Coming IT konferencija – intervjui

Više od 20 vrhunskih stručnjaka za cloud computing iz Srbije i inostranstva predstavilo je najnovija tehnološka i poslovna dostignuća u ovoj oblasti, stavljajući akcenat na višestruke mogućnosti uštede na svim nivoima i u najrazličitijim poslovnim okruženjima.

Nj. e. ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam

B&IT: Pre svega, hvala što ste izdvojili vreme i posetili nas. Možete li nam reći nešto više o razvoju IT‑ja u Izraelu?

Nj. e. Alona Fišer Kam: Izrael je veoma mala zemlja i uz to nema mnogo resursa. Zato računamo na IT kao bitan deo razvoja naše ekonomije. U Izraelu 40% izvoza čine IT usluge. Ovo je bitan sektor u izraelskoj ekonomiji. Ima mnogo centara multinacionalnih kompanija u Izraelu, a postoji i vladina podrška za mlade i za IT sektor generalno. Glavni faktor je Chief scientist office, koji podržava kompanije u ranoj fazi razvoja i daje im „kiseonik“ potreban da prežive i budu aktivne u budućnosti. Moram da napomenem i da je Izrael drugi najveći centar posle SAD.

B&IT: Kakvo je Vaše mišljenje o razvoju IT‑ja u Srbiji?

Nj. e. Alona Fišer Kam: Na osnovu iskustava izraelskih kompanija koje rade sa kompanijama u Srbiji, Srbija ima dosta prednosti. Kao prvo, to su kvalitetni stručnjaci, pogotovo inženjeri. Drugo, postoje vladini projekti za podršku IT sektoru. Između Srbije i Izraela postoji saradnja koja se tiče razmene iskustava koja obe zemlje imaju u podržavanju IT sektora.

B&IT: Dobre vesti za COMING! Možete li nam sada reći nešto više o Israel National Cyber Bureau?

Nj. e. Alona Fišer Kam: Mislim da su svakoj zemlji, kada mora da se odbrani, potrebne dve stvari: prvo je tehnološko rešenje, a drugo strukturalno, u cilju borbe protiv cyber napada. Israel National Cyber Bureau je najviši nivo u tome i određuje pravila koja se tiču borbe protiv cyber napada. Ispod njega postoje izvršna tela koja tretiraju problem, od teoretskog nivoa pa do „real time“ nivoa.

B&IT: Šta bi stručnjaci iz Srbije mogli da nauče od Israel National Cyber Bureau‑a?

Nj. e. Alona Fišer Kam: Konferencije su dobro mesto za povezivanje. Mislim da svaka zemlja ima sopstvena rešenja, ali da je bitno sastati se, pričati i učiti iz tuđih iskustava, zato što je cyber pretnja zapravo globalna pretnja.

Jorge Gerber, Vice President of Sales, Rest of the World, Safe‑T

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji Safe‑T?

Jorge Gerber: Safe‑T je izraelska kompanija koja se bavi sigurnošću u razmeni podataka. Verujemo da je razmena podataka vrlo bitna za svaku kompaniju. Razvijamo ideje i tehnologije da bismo mogli da zaštitimo organizacije od curenja i krađe podataka, napada hakera i svega što ugrožava poslovanje organizacija.

B&IT: Imajući u vidu da su društvene mreže postale važan deo svakodnevice, zapitali smo se koliko je važno upozoriti ljude na čuvanje svojih poverljivih podataka?

Jorge Gerber: Danas su informacije dostupne svima. Imamo društvene mreže kao što su Facebook, LinkedIN, Twitter i sl. i zaboravljamo da je vrlo bitno štititi sopstvenu privatnost (npr. svoj bankovni nalog). Bitno je edukovati i organizacije i ljude da budu pažljivi i da kompanije kao što je naša nude rešenja za zaštitu poverljivih podataka.

B&IT: Možete li nam reći još koje su to organizacije u Srbiji koje imaju najveću korist od zaštite podataka?

Jorge Gerber: Od zaštite podataka korist imaju svi: finansijske organizacije, banke, osiguravajuća društva, vlada. Sva vladina ministarstva moraju da razmenjuju podatke sa građanima, ali to mora da bude poverljivo i sigurno.

Peter Kos, Channel Sales Manager, Eastern Europe, NetApp

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji NetApp?

Peter Kos: Kompanija NetApp bavi se data storage menadžmentom. Sa COMING‑om sarađujemo još od 2008. godine, kada smo počeli da zajedno gradimo virtuelizaciona rešenja. Sada smo zajedno napravili cloud, o čemu će danas više govoriti COMING‑ovi inženjeri.

B&IT: Kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?

Peter Kos: Pa evo, ovo je već 13. konferencija i to već nešto govori. Prethodnih godina se na ovakvim skupovima više govorilo o tome kakva se rešenja primenjuju u svetu, a ove godine o tome kako postoji više lokalnih rešenja koja pomažu kompanijama u našoj zemlji da deluju konkurentnije na svetskom tržištu. Zanimljivo je da više nema razlike između firme u Srbiji koja koristi IT, tj. cloud i firme u npr. Americi ili Nemačkoj, tako da sada svi imamo istu startnu poziciju i možemo pokazati ko je pametniji i bolji.

B&IT: Da li smatrate da ovakvi skupovi, kao što je COMING IT konferencija, doprinose poboljšanju IT‑ja?

Peter Kos: Da, svakako, ali dodao bih da to ne utiče samo na razvoj IT sektora. Mi svi treba da se razvijamo, jer svima nama se menja budućnost i način na koji živimo i radimo. COMING je naš strateški partner u Srbiji i najveći partner sa ovog područja. Imaju izuzetne rezultate i stotine zadovoljnih korisnika i unapred se radujem 14. COMING konferenciji.

Žiga Benedikt, globalni menadžer u kompaniji Trend Micro

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji Trend Micro?

Žiga Benedikt: Kao globalni lider u oblasti IT sigurnosti, Trend Micro razvija inovativna sigurnosna rešenja koja čine svet bezbednim za poslovanje, kao i potrošače pri razmeni digitalnih informacija. Sa preko 25 godina iskustva sa ovim rešenjima, mi smo prepoznati kao tržišni lider u sigurnosti servera, cloud bezbednosti i sigurnosti sadržaja malih preduzeća.

B&IT: Šta za Vas znači cloud okruženje i kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?

Žiga Benedikt: Zaštita cloud okruženja za nas je vrlo bitan deo portfolija. Cloud okruženje je danas takvo da moramo znati kako da u svakom trenutku zaštitimo podatke. Srbija se po tom pitanju vrlo brzo i dobro razvija, stremi nekim svetskim trendovima i mislim da smo na dobrom putu.

Dominik Magon, Director of Engineering, Telestream

B&IT: Zanima nas da li cloud computing tehnologije doprinose vašem poslovanju?

Dominik Magon: Trenutno smo posvećeni cloud‑u i razvoju rešenja u ovom okruženju. Jedan pristup razvoju rešenja je infrastrukturalni pristup, u kome pomeramo ceo proces transkodiranja i automatizacije čitavog video‑procesa u cloud kroz naše napredno rešenje Transcoding system i AWS (rešenje za media streaming). Dodatno, nudimo softver kao uslugu, nezavisno od AWS infrastrukture. Transcoding system je softver za transkodiranje kao usluga i može da radi na bilo kojoj cloud platformi.

B&IT: Kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?

Dominik Magon: Mislim da smo trenutno na rubu promene. Reći da će stvari ostati onakve kakve su oduvek bile – bila bi iluzija. Dakle, znamo da se stvari menjaju, znamo da se menjaju veoma brzo i izazov za sve je da drže korak sa tom promenom, sa dobrom tehnologijom i sa razvojem tržišta.

B&IT: Mislite li da ovakvi skupovi doprinose poboljšanju IT‑ja?

Dominik Magon: Apsolutno! Svaki put kada uspete da okupite 300‑400 ljudi fokusiranih na IT da pričaju o tome koji je sledeći korak, u kom pravcu ići, to pokazuje kakva su razmišljanja i koji će koraci biti preduzeti na lokalnom nivou. Mnogi ljudi pričaju o cloud‑u u internacionalnim razmerama, ali posao često ume da bude ograničen na lokalni nivo. Korišćenje tih alata pruža vam najbolje od oba sveta.

Ivan Štrbac, inženjer za bezbednost u kompaniji Check Point

B&IT: Predstavite nam ukratko CheckPoint.

Ivan Štrbac: Kompanija CheckPoint je već dugi niz godina prisutna u Adriatic regionu. Ono što bih napomenuo jeste da smo proširili naš tim na pet ljudi, tako da sada kvalitetnije možemo pomoći našim partnerima i krajnjim korisnicima.

B&IT: Kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?

Ivan Štrbac: Cloud tehnologija je vrlo interesantna. Vidimo sve više tehnologija na tržištu, a i sam CheckPoint je izbacio dosta novih proizvoda koji mogu pomoći korisnicima da zaštite svoja cloud okruženja, bilo da je reč o privatnom ili javnom cloud‑u. Veoma bitna stvar jeste da većina korisnika danas, kada razmišlja o implementaciji nove tehnologije, odmah razmišlja o security rešenjima, tj. o načinu kako da sigurno implementira tu tehnologiju u svom okruženju.

B&IT: Da li mislite da ovakvi skupovi doprinose poboljšanjima u IT oblasti?

Ivan Štrbac: Ovakvi skupovi su jako bitni. Danas se razvijaju nove tehnologije, a na ovakvim skupovima se razmenjuju iskustva i ideje. Na taj način se korisnici informišu o novim tehnologijama, a razmenom iskustava učimo jedni od drugih.

Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

B&IT: Kakva je Vaša procena realizacije nacionalne strategije za razvoj IT industrije u Srbiji?

Tatjana Matić: Pre svega, zahvaljujem se na pozivu za učešće na Smart Cloud konferenciji. Kada je u pitanju IT strategija, odnosno strategija za razvoj IT sektora u Republici Srbiji, ona je upravo u pripremi i verujemo da će se uskoro naći pred članovima vlade, kao i pred članovima Saveza za razvoj IKT‑a u Republici Srbiji. Ova strategija predlaže određene mere, preko fiskalne politike i bespovratnih sredstava koja bi bila na raspolaganju privrednicima u IT oblasti, pa sve do bavljenja ljudskim resursima, osnivanja tehnoloških inkubatora na teritoriji čitave Republike Srbije, promocije srpskog brenda softvera i softverskog inženjeringa. Ono što je za nas takođe značajno jeste da se IT na pravi način uvede pred javnost Srbije, kao zaista vrlo prosperitetna – najznačajnija privredna grana u Republici Srbiji.

B&IT: Da li možete da ocenite nivo tehnološkog razvoja Srbije u odnosu na region i u odnosu na Evropu?

Tatjana Matić: Nažalost, moramo priznati da nivo tehnološkog razvoja nije onakav kakav bismo mi želeli. Kapaciteti govore da mi imamo potencijal, ali je sigurno da postoje prepreke, koje su nekad zakonske prirode, a ponekad je reč o strahu od novina, jer to je ono što tehnološke inovacije unose u svaki sistem. Doduše, kada je u pitanju tehnološka razvijenost i interesovanje građana Srbije za nove tehnologije koje bi im mogle pomoći, bilo da je reč o e‑bankingu ili drugim uslugama, podaci govore da su oni veoma zainteresovani, ali opet, kada je reč o primeni, znatno je manji procenat građana koji primenjuju nešto što im je već na raspolaganju. Naš stupanj razvijenosti u odnosu na region nije dovoljno visok. Verujemo da ćemo kroz donošenje određenih zakona, kao što su zakon o elektronskom dokumentu ili o elektronskim komunikacijama, koji će posebno uticati na poslovanje, uspeti da doprinesemo razvoju digitalne ekonomije kod nas i da ćemo na taj način dostići zemlje u regionu, dok je Evropa zaista veliki zadatak za nas.

B&IT: Da li, po Vašem mišljenju, cloud computing tehnologije mogu da pomognu u radu javnog sektora?

Tatjana Matić: Apsolutno, bez ikakve sumnje! Uz to, u prethodnom odgovoru sam pomenula i zakone koji će tome sigurno doprineti. Mnogo efikasnija javna uprava, veći broj usluga koje će građanima biti dostupne, bilo da je u pitanju e‑zdravstvo, e‑poslovanje ili e‑obrazovanje, biće moguće, a smart cloud će na pravi način doprineti da se to desi. I ne samo u javnom sektoru, već u svim sferama društvenog života.

B&IT: Možete li nam reći nešto o značaju konferencije ove vrste za razvoj ICT‑a u našoj zemlji?

Tatjana Matić: Ovakve konferencije su veoma značajne i dobrodošle. Mi smo danas imali priliku da čujemo ambasadorku Izraela, koja je održala sjajnu prezentaciju iz cyber security oblasti, što je jedna velika tema koja i nas čeka. Da kažemo da je COMING danas ovom temom otišao korak napred, zašao u naše planove za sledeću godinu i na pravi način najavio ono za šta verujemo da veoma interesuje i privredu i građane.

Pripremila: Biljana Milovanović

Sve(t) je marketing

Marketing je nesumnjivo u centru digitalnog sveta, ali to odavno nije marketing opisan u knjigama… Evo deset načina na koje je digitalna tehnologija promenila marketing.

Lazar Džamić, kreativni strateg
  1. Nema više „digitalnog“

Sve je danas digitalno: mediji, automobili, javni saobraćaj, sprave koje koristimo u modernom životu… Digitalizacija društva napredovala je do te mere u modernim razvijenim društvima da se izraz „digitalno“ više ne koristi kao oznaka da bi se nešto razlikovalo od „ostatka sveta oko nas“.

Svaka stvar sada je kompjuter i skoro sve je povezano barem na jednu mrežu. Nekada je, kada se pokvari auto, majstor dolazio s klještima u rukama, danas dolazi s laptopom. Televizore sve više koristimo da bismo izlazili na Net. Kafići su nekad služili kafu, danas prevashodno Wi‑Fi. „Digitalno“ je postalo četvrta komunalija: struja, voda, grejanje, komunikacija. Zato se sve češće u razvijenim zemljama kaže da taj svet živi u postdigitalnom dobu. Niko danas više ne govori o „električnim“ uređajima; nema čak više ni referenci na e‑biznise. Sve je postalo električno i elektronsko, dakle digitalno

  1. Digitalizacija se pretvara u kognitizaciju

Sve je postalo digitalno, ali i više od toga: ako je većina stvari i okruženja oko nas digitalizovana, sada sve više toga postaje „kognitizovano“ (u čuvenoj frazi koju je smislio tehnološki optimista Kevin Kelly). Drugim rečima, sve više stvari i okruženja počinje da misli za nas. Mašinsko učenje i veštačka inteligencija počinju da bivaju sveprisutni i čak očekivani u mnogim prostorima i uređajima gde je ljudska odluka do sada bila jedini način da se definiše buduća akcija. Algoritmi vladaju u većem delu modernog, digitalnog marketinga.

U modernom marketingu, digitalne crne kutije neumorno, neprestano, štrikaju verzije oglasa, milione odluka u sekundi oko toga gde da postave oglas, koje signale iz digitalnog prostora da povežu u kontekstualne scenarije koji će povećati relevantnost, odziv potrošača, saobraćaj na kompanijsko digitalno prisustvo i, konačno, prodaju. Brojke jure ekranima, mereći desetine parametara koji ukazuju na najbrži, najefikasniji i najefektivniji način da se marketinški budžet upotrebi. Marketing je dobio automatskog pilota.

  1. Signali potrošača su gorivo za motor marketinga

Svako od nas, kao običan korisnik, iza sebe u digitalnom prostoru ostavi oko 20.000 signala mesečno: gde smo išli, šta smo gledali, kada i koliko dugo, da li smo na nešto kliknuli ili se pretplatili, kupili… Sve veći deo naših života sada je online, puneći beskrajnu biblioteku namera u realnom vremenu – biblioteku čija su najveća odeljenja Google, YouTube, Facebook, Twitter i slične platforme.

Ta biblioteka govori o nama: šta nam zaista treba ili nam je važno, kakvi bismo voleli da budemo ili da nas ljudi vide, šta volimo i šta mislimo. Za jednu kompaniju koja se takmiči na tržištu i njen marketing tim, te informacije predstavljaju zlatni rudnik. Kompanije koje bolje čitaju ovu biblioteku namera imaju konkurentnu prednost, brzinu, dubinu, nijanse na svojoj strani… Imaju mogućnost da nas bolje razumeju, u realnom vremenu, dok živimo naše živote. Ali, imaju i mogućnost da nas više manipulišu, da nas nadziru i špijuniraju. Izbor je stvar etike, zakona i reputacione štete koja može da nastane ako se ovaj moćni novi prostor zloupotrebi.

  1. Marketing postaje usluga

Ako se biblioteka namera iščitava konstruktivno, tradicionalni marketing pretvara se od „glamuroznog monologa“ (kako ga je nazvao jedan od mojih klijenata) u beskrajno korisnu uslugu. Brendovi postaju autentično korisni. „Veliki brat“ transformiše se u mnogo male braće koja nam pomažu gde god nam zatreba.

Treba vam savet kako da ispletete tu posebnu pletenicu koju nosi Serena Williams? Dva klika na YouTube‑u i imate video s detaljnim objašnjenjem, koji je sponzorisao ili čak kreirao poznati brend šampona. Hoćete da naučite kako da pišete? Mnogi poznati izdavači imaju serije blogova njihovih poznatih pisaca o tome kako pristupiti različitim aspektima teksta. Hoćete da se obezbedite u slučaju da vam se izgubi pas, da se pronađe što brže? Samo preuzmite mobilnu aplikaciju jednog poznatog brenda hrane za kućne ljubimce, koja mobilne oglase u vašoj geografskoj oblasti pretvori u oglasni apel sa slikom i imenom vašeg kućnog ljubimca.

  1. Marketing je i masovan i direktan

U digitalnom prostoru može se istovremeno pričati i s milionima i s pojedincima. Ili, najčešće, s milionima pojedinaca, znajući njihova interesovanja, istoriju poseta sajtovima i drugo ponašanje u digitalnom prostoru. Čak i ime. Marketing je postao masovno direktan.

Digitalni prostor inherentno je direktan prostor: link kao sredstvo reakcije bio je ugrađen u sistem od samog početka. Za razliku od televizije ili štampe, u digitalnom prostoru reakcija (ili njen izostanak) odmah se vidi; sve se može meriti, pa se zna kako je svaki uloženi dinar radio (ili nije).

  1. Živimo u „doba takođe“

Sve je danas marketing kanal, na zadovoljstvo ili užas građana. Pre samo dvadesetak godina marketing timovi radili su samo sa pet‑šest marketing kanala: TV, radio, novine, bilbordi… danas je svaka sprava, svaka platforma, svaki prostor istovremeno i marketing kanal. Po nekim kalkulacijama, moderni marketing direktor mora da orkestrira 70 do 100 marketing kanala, pri čemu je skoro svaki od njih digitalan. Ovu situaciju Richard Saul Wurman, koga nazivaju „ocem informaciona arhitektura“ (inače jedan od osnivača TED konferencija), nazvao je „doba takođe“. Imamo TV i takođe Facebook i takođe YouTube i takođe mobilne telefone i takođe… Tehnologije i platforme stalno dolaze, a vrlo malo njih odlazi, što kreira pomenuti kompleksan ekosistem modernih marketing kanala.

  1. Hiperinflacija marketinga

Zbog inflacije (digitalnih) marketing kanala, zbog permanentne, neumoljive komercijalizacije digitalnog prostora, ljudi su počeli da se isključuju. Jedna trećina korisnika globalno blokira oglase na njihovim ekranima. U tom i takvom mentalnom prostoru, brendovi se suočavaju sa ultimativnom dilemom: ili si relevantan ili te nema na ekranu. Moderni (i digitalni) marketing funkcioniše u svetu lakog ignorisanja.

Postoje samo dva načina da se u njemu uspešno funkcioniše, bez obzira na budžet. Jedan je „emotivna rezonanca“, pristup koji emocionalizuje poruke i navodi potrošače da plaču ili od smeha ili od emocija. Emocija je jedna od najboljih reakcija koju možemo dobiti kao brend. Drugi je „korisnost za nameru“: kako brend može da bude koristan potrošačima u svakodnevnom životu, u momentima koji su važni potrošaču, tu i tada – gde god i kada je to.

  1. Marketing je sada permanentan i trenutan

Marketing danas mora da se dešava stalno, bez prekida, postao je always on. Kampanje se nikad ne završavaju. S druge strane, brend mora da bude prisutan i relevantan u svakom digitalnom trenutku važnom za potrošača, dok se dešava: marketing je postao real time. To zahteva novo razmišljanje i novu vrstu organizacije.

  1. Izmešane su realna i virtuelna stvarnost

Pošto je sve danas digitalno, sve postaje i digitalno predstavljeno. Naša realnost dobija digitalni sloj koji je „obogaćuje“ u realnom vremenu: pogled kroz kameru mobilnog telefona ili specijalne naočari ili vizire, zgradama oko nas dodaje cenu i planove (ako su na prodaju), slika u muzeju dobija dodatnu multimedijalnu priču o svom nastanku, panorama grada dobija dodatnu istoriju…

A onda se to pretvori u potpunu virtuelnu realnost u visokoj rezoluciji, ako odlučimo da taj realni sloj isključimo. Ali i tu ima brendova i marketinga; tako se delom i finansiraju. Nova granica za brendove postaju izmišljeni svetovi.

  1. Marketing je mobilan, marketing je video

Mali ekrani, velike ideje i dobro pripovedanje. Tehnologija je samo faktor. Priča je kralj.

(Objavljeno u PC#240)

Svet lakog ignorisanja

Jedna od važnih tema konferencije BIZIT je transformacija medija – kako će, u doba dominacije digitalnih tehnologija, klasični mediji zadržati postojeću i privući novu publiku? O tome smo razgovarali s Lazarom Džamićem, stručnjakom za digitalni marketing koji je ostvario uspešnu karijeru u Londonu, i koji će se obratiti učesnicima BIZIT‑a

dzamic1

Šta je medijima potrebno da bi se snašli u digitalnom okruženju?

U pitanju je istorijska, civilizacijska promena, pitanje na koje ne postoji jednostavan odgovor. Nešto slično se desilo i pronalaskom mašine za pranje veša i usisivača, kada je masovna industrija i profesija kućnih pomoćnica u Engleskoj i Americi odjednom postala – višak. Iako je sve više ljudi imalo para da priušti njihove usluge, sve manje su im te usluge zapravo bile potrebne.

Isto je i sa modernim medijima. Digitalni prostor je prvi meta‑medij koji smo ikada imali, jer u sebi sadrži karakteristike svih do sada poznatih medija, kao i još nekih novih tipova koji nisu ranije postojali. Ekonomski pristup Web‑a je od starta baziran na replikaciji modela iz starih medija, odnosno klasičnog oglašavanja, a u takvoj situaciji pobeđuju oni sa najviše poseta. Dakle, Google, Facebook i slični, a to znači i da je ekonomski pristup tradicionalnih medija otišao niz vetar. To je vrlo ozbiljno pitanje i postoji opasnost da takva situacija podrije moderno društvo, pa i samu demokratiju.

Šta raditi? Mediji moraju da počnu da razmišljaju šire, dublje, raznovrsnije i kreativnije nego ranije. Da svoj biznis model diverzifikuju: oglasi, sponzorstva, pretplate, edukacija, konferencije, plaćeni projekti bazirani na podacima o publici koje imaju, donacije građana… Plus eksplicitna pomoć države kroz regulativu, kad je to moguće. Ali to je sve teško i kompleksno i ostaje da se vidi da li će neko, van raznih niša, pronaći rešenje. Možda i neće, što znači da smo u problemu.

Postoji li način da mediji dođu do potrebnih prihoda, a da to ne utiče previše na njihovu uređivačku politiku?

Vrlo je teško. Iskušenje da se preživi, a kamoli da se ostvari profit, je ogromno. Mislim da su samo u totalitarnim režimima mediji bili pod takvim pritiskom da se održe kao što su danas pod komercijalnim. To znači da danas nije nimalo bezazleno biti u onome što se tradicionalno smatralo „medijima“ – informativnim kanalima. Mediji koji su posvećeni zabavi imaju bolju šansu, pod uslovom da mogu da ponude nešto interesantno publici. Međutim, kako će svet funkcionisati bez objektivnog i istraživačkog novinarstva, a ne samo na obilnoj „dijeti zabave“, meni je trenutno nepoznato.

To je jedna od stvari koje bi mogle da nas uništi kao civilizaciju. Sve što se dešava na američkoj političkoj sceni i sa bregzitom u Velikoj Britaniji direktno je vezano za tematiku medija i njihove političke ekonomije. Mediji su u korenu svega toga.

Kakve su veštine potrebne savremenim redakcijama da bi mogle biti uspešne?

Pre svega moraju da razumeju taj novi svet. Da budu fleksibilni i da izvore zarade nađu na inovativne načine. Da rade drugačije, da budu spremni za komentare i rad sa trolovima. Ali, pre svega, da definišu koji je to prostor u kojem žele da se takmiče i kako da u njemu postignu, odnosno da ih određene publike percipiraju kao drugačija i za njih relevantnije. Vice je to sjajno uradio postavši BBC za milenijalce.

dzamic2

Gde se u aktuelnom medijskom okruženju nalazi YouTube?

YouTube je najveća brending platforma na svetu, drugi najveći pretraživač na planeti i mesto gde se kultura kreira i živi, ne samo od strane mladih ljudi. Vreme koje na njemu provode i broj videa koji pogledaju osobe starije od 50 godina, za poslednjih godinu i nešto, povećao se za – 400%! Svaka organizacija mora biti tu inače propušta veliku poslovnu i kulturnu priliku.

YouTube ima svoju posebnu logiku i način na koji brendovi tu mogu da budu prisutni. Samo zalepiti TV oglas je jedan od najboljih načina da taj oglas bude ignorisan. Na njemu se svakog sata, širom sveta, pogleda oko 280 miliona videa. Bez poznavanja principa marketinga, u doba lakog ignorisanja, pretvara YouTube u najbolje mesto da se sakrije video! Dakle, moramo tamo budemo, ali treba da znamo kako.

Najveća kategorija videa su praktični saveti o tome kako uraditi nešto i formati u kojima vladaju autentične YouTube zvezde – trenutno najpopularnije javne ličnosti na svetu.

Kakva iskustva donosite sa sobom? Koliko su primenljiva kod nas?

Moje iskustvo u različitim kreativnim agencijama u Londonu, posebno u poslednjih dve i nešto godina u Google‑u, radeći sa najvećim i najsofisticiranijim svetskim klijentima, mi je dalo ne samo dubok pogled u sadašnjost, već i u budućnost marketinga i biznisa, principa za građenje organizacija koje će opstati u svetu zemljotresnih promena i načinima na koji potrošači konzumiraju medije, kupuju, druže se i tako žive svoje živote.

Verujem da sam u stanju da na našim prostorima ponudim upravo taj pogled kroz ključaonicu i pomognem domaćim biznisima i edukativnim ustanovama da se za tu dolazeću budućnost pripreme i daju joj svoj pečat. Marketing je sve manje baziran na kampanjama, a sve više na relevantnosti u momentima koji su važni za potrošača, sve više na mobilnim telefonima i sve više na način koji zahteva maksimizaciju iskustva i kulturnu relevantnost, a sve manje stare, umorne TV oglase. Mlađa publika više ne provodi mnogo vremena buljeći u TV u dnevnoj sobi – ona u TV bulji na svojim mobilnim telefonima i laptopovima.

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Ostajem u oblasti digitalnog marketinga, ali manje nego do sada. Fokusiraću se primarno na strateški konsalting iz ugla digitalne transformacije kompanija i treninga ljudi. Plan je da samo trećinu vremena radim na tome za vrlo odabrane klijente, dok bih ostatak vremena pisao. Moj, Google‑ovim žargonom, 10x je da se u narednih nekoliko godina izgradim u internacionalno poznatog pisca. Videćemo.

 

O povratku u Srbiju

Do povratka u Srbiju dovela je kombinacija nekoliko faktora. Kulminacija karijere u Google‑u, posle čega ni jedna druga pozicija više nije privlačna. Nedostatak želje da se penjem korporativnom lestvicom Google‑a, jer bi to značilo da živim u avionu i porodicu viđam par dana mesečno. Resetovanje životnih prioriteta, gde vreme za porodicu i stvari koje sam zaista oduvek želeo da radim – pre svega pisanje – dobijaju primat. Zatim smanjenje materijalnog pritiska, što život u Srbiji čini prilično ugodnim, kao i veoma velike mogućnosti za moju suprugu ovde.

Tu je i potreba za odmorom od super‑presiranog Londona koji se u poslednjih desetak godina pretvorio u hrčkov točak u službi nemislosrdne komercijalizacije. To bi trebalo da je jedna od ikona Londona: ogroman hrčkov točak, ne London Eye (smeh). Ja ću, doduše, i dalje raditi treninge i konferencije u Londonu i širom sveta, tako da se ta veza ne prekida. Ali će nam baza od sada biti Balkan.

Native advertising

Na ovu temu sam vrlo ambivalentan i moj odnos prema ovom tipu oglašavanja zavisi od toga kako se radi i da li se poštuje bazično pravilo etike da konzument sadržaja može jasno i lako da identifikuje brend iza sadržaja. Ako se radi o plaćenom sadržaju koji se kamuflira kao autentični urednički sadržaj, onda principi profita narušavaju principe medijske etike. To posebno važi za forme koje su manje komercijalno očigledne, kao što su preporuke redakcije, za koje se često ne vidi da su sponzorisane i da je rejting tih preporuka pod uticajem plaćenih dogovora. Pravilo je jednostavno: ako bi se firma postidela kada bi se saznalo da je upotrebila taj poseban metod – nemojte ga primeniti!

Kao i u svim medijima, najvažnije je da li je sadržaj na bilo koji način, emotivno ili praktično, koristan za potrošača. Ako je tako, onda je native advertising ne samo nov korisni format za konzumente, već i novo komercijalno sredstvo za medije gledano iz ugla tradicionalnog medijskog biznis modela.

Marko Herman

Objavljeno u časopisu PC#235

Investiranje u poslovni hardver na domaći način

Ulaganje u informacione sisteme i softverske alate koji pomažu produktivnosti zaposlenih važno je za kompanije. O investicijama u hardver ređe se govori, pa smo odlučili da se raspitamo kakva je praksa po ovom pitanju u kompanijama Metalac, PKC Group, Atlantic Group i Elektrodistribucija Beograd.ODJEK

P: Koliko vaša kompanija ima zaposlenih i koliko njih u obavljanju svog posla redovno koristi računar ili neki mobilni uređaj (tablet, POS terminal i slično)?

 

Metalac a.d: Metalac Grupa spada u red velikih kompanija sa 14 zavisnih društava, od kojih se četiri bave proizvodnjom u više fabrika u Gornjem Milanovcu, a ostalo su trgovinska društva i to pet u Srbiji i pet u inostranstvu. Ukupan broj zaposlenih iznosi oko 1.760, od čega je veliki procenat u neposrednoj proizvodnji. Metalac ima oko 950 korisnika računarske opreme, računajući i korisnike POS terminala u maloprodajnim objektima, kojih u Srbiji ima oko 100.

PKC Group: PKC Wiring systems d.o.o. Smederevo u ovom trenutku ima preko 400 zaposlenih, a više od stotinu kolega koristi neki vid IT opreme u obavljanju svojih svakodnevnih dužnosti (procentualno od 35% do 40%).

Atlantic Grupa: Atlantic Grupa na teritoriji Srbije ima preko 1.400 zaposlenih, i u cilju obavljanja svog posla više od 70 odsto zaposlenih, prema potrebama radnog mesta, koristi  računare ili  ručne terminale, odnosno tablete, jer smo kao veliki sistem istovremeno i proizvodna i distributivna kompanija. Samo zaposleni u operacijama, odnosno proizvodnji, nemaju lični računar, već mogu biti korisnici i imati pristup korporativnom sadržaju i informatičkim servisima preko za to posebno postavljenih računara na proizvodnim lokacijama. U okviru Atlantic Grupe implementirana je virtuelna infrastruktura, koristeći najnovije tehnologije i svetske trendove u ovom domenu. Shodno tome, moguće je da se tzv. stacionarnim resursima pristupi udaljeno, koristeći sve prednosti tzv. VDI (Virtual Desktop Infrastructure) rešenja.2

EDB: Privredno društvo Elektrodistribucija Beograd, u skladu s kadrovskom politikom EDB i EPS kao našeg osnivača, ima nešto više od 1.700 zaposlenih. U redovnom poslu računare i/ili mobilne uređaje koriste svi zaposleni u skladu s potrebama posla koji obavljaju.

P:Koliko od ukupnog broja uređaja, izraženo u procentima, čine stacionarni (server/desktop) a koliko prenosivi uređaji (notebook, tablet, POS terminali)?

 

Metalac: U našoj računarskoj mreži prevladavaju desktop računari a odnos je negde 95 odsto naspram oko 5 procenata prenosivih uređaja.

PKC Group: Stacionarni računari čine 65 odsto, dok ostatak odlazi na prenosive uređaje, uglavnom notebook‑ove.

Atlantic Group: Broj računara koji nisu mobilni zastupljen je u većem delu, jer govorimo o radnim procesima koji ne zahtevaju prenosive uređaje, na osnovu čega se u odnosu na specifikacije svakog radnog mesta i radi nabavka. Obim planiranih nabavki zavisi od potreba. Određena količina desktop i laptop računara planira se kroz klasično održavanje, redovnu zamenu dotrajalih uređaja, s tim što se deo opreme, koja je još uvek upotrebljiva, koristi kroz VDI platformu.

EDB: Svi zaposleni koji koriste računare imaju stacionarne varijante (server/desktop), dok još oko 5 odsto zaposlenih, pored stacionarnih računara, za potrebe izvršavanja specifičnih poslova koristi i prenosive uređaje (notebook, tablet, POS terminale).4

P: Da li u tekućoj godini planirate ozbiljnije zanavljanje uređaja kroz kupovinu ili iznajmljivanje (SaaS) i modernizaciju (Bring Your Own Device)?

 

Metalac: Zanavljanje uređaja je redovna praksa koja se sprovodi planski, a broj zamenskih računara  precizno se planira svake godine u okviru biznis plana. Tako je planirano i ove godine, pri čemu treba imati na umu da zamenu desktop računara u Metalcu obavljamo u proseku na pet do osam godina, a serverske opreme na svakih pet godina.

PKC Group: S obzirom na to da je PKC Wiring Systems u Srbiji kraće od dve godine, većinu flote IT opreme čine novi uređaji, te obnavljanje zasad nije planirano. Jedini vid opreme koji iznajmljujemo jeste rešenje internog štampanja u okviru proizvodnog procesa, tj. outsource‑ovali smo kompletnu štampu, koju iznajmljujemo po modelu mesečnog obima štampe (plaćamo koliko odštampamo), uz nominalnu mesečnu rentu samih štampača.1

Atlantic Group: Razmišljanje o SaaS servisima još uvek je u povoju i ostavlja veliku nedoumicu da li je takav servis potreban i isplativ u našim uslovima kada realno postoji kvalitetan, a jeftin IT s moderno rečeno – on premise cloud servisima. Analizom se došlo do toga da je u ovom momentu isplativije imati svoj IT i sopstvene infrastrukturne resurse. Pogotovo treba favorizovati lokalnu podršku gde je, u odnosu na evropske standarde i cene IT servisa, kao i stručnost, naša zemlja veoma perspektivna. Naravno, ne znači da na grupnom nivou SaaS servis neće biti implementiran i testiran kroz realizaciju specifičnih korisničkih zahteva, tako da će vreme pokazati isplativost i funkcionalnost ove usluge.

EDB: U privrednom društvu Elektrodistribucija Beograd svake godine prave se detaljni planovi o potrebama zaposlenih za računarskom opremom kako bi se u potpunosti podržala realizacija poslovnih procesa u EDB, i shodno tome, a u skladu s materijalnim mogućnostima EDB, vrši se nabavka i obnavljanje računarske opreme. Direkcija za informatiku EDB redovno prati potrebe zaposlenih i pruža punu podršku kvalitetnim i savremenim programskim rešenjima, bilo u oblasti operativnih sistema, bilo aplikativnog softvera. Potreban softver obezbeđuje se ili kroz in‑house rešenja koja realizuju programeri naše direkcije, ili planskim licenciranjem rešenja koja ne možemo razviti sopstvenim snagama.

Direkcija za informatiku pratiće i u budućnosti aktuelna rešenja, među kojima se izdvaja i softver kao servis (SaaS), a u skladu s tim planirana je implementacija softverskog paketa Office 365 u našem privrednom društvu. Što se tiče koncepta korišćenja privatnih računarskih uređaja unutar IT infrastrukture EDB, trenutno se ne razmatra taj koncept.

Poseban akcenat stavlja se na bezbednost informacionog sistema, koja se kontinuirano proverava kako bi se ispunili zahtevi standarda ISO/IEC 27001, čiju sertifikaciju smo uspešno dobili i resertifikovali.

P: Da li odluku o investicijama u ICT donosite samostalno ili konsultujete svog System integratora?

 

Metalac:  Metalac ima IT sektor koji procenjuje kada, koliko i kako treba investirati. Odluke o investicijama donose se na bazi predloga našeg internog IT tima, a ukoliko ima potrebe, koristimo i eksterne konsultacije.3

PKC Group: Većinu odluka o investicijama u ICT donosimo uz konsultacije sa centralnom IT službom PKC‑a, u skladu s planom razvoja ICT‑a i katalogom servisa koji ICT pruža u proizvodnji kao i drugim sektorima kompanije. Sistem integratore konsultujemo uglavnom oko izvođenja osmišljenog rešenja, kao i u vezi s poručivanjem i isporukom IT opreme koja je potrebna kompaniji.

Atlantic Group: Korišćenje uređaja koje zaposleni sami donesu (Bring Your Own Device) ili žele da upotrebe u okviru resursa koji se nude u okviru Atlantic‑a, nikada nije bio sporan ili onemogućen, naravno uz poštovanje odgovarajućih pravila koja omogućuju bezbedan rad kompanije. Proces planiranja informatičkih investicija sprovodi se kroz ustaljen proces i praksu gde kompanijski, Atlantic‑ov, IT tim ima potpunu kontrolu nad poslovnim potrebama i planiranim akcijama koje treba da podrže poslovanje. U tom smislu, postojanje sistem integratora nije neophodno, što ne znači da razmena informacija i dobri predlozi nisu ili ne bi bili prihvaćeni.

EDB: Direkcija za informatiku EDB sve odluke o trenutnim i budućim investicijama u IT infrastrukturu donosi u skladu s potrebama direkcija EDB, a u cilju realizacije poslovnih procesa privrednog društva i u skladu s razvojnim ciljevima EPS grupe u oblasti informacionih tehnologija.

Olga Žarković i Vesna Čarknajev

(Objavljeno u časopisu PC#219)

Životni ciklus kompanije

Često se piše o edukaciji zaposlenih, ali šta sa obrazovanjem menadžera? Boris Vukić iz kompanije Adizes SEE prava je osoba za razgovor na temu menadžerskih veština

dsc6945w

Čime se bavi kompanija Adizes SEE čiji ste partner?

Najtačniji odgovor je da se bavimo menadžmentom, ali evo, priznajem, nakon 20 godina postojanja kompanije Adizes SEE, osećam neku nelagodu. Direktor kompanije Alfatherm iz Mostara Željko Božić izjavio je pre par godina: „Kad su došli, mislio sam da će da nam prodaju maglu, a oni su nam pomogli da izađemo iz magle“. Eto, time se bavimo. S jedne strane, naši klijenti su organizacije koje žele bolje – upravljaju promenama i traže praktičan savet ili konkretno rešenje. Bavimo se organizacionim konsaltingom po licenciranoj Adižes metodi za organizacionu terapiju pri reorganizacijama kompanija. Naši klijenti su i pojedinci koji žele bolje – shvataju kako ne mogu da menjaju svoje organizacije, ali mogu da nauče alate potrebne za zanat zvani menadžment. Držimo seminare, obuke, treninge u oblasti menadžmenta, povećanja produktivnosti, prodaje… Umesto imena klijenta, reći ću vam da smo za 20 godina postojanja intenzivno prisutni u svim zemljama bivše Jugoslavije i da je kroz naše seminare i proces organizacione terapije prošlo više od 60.000 menadžera iz preko 550 kompanija.

Šta podrazumevate pod terminom „organizaciona terapija“?

Svrha organizacionog konsaltinga jeste u tome da se uspostavi jasan sistem odgovornosti u kompanijama, naprave planovi, ustanove ciljevi i da se adekvatno reaguje na promene koje se dešavaju. Tradicionalan pristup konsaltingu pokazao se i pokazuje kao neproduktivan. On dovodi do sjajnih i veoma „lepo upakovanih“ rešenja, koja u praksi ne mogu da se sprovedu. Ideja organizacione terapije jeste da se dođe do dovoljno dobrog rešenja koje će biti i sprovedeno. Dakle, organizaciona terapija je pomoć kompanijama u bolovima njihovog organizacionog rasta i razvoja. Jedini lek je participacija.

Organizaciona terapija ne podrazumeva učešće samo jednog čoveka ili sektora u organizacionoj transformaciji. Na ovom insistiramo ne toliko zbog kvaliteta organizacionog rešenja do kojeg treba da dođemo, već prevashodno zbog toga da bi to rešenje na pravi način i zaživelo u organizaciji. Principi po kojima jedna kompanija treba da funkcioniše, njeni planovi, jasne nadležnosti, ovlašćenja, odgovornosti, procesi, ne treba samo da budu lepo napisani na papiru, već i jasni menadžerima koji ih sprovode. Tradicionalni konsalting sigurno brže dolazi do rešenja, ali ima ozbiljne probleme u sprovođenju. Videćete uskoro, nažalost opet na delu, kad započne dugo najavljivana korporatizacija javnih preduzeća. Organizaciona terapija zahteva da menadžeri ulože više vremena pri donošenju odluka, ali je izvesnije da će rešenje biti sprovedeno. A šta je funkcija menadžera nego da organizuje svoj i posao saradnika?

dsc0309

U svojim predavanjima pominjete životne cikluse kompanija. Koji su to ciklusi i kako se određuju?

Koncept životnih ciklusa postavio je dr Ichak Adizes. Postoji desetak osnovnih faza u životu jedne organizacije i njih treba znati da bi oni koji ih vode mogli ispravno da odlučuju. Kao i u medicini, na jedan način se leči malo dete, na drugi adolescenti, na treći osobe u zrelom dobu, a na sasvim drugačiji oni čiji životni vek polako ističe. Tako je i sa organizacijama – morate znati u kojem su stadijumu da biste primenili pravu terapiju.

Stadijum u životnom ciklusu ne zavisi od toga koliko dugo kompanije postoje. Postoji tačno određen način kako se organizacije skeniraju i na osnovu toga određuje stadijum. Osim ovog, metodološki postavljenog načina, iskusan organizacioni terapeut može da upotrebi još jedan – pažljivo posmatra auditorijum dok objašnjava faze u životnom ciklusu i, kad primeti da se menadžeri najviše smejulje (glavni obično kiselo), u toj fazi su. Nije toliko bitno da ja znam gde se oni nalaze, bitno je da oni sami shvate i prihvate gde su, jer ćemo tada lakše doći do toga šta im je i kako činiti.

Kojim životnim ciklusima većinski pripadaju kompanije u Srbiji?

Nažalost, najmanje ih je u najboljoj fazi, tzv. Top‑formi. Sve je manje onih koje se kočopere u aristokratiji i spremaju se da se priključe još uvek značajnim birokratizovanim, nad kojima se polako (čak i presporo) sprovodi eutanazija. Najviše je onih koje su pre 10‑20 godina nastale u nekom ćumezu ili garaži. Postigle su uspeh zahvaljujući „preduzetničkom njuhu“ osnivača i napornom radu i sada se nalaze u nečem što ja nazivam „Bermudski trougao“. Da vas ne opterećujem stručnim terminima, kompanije lutaju na putu od preduzetništva ka profesionalnom rukovođenju. Gube energiju i troše se u pokušajima da se osnivači oslobode kompanija i kompanije osnivača. Spolja se to ne vidi, a u Bosni kažu: „Spolja kalaj, a unutra belaj“.

Da li postoji nešto što bi se moglo identifikovati kao glavni problem koji sprečava kompanije u Srbiji da pređu u zrelije cikluse?

Pravim razliku između samoniklih osnivača (i kompanija) i grabitivaca (konstrukcija grabljivci i primitivci, pozajmljena od Mani Gotovac) i samo o ovim prvima govorim jer su većina. Oni samonikli su samouki i, da skratim, ne znaju menadžerski zanat. Prvi „problem“ su oni i njihova spremnost da profesionalizuju kompanije. Drugi problem je to što ne shvataju da organizacionu promenu ne mogu da sprovedu sami. Jedan dragi i umni samonikli je otišao u dobru MBA školu u inostranstvo, vredno učio i tako se naučen vratio među svoje prvoborce. I šta se desilo – još više je bio frustriran, jer se povećao jaz između njega i njegovih.

Treći problem nastaje kad on hoće i potom shvati da mora da uključi u promenu i svoj menadžment (da bi se s pravom tako zvao). I na njima i sa njima se mora raditi. Moramo raditi i na opismenjavanju organizacije i na organizacionom opismenjavanju što većeg broja menadžera.

dsc6940

Kako izgleda portret IT menadžera u Srbiji?

Da ne grešim dušu, ali ne mogu da se setim IT menadžera koji je u top‑menadžmentu neke kompanije. Osim u IT firmama, za koje takođe važe životni ciklusi i sve što sam vam malopre pripovedao. Najčešće su srednje pozicionirani u veoma važnom sektoru opštih poslova (za one koji nisu prepoznali ironiju, sad sam ironičan). Skoro sam imao klijenta kod kojeg se IT sektor, u liku IT menadžera, nalazi na srednjem nivou jednog od tri profitna centra koja imaju. Srećom ovi iz top‑menadžmenta često menjaju notebook‑ove, pa ih viđa uredno. A i važan im je.

Koja je, najzad, vaša uloga u kompaniji?

Najviše volim da radim konsalting i podršku porodičnim kompanijama, uz objašnjenje da su sve privatne kompanije porodične, iako osnivači nisu svesni toga dok im biološki naslednici na porastu. U malopre spomenuti „Bermudski trougao“ uplivavaju (ili ih roditelji ubace) i deca. Prava je umetnost pomoći i kompaniji i osnivačima i naslednicima da se u svemu tome snađu. To je posebna i duga, duga priča.

Vesna Čarknajev, Jovana Milićević

Objavljeno u časopisu PC#212

“Računari koji će sami učiti”

Kerrie Holley, saradnik kompanije IBM, poznat je po inovativnom radu u oblasti arhitekturalnog i softverskog inženjeringa, a trenutno je deo odeljenja IBM Research. Holley je bio jedan od govornika na konferenciji „Sledeća era računarstva“, što je bila prilika za razgovor.

Kerrie-Holley-157Vaše zvanje je IBM Master Inventor. Šta to zapravo znači?

IBM Master Inventor je osoba odabrana iz redova kompanije IBM. Kvalifikacije i dobijanje ovog zvanja su zasnovani na doprinosu pronalazača portfoliju patenata kompanije IBM i kroz odabrane publikacije objavljene na www.ip.com. IBM meri mnoge aspekte pronalazačevog doprinosa, uključujući i uticaj izuma na licenciranje, uključivanje u proizvodnju i koliko je uticaj patenta merljiv. IBM takođe uzima u obzir doprinos pronalazača zajednici u okviru kompanije IBM.

Zvanje IBM Master Inventor‑a se dobija na dve do tri godine i moguće ga je ponekad obnoviti. Od nas se očekuje pre svega da prepoznamo nove izume, budemo mentori ostalim zaposlenima tokom procesa patentiranja, podstičemo inovativno razmišljanje i da pomognemo u proceni ideja za patentiranje.

Na čemu trenutno radite u okviru IBM istraživačkog tima?

Trenutno aktivno radimo na nizu projekata. Ujedinjenje socijalnog, mobilnog, analitičkog i cloud aspekta u oblasti arhitekture, primene interfejsa za programiranje aplikacija (API), skalabilnih usluga, razvoja aplikacija i modela razvoja sistema.

Zašto je važno ulagati u informatička rešenja?

Stalno ulaganje u budućnost najvažnija je stvar koju neka kompanija može da učini ako želi da privuče nove korisnike, održi vrednost svog tržišnog brenda ili jednostavno – postigne rast poslovanja. Danas je to možda važnije nego ikada, jer moć sve više prelazi u ruke korisnika, a kompanije svoje poslovanje mogu obavljati stalno, bilo gde, putem mobilnih tehnologija. Pored toga, društvene mreže i sve više povezani uređaji generišu sve više podataka koje putem analitičkih tehnologija možemo pretvoriti u novo znanje i uvide. Tu su i cloud tehnologije koje su zauvek promenile način na koji pristupamo IT‑ju. Cloud tehnologije omogućavaju kompanijama da obezbede sadržaje za korisnike i da brže reaguju u savremenom poslovnom okruženju.

Ukratko, vodeće kompanije koriste se svim tim tehnologijama – mobilnim, cloud i Big Data – za sticanje novih korisnika, smanjenje troškova i nalaženje novih izvora prihoda.

Kakve trendove u računarstvu vidimo danas u korisničkom, ali i poslovnom sektoru?

U budućnosti, ljudi će nositi lakše, manje, inteligentnije i bolje povezane uređaje. Ekosistem mobilnih tehnologija ograničen je samo našom maštom. Već danas se dobro vidi da su mobilne tehnologije promenile način komunikacije i načine kojima ljudi dolaze do informacija. Sve postaje digitalno – kuće, automobili… I svime time možemo upravljati putem mobilnih uređaja. Mobilne tehnologije menjaju sve aspekte života, ali i poslovanje u svim industrijama.

Vlade unapređuju kvalitet usluga namenjenih građanima, kompanije za pružanje finansijskih usluga obezbeđuju digitalne servise za plaćanje, podizanje gotovine i kredite. Transportna delatnost, bilo da se radi o iznajmljivanju automobila, letenju avionom ili hotelskim rezervacijama, biva unapređena mobilnošću. Podaci o zdravstvenom stanju pacijenata biće spajani s njihovim medicinskim kartonima kako upotreba računarskih uređaja koji se nose na telu bude rasla.

U kom pravcu će IT ići u narednih 10 godina – koje nove tehnologije možemo očekivati? Hoćemo li se suočiti s nekom novom važnom promenom ili revolucijom?

Dolazi doba računara koji će sami učiti i koji će s ljudima komunicirati na prirodan način. Sistemi budućnosti pomoći će ljudima da donose bolje odluke na osnovu analize sve veće količine podataka. Mi ih zovemo kognitivnim računarskim sistemima, jer nisu zasnovani na programima koji određuju svaki njihov odgovor ili akciju u izvršavanju nekog zadatka, nego uče putem veštačke inteligencije i mašinskih algoritama za učenje koji im pomažu da predviđaju i zaključuju, i – na određeni način – da misle.

U IBM‑u smo već praktično demonstrirali kako to može izgledati s našim, danas u svetu već opštepoznatim, kognitivnim računarom koji se zove Watson i koji je pobedio na  Jeopardy kvizu. Danas se Watson koristi u raznim industrijama, posebno u medicini gde služi za bolju dijagnostiku, ali i u maloprodaji kao pomoćnik u odnosima s korisnicima. Kognitivno računarstvo će se koristiti softverski definisanim okruženjima, nanotehnologijom, vizuelnom analitikom i procesiranjem velikih količina podataka. Uskoro ćemo doživeti rast industrijskog Interneta, koji će se zasnivati na interakcijama među uređajima. Dolazi doba pametnih uređaja!

 Jovana Milićević

(Objavljeno u časopisu PC204)