Kako nam Internet preti?

Prema istraživanju koje su sprovele kompanije Kaspersky Lab i B2B International, najčešća pretnja online korisnicima postao je malver (malware). Malver je softver koji je korišćen kako bi se poremetio rad računara, dobio pristup privatnim sistemima ili se prikazale neželjene reklame. Čak 35 odsto stanovništva Evrope suočilo se sa ovim virusom, dok je petina korisnika (21 odsto) postala žrtva malvera.

hack-security-malware-100569441-gallery

Trećina Internet korisnika (31 odsto) koji su bili pogođeni malverom ne zna na koji način je on dospeo u njihov uređaj. Rezultati istraživanja ukazuju na to da je upotreba pouzdanih bezbednosnih rešenja jedini način da ljudi ostanu zaštićeni, s obzirom na to kakvi su malver napadi danas.

Rezultati ankete o bezbednosnim rizicima korisnika koju je 2016. sprovela kompanija Kaspersky Lab ukazuju na neprekidno delovanje malvera širom sveta budući da pravac napada kao i njihova sofisticiranost nastavljaju da rastu. Internet korisnici se suočavaju sa velikim brojem problema kao što su usporavanja uređaja (25 odsto), prisustva iskačućih prozora i neželjenih reklama (20 odsto), usmeravanja na sumnjive veb sajtove (16 odsto). U 9 odsto slučajeva, njihov uređaj je prestao da radi zbog malvera. Trećina korisnika (34 odsto) morala da potroši u proseku 121 dolar po incidentu, kako bi rešila problem koji je izazvao napad malvera.

internetdangerOva vrsta virusa se ubrzano širi na više načina i iako izvor malver infekcija varira za različite korisnike, rezultati su pokazali da se najviše napada dešava kada ljudi posete sumnjive veb sajtove (38 odsto). Jedan od pet korisnika je naveo da lažne aplikacije i softveri (17 odsto) kao i USB-ovi (10 odsto) predstavljaju izvor infekcije malvera sa kojom su se suočili.

E-mailovi i poruke, takođe, mogu biti izvor infekcije. Petina ljudi (22 odsto) navela je da je virus stigao putem e-maila ili druge vrste poruka i to od nepoznatih ljudi dok je 12 odsto njih dobilo virus od ljudi koje su znali. Međutim, čak 31 odsto Internet korisnika pogođenih malverom nije znalo odakle on potiče.

2069091_malware_-_ksn_report1,,Malveri zadaju stalne glavobolje korisnicima, a sajber kriminalci postaju sve više sofisticirani i prikriveni prilikom napada na uređaje koje svakodnevno koristimo. S obzirom na to da trećina Internet korisnika nije svesna kako je došlo do infekcije,to može dovesti do daljeg širenja virusa i dovođenja u opasnost još više uređaja, podataka i finansijskih informacija. Kako bi bili zaštićeni, oni moraju unaprediti svoju sajber bezbednost i postati više svesni opasnosti sa kojom se suočavaju prilikom korišćenja novih veb sajtova ili otvaranja aplikacija i i-mejlova od nepoznatih pošiljaoca. Imajući u vidu finansijske troškove, neophodna je pojačana opreznost kao i pouzdana zaštita kako bi se uočio malver koji bi inače prošao nezapaženo,” rekao je Andrej Močola, šef potrošnje u kompaniji Kaspersky Lab.

Intel: 87% građana Srbije smatra da posedovanje računara deci omogućava viši kvalitet obrazovanja

Računari su, na najrazličitije načine, postali neizostavni deo našeg života, a njihove beskrajne mogućnosti koristimo ne samo na poslu, već i kod kuće. Ovakav stav potvrdilo je čak 72% građana Srbije u istraživanju koje je tokom marta sprovela kompanija Intel

Infografik1

Zahvaljujući računarima imamo olakšan pristup informacijama, a postali su i nezaobilazno sredstvo u edukaciji, biznisu, poslovnoj i privatnoj komunikaciji, kao i sve značajniji izbor razonode. Najveći broj ispitanika posedovanje kućnog računara smatra najkorisnijim u pogledu informisanosti (ocenivši informisanost sa 4,12 na skali od 1 do 5, gde je prosek 3), slede obrazovanje (3,90) i zabava (3,89), kao i održavanje kontakta sa prijateljima (3,82). Kao formalno edukacijsko sredstvo u školama i neformalno kod kuće, računari doprinose da i najmlađe generacije razvijaju beskrajnu inspiraciju i šire lepezu svojih interesovanja.

Infografik2

Prema podacima dobijenim na osnovu Intel-ovog istraživanja, računar ima i još jednu bitnu sociološku komponentu – postao je i sredstvo koje obezbeđuje ostvarivanje prednosti u odnosu na okruženje. Čak 87% građana Srbije smatra da posedovanje kućnog računara njihovoj deci pruža povoljniji položaj u odnosu na vršnjake u smislu obrazovanja, vladanja određenim veštinama i šansi za pronalazak boljeg posla.

Koliko je ta uloga značajna za mlade, ocenjivali su ispitanici koji imaju decu i/ili unuke. Vrednujući mogućnosti koje računar pruža u pojedinim oblastima života ocenama od 1 do 5, oni su došli do sledećeg redosleda po značaju: na prvom mestu je zabava (4,0), slede informisanost (3,90) i obrazovanje (3,83) dok je na kraju održavanje kontakata sa prijateljima (3,74).

Prema mišljenju 46% ispitanika, pravo vreme da njihovo dete/unuk dobije računar je period od 8 do 12 godine. Nešto manje (44%) smatra da deca svoj računar treba da dobiju nakon 13 godine, a to su u najvećoj meri nezaposleni i penzioneri kao i građani koji ili nemaju lična primanja ili se ona kreću do 15.000 dinara, dok broj građana saglasnih sa ovim stavom raste sa godinama starosti, a opada sa stepenom obrazovanja.

Prvi PC računar – Beskrajne mogućnosti sa Intel-ovom tehnologijom

Računari sa tehnologijom Intel Inside dostupni na lokalnom tržištu, nude beskrajne mogućnosti korisnicima bilo da ih koriste u školi, kod kuće ili na poslu.

U školi, oni predstavljaju neiscrpan izvor inspiracije i nezamenljivo nastavno sredstvo koje omogućava pristup različitim izvorima obrazovanja i pomažu deci da razviju svoje veštine i lična interesovanja.

Kod kuće, beskrajne su granice njegove upotrebe – bilo da se koristi za posao ili zabavu, računar kojeg pokreće Intel-ova tehnologija ima izvanredne performanse i pomaže korisnicima da se povežu sa svetom.

Kada se koristi kao poslovna alatka, računari sa Intel-ovim tehnočigijama su ključni za proširenje poslovanja, unapređenje produktivnosti i ostvarivanje uštede, zahvaljujući visokoj energetskoj efikasnosti. Jednostavni su za kroišćenje zahvaljujući fleksibilnom dizajnu uklapaju se u svaki radni prostor.

O istraživanju

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1050 ispitanika tokom meseca marta 2016. godine. Ispitivana je populacija punoletnih građana Republike Srbije u opštinama, gradovima, mesnim zajednicama i mestima na teritoriji čitave Srbije.

 

Izvor: Intel

Blogometar 15 – Regionalno istraživanje blogosfere

Svaki treći sajt na svetu je blog. Tri od četiri internet korisnika redovno čitaju blogove. Svakog dana objavi se blizu 3.000.000 blog postova. Pet od šest internet “influensera” su blogeri, a na njih najveći uticaj vrše opet drugi blogeri.

blogometar Od 2012. do danas podaci o broju blogera variraju. Uzevši u obzir sve dostupne podatke – na svetu postoji između 350 miliona i pola milijarde blogova.

Do momenta kad završite čitanje ovog teksta biće objavljeno preko 20.000 novih blog postova!

Blogosfera bivše Jugoslavije se do 2008. godine eksponencijalno razvijala. U to vreme je brojala do čak 1.000.000 blogova. Ali o blogovima u regionu danas znamo manje nego ikada. Blogeri, ne znamo kako ste, a to je važno – izjavila je Dragana Djermanović, autorka ovog istraživačkog projekta.

Ne znamo šta blogere muči, zbog čega ne pišu češće, da li se osećaju sigurno da objave šta god žele, da li dobijaju podršku prijatelja i od koga trpe pritiske (ukoliko ih trpe); ne znamo koliko ima blogova, na kojim su platformama, da li su blogeri i blogerke upoznati sa svojim pravima, koliko često su ta njihova prava ugrožena… o Blogerima i blogerkama pouzdano znamo manje nego o bilo kom drugom društvenom mediju. A dok nešto ne izmerimo, ne možemo ga ni razvijati. Dok ne saznamo kako smo, teško je blogosferu unaprediti do nivoa najznačajnijeg medija društvenog interneta što bi naša blogosfera sigurno mogla da bude!

Blogeri evo šta možete da uradite u samo 15 minuta za desetine hiljada blogera:

  1. Popunite istraživanje klikom na LINK
  2. Jednostavno napišite blog postkopirajući tekst o Istraživanju (ceo tekst koji možete kopirati i objaviti na svom blogu, baner, kao i ilustracije možete preuzeti OVDE)
  3. Podelite link do #Blogometar15 na društvenim mrežama klikom na ovaj LINK

Za sva pitanja pišite na blogometar@proceniweb.com

Da li su porodične firme stub razvoja?

Centar za edukaciju Pro Educa u saradnji sa Adižes Institutom sprovodi godišnje istraživanja o porodičnim firmama. Istraživanje će se realizovati u periodu od 12. februara do 05.marta ove godine, a cilj je prikupljanje informacija o porodičnim firmama u Srbiji.

porodicne-firme-stub-razvoja-ekonomije-srbije-1764x700

Smatrajući da je porodični biznis u Srbiji zapostavljen i do sada nije uspeo da obezbedi adekvatan održiv razvoj, pokrenut je projekat „Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije“. Projekat je pokrenuo Centar za edukaciju „Pro Educa“, u okviru kojeg kroz edukaciju, istraživanja, promociju pozitivnih primera i praksi, povezivanje i razmenu iskustava teži da podigne svest o značaju porodičnih firmi za funkcionisanje, napredovanje i razvoj privrede Srbije.

Cilj projekta je da ukaže na specifične probleme porodičnih firmi koje čine veliku većinu u strukturi ukupne privrede, da ukaže na problem generacijske tranzicije koji je jedan od ključnih izazova od kojih zavisi opstanak i budućnost svake porodičnefirme i da predstavnicima porodičnih firmi učini dostupnim predloge i mogućnosti za prevazilaženje istih i povećanje šansi za dugoročnu održivost i kontinuirano povećanje uspešnosti.

Drugu godinu za redom učešćem porodičnih firmi u popunjavanju upitnika doći će se do potpunijih saznanja kakav je položaj porodičnih firmi u Srbiji, koje su prepreke sa kojima se preduzetnici suočavaju u svakodnevnom radu, načinima na koji ih prevazilaze i rešavaju i planovima za budući razvoj porodičnog biznisa.

Istraživanje će pružiti pregled kakvu strategiju država ima prema ovim firmama i na koje načine bi dodatno mogla da pomogne razvoj ove sfere biznisa koja se svakodnevno suočava sa brojnim izazovima. Osim toga, istraživanje će omogućiti poređenje ovogodišnjeg stanja porodičnih firmi u Srbiji u odnosu na prošlogodišnja istraživanja, kao i poređenje statusa porodičnih firmi u Srbiji sa zemljama regiona, ali i sveta.

Istraživanje o stanju i položaju porodičnih firmi se, osim u Srbiji, sprovodi u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Albaniji.

Svi zainteresovani mogu popuniti upitnik ovde. Svi podaci koje date u upitniku su poverljivi i neće se javno objavljivati, već će se isključivo koristiti za potrebe ovog istraživanja.

Smartfoni čine naše prste osetljivijim?

Vaš smartfon ne menja samo vaše navike, menja i vaše šake, prenosi Engadget.

11-o-SMARTPHONE-facebook

Naime, švajcarski istraživači su otkrili da je aktivnost onog dela mozga koji kontroliše palac i kažiprst u direktnoj vezi sa korišćenjem uređaja sa ekranom osetljivim na dodir.

Uprošćeno, ovaj deo mozga postaje aktivniji što više koristimo smartfon. Kod ljudi koji koriste obične telefone, to nije primećeno.

Da li je to što nam jagodice prstiju postaju osetljivije dobra ili loša stvar, nije rečeno, piše Engadget, a detaljnije o istraživanju možete pročitati ovde.

fx1

BlackBerry istražuje oblast “nosivih” računara

Mnogi proizvođači računara, mobilnih telefona i drugih uređaja iz ove oblasti zakazili su u polje takozvanih nosivih računara.

blackberry_logo

Pametni satovi više nisu retkost, kao ni narukvice koje prate fitnes aktivnosti, a već smo videli i Googleov pokušaj da pametnim učini i naočare.

I BlackBerry, nekada jedan od najvećih proizvođača telefona, ulaže u istraživanja u ovoj oblasti. Kako piše Computerworld, jedan od rukovodioca kompanije, Džon Sims, rekao je da rade određena istraživanja vezano za nosive računare.

“Radimo interna ispitivanja raznih nosivih računara. Voleo bih da imamo BBM servis na takvom uređaju. To je definitivno oblast koju ispitujemo”, rekao je on.

Da li biste voleli da vidite BlackBerry sat?

Facebook postovi utiču na raspoloženje

Facebook postovi koji se pojavljuju na vašem News Feedu utiču na vaše raspoloženje, pokazalo je najnovije istraživanje.

English106Facebook je, eksperimenta radi, izmenio algoritam prikazivanja postova za skoro 700 hiljada korisnika kojima je prikazivao neuobičajeno veliki broj negativnih ili pozitivnih postova.

Istraživanje je pokazalo da oni koji su viđali više pozitivnih postova, imali su tendenciju i da sami objavljuju takve, i obrnuto.

“Emocionalna stanja se mogu preneti na druge”, kažu autori ovog istraživanja Adam Krejmer, Džejmi Gilori i Džefri Henkok. “Dajemo eksperimentalni dokaz da postoji “emocionalna zaraza” i bez direktne interakcije ljudi i u potpuno odsustvu neverbalnih znakova”, dodaju oni.

Inače, ovo istraživanje izazvalo je pobunu određene grupe Facebook korisnika koji smatraju da nije u redu što su učestvovali u eksperimentu bez saznanja o tome i pristanka.

Odgovor autora je da se radi o relativnom malom broju korisnika koji su samo na kratko bili izloženi ovom eksperimentu.

Kompletno njegovo obrazloženje ovim povodom možete pronaći ovde.