Poskupele takse za uvoz srpske robe u Hrvatsku – sa 12 na 270 evra

Hrvatska je odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih, umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuje 2.000 (270 evra), navodeći da taj potez neće ostati bez odgovora Beograda. Hrvatska je proširila i spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje koje će biti u obostranom interesu.

Najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika. Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično svo voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije.

Iz Hrvatske su tu odluku obrazložili da im je “dosta da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka”. Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, rekao je predsednik hrvatske Privredne komore Luka Burilović, komentarišući ovih dana novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede te zemlje.

Manevarski prostor Srbije je sužen, jer nijedna odluka koju bi Srbija donela ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom. Međutim, kako se nezvanično saznaje, odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude “detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske”, što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U izvozu Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, akcizna roba, piće i duvan. Generalni sekretar MSP-a je rekao da Srbija, nakon što je Hrvatska blokirala uvoz srpskih proizvoda povećavanjem taksi, mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje u obostranom interesu. “Nažalost, s vremena na vreme nama se raznim administrativnim i nekim drugim merama šalju poruke koje sigurno ne idu u susret i u prilog našim željama da kvalitet naših odnosa sa Hrvatskom podižemo na viši nivo”, dodao je Odalović.

Za hrvatsku meru koja uvodi takse i čini nekonkurentnom robu ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije i BiH, Odalović je rekao da je “samo naizgled administrativne prirode”. “Verujem da će kontramere, koje moramo da uvedemo, biti povod za dijalog, kako bi našli rešenje gde će biti interes za protok i naše robe u Hrvatskoj i hrvatske i robe svih drugih zemalja na našem prostoru”, rekao je Odalović.

Izvor: N1

90 miliona dolara od izvoza softvera u 2009.

kompas_erp_121209 Veliki potencijal rasta privrede u našoj zemlji leži i u softverskim uslugama koje u Srbiji beleže rast od 15% godišnje. Samo prošle godine izvoz je dostigao 90 mil USD, ali je problem što se softverske usluge razmenjuju elektronski i što država kao izvoz evidentira njihov tek deseti deo. Kao podršku konkurentnosti, Nacionalna agencija za regionalni razvoj Srbije raspisala je poziv za finansiranje konsultantskih usluga iz oblasti inoviranja tehnologije.

“Kao što je ranije bilo nužno da se pređe sa pisaćih mašina na računare, tako je i danas neophodno da se povežu svi procesi i podaci u jedan poslovni informacioni sistem, takozvani ERP. Ukoliko svaki od procesa u kompaniji nije integrisan i povezan kroz neki informacioni sistem, onda to isto preduzeće u samom početku ima problem povećanih troškova i sporije reaguje na promene” – kaže Ivan Dimov, direktora “Biznis kompasa”, kome se javilo nekoliko firmi, aplikanata na konkursu, zainteresovanih za uvođenje ERP softvera.

Izvor: eKapija