Inovacije na Research@Intel konferenciji

U San Francisku je održana 11. godišnja konferencija Research@Intel, a na njoj su predstavljene inovacije na kojima rade razvojni centri ove kompanije.

reasearchatintel_rattner7Automobilski farovi koji štite, ekrani koji omogućavaju fotografijama da ispričaju doživljaje na jedinstven način, personalizovano šoping iskustvo, samo su neke od predstavljenih inovacija na ovogodišnjoj konferenciju koju je, kao i prošle godine, otvorio tehnološki direktor kompanije Intel, Džastin Ratner.

Dopunjujući svoje istraživačke napore, pre dve godine laboratorije Intel Labs počele su da primenjuju jedinstven model direktne saradnje sa vodećim akademskim istraživačima na svetu, stvarajući globalnu mrežu sastavljenu od sedam Intelovih naučnih i tehnoloških centara (ISTCs) i šest Intelovih kolaborativnih istraživačkih instituta (ICRIs). Svaki od centara je izgradio sopstvenu zajednicu istraživača kako bi ubrzao napredak u oblasti klaud, socijalnog i bezbednog računarstva, navodi se u saopštenju kompanije Intel.

„Većinu istraživanja sprovode Intelovi istraživači, ali smo oduševljeni količinom i kvalitetom istraživanja koja dolaze iz centara ISTCs i ICRIs,” izjavio je Ratner.

„Jednako je važno istaći da je struktura saradnje zasnovana na otvorenom IP modelu koji doprinosi ne samo kompaniji Intel i njenim istraživačima, već i tehnološkoj industriji i ljudskom društvu u celini.”

Demo zona

Quality_Video_Streaming

Demo uređaji u okviru događaja Research@Intel raspoređeni su u četiri zone, a iz Intela ovako opisuju svaku od njih:

Obogaćivanje života: Razvoj računarskog iskustva koje pojednostavljuje, unapređuje i obogaćuje živote ljudi. Ovo istraživanje je sprovedeno kako bi pomoglo ljudima da budu shvaćeni, izražajni i slobodni. Jedno od prikazivanja, nazvano „Budi smislen”, koje koristi „Shelf Edge” tehnologiju (SET), može da pomogne u otkrivanju prisustva neke osobe u prodavnici i da omogući značajnije i personalizovanije iskustvo kupovine. Na primer, ako je automobilu potreban filter za vazduh, SET bi mogao da iskoristi servisne podatke o vozilu kako bi upozorio vlasnika da je potreban novi filter kada on uđe u radnju za auto delove. Ukoliko osoba ima alergiju na kikiriki, SET bi mogao da ga upozori o potencijalno opasnim proizvodima. Ako neka osoba planira da priprema losos za večeru, SET bi mogao da preporuči vino koje će upotpuniti obrok.

Društveni podaci: Oslobađanje moći podataka za svakoga. Kao dodatak pomeranju granica u onome što institucije mogu da urade sa podacima, Intel Labs je stavio akcenat na istraživanje razmene smislenih podataka među pojedincima. Istraživači traže načine da prilagode digitalnu infrastrukturu kako bi omogućili ljudima da se bolje kreću i rade sa digitalnim informacijama na lak i efektan način. Na predstavljanu  nazvanom „Zajednica raznolikih podataka”, istraživači Intel Labs kombinuju javne i lične podatke sa kontestualnim algoritmima kako bi identifikovali i predstavili najkorisnije informacije pojedincima. Na primer, senzori kvaliteta vazduha u okolini mogli bi da pomognu osobama da izbegnu mesta sa najvećom koncentracijom polena u vazduhu tokom sezone alergija.

Inteligencija na svim nivoima: Inovacije koje transformišu prazne predmete dodavanjem smisaonih mogućnosti i omogućavanjem održivog i pametnog životnog iskustva. U jednom predstavljanju, istraživači rade na lako upotrebljivim alatkama za automatizovanje kontestualnih znakova sa već postojećim senzorima, tako da se kuća ponaša korisno u skladu sa jedinstvenim potrebama porodice. Ovo predstavljanje pokazuje kako na lak način povezati Web kameru i muzički sistem kako bi radili kao kućni sigurnosni sistem i povezati Web kameru koja prima kontestualne znake od bebe u kolevci i alarm pored kreveta roditelja koji radi kao baby monitor.

Osnove tehnologije: Tehnički sastavni delovi  – obuhvatajući strujna kola, arhitekturu i softver – koji obezbeđuju osnovu za sve pomenute oblasti. Na primer, predstavljanje „zaštita senzornih podataka” koristi Intel hardver i softver kako bi sprečilo zlonamerne strane da pristupe ličnim podacima snimljenih kamerama, mikrofonima i GPS lokatorima ugrađenim u mobilne uređaje.

Tehnološki direktor Intela, Džastin Ratner, bio je sagovornik PC Pressa u okviru prošlogodišnje Research@Intel Europe konferencije. Intervju možete pročitati ovde.

Budućnost: Mašine svesne konteksta

U Barseloni je prošlog meseca održana Intel@Research Europe konferencija, i to nam je bila prilika za intervju s jednim od Intelovih potpredsednika i tehničkim direktorom ove kompanije, Justinom Rattnerom.

Razgovor vodimo uoči događanja u čijem fokusu su istraživanja. Zašto mislite da je važno, naročito za velike kompanije, da ulažu vreme, novac i resurse u tu oblast?

– Izazov koji je stavljen pred mnoge velike kompanije je „tiranija urgentnog”, kada vaš poslovni uspeh zavisi od plasiranja proizvoda na tržište. A onda morate raditi na sledećem i sledećem…

Gotovo da nemate vremena da stanete i razmotrite sve mogućnosti, tako da je uloga istraživanja u industrijskoj postavci, naročito u ovom veku, da bude taj deo organizacije koji ne mora da isporuči proizvod sledećeg meseca ili godine. Koji ima slobodu da razmotri širi set mogućnosti, a onda ga suzi na manji broj opcija i na kraju odabere jedan pravac koji će odvesti do proizvoda.

 Kada govorimo o istraživanjima i budućim trendovima, posebno je zanimljiva oblast ”context aware” mašine. Možete li pojasniti taj pojam?

– To je sledeća velika prelomna tačka u načinu na koji dizajniramo informacione uređaje budućnosti, a pod tim mislim na telefone, televizore, automobile.

Ti uređaji danas ne znaju mnogo o nama kao individuama. Možda znaju kontekst ili neke brojeve telefona, ali ne poznaju nas i nisu svesni okruženja. Možda imaju i GPS, ali to je samo set fizičkih koordinata, ne znaju da su u prostoriji s prozorima, vratima i sličnim stvarima.

Ideja je da ih, ako možemo, učinimo svesnijim u fizičkom kontekstu, njihovom okruženju, toga da li su unutra ili napolju, da li su ljudi oko njih, ko su ti ljudi, prijatelji ili stranci.

Kada im date mogućnost da osete fizički svet i to kombinujete s razumevanjem nefizičkog sveta, kao što su moj kalendar ili društvena mreža, ti uređaji će oživeti i moći ćemo da govorimo o zaista inteligentnim uređajima. Fuzija tih stvari vodi do uređaja koji su svesni konteksta i jednom kada dostignemo to bogatstvo interfejsa, interakcije čoveka i mašine će se fundamentalno transformisati.

 Kada mislite da će se to desiti? Kada možemo očekivati da nas naš smartfon poznaje?

– U naredne dve go tri godine, 2015. najkasnije. Na tome ne radi samo Intel nego i cela industrija.

 Pronašla sam da ste na ovogodišnjoj IDF konferenciji rekli da proizvođači PC računara moraju da pronađu način da PC učine delom našeg života. Da li je to na neki način povezano sa ovim o čemu ste upravo govorili, mašinama koje nas poznaju?

– Mislim da se PC nalazi pred izazovom, naročito od strane smartfona i tableta jer su ti uređaji zaista proizvodi interneta i weba. Za to su napravljeni i to je bila inspiracija pri njihovom pravljenju. Dok je inspiracija za PC stara više od 30 godina i prošla je kroz mnogo „preporoda”. Mislim da se desilo to da su ovi uređaji inspirisani internetom došli na tržište, a nije bilo pravog odgovora PC industrije na njih. I Intel je odgovoran za to, kao i bilo ko drugi.

Pred nama je izazov kreiranja uređaja sa snagom i mogućnostima PC-ja koji se ponaša kao jedan od onih uređaja inspiranih internetom. Sećam se da sam čak sa svojim BlackBerryjem došao do tačke da mi je mnogo jednostavnije da njega upalim i vidim mail nego da upalim kompjuter i čekam da se Outlook podigne. Možete minutima čekati da se to desi.

Ako moram da odaberem uređaj na kome ću proveriti svoj e-mail, odabraću onaj na kome to mogu učiniti odmah, ne onaj koji moram da čekam. Uređaji moraju odmah da vam daju informacije i to je ono na šta PC industrija mora da odreaguje inače je neće biti.

Mislite da će Microsoftu to uspeti sa Windowsom 8?

– Ako dublje pogledate u Win 8, on ima mnoge opcije o kojima sam govorio, ali to nije samo pitanje operativnog sistema. Naša istraživanja o korišćenju kažu da su hibridi ili konvertibilni uređaji prava mera, ono što korisnici žele od uređaja. Moramo imati pravi hardver, a onda i odgovarajući softver.

 Izabrani ste u “Computing 200”, među 200 osoba sa najviše uticaja na američku kompjutersku industriju danas. Kako vidite svoj uticaj? Kakav je osećaj biti jedan od “Computing 200”?

– Više od decenije proveo sam u oblasti high-performance računarstva i to priznanje bilo je za rad u toj oblasti. Sada su izazovi drugačiji. Fokusirani smo, kao Intel i Intel Labs, na ljude i odnos ljudi i mašina.

Ako bih razmišljao o svom zaveštanju, to je onda kako učiniti istraživanje relevantnim u 21. veku.

Radio sam dosta na tome kako treba postaviti strukturu istraživanja, jer, naročito u drugoj polovini 20. veka, većina istraživanja je bila po modelu Bell Labs-a, a ispostavilo se da je to loš model. Nisam siguran ni da je bio dobar za sam Bell.

Postavilo se pitanje kako kreirati istraživačku organizaciju u industriji tako da daje vrednost matičnoj kompaniji i nije tu samo kako bi zadovoljila korporativnu taštinu.

Bell Lab može imati devet dobitnika Nobelove nagrade, ali nikada nisu napravili proizvod i bili komercijalno uspešni. Bili su veliki pronalazači, ali ne i istinski inovatori.

 Ukoliko biste morali da odaberete Computing 1, jednu osobu za koju smatrate da je imala najviše uticaja na računarsku industriju, ko bi to bio?

– Moj heroj je ovaj gospodin (vadi laptop i pokazuje ime Alan-a Kaya), poštujem ga toliko da imam njegov citat ugraviran na svom laptopu.

Sve ovo bila je njegova vizija. Personalno računarstvo danas bila je njegova vizija. I ako pričate sa njim danas, ovi uređaji nisu u potpunosti ispunili njegovu dynabook viziju. Biti sposoban da vidite budućnost sa takvom jasnošću, zaista ne mogu da se setim nikoga drugog ko je tu ideju oblikovao kao on.

I još uvek je tu, još uvek strastven da ponovo osmisli računar, tako da Alanu Kayu ide moj glas.

Jovana Milićević

(Objavljeno u PC#194)

PC Press 194 u prodaji

Novi broj časopisa PC je u prodaji. U njemu možete čitati o novoj eri mobilnih računara u okviru našeg velikog testa aktuelnih modela, ali i najvažnijim softverskim i hardverskim novitetima koji stižu iz kompanije Microsoft.

Surface RT: Prvi korak

S nestrpljenjem smo očekivali Microsoft Surface RT – zbog hardvera, pošto je to prvi Microsoft-ov tablet, ali i zbog softvera, jer dolazi s novim operativnim sistemom Windows RT. Sada je konačno pred nama…

Nova era mobilnih računara

Ekrani osetljivi na dodir uneli su velike promene u računarski svet. Najpre su se odomaćili na mobilnim telefonima i tabletima, a sada osvajaju i prenosive računare. Nov način upravljanja unosi revoluciju, slično kao što je pre tri decenije to uradio miš – ništa više neće biti kao pre. Naročito uz pravi notebook…

Galaxy Note 2

Šta reći o smartfonu koji je već pokupio sva moguća priznanja za ovu godinu? Možda samo kratko treba konstatovati da ih je zaslužio i krenuti dalje. Kao što je uradio i Samsung, pripremajući naslednika. Stigao je Galaxy Note 2.

Kraj sveta za početnike

Ako je verovati majanskom kalendaru i raznim prorocima, 21. decembra 2012. nastupiće kraj sveta. To nikako ne bi trebalo da vas obeshrabri u vašem interesovanju za najsavremeniju tehnologiju – naprotiv. Samo treba da preusmerite svoju pažnju na stvari koje su zaista korisne. Kraj sveta je blizu, zato počnite sa pripremama. odmah!

Microsoft ekosistem

Nije više dovoljno ponuditi tržištu dobar uređaj ili dobar softver – za ozbiljan nastup potreban je dobro zaokruženi ekosistem koji povezuje uređaje, softver i usluge. Posle Apple-a, i Microsoft je zaokružio moćan ekosistem za posao i zabavu. Da vidimo kako zajedno rade Windows 8, Windows Phone 8, Surface RT i Xbox 360.

Budućnost: Mašine svesne konteksta

U Barseloni je prošlog meseca održana Intel@Research Europe konferencija. Bila je to prilika za intervju s jednim od Intel-ovih potpredsednika – naš sagovornik je Justin Rattner, tehnički direktor kompanije.

CRM na delu

Extreme je implementirao Microsoft Dynamic CRM u kompaniji Royal Vet. Pogledajmo koji su problemi rešeni i kakve nove mogućnosti ovaj prodavac hrane, vakcina i lekova za životinje sada ima.

Intel i Nokia otvaraju prvu zajedničku laboratoriju

nokia-intel-inside Kompanije Intel i Nokia, kao i Univerzitet u gradu Oulu zvanično su otvorili Centar za inovativne tehnologije kompanija Intel i Nokia (Intel and Nokia Joint Innovation Center). Centar će zapošljavati dvadesetak profesionalaca iz oblasti istraživanja i razvoja i postaće najnoviji član Evropske istraživačke mreže kompanije Intel, Intel Labs Europe.

U početku, laboratorija će istraživati mogućnosti novog korisničkog iskustva za korisnike mobilnih telefona koji mogu pratiti ubrzan rast mogućnosti mobilnih uređaja. Stvaranje korisničkog interfejsa koji je sličniji interakciji u realnom životu može omogućiti iskustvo koje je još prirodnije i intuitivnije, na isti način na koji moderne igre i filmovi čine 3D tehnologiju realističnijom.

Nova laboratorija je usklađena sa MeeGo platformom otvorenog koda koju su nedavno promovisale kompanije Intel i Nokia. MeeGo omogućuje veću fleksibilnost u razvoju novog 3-D doživljaja na mobilnim uređajima s obzirom da će i većina istraživačkih aktivnosti laboratorije biti otvorenog koda.

Univerzitet u Ouluu „Univerzitet u Ouluu se fokusira na rešenja u telekomunikacijama kao i elektronici i fotonici što ga je učinilo idealnom lokacijom ovog istraživačkog centra kompanija Intel i Nokia“, izjavio je Justin Rattner, šef za tehnologiju kompanije Intel i direktor centra Intel Labs.

Druga potencijalna oblast istraživanja bi mogla biti tehnologija koja omogućava prikaz 3-D holograma osobe sa kojom pričate telefonom, što je opcija koja je danas moguća samo u filmovima naučne fantastike. Korisnici bi osećali da su više uključeni i povezani sa svojim mobilnim telefonima, nego što je to slučaj danas.

youtube in rex„Ovaj zajednički istraživački centar zasnovan je na čvrstoj saradnji kompanija Intel i Nokia, a činjenica da će naš prvi istraživački projekat biti zasnovan na grafičkoj 3-D tehnologiji pokazuje našu posvećenost razvoju zaista originalonog mobilnog interfejsa,” izjavio je Rich Green, viši potpredsednik i šef za tehnologiju u kompaniji Nokia.

Istraživački centar će biti smeštena pri Center for Internet Excellence na Univerzitetu u Ouluu, i blisko ćemo sarađivati sa laboratorijom „Oulu Urban Living Labs“, koja pruža jedinstveno okruženje za senzorska istraživanja, testiranja i pilot projekte tehničkih i socijalnih inovacija. Zajednički inovativni centar kompanija Intel i Nokia zasnovan je na uspešnom industrijskom i akademskom kolaboracionom modelu, sličnom modelima koje primenjuju Intel Labs Barcelona i Politehnički Univerzitet u Kataloniji u Španiji, Intel Visual Computing Institute i Saarland Univerzitet u Nemačkoj ili Intel Labs Berkeley i Berkli pri Kalifornijskom Univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Grayling