Bez inovacija nema napretka

Američka privredna komora (AmCham) i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu obeležile su Svetski dan zaštite intelektualne svojine skupom tokom koga su predstavljeni podaci o ostvarenom napretku u zaštiti prava intelektualne svojine u Srbiji. Prenosimo nadahnuto obraćanje u kome je ambasador SAD, gospodin Kyle Scott, na tečnom srpskom jeziku, istakao značaj zaštite intelektualne svojine za razvoj inovacija i ukupan ekonomski napredak.

Svetskim danom intelektualne svojine ovim putem  obeležavamo i jubilej Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine koja je osnovana pre 47 godina. Ovo je prilika da razmislimo o vrednosti i uticaju koje kreativnost, domišljatost i inovacije donose u naš život, ali i šta je sve potrebno da bismo sačuvali ove vrednosti za buducnost.

Znam da će neki pomisliti da je intelektualna svojina jedna dosadna birokratska priča o pravilima i regulativi. Još gore, neki misle da samo bogate i velike korporacije imaju koristi od toga. Kao neka životna verzija iz poznate pesme Rej Čarlsa Them That Got ‑ „…Oni koji imaju, dobijaju još više, ali oni koji nemaju nikada neće imati…“

Jednostavno – krađa

Vidimo posledice tog menataliteta u našem svakodnevnom zivotu. Deca u Srbiji ali i deca u Americi su toliko navikla na instant pristup zabavnom sadržaju i aplikacijama na Internetu da uopšte i ne uviđaju moralni problem ukoliko besplatno preuzmu film ili neku pesmu sa nekog Internet sajta.

Kada u Srbiji razgovaram sa ljudima koji su inače veoma ugledni u svojim profesijima, primetio sam, na primer, da im uopste nije problem da mi pričaju o najnovijem filmu koji su pozajmili od prijatelja na DVD‑u, mada se taj film i dalje prikazuje u bioskopima, ili su kupili DVD na buvljaku za malo para, iako dobro znaju da je tako nešto nelegalno.

Prva stvar koju želim da istaknem je: krađa intelektualne svojine je jednostavno – krađa. To nije veština, to nije način da se uštedi, to je pljačka. Druga stvar o kojoj želim da govorim, i koja je jednako netačna, jeste da zaštitom intelektualne svojine mi zapravo štitimo samo bogate i moćne. Daću vam primer iz moje zemlje.

U jednoj studiji iz 2014. godine objavljeno je da je samo prošle godine američki patentni zavod ustanovio da industrija o zaštiti intelektualne svojine zapošljava skoro 28 miliona ljudi. U Americi to znaci da skoro svaki peti radnik izdržava svoju porodicu zahvaljujući poslu  u oblastima koji zavise od zaštite onoga što je njihova intelektualna svojina. I taj broj u Americi raste iz dana u dan, preciznije, za oko 250 hiljada novih radnih mesta godišnje.

I ne samo to, poslovi u sektoru intelektualne svojine znače i još dodatnih 17 miliona drugih poslova koji pružaju usluge ovoj industriji, tj. 28 miliona radnika u industriji i 17 miliona radnika koji zavise od tih industrija. Dakle, ta industrija  je 2014. imala udeo od 6,6 biliona dolara. To su srpski bilioni, ne milijarde (u engleskom jeziku bilion je milijarda, prim.ur.), već bilioni dolara. A u bruto domaćem proizvodu u Americi to je više od 18 procenata ukupnog bruto domaćeg proizvoda moje zemlje.

Možete reći „da, to je Amerika, to je tako u Americi. Ali kako je to u Srbiji?“. Da li je moguće da je SAD daleko odmakla kad je u pitanju važnost zaštite intelektualne svojine? Ali i Srbija takođe brzo napreduje.

Gospodin Vladimir Marić, iz Zavoda za intelektualnu svojinu, nedavno je u „Politici“ pisao da kreativna industrija u Srbiji već podrazumeva 4,6 procenata bruto domaćeg proizvoda. I to je više nego sektor rudarstva u ovoj zemlji i skoro je isto tako veliko kao energetski sektor u Srbiji.

Kako Srbija kreće u Evropsku uniju, ja sam siguran da će taj procenat nastaviti značajno da raste. I Srbija, naravno, ima dugu i poštovanja vrednu istoriju pronalazaštva, od Nikole Tesle, preko Mihajla Pupina, do Pavla Savića. Srbija je dala mnogo svetski priznatih naučnika i pronalazača. Intelektualni kapital ovih pronalazača iz prošlosti i mnogih pronalazača danas, jeste jedna od najvećih prednosti koje Srbija ima, i zato upravo ta oblast može postati važna sila za akumulaciju novih radnih mesta. Zaštita onog  što su pronalazači već otkrili daje podsticaj za budući inovativni rad. I na kraju, ko bi još želeo naporno da radi, da razradi neku ideju ili neki novi proizvod, ukoliko će neko taj proizvod ili tu ideju jednostavno ukrasti?

Pouke prošlosti

I ovde bi trebalo samo pogledati živote Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Tesla je nadaleko priznat kao veliki izumitelj i vizionar. Ali činjenica da svoj rad nije zaštitio, bila je dovoljna da umre u bedi. Pupin je, s druge strane, svesno patentirao svoje izume i postao bogat čovek, koji se, na kraju, odužio svome narodu.

U SAD, kompanije su odavno naučile da je inovacija ključna ako kompanija  želi da ostane konkurentna na globalnom tržištu. Ali investicija u pronalazaštvo je skupa. Upravo zbog toga, naš veliki prioritet jeste zaštita ideja i pretvaranje tih ideja u tržišne proizvode.

Ovo bi bilo nemoguće ukoliko naše kompanije ne bi imale poverenja u pravni sistem koji će efikasno zaštiti njihovu intelektualnu svojinu. Jer ovo je pitanje vladavine prava. Jednu od prvih stvari koje mnoge americke kompanije traže kada razmišljaju o ulaganjima u inostranstvu jeste da njihova intelektualna svojina bude bezbedna u tim zemljama. Intelektualna svojina je njihova najvrednija imovina. A nisu spremni da je izlože rizicima tamo gde takva zaštita ne postoji. I ko bi mogao da im zameri? I zato je zaštita intelektualne svojine ključni element za privlačenje direktnih stranih investicija i za poboljšanje opšte poslovne klime.

Snažan režim zaštite intelektualne svojine je od suštinskog značaja ukoliko zemlja želi da ima ekonomiju koja je bazirana na inovacijama. Danas, 70 procenata proizvoda globalne ekonomije čine usluge, a većina njih zavisi od novih tehnologija koje se razvijaju.

Postoji i direktna veza između zaštite intelektualne svojine i ekonomskog rasta. Zapravo, u izveštaju svetskog ekonomskog foruma navodi se da je više od 20 zemalja sa najstrožom zaštitom intelektualne svojine upravo među prvih 27 zemalja kada govorimo o ekonomskom rastu ili o konkurentnosti. Nasuprot tome, 20 zemalja koje se smatraju najslabijim kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine, nalaze se na dnu ove liste.

Pirat ili zaposlen

Piraterija u jednoj zemlji nije problem samo na makro ekonomskom nivou, ona direktno utiče i na pojedinačne kompanije. Piraterija smanjuje njihove prihode. Ona takodje smanjuje i broj zaposlenih te kompanije, visinu plate i visinu poreza koji ta kompanija može da plati državi. U Srbiji, prema jednoj studiji, smanjenje piraterije za samo jedan procenat može dovesti do 1.200 novih radnih mesta.

I ekonomski razlog za poboljšanje zaštite intelektualne svojine u jednoj zemlji je jasan. Međutim, postoji još jedan važan razlog zbog kojeg bi trebalo da Srbija štiti intelektualnu svojinu. Tako isto štiti svoje potrošače od opasne i defektne robe. Jer su obično među fasifikovanim i piratskim proizvodima lekovi i preparati, automobilski delovi, baterije, produžni kablovi, električni delovi, kozmetički proizvodi i hrana. U Srbiji, kao i u drugim državama, ovi falsifikovani proizvodi predstavljaju veliki rizik za zdravlje i bezbednost srpskog naroda.

Želimo da budemo sigurni da su lekovi koje smo kupili, hrana koju spremamo za svoju porodicu ili nove pločice za kočnice u automobilu originalni proizvodi i da potpuno ispunjavaju svoju namenu.

Na kraju, ne zaboravimo da je krađa intelektualne svojine postala globalni biznis međunarodnih mreža organizovanog kriminala. Ove mreže sve više koriste falsifikovanje i pirateriju kao sredstva niskog rizika i brze zarade, kojom bi finansirali druge ilegalne aktivnosti. Bez snažne zaštite intelektualne svojine, prekršioci zakona prolaze nekažnjeno i ubiraju veliki profit na štetu javnog zdravlja i bezbednosti, kao i na štetu legalnih proizvođača, trgovina i roba.

Primena zaštite prava intelektualne svojine pomaže da se eleminišu izvori finansijske dobiti za organizovani kriminal. I zbog svih tih razloga jačanje režima zaštite intelektualne svojine u Srbiji je važan cilj. To je važno i u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Drago mi je da smo pored kolega iz Vlade Srbije, iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine i verujem da svi želimo da ekonomija u Srbiji napreduje i da se poslovna klima poboljšava, u interesu građana. Primena zaštite prava intelektualne svojine je od kritičnog značaja u postizanju ovih ciljeva. Nadam se da ćemo i dalje sarađivati, kako bismo postavili snažnije temelje za zaštitu intelektualne svojine u Srbiji.

Kyle Scott, ambasador SAD u Srbiji

(Objavljeno u PC#243)

Šta je ideja, a šta autorsko pravo na internetu

Fondacija “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu organizovali su danas konferenciju na temu „Intelektualna svojina i Internet“, na kojoj su bili predstavljeni radovi objavljeni u istoimenom tematskom zborniku.

IntlSvojina2Konferenciju su otvorili prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, Danko Jevtović, direktor RNIDS-a, Nevenka Novaković, v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i prof. dr Dušan Popović, predsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena, a organizovano je i uvodno predavanje advokata Džonatana Koena (Jonathan Cohen), člana Grupe za intelektualnu svojinu u okviru Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN).

Osnovne teme skupa bile su “Nazivi internet domena i žigom zaštićene oznake”, kao i “Autorsko pravo i Internet”, a konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom ICANN-a.
Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslove RNIDS-a, rekao je za medije da je lakša dostupnost informacija svakako jedna od glavnih posledica razvoja Interneta, ali koja je sa sobom donela i jednostavnije načine kršenja prava intelektualne svojine.

“Zakonodavci ne uspevaju da prate dinamiku razvoja Interneta, tako da danas ne postoji neki dovoljno efikasan mehanizam koji bi adekvatno odgovorio na količinu kršenja prava intelektualne svojine na Internetu. Da li je povreda prava učinjena na globalnoj mreži, to samo po sebi ne menja način zaštite, koja se nezavisno od oblika kršenja vrši sudskim putem. Zaštita od takvih oblika kršenja zahteva puno rada ‘na terenu’, sa dosta prepreka, jer je Internet nedefinisano prostranstvo, bez državnih međa kakve postoje u realnom svetu”, dodao je Đukić.

Prof. dr Dušan Popović rekao je tokom konferencije da je intelektualna svojina vrlo širok pojam i da pojedinci i kompanije moraju najpre utvrditi šta zapravo žele da zaštite. “Autorsko pravo je privatno pravo i autori se sami moraju starati o njegovoj zaštiti, a ne čekati da to za njih uradi neko drugi, država… Takođe, građani i poslovni ljudi često ne razumeju da se autorskim pravom ne može zaštititi ideja ili koncept. Ideje su slobodne, a autorsko pravo štiti samo način na koji je ta ideja izražena”, objasnio je Popović.

Posebna vrsta zaštite prava intelektualne svojine, kada se povreda vrši na Internetu, ne postoji. U Srbiji za ovu oblast, stručne poslove i poslove državne uprave, zadužen je Zavod za intelektualnu svojinu. Što se tiče regulative, Srbija prati svetske i evropske tokove zaštite intelektualne svojine i na celovit način uređuje sve oblasti koje tu spadaju, a jedan od zakona koji uređuje ovu oblast je i Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Domaća pravila za rešavanje domenskih sporova usklađena su sa pravilima koja je razvio ICANN. Njihovom primenom se omogućava nosiocima zaštićenih žigova da u efikasnom postupku, koji traje oko dva meseca, preuzmu registraciju naziva domena od sajberskvotera i domejnera, tj. lica koja su nesavesno registrovala naziv domena koji je istovetan ili sličan tuđoj robnoj marki.
Za više informacija posetite sajt RNIDS-a.

69 posto instaliranog softvera falsifikat

Povodom svetskog dana intelektualne svojine, 27. aprila, u Privrednoj komori Srbije organizovana je konferencija Srbija na svetskoj mapi, koja ima za temu sprovođenje prava intelektualne svojine u Srbiji.

pks

Prema podacima koji su izneti na konferenciji, u Srbiji čak 69 posto instaliranog softvera nema odgovarajuće licence, podaci su Poslovnog softverskog saveza. Vrednost ovog piratskog softvera procenjuje se na 70 miliona dolara.

Softver nije jedini problem, kada je o povredi prava intelektualne svojine reč. Uprava carina je tokom prošle godine zadržala više od 160 hiljada falsifikovanih delova za mobilne telefone.

Konferenciju je otvorio Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, koji je rekao da Srbija ima dugu tradiciju borbe za zaštitu intelektualne svojine. čemu svedoči i činjenica da se ove godine obeležava 95 godina od osnivanja Zavoda za zaštitu intelektualen svojine, ali da trenutnim niovoom borbe protiv piraterije ne možemo biti potpuno zadovoljno.

On je dodao i da je potreba puna primena zakona iz ove oblasti, ali i pozdravio delatnosti koje Vlada sprovodi u ovom pravcu.

Obeležen Svetski dan intelektualne svojine

U prostorijama Američke privredne komore danas je konferencijom obeležen Svetski dan zaštite intelektualne svojine, koji se inače obeležava 26. aprila.

amchamIzvršna direktorka AmChama, Maja Piščević, na početku konferencije podsetila je na činjenicu da se za zaštitu intelektualne svojine bore već deset godina, a rukovodilac IPR grupe, Komiteta za borbz protiv sive ekonomije AmChama, Dragomir Kojić, izneo je podatak da je rezultat te borbe između ostalog i pad stope piraterije u Srbiji.

Prema nezvaničnim podacima koje je on izneo, očekuje se pad stope piraterije od 5 posto u odnosu na 2011. godinu, kada je iznostila 72 procenata, dok je, kada je AmCham krenuo u borbu, pre deset godina, ona bila 82 posto.

Na konferenciji je govorio i ambasador SAD u Srbiji, Majkl Kirbi, koji je istakao važnost borbe za zaštitu intelektualnih prava kao jedinog pravog osnova za napredovanje i inovacije.

On je rekao i da se upravo zemlje koje se najuspešnije bore sa ovim problemom nalaze na listi zemalja sa najuspešnijom ekonomijom, a pozivajući se na primer svoje matične zemlje.

Kirbi je izneo i podatak da smanjenje stope piraterije od 1 posto indirektno dovodi do otvaranja 1.200 novih radnih mesta, te da se time otvara prostor za nova zaposlenja ukoliko imamo na umu da je evropski prosek stopa od 35 posto, kojem Srbija treba da teži.

 

Održana 10. Konferencija o zaštiti intelektualne svojine

I ove godine Američka privredna komora u Srbiji održala je konferenciju na temu zaštite prava intelektualne svojine.

Deseta po redu konferencija održana je danas u Aranđelovcu, a predstavljeni su primeri iz prakse u borbi protiv zloupotrebe intelektualne svojine iz Srbije i regiona.

Zaključak panela koji je za temu imao regionalna iskustva bio je da se saradnja u oblasti zaštite prava intelektualne svojine mora odvijati među državama.

Kao pozitivan primer istaknuta je kampanja na temu zaštite intelektualne svojine koja je sprovedena u Bosni i Hercegovini, namenjena mlađoj populaciji, a u kojoj su aktivno učestvovali srednjoškolci, zatim primer iz Makedonije gde postoji posebno koordinaciono telo za intelektualnu svojinu pri vladi u kome se babe predstavnici institucija koje se bave ovim pitanjem, a po čemu je Makedonija jedinstvena u regionu.

Na primeru iz Slovenije, gde se u jednom okružnom sudu u Ljubljani rešavaju sva pitanja vezana za intelektualnu svojinu, govorilo se o prednostima specijalizovanih i dodatno obučenih sudija koji bi se bavili ovim pitanjima.

Problemi sa kojima se susreću sve zemlje u regionu su nedovoljno efikasna i specijalizovana sudska zaštita, nizak nivo koordinacije između različitih institucija koje štite intelektualnu svojinu, nizak nivo svesti o posledicama kršenja prava intelektualne svojine i često neusaglašenost mnoštva zakona koji regulišu ovu oblast.

Što se trenutnog stanja u Srbiji tiče, na konferenciji je danas saopšteno da je Poreska uprava izvršila do sada 700 kontrola privrednih subjekata, te da je ukupno prekontrolisano 42 hiljade računara, a da je 60 posto bilo nelegalno. U narednom periodu radiće se i na sistemima daljinske kontrole, rekao je Saša Dulić, pomoćnik direktora PU za razvoj i računarsku podršku.

Iz Uprave carina rečeno je da je ove godine bilo organizovano oko pedeset uništenja robe, za razliku od par uništenja godišnje, kako je bilo u početku, kada je ova institucija time počela da se bavi.

Ispred MUP-a Srbije govorio je načelnik odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala koji je istakao važnost proaktivnog pristupa, te da bi upornost u borbi protiv piraterije trebalo da bude podjednaka kao upornost onih koji krše prava intelektualne svojine.

Uprkos postojećim problemima, intelektualna svojima i njena zaštita na znatno višem su nivou nego 2004. godine, zaključio je Miloš Blagojević, predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore, kada je ovaj Odbor počeo sa radom.

„Implementacija usvojenih zakona još nije na zadovoljavajućem nivou i neophodna su znatna poboljšanja. Izgubljeni prihod od kršenja prava intelektualne svojine u sebi sadrži komponentu poreza, pa je na gubitku i država. S druge strane, nizak stepen zaštite prava intelektualne svojine ne deluje stimulativno na postojeće ali i buduće strane investitore, jer je mnogim kompanijama intelektualna svojina upravo najveća vrednost“, istakao je Blagojević.

Na svečanom otvaranju ovogodišnje konferencije, u sredu, 5. decembra, govorio je i ministar pravde, Nikola Selaković, kao i šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Vinsent Dežer.

Selaković je rekao da je Ministarstvo svesno nasleđenih problema i da ra radi na njihovom otklanjanju.

“Svesni smo da zbog obimnosti posla, a relativno malog broja predmeta iz ove oblasti u odnosu na ostale, sudije najčešće nemaju mogućnosti da se detaljnije upoznaju sa materijom intelektualne svojine, koja je po svojoj prirodi izuzetno složena i zasebna, što utiče na kaznenu politiku, kvalitet i efikasnost samog postupka. Uzimajući u obzir specifičnu materiju koju pokriva pravo intelektualne svojine, kao i sve veću zastupljenost novih tehnologija u ovim predmetima, sve više se ukazuje potreba za svojevrsnom specijalizacijom sudova i sudija za ovakve predmete.”, izjavio je Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave Republike Srbije.

„Poštovanje prava intelektualne svojine neophodno je za inovacije i samim tim ključno za ekonomski razvoj. Sprovođenje ovih prava u Srbiji se može unaprediti jačanjem koordinacije između državnih institucija, uključujući ekonomske činioce u prevenciji falsifikovanja i piraterije i specijalizacije tužilaca, sudija i sudskih izvršitelja“ izjavio je Vinsent Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.

Na svečanom otvaranju govorial je i Earl Lee Litzenberger, otpravnik poslova ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, ali i producent, glumac i režiser Dragan Bjelogrlić.

Srbija snizila stopu softverske piraterije za dva odsto

AMCHAM-BSA-IDCU Srbiji je tokom 2011. godine snižena stopa softverske piraterije za dva procenta, rezultat je osme godišnje studije o softverskoj pirateriji. Predstavljajući rezultate studije, koju objavljuje Business Software Alliance (BSA), a koju priprema renomirana međunarodna kompanija IDC, predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore u Srbiji, Miloš Blagojević, rekao je da je Srbija jedna od 10 u svetu koje su postigle ovako dobar rezultat.

„Kada govorimo o neposrednim efektima, važno je istaći da je ovo umanjenje stope softverske piraterije najviše uticalo na IT industriju. Zbog sniženja stope piraterije, domaća softverska industrija zabeležila je rast od 1,5%, a promet cele grane uvećan je za 24 miliona evra. Pored toga, zabeleženo je i 3,5 miliona evra direktnih budžetskih prihoda, kao i otvaranje 200 novih radnih mesta u IT sektoru“, kaže Blagojević.

Predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine u AmCham-u konstatovao je da je zakonski okvir u ovoj oblasti dobar i u velikoj meri usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije. Ipak, primena zakona iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine nije na adekvatnom nivou, što rezultira još uvek visokim stopama piraterije. „I pored toga što stopa piraterizovanog softvera i dalje visoka u Srbiji i iznosi 72%, prošlogodišnje umanjenje procenta predstavlja pozitivan trend i govori o dobrom smeru u kome se kreće uvođenje najboljih praksi u ovoj oblasti. Tu je posebno važno naglasiti osnivanje i rad Jedinice za kontrolu legalnosti softvera u okviru Poreske uprave, čime se uspostavio mehanizam kontrole koji je očigledno doprineo boljitku u ovoj oblasti“, zaključio je Blagojević.

IDC studija predstavlja najreprezentativnije istraživanje softverske piraterije koje obuhvata rezultate iz 112 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju. Za poslednjih osam godina, od kako se sprovodi ovo istraživanje, rezultati studije korišćeni su kao svojevrsna lična karta zemlje u oblasti zaštite intelektualne svojine u domenu softvera, od strane poslovne zajednice, državnih organa, ali i Evropske unije. Rezultati studije za 2011. godinu mogu se pronaći na adresi www.bsa.org.


Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) predstavlja 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su ukupno u Srbiji investirale preko devet milijardi evra. Misija Američke privredne komore u Srbiji jeste da promoviše najbolja američka poslovna iskustva, vrednosti i odgovorno partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, koje vodi ka ekonomskom razvoju kroz trgovinu i investicije.

AmCham-ov Odbor za zaštitu prava intelektualne svojine se za osam godina postojanja aktivno angažovao na unapređenju i kompletiranju pravnog okvira kojim se reguliše oblast intelektualne svojine, kao i na jačanju kapaciteta zaposlenih u organima za sprovođenje ovih propisa.

AmCham Serbia

3 EU zemlje skinute s SAD liste pirata

SAD su uklonile Češku, Mađarsku i Poljsku s liste zemalja koje ne poštuju intelektualno vlasništvo, nakon što su vlasti tih zemalja uložile puno napora radi smanjenja stope piraterije.

United States Trade Representative, SAD agencija koja predsedniku države predlaže poteze vezane za trgovačke odnose, objavila je godišnji izveštaj Special 301 koji se bavi poštovanjem intelektualne svojine u zemljama koje su ovoj agenciji interesantne.

U izveštaju za 2010. godinu pažnju je privuklo to što su tri države članice Evropske unije sa spiska izbrisane. Naime, Češka, Mađarska i Poljska su se trudile da suzbiju pirateriju i poboljšaju poštovanje intelektualne svojine i to učinile u dovoljnoj meri da budu prepoznate kao zemlje koje zadovoljavaju standarde SAD.

Ipak, to ne znači da neke zemlje EU nisu na listi. Među 42 zemlje koje izveštaj Special 301 obuhvata nalaze se i Finska, Grčka, Italija, Rumunija i Španije.

Zemlje bivše Jugoslavije nisu pomenute u izveštaju. To znači ili da standarde ispunjavaju na odgovarajući način ili da još uvek nisu dovoljno interesantni (potencijalni) trgovački partneri.

Izveštaj za 2010. godinu preuzmite odavde.

Izvor: EU Observer