Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

Twitter i dalje pravi gubitke, broj korisnika stagnira

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, gubitak Twitter-a iznosio je u drugom tromesečju 116,5 miliona dolara, dok je godinu dana ranije bio 107 miliona. Ta kompanija, inače, nikada nije zabeležila kvartalnu dobit. Broj korisnika Twitter-a ostao je u drugom tromesečju nepromenjen u odnosu na prethodno, dok je gubitak te društvene mreže povećan na godišnjem nivou zbog pada prihoda.

Ukupni prihodi Twitter-a iznosili su u proteklom kvartalu 574 miliona dolara, što je 4,7% manje nego godinu dana ranije, pri čemu su prihodi od oglašavanja pali za 8%, na 489 miliona dolara. Kako su poslovni rezultati kompanije slabiji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Twitter-a pala je oko 5%.

S druge strane, broj aktivnih korisnika Twitter-a u Srbiji kreće se između 150 i 200 hiljada prema podacima iz 2015. Što bi značilo da se, u odnosu na broj stanovnika i broj aktivnih korisnika, Twitter dvostruko više koristi u Srbiji nego u Engleskoj, na primer.

Inače, ulagače je zabrinuo i spori rast broja aktivnih mesečnih korisnika Twitter-a. U proteklom tromesečju bilo ih je 328 miliona, kao i u prethodnom kvartalu. To je, doduše, 5% više nego godinu dana ranije, ali stagnacija na kvartalnom nivou pokazuje da popularnost te društvene mreže ne raste.

Twitter, koji korisnicima omogućava slanje poruka od 140 znakova, među najpoznatijim je društvenim mrežama u svetu, a koriste ga političari, mnoge poznate ličnosti s filmske i muzičke scene, aktivisti…

Međutim, ta kompanija ne uspeva da raste tako brzo kao Facebook, najveća društvena mreža u svetu s otprilike dve milijarde korisnika. Neki analitičari su očekivali da će učestalo objavljivanje poruka novog američkog predsednika Donalda Trump-a na Twitter-u pozitivno uticati na finansijske rezultate te društvene mreže, ali to se nije dogodilo.

Uprkos slabijim poslovnim rezultatima nego što su analitičari očekivali, Jack Dorsey, izvršni direktor i suvlasnik Twitter-a, i dalje je optimističan. “Ohrabreni smo napretkom i fokusirani na pozicioniranje Twitter-a kao najboljeg mesta za praćenje i deljenje onoga što se događa, gde možete videti svaku stranu i perspektivu”, poručio je u izveštaju Jack Dorsey.

Kada je reč o broju korisnika interneta i društvenih mreža na teritorije ex-Yu, svetski poznata marketinška agencija, We Are Social, poslednjih godina objavljuje sveobuhvatan izveštaj o obimu upotrebe digitalnih tehnologija, kao i trendovima koji ih prate. 

Prema podacima za 2016. godinu, najveću Internet penetraciju ima Kosovo, kao zemlja u kojoj 81% populacije aktivno koristi Internet, a prate je Hrvatska (75%) i Slovenija (73%). Najmanji broj korisnika Interneta u odnosu na broj stanovnika ima Srbija sa 4,73 miliona, odnosno 54% ukupne populacije. Crna Gora ostvaruje prosečnu vrednost, ali zato prednjači u svim ostalim parametrima. (!)

Crna Gora ima 381,8 hiljada aktivnih korisnika društvenih mreža, što u odnosu na njenu populaciju iznosi 51%. Na drugom i trećem mestu se nalaze Makedonija, sa 48% i Bosna i Hercegovina sa 42%. Najmanje zaljubljenika u društvene mreže ima Kosovo.

Kada se radi o korisnicima mobilne telefonije, ostvarili smo rekordan procenat od 162%, odnosno skoro dve kartice po stanovniku. Zatim slede Hrvatska sa 120% i Makedonija sa 114%.

Ipak, možda najbolji pokazatelj koliko koristimo pametne telefone za komunikaciju putem Interneta jeste podatak da na nivou prostora bivše Jugoslavije, jedna trećina nas koristi pametne telefone za pristup društvenim mrežama. U slučaju Crne Gore, 42% pristupa društvenim mrežama preko telefona, dok je to u slučaju Kosova, 26%.

Ono što možemo da primetimo jeste da su vrednosti penetracije novih tehnologija ovih zemalja viši u odnosu na cifre iskazane na globalnom nivou, pri čemu se Crna Gora posebno ističe.

Izvor: SEEbiz, Digitalizuj.Me

YouTube Go za Nollywood i korisnike sa sporim internetom

U svoju prvu posetu Nigeriji, Sundar Pichai, izvršni direktor Google-a, nije otišao praznih ruku. Na konferenciji ‘Google za Nigeriju’ je, zajedno sa drugim proizvodima, predstavio i YouTube Go, verziju za korisnike sa sporim internetom. Ova platforma će dozvoljavati korisnicima da skidaju sadržaje ako im internet konekcija ne dozvoljava direktan stream.

 

Nigerijski video sadržaji, u kojima prednjači nolivudska filmska industrija, te ‘Afrobeats’ pop produkcija, su prilično popularni, ali spora i skupa internet konekcija većinu Nigerijaca primorava da ove sadržaje gledaju na radnom mestu, gde je internet veza nešto bolja.

YouTube Go će najviše pomoći rastućoj nigerijskoj filmskoj industriji, budući da je u aprilu 2017. godine romantična komedija Svadbena zabava (The Wedding Party) postala prvi nigerijski film, koji je zaradio preko 400 miliona naira (1,3 miliona dolara). Samo u 2016. godini nolivudske blagajne su zajedno ostvarile 3,5 milijardi naira (11,5 miliona dolara) od čega je 30% karata prodato za domaće filmove. Za jednog ljubitelja Holivuda ove brojke izgledaju sitne, ali za rastući filmski biznis koji je ponikao iz neobuzdane praterije diskova i razrušene ekonomije, ovo je zaista veliki iskorak.

Važan aspekt ovih filmskih ostvarenja često je zanemarivan prilikom objašnjavanja njihovog uticaja na širu panafričku dijasporu. Neki nolivudski filmovi prikazuju stvaran život u Nigeriji, njegovu lepu i ružnu stranu. Međutim, isto kao i u Holivudu, mnogi filmovi osvetljavaju život više srednje klase, što je aspekt života koji se retko da se može vidi u Africi. Velike kuće sa slugama, vozači raznih skupih automobila, glamurozna moda i preterano dramatizovana priča privlače gledaoce širom Afrike, pa čak i sa udaljenih Kariba. YouTube Go će dodatno pospešiti širenje ovakvih sadržaja, te omogućiti proizvodnju novih, koji bi mogli da budu specijalno namenjeni internet publici.

Izvor: qz.com

Čovek koji je predvideo internet

Herbert Marshall McLuhan poznat je po tome što je predvideo neke najneverovatnije stvari dvadesetog veka. Filozof i vodeći mislilac svog vremena, razmišljao je o onome što danas poznajemo kao Internet 35 godina pre nego što se ostvarilo. Na dan koji bi značio njegov 106. rođendan, 21. jul, Google Doodle mu je odao počast.

McLuhan se proslavio šezdesetih godina prošlog veka kao teoretičar medija, te kao tvorac termina “globalno selo”, koji je predstavljao tadašnju viziju onoga što će kasnije postati Internet erom.

Njegove teorije smatrane su kontroverznim u akademskim krugovima tokom sedamdesetih, i posle njegove smrti – osamdesetih godina prošlog veka. Onda je 1989. godine rođen Internet, te se na McLuhanov rad gledalo sa novim interesovanjem.

Njegova glavna teorija sadržana je u ideji da se istorija čovečanstva može podeliti u četiri perioda: akustično doba, literarno doba, doba štampe i elektronsko doba. Koncept je predstavio u knjizi The Gutenberg Galaxy iz 1962. godine, a objavljena je u vreme kada je televizija tek postajala popularna.

Predvideo je da čovečanstvo ulazi u četvrto, elektronsko doba, koje će karakterisati zajednica okupljena oko tehnoloških dostignuća. Nazvao ju je “globalnim selom” i napisao kako će to biti vreme u kojem će svi imati pristup istim informacijama kroz tehnologiju. Internet bi vrlo lako mogao da se uklopi u tu predstavu.

U knjizi koja je usledila, Understanding Media, proširio je teoriju kako bi objasnio da će metod komunikacije, pre nego informacije, biti ključan za elektronsku eru.

U 21. veku, kada ljudi imaju svet informacija na vrhovima sopstvenih prstiju kojima upravljaju pametnim telefonima, tabletima, te ostalim uređajima, internet je srušio granice i demokratizovao znanje, pretvarajući viziju mislioca, kojeg su smatrali kontroverznim, u stvarnost koju danas poznajemo.

Izvor: telegraph.co.uk

Instagram je raj za internet nasilnike

Kada se radi o internet nasilju, Twitter već neko vreme ima lošu reputaciju, što je kompaniju primoralo da pronađe bolje načine za zaštitu svojih korisnika od trolova i cyber nasilnika. Problem su rešili setom novih opcija za podešavanje privatnosti i blokiranje nasilnika, i dok se situacija na Twitter-u popravlja, izgleda da će i Instagram morati da učini dodatne napore kako bi se izborio sa istim problemom.

Prema britanskoj organizaciji za borbu protiv nasilja, Ditch The Label, platforme poput Instagrama su one koji nasilnici najradije biraju. Prema njihovom istraživanju 42% učesnika u anketi je prijavilo da je bilo zlostavljano na Instagramu, 37% na Facebook-u, a 31% na Snapchat-u.

Istraživanje je pokazalo i da 70% učesnika veruje da digitalne platforme ne čine dovoljno da bi sprečili nasilje nad svojim korisnicima. Instagram je prošle godine uveo opciju za isključivanje komentara,a prošlog meseca su predstavili i AI filter koji pomaže u blokiranju uvredljivih komentara.

Možda će ova istraživanje motivisati Instagram da poveća napore u sprečavanju online nasilja, posebno ako se očekuje da platforma postane jedno od glavnih mesta na kojem bi korisnici zadovoljavali svoje socijalne, te komercijalne potrebe.

Izvor: ubergizmo.com

Ko ne čita pravila i uslove korišćenja?

Internet provajder Purple dopisao je nekoliko pravila u svojim uslovima korišćenja (popularna EULA), sa kojima svaki korisnik mora da se složi pre nego što se poveže na otvorenu Wi-Fi mrežu. Dodali su klauzulu o društveno-korisnom radu u trajanju od dve nedelje, a svako ko bi prijavio ovu problematičnu tačku na spisku uslova mogao je da osvoji neku od nagrada koje su za tu priliku pripremljene.

Više od 22.000 ljudi je, pristajući na ove uslove, sebe osudilo na više hiljada sati čišćenja toaleta na festivalima i javnim događajima, na grljenje pasa i mačaka lutalica, na uklanjanje žvakaćih guma sa pločnika, te na mnoge druge zadatke, a razlog je to što nisu pročitali uslove korišćenja za besplatan internet ovog provajdera.

Samo je jedan korisnik do sada bio dovoljno oprezan da pročita uslove korišćenja, te je otkrio problematičnu klauzulu. Prema stručnjacima iz kompanije Purple eksperiment pokazuje da bi korisnici trebalo da pročitaju uslove korišćenja pre nego što se povežu na neku otvorenu mrežu, da bi znali na šta pristaju, te koje informacije dele sa provajderom, i šta mu pristajanjem na uslove korišćenja dozvoljavaju da sa njima uradi.

Popularna serija South Park već se pozabavila ovim problemom u epizodi HUMANCENTiPAD iz 2011. godine. Radnja epizode se gradi oko nevolja koje prate Kajla pošto se složi sa uslovima korišćenja za iTunes,a da ih prethodno ne pročita.

Izvor: guru3d.com

Netflix premašio sva očekivanja

Prema poslovnom izveštaju kompanije Netflix prihodi u drugom tromesečju dosegnuli su 2,8 milijardi dolara, 32% više nego u istom periodu prošle godine, dok je broj pretplatnika porastao za 5,2 miliona u odnosu na prethodni kvartal i dosegnuo 104 miliona. Netflix-ova čista dobit u proteklom tromesečju iznosila je 65,6 miliona dolara, oko 60% više nego u istom periodu prošle godine. Zahvaljujući poslovnim rezultatima koji su bolji nego što se očekivalo cena deonice Netflix-a skočila više od 10%.

Izvršni direktor Netflix-a, Reed Hastings, poručio je u izveštaju kako je stvaranje originalnog sadržaja ključno za konkurentnost firme protiv online rivala, kao što su Amazon i YouTube, kao i tradicionalne televizije. S obzirom na širenje interneta u svetu mogućnosti za rast firme su ogromne te je više od polovine pretplatnika Netflix-a sada izvan Amerike i to 52,1 miliona, dok ih je u Americi 51,9 miliona. Hastings je poručio i to da će firma nastaviti da proizvodi filmove i serije u vlastitoj produkciji.

Kada je osnovan 1997. Netflix je nudio mogućnost primanja DVD-a po fiksnoj ceni, potom je proširio ponudu na internet omogućavajući pretplatnicima gledanje filmova i drugih emisija na zahtev. Od 2013. godine kompanija je počela da proizvodi vlastite, originalne emisije, među kojima su neke od najpoznatijih serija “House of cards” i “Stranger Things”. Netflix je poručio da će i ove godine povećati investicije u stvaranje originalnog sadržaja, a smanjiti licencirane sadržaje, kao što su filmovi.

Izvor: SEEbiz