima, slikama i komentarima povećavamo vrednost tog servisa na osnovu koje on beleži prihod. Koliko god se to činilo nepravedno, kreirana je zavisnost između sadržaja i servisa gde jedan doprinosi, a drugi na njemu zarađuje.

Danas je prosto nezamislivo da čovek sa sobom ne nosi smartfon, ne koristi usluge mobilnih operatora, plaća račune putem interneta ili samo tvituje. Prema poslednjim istraživanjima, oko 70 odsto ljudi koji koriste telefon poseduje smartfon i u proseku oko 30 sati mesečno koriste mobilne aplikacije. Mada to ne želimo da priznamo, do te mere smo navučeni na servise koje nam donose moderne tehnologije da retko ko više pamti broj telefona svojih prijatelja.

S druge strane, preveliki broj informacija smanjuje vrednost sadržaja dok u isto vreme povećava vrednost servisa. Znanje kao takvo postaje irelevantno jer sve što nas zanima možemo pomoću par klikova pronaći na Googleu. Takođe, većina nas ima otvoren profil na Facebooku ili nekoj drugoj mreži da je to samo po sebi postalo nevažno. Više nije nikakva ekskluziva podeliti sadržaj sa YouTubea ili, na primer, lajkovati slike koje je postavio neko nama blizak.

Servisom do profita

Istovremeno, Facebook ima 1,44 milijardi mesečno aktivnih korisnika i vredi više od 200 milijardi dolara. Pored toga što mu vrednost povećava ogromna baza ličnih podataka, veliki deo prihoda zarađuje pomoću marketinga, odnosno plasiranjem tačno tipovanih reklamnih materijala istim tim korisnicima. Service na content i ljude koji ga proizvode gleda kao na izvor prihoda i u tome nema ništa čudno. U njihovim očima mi smo prilika i novac, dolari koje neka mašina po automatizmu treba da prođe i pokupi. Šta onda tačno čini neki sadržaj vrednijim u odnosu na drugi?

Odgovor je kontekst, odnosno koliko je nešto relevantno za nas. Drugim rečima, sadržaj koji kreiramo kod našeg mobilnog operatora tako što šaljemo poruke ili razgovaramo s prijateljima nije jednake vrednosti kao i slike koje smo postovali na Instagram.

Services2

Kod mobilnog provajdera putem raznih paketa tačno je definisana cena jedne poruke ili minuta razgovora, dok se na Instagramu ta vrednost uglavnom doživljava kao sentimentalna. S razvojem LTE mreže, hiperprodukcija je dobila na snazi do te mere da je pritisak ipak na strani servisa jer sada korisnici mogu mnogo brže da puštaju u etar svoj sadržaj. Nema prevelike koristi od 4G mreže ukoliko potrošimo svoj internet paket od par gigabajta u roku od nekoliko dana te nam provajder obori protok na mizernih 64 kbit/s pod izgovorom da nam „daje neograničeni internet“. Dakle, pred servisom je izazov i na njega će morati adekvatno da odgovori ukoliko želi da zadrži svoje korisnike.

A naš sadržaj?

Ono što bi moglo da brine korisnike jeste to što je vlasništvo nad sadržajem vrlo često neprecizno ili dvosmisleno definisano. Facebook i druge društvene mreže u Terms of Service definišu da je korisnik vlasnik svog sadržaja, ali da je istovremeno i njima data neekskluzivna, prenosiva dozvola nad našim sadržajem koji se može podlicencirati. Takođe, šta se događa s našim materijalima nakon što ugasimo nalog? Čuvaju se još određeno vreme u raznim backup varijantama, ali nikada nećemo saznati ko, kada i na koji način ima pristup tim podacima. Ponekad se prećutno prelazi preko nekih stvari ili se one pišu sitnim slovima u ugovoru pa čovek nije svestan šta potpisuje i šta se događa sa sadržajem koji smo negde emitovali.

Da li onda i kako čovek uopšte može da se izbori s tom ogromnom mašinerijom koja sav naš sadržaj pretvara u sopstveni profit? Verovatno ne, ali ono pomoću čega možemo barem delimično da okrenemo stvari u svoju korist jeste mogućnost izbora. Service provajderi bore se međusobno za što bolju poziciju na tržištu i kontrolom nad sadržajem i jedina pozitivna stvar u toj borbi jeste kvalitet neke usluge koju ćemo mi, kao krajnji korisnici, dobiti. User experience dobija na važnosti. Konačno! Drugim rečima, možemo da biramo da li ćemo, gde i pod kojim uslovima plasirati svoj sadržaj.

Od mnoštva društvenih mreža izabraćemo onu koja najviše odgovara našim afinitetima. Opredelićemo se za onog mobilnog operatora koji nam nudi bržu mrežu, bolju pokrivenost i nižu tarifu za sadržaje koje proizvodimo. Dakle, mogućnost izbora je naš najveći adut u borbi za kvalitetniju uslugu i moramo zadržati monopol nad tom opcijom.

Damir Jović

(Objavljeno u časopisu connect 53)

Budućnost instagramisanja hrane

Pored standarndnog integrisanja raznih gedžeta u naše živote, takođe smo stekli naviku da fotografišemo svaku porciju ili šolju ukusnog napitka. Ovo pametno posuđe, koje kombinuje LED sijalice, dugotrajnost baterjie i molekularnu gastronomiju, pomaže nam da uživamo još bolje u svakom zalogaju, ali i kadru.

Sasvim zanimljiv dizajn, a neki bi rekli i ideja, doprinose vizuelnom dekoru, ali nismo baš sigurni koliko i ukusu hrane.

Iako o ceni nema ni pomena, pretpostavićemo da za ovakvo posuđe u standardnoj kuhinji nema mesta. Tako da maštu sužavamo na prestižne restorane ili ljubitelje neobičnih gedžeta. U svakom slučaju nam (pre)ostaje da se divimo sterilnoj hrani iz daleka.

light-dish-by-designlibero1

light-dish-by-designlibero5 light-dish-by-designlibero4 light-dish-by-designlibero3 light-dish-by-designlibero2

12 tipova Instagram fotografija

Ukoliko često skrolujete vaš Instagram feed, verovatno ste primetili neke tipove fotografija.

Obroci, fotografije sa plaže ili selfiji, najčešći su tipovi na koje se može naići na ovoj mreži. Jedna autorka manga ilustracija uočila je dvanaest tipova i vizuelno ih predstavila.

Neke možete videti ispod, a svih dvanaest na ovom linku.

1390549_654696711218703_177407106_n (1) 1390765_654696784552029_1546413431_n 1461211_654696807885360_1002726261_n