Koraci do dobrog internet sajta

Neki bi samo da ih dizajniraju, neki bi samo da ih programiraju… A ti internet sajtovi, da bi bili oni pravi, zaslužuju i da neko razmišlja o njihovom konceptu i sadržaju…

Krajem devedesetih godina prošlog veka, jedan poznanik me je, znajući da se bavim „tim Internetom“, pitao da mu napravim internet sajt za njegovu firmu. Moje pitanje njemu je glasilo: „Dobro, može, nego da li imate i neke tekstove, fotografije… nešto što ćemo da stavimo na taj sajt?“. Odgovor je bio epohalan: „Ma, pusti to, čoveče, napravi nam sajt!“.

Zvuči čudno, ali i danas postoje ljudi koji ne shvataju od čega se sastoje internet sajtovi i od čega počinje rad na na izradi sajta. A sajtovi su oduvek bili (i biće) sastavljeni od tri komponente: sadržaja, dizajna i tehnologije. Broj, vrsta i obim sadržaja se uvećavao u poslednje dve decenije, modernizovao se i ulepšavao dizajn, menjale se tehnologije programiranja i složenost funkcionisanja sajtova. Ipak, i danas, a i ubuduće, prvi korak u radu na bilo kom sajtu je osmišljavanje njegovog koncepta.

Koncept, pa sve ostalo…

Koncept internet sajta utiče na sve njegove pominjane tri komponente i daje odgovore na brojna pitanja, a dva najvažnija su: koja je namena sajta i kojim ciljnim publikama se obraća? Iz toga proizilazi i šta sve treba ili ne treba da se pojavi na sajtu, kao i kako da se to na njemu rasporedi. Mora da se zna i šta se od posetilaca očekuje da urade na sajtu, to jest kakvi su željeni efekti postojanja sajta – promocija, prodaja, prijavljivanje, podrška ili nešto peto. Odgovori na ova pitanja govore kako sve to treba da izgleda i da funkcioniše.

Kroz koncept se definiše struktura sajta i raspored sadržaja po odeljcima sajta i web stranama, što daje i način navigacije i broj nivoa navigacije kroz sajt. Ciljna publika i ciljano tržište utiču na to da li će sajt da bude na nacionalnom internet domenu (kao što su .RS i .СРБ) ili generičkom domenu (.COM i drugi). Potrebe i mogućnosti vlasnika sajta definišu i da li je možda potrebno više naziva internet domena, radi potpune zaštite internet identiteta.

Ako postoji više jezičkih verzija sajta, namenjenih tržištima u različitim državama, svaki od jezika zaslužuje poseban sajt na adekvatnom nacionalnom internet domenu. Iz koncepta proizilaze i potrebne funkcionalnosti sajta, koje su i zahtev za kreatore sadržaja, dizajnere i programere, čime utiču na izbor adekvatnog proizvođača budućeg internet sajta.

Sadržaj – posetioci ga traže, a Google pretražuje

Presudan element za uspeh bilo kog sajta je sadržaj, koji mora da bude prilagođen i ljudima i pretraživačima. Sadržaj koji je primeren posetiocima, logično strukturiran i redovno ažuriran, je ono zbog čega posetioci dolaze na sajt, vraćaju mu se i preporučuju ga drugima. Takođe, sadržaj je ono što Gugl pretražuje, tako da se SEO najviše zasniva na optimizaciji sadržaja sajta. Profesionalno napisane tekstove, sa pravilno raspoređenim ključnim rečima, vole i posetioci i pretraživačka mašinerija. A ta mašinerija u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima koji su na nacionalnim internet domenima, jer u 97% pretraga preko Gugla korisnici, logično, traže sajtove namenjene lokalnom tržištu, što važi za bilo koju zemlju na svetu, pa i Srbiju.

Dobar internet sadržaj mora da bude formatizovan na pravi način i povezan internim i eksternim linkovima, ali i optimizovan za deljenje kroz društvene medije. Pored tekstova, i svi ostali sadržaji na sajtu (ilustracije, multimedija, personalizovani i interaktivni sadržaji) imaju posebne standarde za pravilnu optimizaciju za objavljivanje na sajtu, što podrazumeva korišćenje formata datoteka koje najviše odgovaraju posetiocima, uz zadržavanje željenog kvaliteta sadržaja. Na primer, nije svejedno da li je neka fotografija na sajtu GIF, JPG ili PNG, jer odluka o vrsti fajla nosi brojne posledice vezane za stepen i način kompresije i direktno se odražava na kvalitet prikaza i veličinu fajla.

A kada posetioci vide i pročitaju to što je na sajtu, skoro svi vlasnici sajtova žele da nekako i komuniciraju sa njima. Osnovni način poslovne internet komunikacije je, i dalje, adresa elektronske pošte. Bilo bi neozbiljno da ona ne bude na sopstvenom internet domenu, na kome je i adresa sajta.

Dizajn prilagodljiv svakom sokoćalu

Dizajn internet sajta može da se reši na najmanje dva načina: kupovinom (ili besplatnim preuzimanjem) gotovih tema – dizajn šablona, ili namenski kreiranim, originalnim dizajnom. Ovo drugo je naravno skuplje, duže traje, ali i više daje u smislu prilagođenosti potrebama i navikama ciljnih javnosti, a taj jedinstven vizuelni identitet je i ono što ga izdvaja od ostalih sajtova. Ključni zahtev savremenog dizajniranja sajtova je da to bude responsive web design, onaj koji se prilagođava za prikazivanje na različitim veličinama monitora i ekrana, na desktop i tablet računarima i pametnim telefonima, jer udeo pregledanja sajtova na mobilnim uređajima je odavno prešao 50%.

Rad na dizajnu sajta počinje definisanjem okvirnog izgleda web strana i sistema navigacije, u skladu sa usvojenim konceptom, strukturom i sadržajem. Dizajner mora da brine i o grafičkim standardima naručioca, traženim funkcionalnostima sajta i drugim posebnim zahtevima interfejsa. Posle usvajanja vizuelnog identiteta sajta u formi slika, prelazi se na njegovu implementaciju kroz kodiranje HTML‑a i CSS‑a i kreiranje šablona za potreban broj različitih web strana.

Tehnologija koja pokreće sajt

I sam naziv – Content Management System (CMS), potvrđuje da je suština svakog sajta sadržaj kojim taj sistem upravlja. CMS može da bude baziran na open source, custom i drugim rešenjima. Popularna open source rešenja su WordPress, Joomla i Drupal, a koje je pravo rešenje zavisi od potreba i mogućnosti vlasnika budućeg sajta. Od savremenog CMS‑a se očekuje da potpuno podržava, između ostalog, SEO tagovanje i SEO Friendly URL adrese, WYSIWYG editor za lako i brzo formatiranje sadržaja, različite formate ilustracija i multimedije, analitiku posećenosti sajta…

Dok se sajt programira, treba da bude na nekoj skrivenoj, radnoj internet adresi, tipa test.domen.rs. Na toj adresi se obavlja i integracija dizajna u CMS, unošenje sadržaja u CMS, provera svih funkcionalnosti sajta, provera ispravnosti HTML‑a i CSS‑a, provera unetog sadržaja i SEO elemenata i otklanjanje uočenih problema. Pre prebacivanja sa te razvojne na glavnu hosting lokaciju, obavi se zaštita hostinga i CMS‑a od neželjenog pristupa – i sajt je spreman za posetioce.

Hosting – kuća za sajt i e‑poštu

Odabir pravog hosting provajdera i nivoa hosting usluge su presudni za život sajta. Najjednostavniji hosting paket zadovoljiće potrebe 90% vlasnika sajtova. Osim veličine hosting prostora, bitan je i dozvoljeni mesečni protok, ali i vreme dostupnosti servera. Bezbednost hostinga i samog sajta takođe nije zanemariva, a posebno su dragocene dnevne sigurnosne kopije sajta i 24/7 tehnička podrška. Osim broja internet domena koji mogu da se „ugoste“ na hostingu, važna je mogućnost otvaranja više e‑mail adresa pod tim sopstvenim domenima.

Lazar Bošković

(Objavljeno u PC#240)

Smisli domen i osvoji gedžet

Od 19. novembra do 16. decembra Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) organizuje onlajn takmičenje za sve sadašnje i buduće korisnike nacionalnih internet domena, pod nazivom “Smisli domen i osvoji gedžet!”.

Smisli domen Print_1600x1200_300dpi_latinica

Autori izabranih kreativnih predloga dobijaju deset nagrada, zgodnih za svakodnevno korišćenje Interneta, a istovremeno imaju i onlajn edukaciju za pravilno korišćenje .RS i .СРБ domena. Dodeljuju se jedna prva, dve druge, tri treće i četiri utešne nagrade, ukupno jedan laptop i devet tableta.

Potrebno je samo da na sajtu na adresi smisli.domen.rs i смисли.домен.срб, kao i preko Fejsbuk aplikacije na RNIDS-ovoj stranici, daju kreativne predloge upotrebe nacionalnih internet domena .RS i .СРБ, za izmišljene internet projekte ili one koje bi u budućnosti hteli sami zaista i da realizuju.

Kreativno i edukativno onlajn takmičenje “Smisli domen i osvoji gedžet!” se odvija u tri osnovna koraka.

Najpre treba da se smisli zanimljiv, a još uvek slobodan naziv .RS i/ili .СРБ domena, kao dobra ideja za posao, život ili zabavu koja zaslužuje da bude zaštićena sopstvenim internet domenom. Potom korisnik treba da prijavi svoj predlog naziva domena, preko sajta ili Fejsbuk aplikacije, i pri tom predloži i naslov budućeg sajta na tom domenu, da kratak opis čemu je sajt namenjen, kao i neku simpatičnu sliku koja sve to ilustruje. Naravno, korisnik odmah potom može i da registruje naziv domena koji je smislio, da to ne bi neko drugi pre njega uradio.

Po završetku onlajn takmičenja, Žiri RNIDS-a će, na osnovu svojih i glasova posetilaca sajta, odlučiti koji su predlozi bili najkreativniji, a njihovi autori će dobiti vredne nagrade, korisne za svakodnevno korišćenje Interneta.

Dajte pravu šansu svom biznisu

Mislite da je ovo izmišljeni dijalog? Nije. Stižu generacije koje ne pamte vreme pre Interneta. Za njih se nešto nije desilo ako se nije pojavilo na Facebook-u ili Twitter‑u, ne postoji ako ne može da se nađe na Google-u. Za njih je taj virtuelni svet bar podjednako realan kao i ovaj, s ove strane ekrana.

rnids2

Ako ste poslovan čovek, makar u najširem smislu te reči, onda imate neke svoje poslovne ideje, aktivnosti i planove. Vi imate nešto sada ali i još puno toga što tek treba da bude. U 21. veku sve manje toga moći će da se desi bez Interneta. Stoga, dajte pravu šansu svom biznisu i uključite na pravi način Internet u njegovu budućnost.

Ako imate neku ideju, zaštitite je na vreme – ako je iole dobra, zaslužuje da ima svoj domen, svoju „katastarsku parcelu“ na Internetu, na kojoj ćete kasnije možda nešto da gradite, ili nećete, ali je taj „plac“, to „parče Interneta“ vaše. Na istu ideju može da dođe i neko drugi, ona može i da se ukrade, ali naziv domena ne može, on ima samo jednog korisnika. Kada ga registrujete – on je samo vaš.

Ako ste na Internetu već prisutni sa svojim biznisom, na svom domenu, razmislite da li bi trebalo da budete još prisutniji. Naime, ako imate više od jedne usluge ili proizvoda (koji se ne zove isto kao i vaša firma), vama treba više od jednog domena.

Naravno da na Internetu treba zaštititi naziv svoje firme, ali treba zaštititi i nazive svojih usluga i proizvoda, a naročito brendova, ako je neki od proizvoda to postao. Brendovi se dugo i mukotrpno stvaraju i ogromna je greška ako ih ne zaštitite na Internetu registracijom adekvatnog naziva domena. Često i vrlo skupa. Kao što „svaki paradajz želi da postane kečap“ (što tvrdi jedna reklama), svaka usluga i svaki proizvod žele da postanu brend. A kad postanu brendovi, odgovarajući nazivi domena biće im vrlo bitni. Ako ih na vreme niste registrovali, mogu vam biti jako skupi (troškovi arbitražnog postupka oko domena koštaju od 2000 evra pa naviše) ili čak i nedostižni, sve zavisi od toga ko ih je registrovao (domejneri, vaša konkurencija…) i zašto.

Ne morate na svakom domenu obavezno da imate sajt, mogu svi oni da upućuju na jedan, dok se ne steknu uslovi za izradu više njih, ali treba da imate domen. Za svaku uslugu i svaki proizvod koji su bitni za vaše poslovanje. Pritom, vodite računa o tome da vama bitni domeni budu zaista vaši – ako neko registruje u vaše ime, može se desiti da on taj naziv domena, umesto na vas, registruje na sebe. A onda ćete celu svoju Internet egzistenciju bazirati na domenu koji, u stvari, nije vaš.

Posebno dobar (i koristan) vid prisustva na Internetu jeste Internet prodavnica. Ona radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini, svakom posetiocu pruža sve potrebne informacije i – donosi pare. I dok spavate. U svakom odnosu kupca i prodavca važno je poverenje, pa tako i ovde.

Kupcu je bitno da Internet prodavac zaista postoji, da on nije neko ko je tu samo zato da mu uzme pare i nestane. Stoga mu nije svejedno da li je prodavnica na domenu koji može da registruje bilo ko, bez ikakve realne identifikacije (kao što su .COM i slične), ili na .RS i .СРБ, koje ne mogu da registruju neidentifikovane firme ili pojedinci. Zato prodavnica na nacionalnom domenu srpskom kupcu uliva više poverenja, a uz to mu saopštava i da je namenjena upravo njemu i da su proizvodi i usluge njemu prilagođeni. Takav pristup voli i Google koji preporučuje da se za prisustvo na nacionalnom tržištu koriste nacionalni domeni te zemlje. Google vodi računa o tome i u rezultatima pretrage daje prednost upravo sajtovima na lokalnim, nacionalnim Internet domenima, kakvi su u Srbiji .RS i .СРБ.

Google-ov odnos prema nacionalnim domenima nije nikakva tajna, on o tome javno piše na svojim sajtovima. Zbog toga sve velike svetske kompanije registruju posebne, nacionalne domene, za svaku od zemalja u kojoj posluju. Veliki nisu slučajno veliki.

Predrag Milićević

(Objavljeno u časopisu PC#213)

Za godinu dana 6800 .СРБ domena

Pre tačno godinu dana, 27. januara 2012. godine, počela je registracija drugog nacionalnog domena – .СРБ.

SRB-visualZa godinu dana registrovano je 6800 ćiriličkih domena, saopšteno je iz Registra nacionalnog domena Srbije.

Slobodnа registrаcijа .СРБ domenа počelа je 1. аvgustа 2012. i od svi zaintersovani mogu registrovati svoj domen na ćirilici.

Iz RNIDS-a podsećaju da su određeni tehnički problemi, koji su postojаli u trenutku pojаve .СРБ domenа, u međuvremenu su otklonjeni, te da je, na primer Firefox omogućio isprаvаn prikаz ćiriličkih .СРБ domenа i zvаnično objаvio dа je tа greškа u njihovom progrаmu isprаvljenа.

Detaljnije o domaćem ćiriličnom domenu možete pronaći na adresi њњњ.срб.

Kompromitovani domeni registra NINET Company

Sinoć, 4. 12. 2012. godine, u periodu od 22:52 do 23:39 časa, izvršena je neovlašćena promena u bazi podataka adresa za 106 internet domena za koje je nadležan ovlašćeni registar „NINET Company d.o.o.“, saopštio je danas RNIDS.

RNIDS je odmah po otkrivanju neovlašćenih promena blokirao pristup bazi od strane „NINET Company d.o.o.“, a u toku je vraćanje ispravnih NS zapisa.

Korišćenjem sigurnosnih propusta u sistemu „NINET Company d.o.o.“ i činjenice da je ovlašćeni registar mimo dogovora sa RNIDS-om omogućio neovlašćenu upotrebu softvera za registraciju .rs i .srb domena trećim licima, hakeri su izvršli promenu NS zapisa, uglavnom za nazive domena velikih svetskih kompanija registrovanih preko „NINET Company d.o.o.“, navodi se u saopštenju RNIDS-a.

Korisnicni drugih ovlašćenih registara nisu bili ugroženi.

Preko kompanije NINET registrovani su .rs domeni raznih stranih firmi, među kojima je i google.rs, koji nije bio dostupan rano jutros.

Sajt Sex.com prodat za 8,2 miliona funti

article-1322559-0BB5B56A000005DC-242_468x331 Internet domen sex.com prodat je za $13 miliona (£8.2m). Popularni domen je bivši vlasnik, Escomm LLC, pustio u prodaju jula 2010. i to zbog bankrota.

Kupac koji je dao najvišu ponudu i koji je novi vlasnik domena je Clover Holdings, kompanija sa Karipskih ostrva.

Cena po kojoj je sajt prodat je među najvišim ikada plaćenim za internet domen. Inače, u trci je bilo 12 zainteresovanih kupaca.

Najviša cena po kojoj je ikad prodat jedan sajt bila je 16 miliona dolara. To je cena po kojoj je QuinStreet kupio insure.com, 1999. godine.

Sajt sex.com je prvi registrovao Gary Kremen, vlasnik sajta match.com, i to 1994. godine.

U međuvremenu, domen je jednom bio i hakovan, od strane izvesnog Stephen Cohen-a, nakon čega je usledio dugotrajan sudski proces. Na kraju, Cohen je kažnjen zatvorom i novčanom kaznom od 65 miliona dolara za krađu imena domena.
Izvor: Daily Mail